Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, teško onom koga podržava DS ili ona stranka koja je izašla iz te stranke, uz obrazloženje ovog amandmana koje apsolutno nema nikakve veze sa amandmanom koji je gospodin Neđo Jovanović u ime poslaničke grupe SPS dao. Znači, ovi argumenti koje smo čuli se apsolutno odnose na izmene i dopune zakona koje smo mi kao poslanička grupa dali. To je jedan hvalospev i ja se na tome veoma zahvaljujem.
Očigledno ste razumeli da nam je cilj bio sve ovo što ste rekli i ja u tom smislu pozdravljam to što ćete glasati za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji smo mi predložili, a verovatno i za ovaj amandman.
U načelnoj raspravi sam se zalagao da, što se tiče pet radnih dana koje je ovim amandmanom obuhvatio gospodin Neđo Jovanović, za odgovor Komore poveriocu, ne mogu da kažem da ću sada biti protiv toga, već ću u Danu za glasanje glasati za ovaj amandman, ali ćemo mi kao poslanička grupa, naravno, i ja kao njen deo, glasati za zakon onako kako smo ga predložili i na taj način, bojim se da nećemo prihvatiti vaš amandman, a objasniću nakon toga zašto.
U isto vreme tražim od vas da zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima ste u vlasti, a to je SNS, glasate za ovaj zakon i ja sam ubeđen da ćete vi to, kao veoma korektan koalicioni partner do sada, to i učiniti i da ovaj pokušaj stvaranja nekog disonantnog tona između nas i vas, a da između stoji DS i ona druga koja je od njih pobegla, neće napraviti nikakav rascep.
Zbog javnosti, samo hoću da pojasnim zašto mi nismo prihvatili ovaj amandman.
U Zakonu o obligacionim odnosima stoji ono kako smo mi napisali u članu 252. u stavu 1, gde se kaže da je izvršni poverilac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kojem će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. To stoji i ovo je formulacija iz Zakona o obligacionim odnosima, koji nismo menjali, koji ćemo verovatno naredne godine menjati.
Vi to niste prepisali. Da jeste, mi bismo prihvatili u celini ovaj vaš amandman. Vi ste ga drugačije formulisali. Samo ste napravili jednu izmenu. Ja ću to opet pročitati zbog javnosti: „Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“.
Upravo zbog ovog, što postoji razlika u toj definiciji, ne bismo hteli da kršimo Zakon o obligacionim odnosima. Ne bismo hteli da to činimo, a vi ste nam dali u jednom tekstu ovaj amandman. Da ste ga odvojili, bilo bi prihvaćeno ovo za pet radnih dana, to vam garantujem, jer je potpuno logično, u saglasnosti je sa Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, jer u svim ostalim slučajevima taj rok od pet radnih dana važi.
Ponoviću, ja imam pravo kao poslanik Srpske napredne stranke da glasam po svojoj savesti. Ja ću u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman, ali ću u celini glasati za zakonski tekst, kako smo ga mi kao poslanička grupa predložili. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, teško onom koga podržava DS ili ona stranka koja je izašla iz te stranke, uz obrazloženje ovog amandmana koje apsolutno nema nikakve veze sa amandmanom koji je gospodin Neđo Jovanović u ime poslaničke grupe SPS dao. Znači, ovi argumenti koje smo čuli se apsolutno odnose na izmene i dopune zakona koje smo mi kao poslanička grupa dali. To je jedan hvalospev i ja se na tome veoma zahvaljujem.
Očigledno ste razumeli da nam je cilj bio sve ovo što ste rekli i ja u tom smislu pozdravljam to što ćete glasati za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji smo mi predložili, a verovatno i za ovaj amandman.
U načelnoj raspravi sam se zalagao da, što se tiče pet radnih dana koje je ovim amandmanom obuhvatio gospodin Neđo Jovanović, za odgovor Komore poveriocu, ne mogu da kažem da ću sada biti protiv toga, već ću u Danu za glasanje glasati za ovaj amandman, ali ćemo mi kao poslanička grupa, naravno, i ja kao njen deo, glasati za zakon onako kako smo ga predložili i na taj način, bojim se da nećemo prihvatiti vaš amandman, a objasniću nakon toga zašto.
