Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, članom 1. definiše se predmet Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Podneo sam amandman na član 1. tako da se iza stava 1. dodaje stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Građani Srbije opravdano očekuju promene u zdravstvenom sistemu i zdravstvenoj politici koja će im doneti bolje uslove i poboljšanje položaja u ostvarivanju zdravstvene zaštite. Ova zdravstvena politika je bazirana na ustavnom i zakonskom poretku Srbije, ciljevima koje su zacrtale neke od zemalja Evrope koje nam mogu poslužiti kao primer.

Briga za zdravlje, bolji kvalitet života svih građana ugradiće se u sve državne politike Republike Srbije kao obaveza svih institucija i pojedinaca pod motom „Svi za zdravlje, zdravlje za sve, zdravlje važnije od svega“.

Zdravi građani su osnov razvoja i prosperiteta svake zemlje, jer samo zdravi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju. U tom kontekstu sistem zdravstvene zaštite nije oblik potrošnje. Podvlačim – sistem zdravstvene zaštite nije oblik potrošnje, već vrsta investicije u ostvarivanju sveukupnog razvoja društva.

Ovaj Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, a tiče se politike unapređenja zdravstvenih uslova, dolazi nakon kraha i kolapsa koji je doživela politika zdravstvene zaštite utvrđena od strane Vlade Republike Srbije od 2002. do 2012. godine. Krah je rezultat neispunjenih obećanja, neplanskog improvizatorskog razvoja, namernih obmana i stranačkih, kadrovskih kombinatorika, kao i korupcije koja je usađena u sistem zdravstvene zaštite i, nažalost, postala vodeći pogubni faktor uređivanja odnosa u njemu od koga skoro da nema odbrane.

Ta politika stvorila je dubok jaz između zdravstvenih radnika i građana, a lekare izvela bezrazložno na stub srama, kao korumpirane službenike, iako ogromna većina živi skromno i od svoje zarade. Stoga je vraćanje dostojanstva medicinskoj struci započeto 2014. godine sa dolaskom na vlast SNS i rezultiralo je uspostavljanjem novog poverenja i međusobnog uvažavanja zdravstvenih radnika i građana, kao važan cilj ove politike.

Plan razvoja zdravstvene zaštite je stručni i politički dokument na osnovu koga se usmerava razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa ukupnim razvojem društva. Plan predstavlja instrument za dalji razvoj zdravstvene zaštite i promene koje treba da obeleže naredni period u smislu unapređenja i uspostavljanja ravnoteže između efikasnosti i kvaliteta i bezbednosti zdravstvene zaštite na svim nivoima sistema, uvažavajući okolnosti vezane za društvena kretanja, demografske promene, nivo obrazovnih i kulturoloških dostignuća stanovništva, zdravstveno stanje stanovništva, kao i niz drugih faktora koji mogu uticati na održivi razvoj zdravstvenih uslova.

Što se tiče zdravstvenih knjižica, zdravstvene knjižice iz redovnog radnog odnosa možete zameniti kao penzionersku knjižicu za nekoliko minuta i kada tražite neku beneficiju na osnovu penzionerskog statusa dovoljno je da date na uvid zdravstvenu knjižicu i odmah se vidi da li ste u elektronskom sistemu ili ne. Znači, ovim amandmanom se dodatno definiše predmet ovog Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora - Železnička pruga Niš-Dimitrovgrad, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, jer kao narodni poslanik dolazim iz tog grada.

Finansijski ugovor – Železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke potpisan je 31. janura 2018. godine u Beogradu u iznosu od 134 miliona evra, za projekat – Rekonstrukcija železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, a koji ukupno košta oko 300 miliona evra. Projekat se sastoji od tri dela. Prvi, rekonstrukcija i modernizacija postojeće jednokolosečne pruge Sićevo-Dimitrovgrad u dužini od 80 km. Drugo, izgradnja jednokolosečne obilaznice severno od grada Niša i treća komponenta deonica Crveni krst, veza sa obilaznicom i Sićevo-Dimitrovgrad.

Ovaj projekat je od velikog značaja za Republiku Srbiju jer je ova pruga deo Koridora 10 i predstavlja vezu između Srbije i Bugarske sa Turskom i Bliskim Istokom.

Takođe, ova pruga je jedini deo Koridora 10 koja nije elektrificirana, a od velikog je značaja za Republiku Srbiju, kako bi se podstakao tranzit preko Srbije kao konkurentnog pravca Koridoru 4.

Pored ovoga, ovim projektom se rešava problem niškog čvora, o čemu ću ja sada govoriti detaljno, kao bitnog čvorišta na jugu Srbije, što podrazumeva izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša, tzv. Projekat železničke obilaznice oko Niša. Železnička stanica Niš, Prosek, odnosno Sićevo.

Da podsetim, godinama se priča o tome da će pruga biti izmeštena i sve vlasti su o tome pričale, i gradonačelnik Zoran Živković, i gradonačelnik Miloš Simonović i gradonačelnik Ćirić. Ništa od toga nije urađeno.

Konkretni korak je bio potpisivanje protokola o izmeštenju pruge 2012. godine između predstavnika EU, tadašnjem ministra za saobraćaj, gospodina Mrkonjića i gradonačelnika Niša, Zorana Perišića.

Analiza ovog projekta je pokazala opravdanost, prvo, sa ekonomskog aspekta, jer 11 miliona godišnje gubi se na relaciji Železnička stanica Prosek, a dobitak je svega milion i 500 hiljada dinara. Drugo, ekološki aspekt. Treći aspekt, gubitak života jer je pruga prolazila kroz centar Niša, što je najvažnije za ovo.

Projekat je predviđao dupli kolosek za putnički i teretni saobraćaj, kao i odvajanje za grad Zaječar. Međutim, nakon toga je bivši direktor „Železnice“ Dragoljub Simonović rekao da se od toga odustalo i da postojeću prugu treba samo elektrificirati, što bi faktički bilo i trajno rešenje za ovu prugu.

