… Pričam o ovom amandmanu upravo o kvalitetu amandmana. Ja sam zadivljen jer ćemo imati priliku da se danas 94 puta javimo i kažemo javnosti Srbije da je SNS jedna veoma ozbiljna, jedna veoma odgovorna stranka i da građani Srbije se sigurno nikada neće pokajati što su glasali za nas, a očekujem na sledećim izborima da u Vranju osvojimo i preko 60% glasova. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar i gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po metodologiji i izradi zakona koji je ova skupština usvojila 2010. godine se kaže ukoliko se menja jedna trećina ili više članova zakona koji važi pre nego što je ovaj predloženi zakon, ne ide se na izmene i dopune zakon, nego se ide na predlog novog zakona.
Mi imamo situaciju u ovom trenutku da je pred nama Zakon o privatizaciji, a ne o izmenama i dopunama, zato što temeljno i rekao sam malopre vrlo svrsishodno menjamo ovaj zakon o privatizaciji, jer je on jedan od seta zakona koje smo predložili u predizbornoj kampanji, a tiče se reforme čitavog privrednog sistema u Srbiji, koji vapi za tim da stvorimo jedan novi poslovni ambijent u koji će i strani i domaći investitori doći, uložiti novac u nove pogone, u nova radna mesta. To smo obećali, zato su građani Srbije glasali.
Ovaj amandman naravno nećemo prihvatiti i u danu za glasanje neću ni glasati po tom amandmanu, da ne bi trošio struju ove Narodne skupštine i trošio novac budžetskih korisnika Republike Srbije. Mislim da treba da se zaštiti ovaj patent kada se tiče brisanja, odnosno davanja predloga da se brišu amandmani, jer vidim da dvojica inovatora su to uradila i sa Zakonom o medijima, tako da ćemo i sutra imati isto ovo, samo što se tiče drugih zakona. Ovo se kratko i prosto zove egzibicionizam i to politički egzibicionizam.
Samo bih pročitao na šta se odnosi brisanje. Odnosi se na brisanje člana 12, gde se nabraja ko ne može biti kupac u postupku privatizacije, koji će uslediti nakon usvajanja ovog zakona. To su domaća pravna lica koja posluju većinskim društvenim kapitalom, to su fizička, pravna lica i osnivači pravnog lica koji prema subjektu privatizacije imaju dospele i ne izmirene obaveze. Fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji i četiri, fizičko lice koje je osuđeno za krivično delo protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda mira, kojima je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Dakle, ako bismo brisali ovaj član, onda bi svi ovi ljudi, svi ovi ljudi koji su pravosnažno osuđeni za teška krivična dela, gde je zaprećena kazna do pet godina ili teža, mogli da kupuju preduzeća, što je u nekom prethodnom periodu i rađeno. Takođe, svi ovi koji duguju na sve strane, nisu izmirili dospele obaveze, takođe mogu da se pojave kao kupci, pa se plašim da je ideja ljudi koji su dali ovaj predlog upravo ta da se zaštite ovakvi ljudi, ovakve secikese, ovakvi prevaranti, ovakvi kriminalci, koji su to radili i u prethodnom periodu.
Mene kao narodnog poslanika ovde interesuje i zato ću glasati za Zakon o privatizaciji, šta ćemo raditi sa radnicima „Jumka“, radnicima „Simpa“, „Zavarivača“, „HIVA“, MIVA“, „Rasadnika“ iz Vranjske banje, jer ti ljudi kada se budem vratio pitaće me šta ovaj zakon znači, šta znači Zakon o radu. Odgovarao sam na sva ta pitanja i tvrdim, i profesionalno, i politički, i kao čovek koji ima dva sina, i koji je zabrinut kako će sutra naći sebi posao. Glasaću za ovaj zakon zato što stvara mogućnost da se konkurencijom i borbom dođe do radnog mesta, da se ne čeka na radno mesto, da se ide ka tome da se neko zaposli. Agresivnu politiku vodimo kao Vlada, takvu Vladu ćemo podržati uvek kao poslanička grupa i u danu za glasanje ću dati svoj glas za ovaj zakon. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, gospodine ministre, vi niste često bili u ovoj sali, ali mogu da vam prenesem neka iskustva koja sam kao narodni poslanik stekao u ovom drugom mandatu, a to je jedna obrnuta proporcija – što bolji zakon date ili što bolji predlog zakona o izmenama i dopunama zakona date, to je veća i žešća reakcija opozicije.
Reakcija koju smo slušali juče od ovlašćenog predstavnika opozicije, a i danas, od opozicionih poslanika, pokazuje da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji, odnosno poreskom postupku, pun pogodak i da ste upravo uradili ono što je cilj noformirane Vlade, a to je borba protiv sive ekonomije, protiv tog raka koji razjeda i administraciju, budžet Republike Srbije i ne dozvoljava da krenemo napred. Očigledno je da ste podrobno razmotrili sve ono što se u zadnjih 10 godina radilo u ovoj oblasti i da ste ovog puta dali veliki broj predloga koji su veoma konzistentni.
Mogu to da kažem i iz ličnog primera, budući da više od 25 godina plaćam porez i da smo imali razne periode i velike amplitude u poreskoj politici, u donošenju poreskih rešenja. Imali smo i neki srećni period inflacije, srećan period za nas koji smo plaćali poreze, a koji nismo morali ništa da platimo. U isto vreme, radujući se zbog te svoje lične sreće i ličnog zadovoljstva, zapravo smo pojeli ovu državu. Pojeli smo je zato što nismo punili budžet, zato što smo mislili da može da se živi na tuđ račun i zato što smo hteli da neko drugi umesto nas plaća. Toga više naravno da neće moći da bude i očigledno da je ovo prvi korak u borbi protiv te sive ekonomije. Očigledno da je svrha ovog donošenja zakona smanjivanje administrativnih troškova, što nama poreskim obveznicima u svakom slučaju čini dobro.
Takođe, unapređenje efikasnosti kontrole i naplate. Zašto se neko ljuti zbog ovoga? Zašto to nekome smeta? Svako ko bude hteo da dođe u moju kancelariju, ko bude hteo da dođe u bilo koju firmu, treba da dođe dva puta mesečno, može i tri puta. Ako ja radim ispravno, ako prijavljujem porez, ako ga plaćam, ne postoji nijedan razlog da postoji strah kod mene. Takođe se na taj način jača pravna sigurnost, na taj način se stvara jedna predvidivost i to je ono na čemu želim da insistiram kod vas.
Želim da u 2015, 2016. i nadalje, znajući da ćete još dugo biti ministar finansija, imam jednu predvidivost poreske politike. Želim da znam da u 2015. godini imam povećanje poreza od 50% ili od 100%, ukoliko vi mislite da je to potrebno da bi se popunio budžet, ali hoću da to znam u ovoj godini, da bih mogao da odlučim da li ću se baviti ovim poslom i nadalje.
U tom smislu, mislim da i ovaj štrajk advokata koji na neki način potresa pravosuđe u Republici Srbiji, jeste jedan signal ne da su advokati protiv ove Vlade, ističem jednu činjenicu da su skoro svi advokati u Advokatskoj zajednici u Vranju u SNS, da su svi podržali na ovim izborima SNS i da u potpunosti podržavaju Vučićevu Vladu i da naravno žele da plate porez i to su činili godinama, ali žele da bude predvidiv taj proces, da tačno znaju da će u ovoj godini plaćati porez onoliko koliko je predviđeno u prethodnoj godini, a da se za narednu godinu pripreme u iznosu koji Ministarstvo finansija smatra da treba da bude povećano ili možda smanjeno. Možda u jednom trenutku odlučite da mi advokati možda i ne trebamo da plaćamo toliki porez. U tom smislu, moj je apel da u razgovorima sa advokatima vi kao ministar finansija i gospodin Selaković kao ministar pravde, iznađete rešenje, dogovorite se i krenete, odnosno da se advokati vrate u sudnicu gde im je posao, da funkcioniše pravosudni sistem i da mi imamo jednu mirnu situaciju gde ćemo moći da nastavimo da radimo.