U isto vreme tražim od vas da zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima ste u vlasti, a to je SNS, glasate za ovaj zakon i ja sam ubeđen da ćete vi to, kao veoma korektan koalicioni partner do sada, to i učiniti i da ovaj pokušaj stvaranja nekog disonantnog tona između nas i vas, a da između stoji DS i ona druga koja je od njih pobegla, neće napraviti nikakav rascep.
Zbog javnosti, samo hoću da pojasnim zašto mi nismo prihvatili ovaj amandman.
U Zakonu o obligacionim odnosima stoji ono kako smo mi napisali u članu 252. u stavu 1, gde se kaže da je izvršni poverilac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kojem će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. To stoji i ovo je formulacija iz Zakona o obligacionim odnosima, koji nismo menjali, koji ćemo verovatno naredne godine menjati.
Vi to niste prepisali. Da jeste, mi bismo prihvatili u celini ovaj vaš amandman. Vi ste ga drugačije formulisali. Samo ste napravili jednu izmenu. Ja ću to opet pročitati zbog javnosti: „Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“.
Upravo zbog ovog, što postoji razlika u toj definiciji, ne bismo hteli da kršimo Zakon o obligacionim odnosima. Ne bismo hteli da to činimo, a vi ste nam dali u jednom tekstu ovaj amandman. Da ste ga odvojili, bilo bi prihvaćeno ovo za pet radnih dana, to vam garantujem, jer je potpuno logično, u saglasnosti je sa Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, jer u svim ostalim slučajevima taj rok od pet radnih dana važi.
Ponoviću, ja imam pravo kao poslanik Srpske napredne stranke da glasam po svojoj savesti. Ja ću u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman, ali ću u celini glasati za zakonski tekst, kako smo ga mi kao poslanička grupa predložili. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pošto je mojoj poslaničkoj grupi ostao samo jedan minut od vremena koje je dozvoljeno, imajući u vidu da su sve moje kolege veoma iscrpno i detaljno rekle da ćemo u danu za glasanje podržati potvrđivanje Konvencije o nasilju nad ženama, želim samo da kažem dve stvari. Srpska napredna stranka osuđuje svako nasilje, a osuđuje naročito nasilje prema ženama i deci. Srpska napredna stranka želi da pošalje poruku građanima Srbije i čitavoj svetskoj javnosti, usvajajući ovaj zakon o potvrđivanju konvencije, da želimo pristojnu, normalnu, nenasilnu i naprednu Srbiju. Želimo Srbiju koja će biti deo EU i na tom putu, naravno, ništa nas ne može zaustaviti. Juče smo održali veličanstven skup u Areni, u Beogradu i pokazali smo da 50.000 ljudi želi da promeni Srbiju i SNS će u danu za glasanje, dajući glas za promene, ići u EU. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predstavniče VSS, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je dan kada otvaramo diskusiju o davanju svojih stavova, svog mišljenja o izboru, pre svega rekao bih predsednika VKS Srbije, a onda i predsednike sudova upravnih, prekršajnih i apelacionih sudova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Hoću da istaknem da smo za godinu i tri meseca ili 15 meseci ukupno uspeli da upristojimo Srbiju. Uspeli smo da u mirnim i zakonskim okvirima dođemo do predloga koji je VSS dao Narodnoj skupštini Republike Srbije bez da se bilo ko od nas kao poslanik, bez da se bilo ko iz republičke Vlade ili bilo kog ministarstva umešao, davao svoje mišljenje, davao svoju sugestiju ili ne daj Bože noću zvao nekoga i intervenisao za nekoga, slao SMS poruke i davao mišljenja o tome ko treba da bude favorizovan, ko je to ko je blizak našoj stranci, ko je to ko je u ranijem periodu bio neprijatelj nekih od stranaka koje su u vlasti. Toga svega naravno nije bilo.
Ono što smo mi na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dobili kao obrazloženje za izbor predsednika VKS je potpuno ohrabrujuće za sve građane Srbije, za mene kao profesionalca koji je u tom poslu već skoro 25 godina. To je znak da smo došli u situaciju da možemo bez uticaja bilo čijeg da izaberemo predsednike sudova, da izaberemo sudije, da o tome odlučuje struka, da o tome može, treba i nadalje će biti tako, da se odlučuje u proceduri koja je propisana.
Zbog toga i zbog javnosti želim da pročitam obrazloženje koje je za mene kao melem na ranu imajući u vidu da sam veoma bolno učestvovao i lično bio pogođen reformom pravosuđa koju je vršila prethodna vlast, a tiče se izbora sudija 2009. godine, kada su nečije žene iz Vranja kao sudije koje su imale najbolje rezultate slane u Novi Pazar, kada su mnoge druge veoma stručne ličnosti i sudije i tužioci razrešavani. Radi se o ljudima koji su po 30, 35 godina veoma časno, visoko profesionalno i moralno obavljali svoj posao za koji je javnost u Srbiji imala samo reči hvale. Stručna javnost pogotovo.
Oni su razrešavani na jedan najgrublji, na najbestijalniji način tako što je puštena fama po fama po gradovima u kojima su živeli da su oni saradnici nekakvih kriminalnih grupa, da su učestvovali u oslobađanju određenih kriminalaca, a da sve to nije potkrepljeno nijednim dokazom.
Očekivao sam danas da kolege iz stranke koja je bila okosnica prethodne vlade imaju u vidu da kod ovakvih izveštaja koji su dati od VSS mogu samo da ustanu, da stoje mirno i da se dive onome što je urađeno, a urađeno je upravo zbog toga što je stvorena jedna potpuno normalna atmosfera gde je VSS data mogućnost da u potpunosti funkcioniše bez da bilo ko iz izvršne ili zakonodavne vlasti utiče na njih. Tako je bilo, tako će i biti.
Procedura koja je primenjena pre nego što je dat predlog gospodinu Tomiću da se za predsednika VKS izabere cenjeni kolega Dragomir Milojević jeste da ste oglas o izboru predsednika VKS objavili u „Služebnom glasniku“ i u „Politici“. To je bilo 31. maja 2013. godine. Dali ste mogućnost svima nama koji imamo pravne fakultete, položene pravosudne ispite, određeni broj godina iskustva u pravosuđu da se kandidujemo i da budemo u mogućnosti da budemo izabrani za ovako visoku funkciju.
Nakon toga je doneta odluka da se obrazuje komisija za izbor predsednika sudova i ta komisija je sačinjena od ljudi koji su veoma stručni, koji su potkovani znanjem i iskustvom i koji su sa svim kandidatima obavili neposredne razgovore, koji su sa njima mogli potpuno transparentno da popričaju o svemu, da postave određena pitanja iz njihovog profesionalnog života, verovatno i privatnog. Imajući u vidu da se svi koji se bavimo ovim poslom u Srbiji znamo, pošto to nije velika zemlja, svako je o svakome nešto čuo i mogao je tada tu činjenicu da proveri tako što će i sa ostalim članovima komisije porazgovarati i doneti određenu odluku.
Na osnovu izveštaja Komisije za izbor predsednika sudova VSS je na sednici održanoj 16. jula 2013. godine u odsustvu predsednika VSS, jer je on jedan od kandidata, utvrdila da sudija Dragomir Milojević ispunjava sve kriterijume i merila za izbor predsednika VKS. Uz to, ono što je najvažnije to je da je opšta sednica VKS, gde je tu i građansko odeljenje, krivično odeljenje, jednoglasno, što je za mene frapantan podatak ali samo pokazuje koliki ugled gospodin Milojević uživa u toj instituciji, svi do poslednjeg su odlučili da ovakva ličnost može biti prva među jednakima, da ovakav čovek može biti na čelu VKS kao kape pravosuđa u Republici Srbiji. Verovatno znajući moralne kvalitete koje on poseduje, znajući ga lično i znajući njegov rad, njegovo dugogodišnje iskustvo, očigledno je da se radi o čoveku koji je od profesije. Radi se o čoveku koji je od prvog dana nakon diplomiranja u pravosuđu i o njemu se sve zna. Nije moglo ništa da se sakrije. Kada ste sudija ne možete ništa da sakrijete.
Postoje stranke u postupku, imajući u vidu da je kolega pretežno radio krivicu, tu su i tužioci koji kontrolišu čitav postupak, koji svojim žalbama na presudu kolege Milojevića, traže od Višeg suda da se izjasni i ono što znam jeste da je ogroman procenat potvrđenih presuda koje je gospodin sudija u svom dugogodišnjem radu u pravosuđu imao.
Pošto smo u Srbiji i ništa nije čudno, 2009. godine gospodin Dragomir Milojević je razrešen sa mesta sudije. Neko bi rekao – najuren, upravo zbog ovakve biografije koju ima nije odgovarao tadašnjem režimu. Plašili su se ovakvih ljudi na koje ne možete da utičete. Teško je kada imate profesionalca koji zna i siguran je u sebe, da na njega izvršite uticaj. Prosto je nemoguće.
Možete na slabije, na ljude koji su klimavog moralnog integriteta ili ljude koje ste doveli, a oni znaju da su dovedeni na mesto sudija a nisu to zasluživali. Takvih je bilo. Nadam se da ih neće biti. Na žalost, u 2010. godinu smo ušli veoma tužni svi mi koji smo u pravosuđu i koji živimo od pravosuđa i koji ćemo svoju profesiju okončati u pravosuđu. Neki su veoma teško podneli neizbor. Neki koji su po 35 ili 37 godina radili, koji su bili pred penzijom su razrešeni bez ikakvog obrazloženja, ali uz famu i priču po gradu da se radi o ljudima koji su vezani za kriminal. Hvala bogu te je Ustavni sud Republike Srbije smogao snage u potpuno novoj atmosferi, koju smo mi relaksirali time što smo pobedili, odnosno građani Srbije su dali svoj glas nama više ne želeći da žive u strahu, ne želeći da žive u mraku. Hteli su da dobiju između ostalog i nezavisno pravosuđe. Mi smo na tome radili. Dali smo mogućnost da ovi časni ljudi budu postavljeni, izabrani i imenovani tamo gde zaslužuju.
Mislim da je kolega Milojević Dragomir doživeo potpunu satisfakciju, kao i ukupno 1.000 naših kolega, od toga negde oko 700 sudija, ostalo su tužioci i zamenici tužioca, da se vrate na svoja radna mesta, da mogu sebe da opravdaju pred porodicom u kojoj su imali probleme i porodica je imala probleme zato što oni nisu izabrani, zato što su označeni kao najgori mogući ljudi. Neki od njih čak nisu izlazili iz kuća. Neki su se povukli. Neki su bili na ivici suicida. To mogu da kažem jer sam sa mnogima od njih razgovarao. Sa mnogima od njih sam bio u kontaktu, hrabrio ih, kuražio i rekao doći će vreme, doživećete satisfakciju kakvu ne očekujete, ne smete da padate i da dozvolite sebi da gori od vas koji su odlučili o vašoj sudbini seire, raduju se, a da vi koji ste moralno i besprekorno čisti sedite kod kuće umesto da dignutog čela odete i prošetate kroz grad, odete do svog radnog mesta.
Hvala bogu, sada ti ljudi su na svojim radnim mestima. Na poslu su i imaju još veći elan. Čak i posle 35 godina su voljni da dođu pre svih na posao, a da odu poslednji. Dobili su želju i da i ostalim mladim kolegama na sve moguće načine pokažu kako se radi, kako se postaje sudija i kako se neko može predložiti jednoga dana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ovo je poziv svim pripravnicima, svim diplomiranim pravnicima da ostanu u Srbiji, da ovde neće biti ni po babu ni po stričevima, neće biti onako kako je bilo do 6. maja 2012. godine. Zapravo, nikada neće biti kao što je bilo 6. maja, odnosno 20. maja 2012. godine. To smo mi i juče pokazali. Nismo mogli da uđemo u „Arenu“ od broja ljudi. Unutra je bilo 30.000, a 20.000 napolju. Sada smo obavezni prema svim tim ljudima. Osećam stvarno veliku odgovornost da i u ovoj profesiji kojom se bavim, a i u svim segmentima društva, ekonomiji, privredi učinimo sve da ovo postane normalna država u koju će početi da se vraćaju mladi ljudi koji su odavde pobegli jer su shvatili da su 5. oktobra učestvovali u velikoj prevari i su 12 godina lagani. Obećavano je nešto što nije bilo moguće ostvariti, a lagani su zato što je neko hteo da bude na vlasti, da se bori za još jedan dan vlasti, da još malo napuni džepove.
Najtužnije mi je danas bilo što sam čuo od kolege iz DS – kada biramo prvake ovih sudova, kasacionog, upravnog, prekršajnog, apelacionog beogradskog, niškog i kragujevačkog pričamo o nekim obijenim ambarima i šupama u Vojvodini, sve da bi se bacila senka na ovaj izbor, da bi se stvorila negativna atmosfera kod građana Srbije, da bez obzira što biramo ove predsednike sudova zaboravimo kako se to u ranijem periodu radilo. Da su bitni ambari. Da su bitne šupe, a nikako da se pomene kako su obijane banke i ko je te u „Vojvođanskoj banci“ ili „Razvojnoj banci Vojvodine“ uzimao milione evra. To bi da se zaboravi. Takođe su spominjane neke navijačke grupe. Te navijačke grupe 5. oktobra su bile vaše. Oni su palili ovu Skupštinu, iznosili umetnine, razrušili je. Sreća što nisu dinamit imali, ali tada su to bili vaši navijači. To su bili vaši ljudi. To je bilo za pohvalu. Oni su bili veoma prijatni i pomogli su vam da dođete na vlast.
Spomenut je i „Jugoskandik“. Moram da se osvrnem na to gospodine predsedavajući, da je zastareo slučaj direktora i vlasnika „Jugoskandika“. Naravno, ali za zastarelost je potrebno da prođe izvesno vreme. Nije zastareo slučaj sada nego je zastareo u prethodnih deset godina kada je stub vlasti u Srbiji bila DS, kada je ministar odnosno ministarka pravosuđa žarila i palila, kada su noću pozivane sudije i rečeno im je kako da glasaju i kako da sude …
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas.)
… sada spominjati „Jugoskandik“ je stvarno van poštovanja i naše inteligencije i inteligencije građana Srbije jer je svima jasna da ovo nije moglo da se desi za jednu noć nego se dešavalo deset godina, a za tih deset godina se apsolutno zna ko je odgovoran. Meni je žao što se tako nešto desilo. Apsolutno mi je žao što je zastareo slučaj i što nije moglo da bude meritorno odlučivano o tome, ali šta ćete. To je nekome odgovaralo. Možda je neko omastio brke od toga što je postupak odugovlačen toliko godina.
Još nešto, pomenut je slučaj „Ilarion“, verovatno da bi se gospodinu Milojeviću spočitavalo kako je on učestvovao u tom predmetu i kako je on kriv za to što je ovaj predmet zastareo. Ono što ja znam je da je gospodin Milojević bio tada u Vrhovnom sudu Srbije i kada je slučaj došao, bez obzira da li je bio u Vrhovnom sudu Srbije ili u Okružnom sudu, koji je zastareo kao viši sud možete to da konstatujete, a nemate nikakav uticaj, niti možete bilo šta da promenite u svemu tome. Protekom vremena određena krivična dela zastarevaju. Krivica može biti samo prvostepenog suda, odnosno sudije koji je na tom predmetu radio a ne nekoga ko nije mogao ni da dobije taj predmet pre nego što je on došao u njegov sud. Svaki predmet se zavodi po datumu i delovodnikom i po tome možete videti da u trenutku kada je bilo, veoma mi je žao, mogućnosti i dokaza da se utvrdi krivica.
Dug prema advokatima, milijarda i 500. Nema potrebe da toliko tugujete. Ja jesam advokat i meni se mnogo duguje. Znam da ova država kako se polagano razvija i polagano se okreće točak privredni i ekonomski, kako dolaze strani investitori i sleću neki avioni od kojih je nekima muka, znam da će taj točak polagano da se okrene.
(Predsedavajući: Molim vas.)
Očekujem da će mi to platiti. Dajem ovoj državi još godinu dana i neću tražiti naplatu onoga što mi se duguje.
Usput je spomenut i Vrbas.
(Predsedavajući: Nemojte molim vas. O Vrbasu je već vođena rasprava. Ostavite sada Vrbas.)
Neću više. Stvarno neću više i hvala vam na strpljenju koje ste pokazali, ali nisam mogao da sve ovo ne iznesem i nerepliciram na neki način, ne zbog vas jer je vama jasno o čemu se ovde radi nego zbog građana Srbije koji su ovde godinu i nešto dana svaki put kada damo neki predlog, kada uđemo u proceduru za neki zakon slušamo lamentiranje određenog dela opozicije o tome šta to treba da se radi i šta je tu trebalo da se radi, pa kada ste bili u prilici, što to niste radili? