Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti u načelu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ću ostaviti da o tome govorim kroz amandmane.
Važećim Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine urađeno je usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti, ali kao što to obično i biva, u toku primene ovog zakona uočena je potreba za konkretnim definisanjem pojedinih odredbi ovih zakona koji se odnose na rad i izbor organa visoko školske ustanove, kako bi se prevazišle nejasnoće nastale u prelaznom periodu u kojem su visoko školske ustanove usaglašavale svoja podzakonska akta.
Konkretno, problem koji treba da reši ovaj zakon je problem funkcionisanja organa upravljanja i organa poslovanja visokoškolskih ustanova. Da budem još jasniji, Zakon o visokom obrazovanju usvojen je 2017. godine, a stupio je na snagu tek 7. oktobra 2017. godine, u prelaznim odredbama je omogućio da svi izabrani organi završe svoj mandat prema propisima po kojima su i izabrani.
Pojedine visokoškolske ustanove zloupotrebili su period stupanja na snagu ovog zakona, znači 7. oktobra 2017. godine, i izabrale su nove organe u skladu sa starim zakonom iz 2005. godine, čime su odložile primenu ovog zakona na još tri godine. Ovakvim ponašanjem se pretilo da se ugrozi ugled visokoškolskih ustanova, što su aktuelni događaji i potvrdili, pa i pored upozorenja resornog ministra o neakademskom ponašanju određenog broja predstavnika organa poslovođenja visokoškolskih ustanova, znači rektora i dekana, koji su se pod krovom autonomije univerziteta krili od sukoba interesa i odbijali preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, urušili ugled svog univerziteta i pripadajućih fakulteta.
U članu 8. Predloga zakona, koji se menja i dopunjuje članom 64, organ poslovođenja se bira tajnim glasanjem, čime se mogućnost trgovine uticajem na članove saveta svede na minimum. Na taj način ova materija je uređenja na isti način za sve visokoškolske ustanove u Srbiji.
Članom 16. Predloga zakona, propisan je rok da visokoškolske ustanove u kojima su organi izabrani po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. godine, a mandat im je istekao 1. juna 2009. godine, pokrio proceduru za izbor novih organa visokoškolskih ustanova i to tako što se pokreće procedura za izbor, najkasnije u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Što se tiče člana 6. Predloga zakona, a odnosi se na član 44. Univerzitet u Beogradu se proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja, jer se visoko rangira na svetskim rang listama univerziteta, tzv. Šangajske liste, ali nepravedno bi bilo da ne pomenemo da pored Beogradskog univerziteta koji u fizici od 151 do 200 mesta, u matematici od 201 do 300 meta, zatim u hemiji, biologiji, poljoprivredi, veterini, prehrambenoj tehnologiji, osim u beogradskom, u najnovijem rangiranju, našli su se i drugi naši univerziteti.
Univerzitet u Nišu je u grupi od 401 do 500 najboljih u hemijskom inženjerstvu i matematici, Univerzitet u Novom Sadu, između 101 i 150 mesta u oblasti prehrambene tehnologije i Univerzitet u Kragujevcu, između 401 i 500 mesta u oblasti matematike.
Ovo posebno podvlačim, jer ovako određivanje Univerziteta u Beogradu je deklarativnog karaktera i iz njega ne proizilazi nikakav poseban status, u odnosu na druge visokoškolske ustanove. Hvala.