Stoga pozdravljam ovaj zakon i kao poreski obveznik i kao advokat i kao narodni poslanik. U Danu za glasanje daću glas za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hoću da iskoristim priliku da kao narodni poslanik iz Vranja, koji je ovde u parlamentu zahvaljujući tome što je za SNS u Vranju glasalo 23.000 ljudi, pozdravim ministra policije, da izrazim uverenje velikog broja Vranjaca da ste vi pravi čovek na pravom mestu, da je izbor predsednika Vlade da vi budete ministar unutrašnjih poslova bio jedan od poteza koji imaju moju punu podršku. Pokazali ste za 30 dana da ste čovek koji voli ovu državu, da ste čovek koji zna da radi svoj posao i kome želim još jedan mandat, imajući u vidu da ste započeli jedan veoma ozbiljan, težak posao.
Ono zbog čega smo danas ovde u ovoj Skupštini jeste što ste dali predlog za izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Kolege su veoma podrobno o ovom predlogu dale svoje mišljenje, rekle o svakom članu ponaosob šta donosi novo. Ono što je generalno i najvažnije, izvestilac naše poslaničke grupe, gospodin Martinović, je o tim detaljima izneo i upoznao javnost.
Ono što je važno za sve nas, poslanike, a još važnije za građane Republike Srbije, jeste da je ovo još jedan korak ka putu u EU. Izmenama i dopunama ovoga zakona mi činimo jedan mali korak ka EU, ali veliki korak za Republiku Srbiju, imajući u vidu da će ovaj sastav parlamenta vrlo verovatno usvojiti sve zakone koji su potrebni i koji su propisani Agendom za ulazak u EU, da bismo stvorili uslove da 2018. godine budemo punopravni član EU ili da od 2018. do 2020. godine po parlamentima članica EU bude usvojen naš zahtev, pošto smo mi ispunili sve zahteve koji su pred nas postavljeni.
Hteo bih samo nešto da kažem o kaznenim odredbama koje su ovde predviđene, a koje su u rasponu od tri do 30 hiljada dinara. Mišljenja sam da ove kazne moraju biti povećane i moraju biti upodobljene sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine. Očekujem da Ministarstvo i gospodin ministar usvoje amandmane koji su u tom smislu dati i siguran sam da ćemo u Danu za glasanje, kao SNS i kao poslanička grupa, svojim glasom usvojiti ovaj zakon i podržati ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Hvala.

Gospodine predsedavajući, hoću da budem džentlmen i s obzirom da je gospođa Vesna ustala i zatražila reč od vas da bi završila svoje izlaganje, koje je prekinula u jednom trenutku, verovatno poneta emocijama koje su bile očigledno jače, da bi mogla da nastavi, te vas molim da joj date reč i da privede kraju, a ja ću biti strpljiv i iskoristiću svojih 20 minuta nakon toga.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo juče čitav dan raspravljali o setu zakona takozvanih pravosudnih. Juče smo na dnevnom redu imali tri zakona. Danas su na dnevnom redu pet predloga zakona i predloga za izmenu i dopunu određenih zakona.
Hoću javnosti radi da podsetim da ovo nisu novi zakoni, da ovo nisu zakoni koji su pisani u minut do dvanaest, da nisu ušli u Skupštinu na brzinu i preko noći, da niko za njih nije znao. Javnost mora da zna da je većina ovih predloga bila na sajtu Republičke vlade na jesen 2012. godine, da je svako ko je iole hteo da se upozna sa njihovom sadržinom mogao da pročita, da napravi analizu, da se spremi, da učestvuje u javnoj raspravi vezano za ove zakone, da su javna čitanja i javni nastupi bili i za stručnu javnost. Bili su dostupni i laičkoj javnosti, tako da niko u ovoj skupštini ne može da prigovori kako su ovi zakoni za koje je bilo vremena da se neko pripremi, da ih pročita i da su oni bili iznenađenje za sve nas.
Potpuno je jasno da smo na izborima koji su za nama svi izašli sa određenim programom, svi izašli sa određenim idejama. Potpuno je jasno takođe da je u svom ekspozeu predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić dotakao i poglavlja 23. i 24. u pregovorima sa EU. Ubeđen sam da su svi ovi zakoni o kojima smo juče u načelu raspravljali, a danas o ovih pet, vrlo bitni zakoni koji će nam omogućiti i stvoriti klimu, atmosferu i pravnu sigurnost da bismo sa Evropskom komisijom mogli da otvorimo poglavlja 23. i 24. i da krenemo u pregovore i stvaranje uslova da bismo mogli 2018. godine, kada prođemo sva poglavlja, da očekujemo da skupštine članice EU odluče o tome da prime Republiku Srbiju i da, ono što je projektovano u ekspozeu predsednika Vlade, 2020. godine uđemo u EU kao punopravni član.
Podsetio bih javnost da su danas na dnevnom redu, a to moram zbog toga što su kolege koje su pre mene govorile u ovoj skupštini, pričale o svemu, samo ne o tim zakonima, pričali su o zakonima koji su bili na dnevnom redu juče, a predsedavajući je bio veoma tolerantan, pustio ih je da mogu da pričaju o tome, jedni su govorili da se prebrzo radi po ovim zakonima, drugi su rekli da je sporo i da treba uneti mnoge druge promene, nekima nije bitna forma, a nekima, nažalost, nije bitna ni suština i zbog toga hoću da javnost podsetim da danas raspravljamo o Predlogu zakona o pravobranilaštvu, Predlogu zakona o posredovanju u rešavanju sporova, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Gospodin ministar je u svom izlaganju veoma detaljno, studiozno izneo sve detalje, najmarkatnije, najvažnije delove ovih zakona, kao i predloge o izmenama i dopunama ovih zakona.
Sve ovo je veoma bitno jer doprinosi kvalitetu, doprinosi efikasnosti, doprinosi pravnoj sigurnosti, doprinosi mogućnosti sudovima da rade na mnogo bolji način, da se u mnogim materijama sudovi rasterete, da se upare ovi zakoni sa zakonima koji su već doneti u ovoj skupštini u prošloj i pretprošloj godini. Tu posebno mislim na Zakon o javnom beležništvu, jer će on stupiti na snagu i počeće njegova primena od 1. septembra 2014. godine, kada će i ovim zakonom o vanparničnom postupku veoma važna materija biti ustupljena notarima ili javnim beležnicima.
Takođe sam, nemajući nameru da ponavljam ono što je ministar rekao, zapisao neke detalje koji su veoma bitni za ove zakone. Zakon o pravobranilaštvu, koji je donet i koji danas menjamo, donet je 1991. godine, u potpuno drugim političko-ekonomskim i istorijskim okolnostima i priznaćete, bilo je više nego nužno dati njegove izmene, napraviti nešto što je imanentno ovom trenutku i političkoj situaciji u Srbiji, kao i tome da smo sada zemlja koja je kandidat za ulazak u EU i koja samim tim mora da ispuni mnogo uslova koji pred njom stoje, a koje ispunjavamo da bi bilo bolje svima nama, a ne zbog toga što ćemo to učiniti zbog građana Češke, Slovačke ili Nemačke.
Ovim zakonom se uređuje delokrug i položaj pravobranilaštva, osnivanje, nadležnost, uređenje i organizacija državnog, pravobranilaštva AP i pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave.
Dakle, osim što se menja naziv, menja se i suština, menja se i nadležnost tog državnog pravobranilaštva. Potpuno se jasno stavlja odgovornost državnog pravobranioca, njegova obaveznost prema Ministarstvu pravde, podnošenje izveštaja Ministarstvu pravde, kontrola onoga šta državni pravobranilac radi. On u svakom trenutku ima obavezu da prati sve propise u Republici Srbiji, da te propise stavlja Ustavnom sudu na ispitivanje. Dužan je podnese izveštaj o svemu tome šta je radio, a da zamenici državnog pravobranioca podnose izveštaj državnom pravobraniocu. Ta hijerarhija je veoma bitna da bi se znalo ko je za šta odgovoran, da bi se znalo ako nastane šteta, ko će tu štetu nadoknaditi.
Takođe, pravobranilac je organ koji obavlja poslove zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave.
Posebno bih hteo da istaknem nadležnosti državnog pravobranioca. On je zastupnik Republike Srbije pred sudovima, arbitražama i organima uprave. Zastupanje pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama je takođe njegov posao, zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava, pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, davanje pravnog mišljenja, pružanje pravne pomoći i postupanje radi sporazumnog rešavanja spora kada je sa jedne strane Republika Srbija, odnosno lokalne jedinice.