Reagovao je zamenik gradonačelnika Niša, LJubomir Slavković, te je 2015. godine Republička agencija za prostorno planiranje zabranila elektrificiranje pruge. Konačno, 2016. godine češka firma „Sudopraka“ parama EU završila je projekat obilaznice.

Železnička obilaznica oko Niša dužine oko 22 kilometra od železničke stanice, odnosno Popovca do Proseka, odnosno Sićeva koštaće 80 miliona evra. Izgradnju će finansirati država Srbija, odnosno njeni građani preko budžeta i Evropska investiciona banka kao kredit od 134 miliona evra, a nešto i nepovratnim subvencijama.

Što se tiče dinamike, ona je sledeća – eksproprijacija, odnosno otkup treba da se završi do 2018. godine, početak gradnje do 2019. godine, a završetak radova 2022. godine.

Za eksproprijaciju su „Železnice“ ovlastile grad Niš i izdvojeno je 14 miliona evra za dve hiljade i 200 vlasnika, odnosno 1.762 parcele i 61 objekat, odnosno kuća. Ali, pre toga da kažem da je država proglasila javni interes na ovom zemljištu. Od toga dve trećine ovog zemljišta je u vlasništvu države, a 30 hektara je privatno vlasništvo.

Za postupak promene namene zemljišta ili preparcelacije za oko 500 rešenja samo za takse grad Niš je izdvojio 15 miliona dinara, što nije bila njegova obaveza. Nakon ovih radnji biće raspisan međunarodni tender za izvođača radova.

Toliko o ovoj odiseji pruge kroz grad Niš.

Ovo kapitalno delo za grad Niš, kao što sam rekao, završiće se 2022. godine zahvaljujući politici SNS, Vlade Republike Srbije i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji i ovom prilikom pokazuje brigu za Niš, pod motom - ne da samo svi putevi vode u Rim, nego svi putevi vode u Niš, dođi i ti da vidiš. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 3. definiše ciljeve Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije i u članu 3. Predloga zakona NOKS-a dodaje se tačka 10. koja glasi: „obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije definiše se milje, odnosno prostor kvalifikacija koji, kao što znamo, obuhvata svrhu, ciljeve, principe, nivo i vrstu kvalifikacija, način sticanja kvalifikacija, utvrđivanje deskriptorija nivoa kvalifikacija, tela i organizacije, kao i obezbeđivanje kvaliteta NOKS-a. Kako bi domaće kvalifikacije lakše bile prepoznate i priznate u evropskim okvirima, potrebno je pre svega uspostaviti Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, a zatim upoređivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

Povezivanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija dolazi do lakšeg razumevanja i tumačenja kvalifikacija među različitim državama u obrazovanom i zdravstvenom sistemu Evrope. Zbog toga je okvir kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja sadržan u Bolonjskom procesu po kome se odvija nastava na medicinskim fakultetima u Srbiji. Bolonjski proces je, kao što znamo, jedna zajednička deklaracija evropskih ministara, obrazovana je i potpisana u Bolonji aprila 1999. godine i odnosi se na reformu visokog obrazovanja, što podrazumeva i sticanja znanja iz oblasti medicine po svim standardima.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Rančiću.)

Iz tih razloga i ne čudi da se Srbija pridružila članstvu u organizaciji Eurotransplant.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.

Članom 2, kao što znamo, definišu se osnovni pojmovi i njihovo značenje. U članu 2. Predloga zakona dodaje se tačka 15) koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija, odnosno kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije, kao što znate, uređuje se oblast kvalifikacija, odnosno formalno priznavanje stečenih znanja, tj. kompetencija. To je značajno za nastanak politike zapošljavanja mladih, a stručnih medicinskih radnika i odobravanja specijalizacija, posebno onih deficitarnih u Republici Srbiji, kao što su radiologija, patologija i anesteziologija.

To kažem jer su u rad puštena četiri linearna akceleratora za čiju je nabavku Vlada Republike Srbije prošle godine izdvojila 700 miliona dinara. Aparati su raspoređeni: Klinički centar Niš dva aparata, Klinički centar Kragujevac jedan aparat i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu jedan aparat.

Uz nabavku još šest aparata iz kredita Svetske banke Srbija će najzad ispunjavati svetske kriterijume po broju aparata za zračnu terapiju po glavi stanovnika. Zato su nam potrebni kvalifikovani stručni lekari, pa je za dve godine zaposleno oko 4.000 medicinskih radnika, od čega više od 2.000 lekara i odobreno je oko 4.000 specijalizacija.

Takođe, počela je implementacija novog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao savremen i moderan vid organizacije posla i komunikacije sa građanima. U sklopu tzv. „izi“ sistema radi se na uspostavljanju elektronskog recepta koji će doprineti mnogo manjim gužvama u domovima zdravlja, ali i olakšati hroničnim bolesnicima nabavku neophodnih lekova, a za to su potrebna nova znanja koja prate nove tehnologije.

Ovim amandmanom se dodatno definišu osnovni pojmovi i njihovo značenje i zato sam mišljenja da ga treba prihvatiti.

Na kraju, ako ćete mi dozvoliti jedan neobavezujući komentar, poštovani ministre, gostujući na N1 televiziji, pokazali ste autoritet ministra koji proističe iz vašeg znanja i poznavanja problematike u prosveti. Pokušaj provokativnih pitanja voditeljke N1 televizije ste parterizovali, a nju, školski rečeno, poslali u ćošak.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. sadržane su osnovne odredbe kojima se uređuje predmet ovog zakona.

Podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacije Srbije, gde se amandmanom dodatno definiše predmet ovog zakona.

U članu 1. Predloga zakona, posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenog sistema“.

Do 2012. godine, srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, eurohelt konzjumer indeks, a kada je ispunilo kriterijume, bilo je ubedljivo najgore ocenjeno. Dovoljan pokazatelj u kakvom smo stanju zatekli naše zdravstvo. Samo da vas podsetim da smo prvi put u istoriji srpskog zdravstva, da li čujete, prvi put u istoriji srpskog zdravstva imali štrajk lekara i farmaceuta 2003. godine.

Da li znate čija je to Vlada bila od 2003. do 2004. godine?

Kada je 15.000 lekara u organizaciji sindikata lekara i farmaceuta Srbije, protestvovalo? Pod kakvim smo pritiscima bili, najbolje sam osetio na svojoj koži, jer sam bio jedan od organizacija štrajka kao predsednik sindikata lekara i farmaceuta za jugoistočnu Srbiju.

Za protekle dve godine, najvažnije dostignuće da smo zaustavili sunovrat zdravstva i postavili osnove za moderno i funkcionalno zdravstvo, a u skladu sa evropskim standardima. Nije to samo naša ocena. Već priznatih međunarodnih faktora koji su ocenili da je srpsko zdravstvo u protekle dve, tri godine, napredovalo 12 mesta i više nije najgore u Evropi.

Srbija sada zauzima 24. poziciju, nalazi se ispred osam država EU i ponela je titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini.

Taj trend se nastavlja i danas, tako da nastavljamo uspostavljanje bržeg, efikasnijeg i kvalitetnijeg zdravstvenog sistema u Srbiji.

Jedan od najvećih poduhvata koje je započela Vlada Aleksandra Vučića, a nastavila Vlada Ane Brnabić, jeste rekonstrukcija i izgradnja četiri Klinička centra u ukupnom iznosu od 200 miliona evra. Dobro ste čuli, 25 milijardi dinara, a samo na KC Niš otpada 32,5 miliona evra. Takođe, Klinika za kardio-hirurgiju Niš, koja je počela sa radom februara 2014. godine, predstavlja jednu od najmodernijih klinika u regionu. Ovim je rešen problem složenih operacija koje se više ne obavljaju samo u Beogradu, a i smanjena je lista čekanja.

U toku jedne godine na pomenutoj klinici se interveniše 250 do 300 puta.

Na kraju, ja bih pozvao sve poslanike ovog cenjenog doma, a posebno poslanike iz Niša, da u danu za glasanje glasaju za moj predloženi amandman.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Poštovani gospodine ministre Lončaru, poštovani gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je jedan evropski zakon, Predlog zakona o medicinskim sredstvima gde se vrši potpuno usklađivanje sa propisima EU. Zato ću ja govoriti o ovom zakonu na nešto drugačiji način od ostalih kolega, u smislu da je ovaj zakon primer proevropskog zakona.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji, klinička ispitivanja medicinskih sredstava, vigilancu, praćenje medicinskih sredstava na tržištu i tehnička procena, ocenjivanje usaglašenosti medicinskih sredstava sa osnovnim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzor u ovoj oblasti.

Član 2. definiše šta su to medicinska sredstva. Ja se na tome ne bih zadržavao čitajući zakon, ali ću samo napomenuti da medicinsko sredstvo svoju osnovnu namenu ne ispunjava na ljudskom organizmu, farmakološkom, imunološkom, ili metaboličkom aktivnošću, ali može u svojoj funkciji biti potpomognuto takvim sredstvima.

Takođe, da napomenem vrlo kratko da se ovaj zakon ne primenjuje na lekove, kozmetičke preparate, ljudsku krv i krvne proizvode, transplantate ćelija i tkiva ljudskih porekla, transplantate ćelija i tkiva životinjskog porekla, kao i sredstva za upotrebu isključivo u veterinarskoj medicini, a sve je ovo bilo obuhvaćeno ranijim Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2012. godine i 2010. godine.

Radi izrade Zakona o medicinskim sredstvima, ministar zdravlja je imenovao radnu grupu 2015. godine u sastavu Ministarstva zdravlja, Agencija za lekove i medicinska sredstva ALIMS, Ministarstvo privrede i Privredne komore, Privredne komore rekli ste zbog upisa u registar.

Nakon usaglašavanja teksta o medicinskim sredstvima, isti je dostavljen Privrednoj komori, kako bi se sa predstavnicima industrije upoznala sa predloženim rešenjima 2016. godine.

Na inicijativu Privredne komore Srbije u Kragujevcu je održan simpozijum na ovu temu gde je predstavljen Nacrt zakona o medicinskim sredstvima pod nazivom „Regulativa i harmonizacija propisa sa propisima EU“, kao i nove olakšice koje donose novi Zakon o medicinskim sredstvima, pregled benifita.Takođe, Dvanaesti kongres ALIMS-a 2016. godine, gde sam imao zadovoljstvo da prisustvujem tom kongresu, pa i Trinaesti kongres ALIMS-a 2017. godine posvećeni su upravo ovoj temi. Time je navedeni zakon ušao u skupštinsku proceduru na vrlo jasan transparentan način.

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku je zbog toga neophodno kako bi tržišni uslovi koji se postavljaju bili poznati u najkraćem roku, kao i usklađivanje poslovanja industrije za zahtevima EU. Pored toga, stvaraju se tržišni uslovi za plasman proizvoda u EU, što će imati za cilj razvoj industrije medicinskih sredstava i nove investicije u privredi Republike Srbije.

U procesu pristupanja EU potrebno je usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU u oblasti medicinskih sredstava.

Prvo, za opšta medicinska sredstva, koja će se koristiti u humanitarnoj medicini oznake 93/42 EC, za aktivna implatabilna medicinska sredstva, za in vitro medicinska sredstva oznaka 98/79 EC, i smernice i vodič MEDEV, Medical Device Regional System, podvlačim ovaj MEDEV sistem.

Imajući u vidu da klinička ispitivanja medicinskih sredstava, a znamo da važećim Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, oblast kliničkih ispitivanja medicinskih sredstava je urađena na isti način kao i kliničko ispitivanje lekova, nisu u celosti urađena propisima EU. Ovim zakonom predlažu se rešenja iz vodiča MEDEV.

Smernice i vodič MEDEV nemaju snagu zakona, nisu obavezujuća, ali ih treba shvatiti kao imperativ. Tako na primer vigilancu u propisima po vodiču MEDEV, ali pre nego što to objasnim, dužan sam da reč vigilitet ili vigilanca je latinska reč označava budnost, a u srpskom jeziku možemo to da okarakterišemo kao prenos, kao obazrivost, a u psihijatriji postoji jedan termin sa kojim se operiše to je vigilonst, pažnja, što se sve uklapa, da kažem u definiciju vigilance medicinskih sredstava, da je to skup aktivnosti o saznanjima i rizicima koji proizilaze iz upotrebe ili primene medicinskih sredstava.

Ali, da se vratim na ono prvo. Kada sam rekao da vigelanca u propisima po vodiču MEDEV sadrži prvo opšte principe, definiciju, ulogu proizvođača, ulogu nadležnog organa, ulogu prijavljenog organa, ulogu Evropske komisije, ulogu korisnika, i dodaci, to su obrasci i primeri.

Takođe, u postupku upisa u Registar medicinskih sredstava prihvatane su isprave o usaglašenosti EU i znaka C. Ja se ne bih mnogo zadržavao na objašnjenju šta znači znak C, ali na predavanju je bilo u Kragujevcu o tehničkim fajlovima, koji sadrži ovaj znak C, kao i o ISO standardima, da napomenem da je sada trenutno važeći ISO standard, a da svetske organizacije za standardizaciju 14155, da primena srpskog znaka usaglašenosti i harmonizovani srpskog standarda nije propisana.

Tako na primer, od ukupno 33.867 medicinskih sredstava upisanih u Registar medicinskih sredstava, 228 medicinskih sredstava nije usaglašeno, odnosno ne poseduje znak C, što čini ukupno 0,6%, a od ukupnog broja od 96 prijava sumnji u kvalitet medicine poreklom iz zemlje van EU, u 70% slučajeva došli do povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta, a od toga 95,7 su medicinska sredstva poreklom iz zemalja koje nisu članice EU.

Dakle, radi se o jako malom broju proizvoda koji potiču van EU, ali u cilju zaštite zdravstvenog sistema i života i zdravlja ljudi, propisuje se obaveza usaglašavanja svih proizvoda sa propisima standarda u Republici Srbiji, ili u EU, što je regulisano u čl. 17. i čl. 18. postojećeg zakona.

Ovim zakonom onemogućava se ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava na tržištu. Tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije i sprečavanja ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava u legalne tokove snabdevanja.

Obaveza Republike Srbije je harmonizacija propisa sa propisima EU do kraja pregovaračkog procesa. Ovim zakonom vrši se potpuno usklađivanje sa propisima EU.Na kraju, što se tiče Kliničkog centra Niš, za sve neverne Tome, pošto je dosta bilo o niškom kliničkom centru, a ja dolazim iz carskog grada, to je grad Niš, pokazaću ove fotografije, kako izgleda Klinički centar Niš, to je jedno najmodernije zdanje, ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, pa i šire. Prošli put sam rekao i pogrešio, tačno, Klinički centar Niš nije se gradio 35 godina, kolega Krasić me je ispravio, 38 godina. Ja sam proverio taj podatak. To je 38 i po godina se gradio. Mi ćemo ga završiti i otvoriti za razliku od prethodnih vlasti koje su u Nišu. Znate što su u Nišu otvorili žuto preduzeće? Žuto preduzeće je otvorilo jednu čuvarevu kućicu na ulasku u Arheološki park Medijana i jedne gvozdene dveri. Prema tome, za neverne Tome, Klinički centar Niš biće završen. Hvala lepo na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući gospodine Arsiću.

Javljam se po povredi Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Skupštine, jer prethodna koleginica je govorila alternativnu istinu, da ne upotrebim Vukovu reč koja se nalazi u Vukovom rečniku – laže.

O čemu se radi? Imao sam utisak, pošto dolazim iz grada Niša, dužan sam da joj odgovorim kada je u pitanju Klinički centar Niš, a nadam se da će i moje kolege da me zdušno podrže o ovom o čemu sada govorim. Imao sam utisak da se preko puta nalazi poslanik Dosta je bilo, gospodin Bošković, međutim, ja njega uopšte ne vidim, tako da je on možda trebao da uzme učešće u diskusiji o Kliničkom centru Niš.

Pomenuta cenjena koleginica niti zna gde se nalazi Klinički centar u Nišu, pa mogu da je odvedem da joj pokažem gde se nalazi taj velelepni objekat koji je započet, da vam kažem, pre 35 godina, a ova vlast, SNS sa gospodinom predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom ćemo završiti kada? Završićemo ga sigurno budite sigurni. Prema tome, cifru od 430 miliona, eto, ja mogu da joj preporučim da izračuna koliko bi možda udžbenici ili laptopovi mogli da budu kupljeni sa tom cifrom.

Još jedanput, kada govorite o Nišu morate da znate gde se nalazi taj Klinički centar, da dođete da vidite to velelepno zdanje, da je to tipičan svemirski brod koji će biti najlepši ne u Srbiji nego na Balkanu. Prema tome, mi ćemo taj projekat isterati do kraja. Hvala još jedanput.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da ste pogrešili i prekršili član 107. - dostojanstvo Narodne skupštine, zato što dozvoljavate upotrebu reči koje ne postoje u srpskom jeziku, tako da reč poslanica se ne prepoznaje u političkom smislu, već samo reč poslanik.

Ali, napominjem, u Novom zavetu postoje poslanica, odnosno poslanice apostola Pavla, koje su upućene Rimljanima, Korinćanima, Galaćanima, Efejžanima, Filipinanima, Kolašinima i Solunjanima.

Prema tome, narodni poslanik može da izabere gde bi želeo da se nađe u ovim poslanicama. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Prethodni govornik u svom izlaganju gospodinu ministru je upotrebio reč - vaše pozne godine. Zaista ne znam šta je tu loše ukoliko čovek ima 50 ili 60 godina. Da li stari ljudi nemaju pravo na život i na rad.

Takođe, ovo drugo što ste rekli, zaista neću da komentarišem, ali u jednom od izlaganja mislio sam da ste po profesiji psiholog ili psihijatar. Upotrebili ste reč, obraćajući se poslaniku Orliću, na njegove insuficijentne kognitivne funkcije.

Da li vi znate da postoje normalne kognitivne funkcije i patološke kognitivne funkcije?

Zahvaljujem.

Uvreda da gospodin Tadić bude direktor zaista nije nikakva uvreda. On je čovek psiholog, završio je fakultet i u redu. Uvreda bi bila da gospodin Branislav Lečić bude direktor ovog zavoda zato što je u Nišu pokazao tako veliko nevaspitanje psujući za vreme tribine koju je Demokratska stranka imala na keju u Nišu.

Zahvaljujem. Poštovani gospodine ministre, gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama poslanicima u Skupštini Srbije dva predloga zakona obrazovanja, a ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o visokom obrazovanju. Najpre da se podsetimo, važeći Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje Bolonjskom procesu u više navrata je menjan i dopunjavan, 2008, 2010, 2012, 2013, 2014. i 2016. godine, jer su uočeni problemi sa postupkom akreditacije, vrednovanjem kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti visokog obrazovanja, angažovanjem nastavnika i saradnika i završetkom propisanih studija u propisanom roku i po započetom programu i pravilima studiranja.

Takođe je uočena potreba za usaglašavanjem ovog zakona sa strategijom razvoja u Srbiji, obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Imajući u vidu sve ovo kao i broj izmenjenih i dopunjenih članova u odnosu na važeći Zakon o visokom obrazovanju, celishodnije je doneti novi zakon, nego vršiti izmene i dopune postojećeg zakona.

U raspravi se ovde postavilo pitanje zašto se donosi zakon po hitnom postupku.

Predlog zakona o visokom obrazovanju donosi se po hitnom postupku, između ostalog zbog uslova za utvrđivanje statusa studenata u pogledu finansiranja studija u narednoj godini studija.

Uspostavljen kriterijum, koji se odnosi na potreban broj ESPB bodova 48, za rangiranje u okviru budžetske kvote, a radi ostvarivanja, odnosno zadržavanja budžetskog statusa u narednoj školskoj godini, da podsetim, naredna školska godina počinje 1. oktobra, znači broj bodova koji studenti u tekućoj školskoj godini treba da ostvare kako bi stekao uslov da se finansira iz budžeta, smanjuje se sa 60 na 48 ESPB bodova. Na taj način je utvrđen realan i održiv prag za finansiranje iz budžeta.

Izdvojiću samo neke novine, ne sve, koje donosi Predlog zakona o visokom obrazovanju, komparativno sa trenutno važećim zakonom iz 2005. godine.

Prvo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kao što znamo, da se podsetimo, obrazuje se radi obezbeđivanja razvoja i unapređivanja kvaliteta visokog obrazovanja, znači Nacionalni savet za visoko obrazovanje bira Vlada, imenuje i razrešava umesto Narodne skupštine i Savet umesto 17 ima 21 član.

Što se tiče nadležnosti Nacionalnog saveta u članu 12. stav 1. tačka 15) se kaže – utvrđuje minimalne uslove za izbor u zvanje nastavnika na predlog Konferencije univerziteta, odnosno konferencija i visoka škola, što će imati uticaj na član 74. gde se definišu uslovi za izbor u zvanje nastavnika i na član 93. prestanak radnog odnosa.

Tako na primer, u zvanje docenta, pored ostalih definisanih uslova mora da ima najmanje tri godine pedagoškog iskustva, podvlačim - najmanje tri godine pedagoškog iskustva na visokoj školskoj ustanovi, što u zakonu 2005. godine nije definisano, odnosno nije bilo potrebno.

Takođe, Predlogom zakona o visokom obrazovanju, kada se u poglavlju 8. govori o osoblju visoko školske ustanove, uvodi se u članu 85. asistent sa doktoratom. Uvedeno je kako bi visoko školske ustanove mogle da zadrže asistenta koji je doktorirao i kome je istekao dugi period angažovanja u slučaju kada nema mogućnosti da se izabere u zvanje docenta, na ovaj način je omogućeno da visoko školske ustanove izvesno vreme zadrže doktorante, razvijaju njihovu kompetntenciju za nastavu i ako se ukaže mogućnost biraju ih u nastavničko zvanje.

Što se tiče radnog odnosa nastavnika, nastavnik koji je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, a imao zvanje redovnog profesora, u važećem zakonu mogao bi to da bude i vanredni profesor, može se produžiti radni odnos ugovorom na određeno vreme do dve godine, uz mogućnost dodatnog produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršava 70 godina.

Takođe, nastavniku se može produžiti radni odnos ako ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i ako je nakon sticanja zvanja redovnog profesora, podvlačim – nakon sticanja zvanja redovnog profesora ostvario naučne rezultate koji su potrebni za izbor u zvanje redovnog profesora, što je definisano u članu 74. stav od 10 do 12.

Osvrnuo bih se na organe poslovođenja - univerziteta je rektor, fakulteta dekan, akademija strukovnih studija predsednik, a visoke škole i visoke škole strukovnih studija direktor.

Mandat organa poslvođenja traje tri godine, sa mogućnošću još jednog uzastopnog izbora. Znači, sve one špekulacije koje su bile u novinama da će rektori i dekani zadržati mogućnost da do penzije budu na tim funkcijama, sa ovim novim zakonom je svedeno na tri godine i još jedno njihovo postavljanje od tri godine.

Na kraju da zaključim - Visokoškolske ustanove dužne su da doktorsku disertaciju, izveštaj i ocenu komisije u elektronskoj verziji čuvaju na zvaničnoj internet stranici ustanove i u štampanom obliku, kao i u biblioteci ustanove najmanje 30 dana pre odbrane disertacije. Univerzitet je dužan u formi digitalni repozitorijum, u kojem je trajno čuvana elektronska verzija, isti mora u roku od tri meseca od odbrane da bude dostavljen centralni repozitorijum Ministarstvu.

Ovo ovako nije bilo definisano kada se tiče završnog rada i disertacija u prethodnom zakonu u članu 30.

Na kraju, pošto sam afirmativno govorio o ovom zakonu, u Danu za glasanje glasaću za Predlog ovog zakona o visokom obrazovanju. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Lončaru, poštovani profesore Lekiću, poštovani gosti iz Ministarstva, pred nama narodnim poslanicima je danas u Skupštini Srbiji Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji, kojim se uređuje način, postupak, uslovi i organizacija delatnosti biomedicinske potpomognute oplodnje, vrsta postupaka biomedicinske potpomognutog oplođenja, ostvarivanja prava na biomedicinsku potpomognutu oplodnju, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kao što znamo, neplodnost je čest problem u populaciji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije učestalost neplodnosti kreće se oko 16,7%, dok je kod nas učestalost neplodnosti oko 15%. Neplodnost nije samo individualni problem, već i društveni problem, koji može da ugrozi psihološku harmoniju braka, utiče na seksualni život i koji se odražava na društvenu sredinu.

Nemogućnost rađanja shvata se kao odricanje od osnovnih prava, nepravda i razočarenje. Mnogi bračni parovi bez dece imaju psihološke, porodične i socijalne probleme, a ispitivanje i lečenje neplodnosti postavljaju i dodatne probleme u vidu finansijskog opterećenja, kako za porodicu tako i za društvo u celini.

Najpre da definišemo neke pojmove, mada, možda nije potrebno, jer sam se prethodnih dana uverio da većina narodnih poslanika ukazuje zavidno „medicinsko znanje“ o tome šta je bolest, šta je zdravlje, šta je normalno a šta je patološko, a posebno me je fascinirala etiopatogeneza vizuelnih halucinacija. Zato bih se i delimično složio sa jednim narodnim poslanikom da je potrebno izvršiti preventivni lekarski neuropsihijatrijski pregled, ali se bojim da pojedinim narodnim poslanicima to ne bi išlo u prilog.

Ali, da se vratimo šta terminološki razlikujemo u ovom zakonu – infertilitet, fertilitet, sterilitet i fekondidet. Neplodnost ili infertilitet ili smanjena plodnost definiše se kao stanje u kome ne dođe do trudnoće posle jedne godine redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja kontraceptivnih sredstava. Stanje infertiliteta ili neplodnosti nije ireverzibilno, tj. nije definitivno i ono se leči.

Neplodnost može biti primarna i sekundarna. Primarna neplodnost podrazumeva da žena nikad nije zatrudnela. Sekundarna neplodnost podrazumeva da do začeća ne dolazi nakon prethodnih trudnoća, porođaja, pobačaja, vanmateričnih trudnoća. Infertilne su, dakle, i one žene koje su u stanju da zatrudne, ali nisu u stanju da iznesu trudnoću. To je vrlo bitno za kasnije, što ćemo videti u zakonu.

Fertilitet podrazumeva mogućnost zatrudnjavanja i rađanja u periodu do jedne godine. U proseku 80 do 84% parova bi trebalo da posle 12 meseci, uz redovne seksualne odnose, bez korišćenja kontraceptivnih sredstava, ostvare trudnoću. Dodatno se oko 8 do 10 parova trudnoća ostvari u toku druge godine braka i još jedan procenat u toku treće godine braka. Ovo je vrlo bitno.

Sterilitet podrazumeva nemogućnost zatrudnjavanja kao ireverzibilnog tj. definitivnog stanja. Prema tome, narodni poslanici, sterilitet se ne leči, samo se neplodnost leči.

Fekonditet se odnosi na verovatnoću ostvarivanja trudnoće u svakom ciklusu. Smatra se da je po ciklusu šansa za trudnoću 25 do 30%, pod uslovom da su oba partnera u granicama normale.

Oblast biomedicinski potpomognute oplodnje do sada je bila uređena Zakonom o lečenju neplodnosti, postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je delimično usaglašen sa evropskom regulativom i nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od šest godina, konstatovale su se sledeće određene slabosti, što će reći da važeći Zakon koji uređuje oblast lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti biomedicinskog potpomognutog oplođenja, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koje spadaju testiranje, dobijanje, obrada, zamrzavanje, odmrzavanje, očuvanje, skladištenje i distribucija reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, kao i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija, što je dovelo da se u zdravstvenim ustanovama obavljaju postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja, ali bez definisanih uslova na nacionalnom nivou, te je svaka zdravstvena ustanova unutar svoje ustanove definisala te uslove.

Ono što je karakteristično za ovaj zakon je sistematičnost i preciznost u njegovom pisanju. Da bi se zakon razumeo, a na osnovu toga i diskutovalo u Skupštini Srbije, a činjenica je da svi narodni poslanici ne poseduju određeno stručno medicinsko znanje, u članu 3. je data definicija, odnosno značenje određenih stručnih termina, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u oblasti sa pravom Evropske unije.

Takođe, ovaj zakon je proširio definiciju postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji sa važećim Zakonom sprovodi u skladu sa savremenim standardima biomedicinske nauke u slučaju neplodnosti, dok je novim zakonom proširen, a ovo je vrlo važno, i na slučajeve postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti. Znači, podvlačim – očuvanje plodnosti.

Novim zakonom i privatna praksa učestvuje u pružanju zdravstvene usluge ove vrste, ukoliko ispunjava propisane uslove zakona. To iziskuje potrebe angažovanja većeg broja zdravstvenih radnika koji se bave ovom problematikom i osnivanje većeg broja centara za biomedicinsku potpomognutu oplodnju.

Na jasan način uređen je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, koji je ostao u nadležnosti Uprave za biomedicinu, s tim da je preciziran inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova koje obavljaju ovu delatnost.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za promociju donatorstva i podizanje svesti građana o značaju donatorstva. Ja ću ponovo da podsetim da su narodni poslanici SNS, u prethodnom desetom sazivu, svi potpisali donorske kartice.

Da zaključim, lečenje neplodnosti prevazilazi plemenitost, humanost i granice klasične medicine. Dok klasična medicina leči bolesnog, unapređuje njegovo zdravlje i omogućava mu kvalitetni život, lečenje neplodnosti mu omogućava da kroz svoje potomstvo živi i kada klasična medicina iscrpi sve svoje mogućnosti. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša, pred nama je set zakona, a ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za projekat autoputa Koridor 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Kao što znamo, cilj svakog projekta je poboljšanje efikasnosti i bezbednosti saobraćaja na tri deonice Koridora 10 - Niša i Dimitrovgrada, i Leskovca – Grabovnice, i Donjeg Neradovca.
Konkretno radi se o 38 kilometara između Leskovca, Grabovnice i Grdelice i između Caričine Doline i Donjeg Neradovca na Koridoru 10, na osi autoputa E75 i devet kilometara autoputa na deonici Koridora severno od Dimitrovgrada, na osi autoputa E80, u vidu nove izgradnje i u vidu unapređenja postojećeg puta.
Samo kratko da napomenem, Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćaja i koridora koji prolaze kroz Srbiju i povezuju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku, što će reći da je to žila kucavica za transportni sistem EU, odnosno putna aorta za Srbiju.
Sporazum o zajmu, projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, potpisan je 13. jula 2009. godine u Beogradu, odnosno osnovni sporazum, a potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju
Sporazuma o zajmu tzv. projekat autoputa Koridora 10. Znači, ovde postoje osnovni sporazum i projekat auto puta Koridora 10.
Osnovnim sporazumom Republici Srbiji je odobren kredit u iznosu od 275 miliona i 200 hiljada evra. Na osnovu stručnih analiza, sredstva odobrenog zajma, po osnovnom sporazumu od 275 miliona i 200 hiljada, nisu dovoljna za završetak osnovnog projekta, pa shodno tome, a prema zaključku Vlade od 25. februara 2016. godine, Međunarodnoj banci za obnovu i razvij je 29. februara 2016. godine upućen zahtev da se Republici Srbiji odobre dodatna sredstva u iznosu od 35 miliona evra, a radi završetka radova na Koridoru 10.
Ova sredstva koristiće se namenski. Podvlačim, ova sredstva koristiće se namenski po pozicijama koje su sadržane u projektu. Glavni razlozi koji su doveli do potrebe za dodatnim finansiranje su egzogeni meteofaktori, kao što su nepovoljni vremenski uslovi tokom zime 2012. godine, poplave, nepredviđeni geološki uslovi, našla su se čak 43 klizišta, kao i pravilno iskopavanje i očuvanje arheoloških lokaliteta u ataru sela Špaj kod Crvene reke.
Drugo, prekoračenje u troškovima projekta kao rezultat odlaganja postupka eksproprijacije. Treće, ugovor za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada raskinut u dva navrata. Četvrto, betonske i kolovozne konstrukcije u tunelima zamenjene asfaltnim radi smanjenja buke i prašine. Pet, promena režima autoputnog saobraćaja prilikom radova na pomenutim deonicama.
Predloženo dodatno finansiranje i produžetak poslednjeg datuma za povlačenje sredstava zajma po osnovnom sporazumu i završetak osnovnog projekta potrebno je radi podmirivanja prekoračenih troškova za građevinske radove, kao i finalizaciju razvojnih ciljeva projekta.
Znam da će kritičari reći da se nije dobro planiralo, ali uzmimo, na primer, planiranje jedne hirurške intervencije. U pripremi za operaciju rade se dopunska klinička ispitivanja, rendgen, ultrazvuk, magnetna rezonanca, magnetna rezonanca sa kontrastom i trebovanje krvi. Kada hirurg otvori operativno polje, nailazi na čitav niz nepredvidivih problema koje mora da reši u toku operacije, tako da operacija koja bi trajala tri sata sada traje pet, a trebovane boce krvi nisu dovoljne već je potrebno trebovati još. Logički postavljeno pitanje – da li zbog nepredviđenih situacija treba prekinuti situaciju? Analogija je jasna i odgovor je – ne.
Da zaključim, ovo su razlozi koji su doveli do potvrđivanja Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za Projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 14. novembra 2016. godine.
Realizacijom ovog važnog projekta u Republici Srbiji doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga i olakšati trgovinski tokovi i transport robe i putnika, što će doprineti kako regionalnom razvoju, tako i razvoju moga grada Niša, iz koga dolazim, pa će „dikta“ – Svi putevi vode u Rim, kao što je rekao premijer – svi putevi voditi u Niš.
Na kraju, pozivam sve narodne poslanike iz Niša da glasaju za ovaj zakon, kao što ću ja glasati. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kao lekar koji je na Medicinskom fakultetu izučavao i polagao u okviru predmeta higijena saobraćajnu higijenu, neću da komentarišem ceo predlog zakona, već ću govoriti samo o članovima zakona koji se odnose na ekologiju, odnosno o zaštiti životne sredine i kaznenoj politici koja prati te članove, od člana 44. do 49, gde su propisane izmene čl. 267, 270, 271, 276, 277. i 278, zakona kojima se propisuju prekršaji.
Ovo je vrlo važno zbog Poglavlja 27. koji se odnosi na zaštitu životne sredine i u svim zakonima koji tretiraju ovu problematiku, i to pitanje mora biti postavljeno i na njega treba odgovoriti u skladu sa zahtevima i principima EU. Politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i da očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Zasniva se na načelu preventivnog delovanja, pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastane, na načelu da zagađivač plaća troškove zaštite životne sredine, bilo da je to pravno ili fizičko lice, u borbi protiv ekološke štete na samom izvoru zagađenja.
Zapravo, ekološki propisi Unije su nivo ispod kojega se slobodna tržišna utakmica ne može odvijati. S toga je politika životne sredine EU nedeljiva od njene ekonomske politike, politike unutrašnjeg tržišta i zajedničke trgovinske politike, konkurentnosti i energetske sigurnosti.
Pravna tekovina takođe obuhvata propise koji se odnose na određene konkretne oblasti, kao što su zaštita kvaliteta vode, vazduha, klimatske promene, održivo upravljanje otpadom, kontrola hemikalija itd. Tada, takođe, postoji obaveza kontrole emitovanja opasnih materija u vodi.
Na osnovu pregleda odredaba važećeg zakona koji se menjaju, odnosno dopunjuju, predlaže se promena člana 63. koji postaje član 11. predloga zakona propisana je zabrana korišćenja pokretnih spremišta postavljenih na palubi, kao spremišta za skupljanje otpadnih ulja, kao i ubacivanja u kaljuže mašinskog prostora proizvoda za čišćenje koji rastvaraju ulja ili mazivo i emulgatore, osim proizvoda koji ne otežavaju pročišćavanje otpadnih voda iz kaljuža na prijemnim stanicama.
Ministar, a to ste vi, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministar nadležan za poslove vodoprivrede propisuju mere koje se podrazumevaju u cilju sprečavanja zagađenja. Na taj način reke, koje su krvotok jedne države i EU, bivaju zaštićene od zagađenja, odnosno, rečeno medicinski, pod znakom navoda, od aterosklerotičnog procesa ili, da budem još konkretniji, ne budu kao u starom Rimu.
Kazneni član 267. se menja u član 44, član 270. se menja u član 45, a član 271. u član 46, gde su definisane novčane kazne u rasponu od 20.000 do 150.000, od 30.000 do 150.000 i od 150.000 do dva miliona. Za primenu ovog zakona potrebno je da se donese pravilnik o sprečavanju zagađenja unutrašnjih voda prouzrokovanog plovidbom od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sektora za vodeni saobraćaj i bezbednosti plovidbe. Rok za usvajanje je godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, zagađenje okoline je neizlečiva bolest koja jedino može biti sprečena preventivno, tako da je moto mog izlaganja – nećemo imati društvo ukoliko uništimo okolinu. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Tasovac, poštovani gosti iz Ministarstva kulture, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša i poštovani građani Gadžinog Hana. Zašto pominjem Gadžin Han? Zato što se tu održavaju svečanosti koje su posvećene srpskom Jesenjinu, Branku Miljkoviću, kao Miljkovićeve poetske svečanosti. Ali, vratimo se na zakone.

Danas se pred nama, narodnim poslanicima, u Narodnoj skupštini nalazi po meni jedan od krucijalnih, sistemskih zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji je u Narodnu skupštinu stigao 7. avgusta 2015. godine, a danas je na dnevnom redu, na moje veliko zadovoljstvo.

Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine. Pre njegovog donošenja oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom koji bi na sistematski način regulisao osnove na kojima funkcioniše kultura.

Prošlo je četiri godine od dana početka primene Zakona o kulturi, a imajući u vidu da je on bio prvi akt opšteg karaktera koji je uspostavio sistemske odnose za funkcionisanje naše kulture, njegova praktična primena je iskristalisala određene probleme u njegovoj primeni. Ja ću pomenuti samo neke probleme koje zakon treba da reši.

Prvo, osnovno pitanje je redefinisanje pojma kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti. Naime, u Zakonu o kulturi se izbegava direktno definisanje pojma kulture zbog njene apstraktnosti i shodno tome i činjenica da postoji veliki broj definicija kulture. Ali, u osnovi kultura jedne nacije je ogledalo u kojem se odražavanje na svest, verovanje i tradicija. Ukratko, to je ključ pomoću kojeg se mogu otvoriti vrata svesti jednog naroda i njegovih institucija. Znači, kultura nije zamena, nego ključ života. Zbog toga se pristupilo rešenju po kome se ne vrši definisanje ovog pojma, ali se u okviru utvrđene sadržine kulture nabrajaju različite kulturne oblasti koje čine ovaj pojam u članu 8.

Drugo pitanje utvrđenja opšteg interesa u kulturi se odnosi na stvaranje osnova za obezbeđivanje budžetskog finansiranja određenih projekata i programa u kulturi. U dosadašnjoj primeni Zakona o kulturi pokazalo se da utvrđivanje opšteg interesa u kulturi nije bilo dovoljno jasno i u terminološkom i u sadržajnom smislu. To stvara probleme subjektima kulture u praksi, jer konkursi koji su se raspisivali na nivou Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave za sufinansiranje programa i projekata u kulturi, zbog nedorečenosti dela zakona u kome se definiše opšti interes u kulturi, nisu mogli da pokriju sve kulturne aktivnosti subjekata kulture.

Ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o kulturi praktično će se proizvesti prilagođavanje vođenja kulturne politike vezane za raspisivanje različitih konkursa za sufinansiranje projekata i programa kulture na nivou Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave, od čega će najveću korist imati subjekti kulture. Primera radi, ovakvim rešenjem bi se izbegao, da tako kažem, nesporazum u vezi sa nekim projektima, kao što je bio Džez festival „Nišvil“ u Nišu.

Na kraju da zaključim, sve što život stvara radi života, to je kultura. Svaki rad, svaki posao, svaki čin, to je kultura. Savremena kultura, ona koja ide sa vremenom, ne može, a da ne bude u svojoj suštini, tj. u svojim razvojnim težnjama internacionalna, univerzalna i opšteljudska. U Danu za glasanje glasaću za ovaj zakon. Hvala na pažnji.