Postavljanje državnog pravobranioca vrši Vlada i to očekujemo u roku od 90 dana nakon usvajanja ovog zakona. To će sigurno biti neko koje od velikog pravničkog iskustva, ko će ispuniti sve uslove. Osim položenog pravosudnog ispita, čuli smo da zamenici državnog sekretara, koji će raditi pred Evropskim sudom za ljudska prava, moraju da poznaju aktivno jedan od jezika koji je u službenoj upotrebi u tim sudovima. To će biti ili engleski, ili francuski. Prema tome, to moraju biti ljudi koji su potpuno kvalifikovani i ljudi koji su se u svojoj profesiji u prethodnom životu dokazali i potvrdili. Cilj donošenja zakona je stvaranje uslova za najkvalitetniju zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.
Veoma bitan i ne manje važan Zakon o posredovanju u rešavanju sporova. Ovaj zakon ima za cilj da stranke same reše spor, čime će biti rasterećeni sudovi u znatnoj meri. Ovaj sporazum se može postići čak i u izvršnom postupku, odnosno na kraju postupka parničnog i svakog drugog i postoji mogućnost da se stranke međusobno dogovore da krenu u sporazumevanje i da zato angažuju određeno stručno lice koje će posredovati u rešavanju njihovog spora. Na taj način će biti izbegnuti mnogi sudski troškovi, prekinuti postupci i data mogućnost strankama da na sebi svojstven način donesu odluku o tome, o dugovanju, da se međusobno napravi jedan sporazum.
Ovi sporovi koji mogu da se rešavaju posredovanjem su mogući u imovinsko-pravnim sporovima, u porodičnim, privrednim, upravnim, potrošačkim, radnim i naročito u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu zahteva za naknadu štete ili tzv. imovinsko-pravnih zahteva, gde stranke mogu međusobno da dogovore čak i pre završetka krivičnog postupka ili prekršajnog postupka, da bi na taj način okrivljeni olakšao sebi položaj u postupku pred sudom.
Postoje načela posredovanja: dobrovoljnost, znači, stranke dobrovoljno nastupaju u posredovanju, odnosno u rešavanju sporova posredovanjem, ravnopravnost, potpuno su ravnopravne u tom postupku, isključena je javnost, ne postoji mogućnost da ono što je razgovarano, o čemu je pokušano da se sporazume, bude iskorišćeno nakon toga u javnosti ili u nekom postupku, to ostaje tajna između stranaka, neutralnost onoga ko posreduje između ovih stranaka, hitnost tog postupka.
Ovaj postupak se pokreće zaključenjem sporazuma o postupanju u posredovanju i traje najduže 60 dana. Stranke mogu odustati u svakoj fazi ovog postupka, mogu prestati da pregovaraju i da se vrate u sudski postupak.
Ono što je takođe bitno, nastaje zastoj zastarelosti potraživanja, kao i rok za podnošenje tužbe dok traje postupak posredovanja. Dakle, nema zastarevanja potraživanja. To može biti najduže 60 dana dok traje ovaj postupak.
Jedna novina koja je veoma značajna je da sporazum o rešavanju spora putem posredovanja može imati snagu izvršnog naslova i to pod dva uslova – ukoliko na to pristane dužnik i to bude izričito stavljeno u sporazum i ukoliko potpisi na sporazumu budu overeni u sudu ili kod javnog beležnika ili notara.
Svako od posrednika dobija dozvolu nakon određene završene obuke na tri godine i ukoliko ispuni sve uslove i ima određeni broj posredovanja u toku te tri godine, dozvola mu se produžava sledećih pet. Svi posrednici su upisani u registar posrednika, sa kog možete kontaktirati mejlom, telefonom, pozvati i izabrati čoveka, odnosno lice koje će vršiti posredovanje. Sve ovo se ne tiče povećanja troškova. Troškove snose stranke između sebe, svaka svoje, a zajedničke troškove, mogu se sporazumeti da podele među sobom.
Primena zakona je od 1. januara 2015. godine, a ono što je karakteristika ovog zakona da odredbe člana 6. do 8. i član 33. stav 5. se primenjuju od dana ulaska Srbije u EU. Dakle, ide se i u susret onome što nas očekuje, a to je ulazak u EU.
Takođe, Zakon o parničnom postupku, koji je danas o dnevnom redu, ima za cilj da smanji broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. Ide se na efikasnije suđenje, na skraćivanje postupaka i više bitnih elemenata. Najmarkantniji za mene su da sada postaje pravilo da u sudu sudi veće, a da izuzetno sudi sudija pojedinac i to po taksativno nabrojanim postupcima koje može da vodi i koji su izuzetak od ovog pravila.
Takođe, ono što je sada bitno, punomoćnik u parničnom postupku ne mora da bude isključivo advokat. Postoji određen sužen broj tih lica koja mogu da zastupaju, ali nije isključivo advokat i nije potrebno da se stranka izlaže troškovima, a danas smo čuli od ministra da će se raditi i zakon o pravnoj pomoći. Na taj način će se relaksirati čitava ova oblast.
Veoma bitna izmena kod odbacivanja tužbi, jedna izmena koja je prihvatljiva. Pre nego što sud odbaci tužbu, dužan je da održi ročište na kome će se raspravljati i dati šansa tužiocu da se izjasni još jednom o svemu i da kontradiktornim dokazima pokuša da ubedi sudiju da se postupak može nastaviti, da ne dođe do odbacivanja tužbe, a onda nova tužba i novi troškovi i novo gubljenje vremena.
Ono što je takođe važno, a što smo do sada u praksi imali kao veliku muku, to je da sud nije hteo nikako da pribavi adresu. Ukoliko tužilac podnese tužbu, tuženi se ne nalazi na navedenoj adresi, on je bio dužan da se dovija, da ode do policijske stanice gde su ga odbijali, ali sada je sud dužan da na predlog tužioca zatraži adresu od državnih organa, naravno tamo gde je prebivalište ili ukoliko je promenjeno, ima boravište da se dozna i da se na tu adresu uputi poziv. Na taj način se postupak ubrzava.
Ono što je najvažnije u promeni Zakonu o parničnom postupku jeste da je cenzus za reviziju spušten sa 100.000 evra u imovinsko-pravnim sporovima na 40.000 u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe i u privrednim sporovima je sa 300.000 evra spušten na 100.000 evra, dajući na taj način mogućnost mnogima da podnesu reviziju i da na taj način smanje pritisak na Ustavni sud Republike Srbije.
Ove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku doprineće ekonomičnijem i efikasnijem rešavanju sporova u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava.
Zakon o vanparničnom postupku je donet daleke 1982. godine. Sada je bilo potrebno da se donese, odnosno da donesemo novi zakon koji će biti usklađen sa Zakonom o porodičnim odnosima, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o parničnom postupku itd, a naročito zbog usklađivanja sa Zakonom o javnim beležnicima.
Novina u ovom zakonu jeste lišenje poslovne sposobnosti koje je ograničeno na tri godine u stalne provere i mogućnost provere i redukovanja ograničenja prava. Znamo od ranije da je bilo trajno lišavanje poslovne sposobnosti. Tada ste mogli to da zloupotrebite i to je moglo da bude na nečiju štetu. Ovog puta je ta novina da se ograničava uz stalnu proveru.
Sud takođe može notarima poveriti sprovođenje postupaka za koje je nadležan uz stalnu kontrolu i mogućnost oduzimanja predmeta. Notari mogu raditi nesporne ostavinske postupke i rasteretiti sud u velikoj meri. Ukoliko znamo da jedna trećina svih predmeta u sudovima, a ima ih milion u svim sudovima u 2012. godini, pripada vanparničnim, a takođe znamo da se po Zakonu o javnom beležništvu veliki deo tog vanparničnog postupka ustupa javnim beležnicima. To znači da je sudovi, odnosno hodnici i sudske jedinice biti mnogo rasterećenije, a sudije koje su radile po ovim predmetima će moći da odu u druga odeljenja i da rade svoj posao.
Notari počinju sa radom 1. septembra i zbog toga donosimo ovaj zakon. Ono što je najvažnije, notarski sistem neće povećati troškove za stranke. Notari će biti plaćani od strane suda po notarskoj tarifi. Nadam se da će komora notara zaživeti i da će oni započeti svoj rad od 1. septembra 2014. godine.
Što se tiče Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tu nema nikakvih veliki promena. Do sada su izvršitelji bili vezani za osnovne i privredne sudove, a sada će po ovom zakonu doći do izmene tako što će biti nadležni za teritoriju višeg suda. Ovo je zbog toga što smo menjali Zakon o teritoriji osnovnih i viših sudova. Ovo je jedno upodobljavanje sa tim zakonom.
Na kraju, sve zakone donosimo po hitnom postupku kako bi sprečili štetne posledice po rad pravosudnih organa i ostvarenje prava građana.
Pozivam sve da glasaju za ovaj zakon u danu za glasanje, a siguran sam da će poslanička grupa SNS to učiniti i dati podršku našem ministru gospodinu Nikoli Selakoviću. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, svi vaši saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koje smo imali u proceduri i u prošlom sazivu parlamenta. Oni su povučeni iz tehničkih razloga. Tada sam ministru rekao da isuviše brzo i suviše često dolazi u ovaj parlament, ispunićemo svu agendu prema EU i u sledećem sazivu kada bude ponovo ministar, nećemo imati o čemu da raspravljamo u ovom parlamentu, a da te zakone zastupa gospodin Nikola Selaković.
Današnji njegov dolazak je demantovao to što sam ja rekao, možda i zbog kratkoće prošlog mandata. Ovaj mandat će biti potpun i siguran sam da ćemo ispuniti sve što se tiče našeg puta za otvaranje poglavlja 23. i 24, imajući u vidu da smo i danas, a i sutra ćemo raspravljati u načelu o vrlo važnim zakonima, odnosno o izmenama i dopunama određenih zakona, kao i o novim zakonima kojih do sada nije bilo u skupštinskoj proceduri, a koji su sada predviđeni i koji su pred nama.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera. Ovo posebno naglašavam, jer je jednim zakonskim predlogom bilo obuhvaćeno sve ovo što sam sada pročitao. Ova materija je bila obuhvaćena jednim zakonom, gde se dosta toga preplitalo i gde su zavodske sankcije bile u mnogo većoj meri primenjivane i rekao bih u više navrata bez ikakvog razloga u zavodske mere i u kazneno-popravne zavode su ugurivani, ubacivani ljudi koji su po prvi put izvršili krivično delo, koji su izvršili lakše krivično delo sa manjom društvenom opasnošću, koji su bili osuđeni do godinu dana. Umesto da se primene alternativne mere da oni izdržavaju kaznu zatvora u kućnim uslovima, to je veoma restriktivno prihvatano.
To mogu da kažem iz svog sopstvenog iskustva u poslu koji radim. Imamo velike, rekao bih, i odbrambene mehanizme kod sudija koji bi pre uputili nekoga na izdržavanje zatvorske kazne, iako znamo da su nam zatvori prebukirani, da su mimo svih standarda, da se spava u sobama gde postoji ogroman broj zatvorenika, gde jedni drugima stoje nad glavom. Na taj način se vrši jedna infekcija među zatvorenicima. Oni se međusobno upoznaju, zbližavaju, kontaktiraju, menjaju telefone. Nakon izlaska imate stvorenu jednu mrežu koja iz zatvora ponekad deluje i u daljem vršenju krivičnih dela.
Zbog toga je veoma bitno što ste predložili da razdvojimo ova dva zakona. Ovaj prvi zakon takođe ima jednu novinu. Ovaj Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija gde postoji sudija za izvršenje zavodskih sankcija, koji će sve kontrolisati od početka, odnosno od pozivanja na početak izdržavanja kazne, pratiti tok izdržavanja kazne, omogućavati da se ispune sva prava koja postoje i koja su predviđena, a naravno zatvorenici su ograničeni u određenom smislu, što se tiče slobode, ali ne i ostalih ljudskih prava.
Na taj način se omogućava da jedan profesionalac, jedan čovek koji radi u višem sudu, radi se o veoma iskusnom diplomiranom pravniku sa položenim pravosudnim ispitom i dugogodišnjim iskustvom koji će na osnovu tog svog iskustva apsolutno štititi sve ono što zakon daje za pravo tim ljudima koji su u okviru četiri zida i koji jedini spas od svega toga vide kroz poštovanje njihovih ljudskih prava koja su, ponavljam, ograničena u jednom delu.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, tu je bitno više stvari. Potrebno je reći da će na taj način, ukoliko bude primenjen ovaj zakon, a mi ćemo usvojiti, sigurno će početi da se primenjuje, što će doći do velikih finansijskih ušteda, što ćemo moći da imamo u porodičnoj sredini ljude koji zaista nisu učinili krivično delo težeg obima, nisu učinili krivično delo da su povratnici ili da su ljudi koji se profesionalno time bave. Oni će u svojoj sredini, u svojoj porodici, na svom poslu, jer zakon dozvoljava da oni napuštaju porodičnu kuću i odlaze na posao, kod lekara, vrše ostale obaveze koje su iz nekog normalnog života. Na taj način ćemo imati zdrave i normalne ljude, koji će ekscesno izvršenje krivičnog dela shvatiti kao takvo i nikada više neće poželeti da uđu u takvu sredinu, zapravo to će biti jedna nagrada njima za korektno ponašanje, za ponašanje koje zadovoljava zakonodavstvo, a takođe i kaznenu politiku u Republici Srbiji.
Još jedan propis je danas na dnevnom redu, a radi se izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i tu su tri novine. One se tiču zabrane posećivanja određenih mesta. Ta mera mora da se izrekne ljudima koji posećuju sportske terene, koji učestvuju i postaju huligani i koji onog momenta kada budu pušteni iz zatvora se vraćaju u tu sredinu, nastavljaju da rade ono što je zabranjeno, nastavljaju da budu cenjeni od svog okruženja i u tom smislu je zaista potrebno da se izrekne ova mera zabrane povratka na određeno mesto.
U svemu tome je bitno da se pribavljane listinga telefonskih razgovora, koji je jedna intimna stvar, ne dozvoli samo tužiocu. Potrebno je napraviti duplu kontrolu da tužilac, ukoliko smatra da je potrebno pribaviti listing telefonskih razgovora određenog lica za koje se sumnja da je izvršilo krivično delo, da to odobrenje da sudija za prethodni postupak, da taj sudija koji određuje na predlog tužioca pritvor, naravno uz obrazloženi predlog, ovaj predlog će takođe biti obrazložen, na ovaj način dobijamo sigurnost i nemogućnost da neko dobije previše prava, kako je ranije bilo predviđeno, jer je ipak tužilac i tužilačka istraga nešto što smo prihvatili, ali sve to mora na neki način biti ograničeno, jer apsolutna moć stvara nešto što može biti protivno zakonu.
Ono što je veoma bitno, a primećeno je u praksi i što vi dobro procenjujete, sporazum o priznanju krivice, odnosno sporazum koji sačinjava okrivljeni sa tužilaštvom, jeste vrlo bitan sporazum koji može u mnogome olakšati postupak, prekinuti ga u svakoj fazi. U ovom trenutku, po ovom predlogu zakona se kaže da se može do zaključenja glavnog pretresa zaključiti ovaj sporazum. Na taj način mislim da se daje mogućnost svima u postupku da shvate da se može zaključiti taj sporazum, opet na osnovu činjeničnog opisa, na osnovu dokaza koji su izvedeni u toku postupka i na taj način nema nikakvog prejudiciranja, donosi se odluka koju odobrava sud.
Zbog toga su sve ove novine nešto što će uneti promene u pravni sistem Republike Srbije. Ubeđen sam da će svi koalicioni partneri, naravno na čelu sa SNS, u danu za glasanje dati svoj glas i podržati ministra Nikolu Selakovića i čitav set zakona koje je on predložio.

Gospođo predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio malo pre po onom amandmanu koji je gospođa Snežana Malović dala i kao član Odbora za pravosuđe i Odbora za …
(Predsednik: Niste bili u sistemu uopšte kao prijavljeni, prešli smo na drugi amandman.)
Ja sam se prijavio, ali vi niste konstatovali da sam se ja prijavio.
(Predsednik: Niste bili u sistemu, prešli smo na drugi amandman. Ako želite o tom amandmanu, možete.)
Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada smo o zakonu u celini raspravljali, rekao sam da smo i tokom kampanje, a naravno i sada pružali ruku svim strankama i bili smo voljni da sa svima razgovaramo, bez obzira što smo osvojili najveći broj glasova, time se nismo poneli. Hteli smo da u Vladu uđe i Nova demokratska stranka, kojoj pripada gospodin Veselinović. U tom smislu smo takođe otvoreni uvek za nove predloge, za dobre ideje i inkorporiraćemo svaki amandman u predloge zakona, bez obzira da li dolazio od opozicionih poslanika ili dolazio od poslanika vladajuće većine, ukoliko su ti amandmani saglasni ideji zakonodavca i želji da nova Vlada bude efikasna.
Naša je želja da sutra imamo usvojen zakon na osnovu koga ćemo formirati i izabrati novu republičku Vladu. U tom smislu, kao član Odbora za pravosuđe, Odbora u kome gospodin Janko Veselinović nije član, ali u svako doba kao narodni poslanik može da pristupi, žao mi je što to nije učinio, ali smo mi jednu dobru njegovu ideju prihvatili i ja ga pozivam da svaki put kada ima ideju i kada na dnevnom redu bude bilo koji zakon taj zakon inovira tako što će dati neku svoju ideju, a mi ćemo je prihvatiti i ja ću to vrlo rado podržati svojim glasom u tom odboru. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim prvo da čestitam svim poslanicima koji su izabrani sa različitih lista i kojima su građani Srbije izrekli presudu 16. marta ove godine za sve ono što su uradili, ali i za ono što nisu uradili, a mogli su.
Kampanja koju smo vodili bila je najkraća od svih, trajala je 45 dana, bila je veoma tolerantna sa strane Srpske napredne stranke veoma uljudna. Nismo odgovarali ni na kakve uvrede, nismo uzvraćali teškim rečima, nismo se vraćali u prošlost. Nismo hteli da ostanemo u rovovima u kojima smo bili, da budemo jedni protiv drugih, nego smo hteli da budemo tolerantni, da gledamo ka budućnosti i da u budućnosti tražimo nešto što se zove zajednički interes svih nas, da su naša deca i naša pokoljenja ti zbog kojih smo svi ovde, da se svi, verujem, bavimo politikom da bismo ne mi lično živeli bolje nego živeli bolje građani Srbije. Budućnost Srbije je na svima nama.
Čitavu kampanju smo proveli, a da se ni sa kim nismo posvađali. Nikome ništa nismo rekli, nikome ništa nažao nismo učinili. Mislim da je to ono što su građani Srbije veoma prepoznali i dali su ogromnu podršku listi koju je predvodio predsednik stranke gospodin Aleksandar Vučić, uz svo poštovanje naših koalicionih partnera koji su bili na toj listi.
Dakle, 16. marta narod je doneo i objavio presudu svima nama i ostaje da sada radeći u ovom parlamentu radimo opet izbornu kampanju za izbore koji će se održati 2018. godine. Dakle, sve ovo građani Srbije gledaju, svima je dosta rasprave, svima je dosta svađe i rasprave i zbog toga smo veoma brzo, najkraće moguće konstituisali ovaj parlament u roku od 48 sati izabrali i predsednika, zapravo predsednicu Skupštine i sve organe, odnosno sve odbore.
Pošto je na dnevnom redu ono što je potrebno da bismo mogli da izaberemo Vladu, a to je Zakon o Vladi i Zakon o ministarstvima, vrlo je bitno i ono što je meni markantno, uzeo sam Zakon o Vladi koji smo donosili 2012. godine u kome ima naravno 17 ministarstava po predlogu koji ćemo nadam se u nedelju u velikom broju glasova, a siguran sam da će SNS kao i ostali koalicioni partneri koji će činiti tu Vladu, a uveren sam da će biti najmanje 205 poslanika koji će glasati za ovaj zakon, usvojiti Zakon o ministarstvima koji će brojati 16 ministarstava.
Ono što je veoma bitno i ono što je za građane Srbije najvažnije, a na mene je ostavilo poseban utisak jeste da je razdvojeno Ministarstvo finansija i privrede na dva ministarstva. Nemoguće da jedan čovek, nemoguće da jedan tim ljudi u jednom ministarstvu radi ovako dva obimna posla. Finansije u Srbiji su katastrofalne, to smo u kampanji govorili. Ništa nismo krili i rekli smo da postoji budžetski deficit od milijardu i 400 miliona eura, da je rupa u budžetu, da ćemo morati da stežemo kaiš, da će biti teško, da ćemo morati da preduzimamo rigorozne mere koje će mnoge da zabole. Zaboleće na prvom mestu nas političare, jer predsednik stranke i budući premijer Aleksandar Vučić je to obznanio tokom kampanje. Ništa nismo slagali i zbog toga što smo govorili istinu zato smo i dobili poverenje građana Srbije.
Ministarstvo privrede je veoma značajno zbog toga što privredni problemi u Srbiji su dobili enormne mere. Otišli su predaleko, nema nikakve kontrole. Sada bih podsetio samo na „Jumko“ iz Vranja gde tinjaju problemi, gde postoji jedna latentna socijalna bomba koja može da eksplodira svakog trenutka. Da postoji „Simpo“ koji je u velikim finansijskim problemima i dubiozama. Ubeđen sam da osim Vranja „Simpo“ i „Jumko“ postoje u svim drugim gradovima. Novi ministar privrede koji će se samo tome posvetiti, samo tom problemu restrukturiranja preduzeća, eventualnoj likvidaciji, eventualnom nalaženju strateških partnera, a podsećam 153 preduzeća postoje koja su u nekom lebdećem stanju gde ne znate u kom pravcu će to da ode. Možda se nešto može za dvadesetak preduzeća naći neki strateški partner, neko ko hoće to da kupi, ko hoće da privatizuje, ali pitanje je da li ćemo sve to uspeti u jednoj atmosferi svađe, rasprave, vraćanja u prošlost.
Neko se seća onoga što je bilo pre 20 godina, neko se seti šta je bilo pre sedam godina, ali od toga nema nikakve koristi, to je sve daleko iza nas. Mislim da treba da se okrenemo budućnosti, očekujem da u nedelju izaberemo Vladu, očekujem da naravno za to, mnogo poslanika u ovom parlamentu glasa.
Takođe veoma bitno i sa tim ću da završim, je ono što je ranije bilo Ministarstvo pravde i državne uprave, ogromna je materija za te dve oblasti. Ogromna je materija bez obzira na svu energiju koju je gospodin ministar Nikola Selaković imao da pokrije sve te segmente svoga ministarstva i mislim da je ovo idealno rešenje razdvojiti Ministarstvo pravde i pripojiti Ministarstvu za lokalnu samoupravu i državnu upravu i napraviti jedno ministarstvo. Čekaju nas teške i bolne reforme u pravosuđu, čeka nas 13 zakona iz oblasti pravosuđa, čeka nas teška i ozbiljna borba protiv korupcije i kriminala, sve stepenike moramo preći da bi smo 2018. godine ispunili uslove i stekli mogućnost da parlamenti država članica EU donesu odluku o prihvatanju Srbije kao člana EU. Za taj trenutak ja živim. Mislim da i mnoge generacije ljudi koji su ostali u Srbiji i mnoge generacije ljudi koji će se vratiti u Srbiju veruju u budućnost Srbije. Veruju u budućnost kakvu smo mi propagirali i zbog toga u danu za glasanje poslanička grupa SNS će glasati za ova dva zakona usvojićemo da bi stvorili uslove da u nedelju 27. aprila 2014. godine izaberemo Vladu koja će biti najmanja, Vlada koja će biti najefikasnija i na čijem čelu će biti kormilar ili dirigent gospodin Aleksandar Vučić, koji ima svu energiju, a tu energiju je dobio od nas, mi ga podržavamo i podržavaćemo ga sve do onog momenta dok bude radio onako kako žele građani Srbije. Za njega je Vrhovni sud mišljenje građana Srbije i u tom smislu će dobiti glas od svih poslanika SNS. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, poslanička grupa SNS je 23. oktobra 2013. godine, sa potpisima 65 poslanika, među kojima sam i ja, dala ovom visokom domu Predlog za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika. Nakon toga je krenula procedura koja je uobičajena za Skupštinu Republike Srbije, a to je da se u matičnom odboru, a to je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, raspravlja o predlogu ovoga i svih drugih zakona koji su iz oblasti pravosuđa. Naravno da smo tamo ogromnom većinom glasova usvojili i prihvatili ovaj zakonski predlog. Potom je ovaj zakonski predlog otišao ka Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gde je takođe ogromnim brojem glasova prihvaćeno, odobreno da se radi o zakonskom predlogu koji je saglasan sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.    
Motiv zašto smo predložili ovaj zakonski tekst jeste inicijativa više javnih preduzeća, kao što su: EPS, Elektromreža Srbije, Železnice Srbije, imajući u vidu da su dugi niz godina ili analizom zadnjih pet godina utvrdili rastući trend krađa, uništavanja određenih uređaja, da je to napravilo ogromnu materijalnu štetu, a još veću nematerijalnu štetu ili štetu koja je projektovana mogućnostima da se iz svega toga izrodi još veće zlo. Oni su konstatovali da je ogroman broj krivičnih dela urađen na njihovu štetu i da u tom pogledu, naravno, treba da se reaguje. To može da uradi samo visoki dom tako što će promeniti tekst zakona, u ovom slučaju Krivičnog zakonika. Ti motivi koje su dala ova javna preduzeća su poznati i svim građanima Srbije i znam da svi ovi ljudi koji danas sede pored malih ekrana i slušaju ovu raspravu dele mišljenje i inicijativu SNS za donošenje ovih izmena Krivičnog zakonika.
Ono što smo danas čuli od svih ovlašćenih predstavnika svih poslaničkih grupa apsolutno jasno navodi da je sve to prihvatljivo i za njih, uz eventualno neke nijanse, eventualno kroz amandmane, a o tome ćemo, naravno, raspravljati u danu kada se raspravlja o amandmanima. Mi nismo isključivi, nikada nismo ni bili, niti ćemo biti. Sve ono što je suvislo, sve ono što će doprineti boljem kvalitetu ovog zakonskog predloga prihvatićemo i naravno da ćemo mi kao narodni poslanici ispred SNS, a nadam se i svih ostalih 250, dati glas, jer ove izmene nisu samo kozmetičke, ove izmene su duboko suštinske.
Imamo nešto što nije uživalo krivično-pravnu zaštitu. Objekat zaštite sa ovim Predlogom krivičnog zakonika, a tiče se članova 204. teška krađa, 221. i 227. jesu javni uređaji za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu i drugu energiju i uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delovi tih uređaja.
Oni ljudi koji se drznu da ukradu, uzmu i unište neki deo ovih uređaja, nisu do sada odgovarali zato što je vrednost tih delova bila veoma mala i oni su eventualno odgovarali za krivično delo krađe, dekriminalizacijom se više puta dešavalo da to preraste u sitno delo krađe i na kraju niko nije odgovarao krivično.
Ovog puta je motiv da se ovo delo, bez obzira na vrednost ukradene stvari, tretira kao teška krađa i da se za to krivično delo odgovara kao i za sva ostala krivična dela, odnosno onih obeležja koje ima krivično delo teške krađe. Znači, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, ono što je danas više puta rečeno, a tiče se spomenika, tiče se onoga što je sa nekim pijetetom građeno i pravljeno i postavljano na određena mesta.
Situacija u Srbiji jeste takva, da jedna ekonomija koja je bila u potpunoj propasti i iznedrila veliki broj ljudi koji su trčeći trbuhom za kruhom dolazili u situaciju da kradu kablove, da kradu šahte, vodovodne mreže, da kradu trivijalne stvari koje nemaju skoro nikakvu vrednost ali predstavljaju ogromnu opasnost. Da je taj lanac zaokružen u tom smislu predlagač zakona je to prepoznao. Oni koji kupuju od njih ili uzimaju u promet ukradene stvari su takođe, ovim zakonom sankcionisani i krivično delo prikrivanja je navedeno. Sada je predviđena i zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za počinioce i one koji su prikrili stvar koji predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju i uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja.
Sve ovo je veoma bitno reći da bi građani Srbije apsolutno shvatili da imamo sluha, da sve ono što prepoznamo i što vidimo da se događa, a život čini da se puno toga menja u roku od nedelju dana pošto veoma dinamično živimo, a kamoli u više meseci ili više godina, da ova pojava mora jednoga dana da bude sprečena.
Donošenjem ovog zakona u danu za glasanje naravno, nadam se da ćemo svi glasati i usvojiti ovaj zakon, da ćemo na taj način uputiti javnosti i građanima Srbije da ovakvo ponašanje, ovakvo delovanje nije dozvoljeno, da je ovakvo delovanja zabranjeno, da ovakvo delovanje je sankcionisano. Zato su za određena dela i povećane predviđene zatvorske kazne da bi se preventivno delovalo na čitavu javnost, a da bi se individualno delovalo na one počinioce koji i pored svega, i ovih upozorenja i toga što će zakonom biti propisano, učine da se tako nešto desi i da oni potpuno svesno, namerno uništavaju određene uređaje, da li se tu radi o saobraćajnim uređajima, da li se radi o elektro mreži, da li se radio o vodovodnoj mreži, apsolutno to može doneti veliku štetu svim javnim preduzećima kako republičkog nivoa tako i lokalnog, mislim da opštine i gradove.
Sve to se plaća iz budžetskih sredstava, a budžet punimo svi mi. Na ovaj način želimo da uštedimo to plaćanje iz budžeta, da sprečimo sve moguće krađe i sva moguća uništavanja svih ovih uređnjaja.
Takođe, rečeno je da ćemo promeniti član 290. a odnosi se na ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom, opasnim sredstvom. Tu smo posebno apostrofirali zaustavljanje prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Znači, ponavljam, zaustavljanje prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Ne možete zato što imate pravo, a naravno da ga imate kad štrajkujete i kad se borite za nešto što vam pripada da ugrožavate sistem saobraćaja, da ugrožavate sve ostale ljude jer su i oni željni ili nekog putovanja, ili nužda tera da negde odu. Ne možete na taj način da sprečite da privreda funkcioniše. Sve su to motivi i razlozi zbog koji smo mi predložili ove izmene i dopune Krivičnog zakonika. Ono što će u danu za glasanje, naravno, pozivajući sve ostale poslanike da glasaju za ovaj zakon, učiniti SNS, to je da ćemo dati svoj glas i usvojiti ovaj zakonski predlog. Hvala lepo.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući.
Gospodine državni sekretaru, a do skora kolega poslaniče, koristim priliku da vam čestitam na imenovanju za državnog sekretara. Očekujem da pružite makar onoliki doprinos kao što ste to činili dok ste bili poslanik.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije koji već dva dana pratite događanja u Narodnoj skupštini koja su veoma zanimljiva, kako za nas narodne poslanike, tako naravno za građane Srbije, a ponajviše za predstavnike pravosuđa koji očekuju promene, koje u ovom trenutku iščekuju kakva će sudbina njihova biti određena u ovom visokom domu.
Mi smo dva dana slušali od raznih političkih grupa i političkih opcija kritiku od onih koji su radili na izradi zakona 2008. i 2009. godine. Pokušaj da se preokrene da je 66 sudova manje od 34. Slušali smo, takođe, da nema rešenja za sudove na Kosovu i Metohiji, a jasno je rečeno da svi sudovi, sva tužilaštva ostaju da funkcionišu i da će se posebnim zakonom, koji je zbog specifičnosti situacije, i političke i državne i nacionalne, rekao bih, u kojoj se Srbija nalazi biti donet kada za to dođe vreme.
Svako ko je dobronameran i racionalan potpuno shvata suštinu da pravosuđe na Kosovu nastavlja da funkcioniše, da nije obuhvaćeno ovim setom zakona, ali će nastaviti da radi bez ikakve smetnje, ali će i pojedine odredbe ovih zakona koje se odnose na sudove i na sudije i na tužioce, naravno biti primenjeno i na sve kolege koji tamo rade.
Najčudnije od svega je to što su neki ljudi kritikovali da smo mi na okružnim odborima SNS odlučivali o tome gde će biti sudovi, gde će se postavljati tužilaštva, a ja obaveštavam javnost jer je to možda nekome i promaklo, da okružnih odbora SNS nema od februara meseca kada smo izmenili Statut. Bio sam predsednik Okružnog odbora, više nisam. Dakle, nikakve sastanke nismo imali, niko od nas nije konsultovan, niko od nas nije davao mišljenje. Nismo radili kao što je to radio prethodni režim, a 2008. i 2009. godine je najbolje radila u Nišu „Niška meana“. Radila je zbog toga jer se tu okupljala elita iz prethodnog režima, koja je određivala ko će biti sudija, ko je kome kum, ko je kome pobratim, ko je koga zadužio, gde će biti osnovni sudovi, gde ih neće biti. Tu su razvijane razne mape, razne karte, razni listići dodavani. Na taj način smo došli do takvog pravosuđa koje je osudila i Venecijanska komisija, zbog čega smo dobili i najgoru moguću ocenu što se tiče pravosuđa.
Ono što znam da za zadnjih 15 meseci ministar pravde, gospodin Nikola Selaković, je 22 puta bio u ovom parlamentu. Davao je predloge zakona koji su veoma konzistentni, koji su pokušaj da se ispravi, popravi, dopuni, izmeni i na bolje okrene stanje u pravosuđu. Sa željom da se učini još jedan korak ka EU, da postanemo časni građani, da imamo pravo na pravdu, da imamo pravo na efikasno suđenje, na pravično suđenje, da sudije i tužioci koji rade svoj posao mogu da ga slobodno i neometano od političkih partija, stranaka na vlasti, rade, da ga rade po najboljoj savesti, a naravno po zakonima ove države. U tom smislu su i ovi predlozi zakona.
Apostrofirao bih posebno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ono što je veoma bitno reći, naravno za javnost Srbije koju ovo interesuje, do sada je u Srbiji bilo 34 suda sada je predviđena 66 sudova, mislim na osnovne. Što znači da je povećanje skoro za duplo. Onaj ko zna šta su osnovni sudovi, ko je ulazio u sudove, a većina građana naravno da jeste, podrazumeva od stražarskog mesta preko daktilografa, preko obezbeđenja, preko pisarnica, parničnih, vanparničnih, izvršnih odeljenja, krivičnih odeljenja, sudija koji rade krivicu, sudija koji rade parnicu, koji rade vanparnicu. Znači, jedan kompletan zaokružen sistem.
Tako da smo mi sada sa ovim predlogom dali mogućnost da se u još 32 grada zaokruži celina koja se zove osnovni sud. To je naravno prednost, osim za one maliciozne koji bi hteli da 34 bude više od 66 ili da 66 bude manje od 34. Znate kako, u politikanstvu je sve dozvoljeno i očigledno da Makijaveli ovde ima veliki broj pobornika i ljudi koji bi radi ostvarenja nekog političkog cilja, bili u stanju da upotrebe i notorne laži i neistine.
Takođe je bilo 34 osnovnih ili državnih javnih tužilaštava, sada je taj broj popet na 58, s tim što je obično ujednačeno da osnovni sudovi budu praćeni od osnovnih tužilaštava, ali se ovde išlo i za tim da jedno tužilaštvo može da pokrije teritoriju dva osnovna suda. To u svakom slučaju možem biti pohvaljeno jer je veoma ekonomično.
Jedan novina koja nije postojala, a to je da su sudske jedinice ranije uglavnom radile parničnu materiju, uglavnom i to u manjem delu, a da se novim propisima predviđa da u sudskim jedinicama se radi i krivična materija i parnična. Tako da to može biti skoro imitacija ili jedan deo ogromni, pretežni deo rada osnovnih sudova gde je predviđeno osim toga da se u onim mestima gde nema i sudskih jedinica mogu davati sudski dani. To je jedna dobra tradicija u srpskom pravosuđu. Toga je bilo i ranije. U mestima gde nema dovoljnog broja predmeta ili ih ima veoma malom broju, naravno, dozvoljeno je organizovati sudske dane, sakupiti sve predmete i u deset dana izaberete jedna radni dan kada ćete pozvati stranke. Na taj način se smanjuju troškovi njihovog dolaska do sedišta suda, a sa druge strane se povećava efikasnost u radu.
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava po meni je uravnotežen zakon. Čini mi se da kada je bio dat predlog da u 182 opštine u Srbiji bude u svakoj jedna opštinski sud, jedno tužilaštvo, ni to neke ne bi zadovoljilo, rekli bi da je to malo i da je potrebno da ima možda po dva suda u nekoj opštini. Ali, prosto je to nemoguće. Mi smo jedna država koja je veoma siromašna i koja izlazi iz jednog perioda potpune privredne, ekonomske propasti, kolapsa koji umalo nismo doživeli da nije došlo do promene i formiranja ove nove Vlade 27. jula 2012. godine.
Primer bih posebno naveo uravnoteženosti u Pčinskom okrugu. Tamo je predviđeno, po starom zakonu je bio sam jedan Osnovni sud u Vranju, po novom zakonu predviđena su tri, u Vranju ostaje, u Bujanovcu će biti osnovni sud i u Surdulici.
Sa tim se u mrežu uvezuju i tužilaštva, tako što će u Vranju biti Osnovno tužilaštvo, koje će davati dobre usluge Osnovnom sudu u Bujanovcu, a u Vladičinom Hanu će biti Osnovno javno tužilaštvo, koje će pokrivati teritoriju Surdulice.
Takođe treba istaći da postoje sudske jedinice Osnovnog suda u Surdulici u Bujanovcu i u Vladičinom Hanu. Na taj način je stvorena jedna klima i mogućnost da ljudi iz Bosilegrada dođu do Osnovnog suda u Surdulici, obave sve što je potrebno, a naravno, što će biti tamo i sudska jedinica može se obaviti i mnogo drugih poslova.
Ovo sam rekao zato što mislim da je danas pomenuto da je Preševo trebalo
da dobije osnovni sud, ali je nemoguće da u jednom okrugu imate četiri osnovna suda, jer to bi bilo preambiciozno, to bi bilo na štetu ili neodgovarajuće za sve ostale.
Što se tiče jezika i pisma, jer je poslanik iz Preševa danas o tome govorio, naravno, ovim zakonom se to ne reguliše, posebnim zakonom će biti regulisano.
Takođe, u sadašnjem Osnovnom sudu u Vranju su kolege albanske nacionalne manjine u velikom broju zastupljene, kako u sudu, tako i u tužilaštvu, imamo i prevodioce, stručne saradnike, imamo daktilografe, tako da u toj nekoj formi je u potpunosti zadovoljena i ta neka nacionalna struktura.
Dakle, Albanci u Preševu i Bujanovcu, imaju potpunu mogućnost kao i Srbi, kao Romi, niko nema tamo prednost, niti je neko oštećen na bilo koji način, pogotovo ne ovim setom zakona.
Samo bih rekao još za sudove na KiM, to bih rekao zbog javnosti, potpuno jasno stoji, osnivanje sudova i javnih tužilaštava, nadležnih za teritoriju AP KiM, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost, uređuju se posebnim zakonom. Znači, urediće se posebnim zakonom kada za to dođe vreme, kada se steknu uslovi i naravno da ćemo mi i tada podržati, i smatramo da je to deo naše teritorije, da će uvek ostati u tom političkom smislu i pravnom smislu, u okviru Republike Srbije, kako je to predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Imamo i izmene i dopune Zakona o sudijama. Ono što je najvažnije i za mene najmarkantnije, to je da se predviđa nadoknada štete ukoliko sudija namerno, svesno odlučujući da napravi nekome štetu, da učini nešto što nije smeo, prouzrokuje štetu, a ta šteta bude konstatovana u sudskom postupku, Republika Srbija iz svog budžeta plati određenu nadoknadu fizičkom ili pravnom licu zbog namernog prekršaja sudije. Šta ćete poštenije od toga, nego da se regresirate od sudije koji je to učinio, a nije smeo, znao je, zato je diplomirao na pravnom fakultetu, položio pravosudni ispit i naravno da je u nekom ranijem periodu bilo, a nadam se da takvih sudija neće više biti, ali ovo mora biti usvojeno po mom dubokom ubeđenju da bismo mogli da nadalje imamo jedan mač iznad glave.
Dakle, svako ko želi, ko pomisli da zbog nekog sitnog interesa može da završi posao tako što će nekoga da ošteti, a da u isto vreme država bude dužna da to plati, a da on od toga nema nikakve štete.
Došlo je vreme, ako ste načinili štetu, morate da očekujete da morate da je nadoknadite, jer država nije toliko bogata da može večito da plaća nečije tuđe brljotine, neznanje ili zlu nameru.
U ovom smislu, u potpunosti podržavam odluku i predlog iz ovog predloga zakona.
Što se tiče premeštaja sudija, potpuno je legitimno, jasno, imajući u vidu da čitav ovaj set zakona kada bude usvojen, biće potrebno da se određene sudije premeštaju, odnosno vrate tamo i ja očekujemo da će to biti veoma dobrovoljno, da će to biti bez da će se neko usprotiviti, jer svako ko živi u Preševu, u Bujanovcu, Surdulici ili Hanu će se vrlo rado vratiti u svoju matičnu opštinu i raditi svoj posao sa komšijama, prijateljima, bez da opterećuju državu putovanjima, troškovima i svim ostalim što je do sada bilo.
Naravno, pre donošenja rešenja, upućivanju sudije, pribaviće se mišljenje Visokog saveta sudstva, a takođe i svih sudija suda u koji sudija bude izabran i suda u koji se upućuje.
Prema tome, sve ove kolege znaju šta treba da se radi i naravno da niko nikome tu neće hteti da napravi bilo kakvu štetu. Takođe se uvodi jedan institut, a to je da se vrši vrednovanje sudija. Toga do sada nije bilo ili je bilo ad hok, povremeno i kada je nekome trebalo, kada je trebalo nekoga odstreliti, onda su pravila ad hok komisije koja bi nekog sudiju, tužioca, uklanjao.
Ovog puta, komisija VSS vrednuje rad sudova i predsednika sudova, komisije su sastavljene od tri člana u kojima sudije sudova višeg stepena vrednuju rad sudija i predsednika sudova nižeg stepena. Šta ćete prirodnije od ovoga? Iskusnije sudije sa dužim stažom, i pretpostavkom da znaju više, kontrolišu sudije nižeg suda u svakom pogledu.
Ovo sprečava i mogućnost zastarevanja, jer svaki put i svakog meseca ako dajete izveštaje, morate reći zašto vam predmet nije zakazan ili ako je zakazan, zašto se odlaže u nedogled, da bismo sprečilo ovo što se događalo nekih desetak godina, a što neki poslanici sada spočitavaju i pričaju o tome da je zastarelost nastupila sada. Zastarelost nastupa tako što protekne vreme, a deset godina je neko drugi bio na vlasti, pa je sve ovo zastarelo, pa je efekat postignut sada od pre mesec ili dva.
Još nešto, što se tiče predsednika sudova, veoma pametno, predsednik suda se bira na pet godina i može biti izabran samo jednom i ne može to biti neka nasledna funkcija koja se dobija na način kako je neko uvek imao neke političke sponzore, koji su ga održavali na toj funkciji.
Ono što je još važnije, samo još jedna rečenica, zakon o uređenju sudova, mora se uvesti zaštita prava na suđenje u razumnom roku.
Naravno, zbog toga smo imali velike štete, prigovore, ogroman broj ljudi se žalio, a veliki broj ljudi se obraćao za ljudska prava u Strazburu i sa tim se mora prekinuti.
Svako ko misli da ovo pravo njegovo nije ispoštovano, ima pravo da se podneskom obrati, da zatraži, da se to konstatuje, a kada se bude konstatovalo, naravno da će se i određena pravična nadoknada i na taj način sprečavamo da ljudi koji su oštećeni se obraćaju višim instancama, zatrpavaju Ustavni sud ustavnim žalbama, a nakon toga sve to ide i ishoduje kroz službu, odnosno podnesak prema sopstvenoj Republici.
Zbog toga mislim da je jedna celina ovog zakona i svih ovih zakona međusobno povezanih, ono što će doprineti boljem radu, efikasnijem radu, slobodnijem radu sudija i tužilaca u Srbiji i zato će SNS u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj zakon.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS, koja je i predlagač ovog zakona, je donela odluku da odbije ovakav amandman imajući u vidu više razloga. Prvo, ono što želim da istaknem, a važno je za javnost Srbije, predlagač ovog zakona je cenjeni kolega advokat i narodni poslanik, gospodin Slobodan Homen, koga u ovom trenutku u sali nema, u trenutku kada se raspravlja o amandmanu koji je on dao. Nemamo predlagača tog amandmana i kvalifikovanog čoveka koji bi na valjani način nama objasnio i eventualno pokušao da nas ubedi da su argumenti koje je naveo u svom obrazloženju su toliko dobri da mi prihvatimo ovaj amandman.
Paralelno sa tim zamenik šefa poslaničke grupe te iste stranke kojoj pripada gospodin Homen opominje i postavlja pitanje javnosti Srbije – gde su poslanici SNS? Toliko o dvojnim aršinima.
Zašto nećemo prihvatiti ovaj amandman? Zato što je on kompilacija amandmana koji je dala gospođa Snežana Malović koja je pre mene pokušala da obrazloži amandman gospodina Homena, zato što se tu zapravo radi o istom tekstu sa izdvajanjem uvodnog dela. Dakle, „kopi pejst“ – obrišete samo uvodni deo koji je više neko obrazloženje i objašnjenje nego što je suština i napišete ono što mi naravno ne možemo da prihvatimo. Ne možemo zbog toga što nije potrebno štititi dužnika ko god da je on. Svi dužnici su jednaki pred zakonom, a sa druge strane, ovakav zahtev prema Komori bi samo produžio postupak izvršenja za još dodatnih 15 dana, a znamo da postoji ideja i osnovno je da se izvršni postupak sprovede najbrže moguće.
U krajnjoj liniji, ako poverilac podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, dužnik ima pravo da podnese prigovor, i ako se utvrdi, naravno, da je već naplaćeno, onda će svi troškovi postupka, takse, advokatska tarifa onoga ko bude pisao taj prigovor, sve će pasti na teret poverioca. Tako da, niko nije toliko naivan, toliko željan da nešto radi, a sami ste svesni da duplo naplaćivanje predstavlja određeno krivično delo, tako da niko nije u ovoj zemlji, nadam se, još toliko izgubio pameti, pa da piše dva izvršenja, odnosno da naplati, pa da onda krene sa još jednom naplatom, da bude u tome otkrivne i da se onda krivično goni. Zbog toga Srpska napredna stranka, odnosno njena poslanička grupa će glasati protiv ovog amandmana. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS, koja je i predlagač ovog zakona, je donela odluku da odbije ovakav amandman imajući u vidu više razloga. Prvo, ono što želim da istaknem, a važno je za javnost Srbije, predlagač ovog zakona je cenjeni kolega advokat i narodni poslanik, gospodin Slobodan Homen, koga u ovom trenutku u sali nema, u trenutku kada se raspravlja o amandmanu koji je on dao. Nemamo predlagača tog amandmana i kvalifikovanog čoveka koji bi na valjani način nama objasnio i eventualno pokušao da nas ubedi da su argumenti koje je naveo u svom obrazloženju su toliko dobri da mi prihvatimo ovaj amandman.
Paralelno sa tim zamenik šefa poslaničke grupe te iste stranke kojoj pripada gospodin Homen opominje i postavlja pitanje javnosti Srbije – gde su poslanici SNS? Toliko o dvojnim aršinima.
Zašto nećemo prihvatiti ovaj amandman? Zato što je on kompilacija amandmana koji je dala gospođa Snežana Malović koja je pre mene pokušala da obrazloži amandman gospodina Homena, zato što se tu zapravo radi o istom tekstu sa izdvajanjem uvodnog dela. Dakle, „kopi pejst“ – obrišete samo uvodni deo koji je više neko obrazloženje i objašnjenje nego što je suština i napišete ono što mi naravno ne možemo da prihvatimo. Ne možemo zbog toga što nije potrebno štititi dužnika ko god da je on. Svi dužnici su jednaki pred zakonom, a sa druge strane, ovakav zahtev prema Komori bi samo produžio postupak izvršenja za još dodatnih 15 dana, a znamo da postoji ideja i osnovno je da se izvršni postupak sprovede najbrže moguće.
U krajnjoj liniji, ako poverilac podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, dužnik ima pravo da podnese prigovor, i ako se utvrdi, naravno, da je već naplaćeno, onda će svi troškovi postupka, takse, advokatska tarifa onoga ko bude pisao taj prigovor, sve će pasti na teret poverioca. Tako da, niko nije toliko naivan, toliko željan da nešto radi, a sami ste svesni da duplo naplaćivanje predstavlja određeno krivično delo, tako da niko nije u ovoj zemlji, nadam se, još toliko izgubio pameti, pa da piše dva izvršenja, odnosno da naplati, pa da onda krene sa još jednom naplatom, da bude u tome otkrivne i da se onda krivično goni. Zbog toga Srpska napredna stranka, odnosno njena poslanička grupa će glasati protiv ovog amandmana. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.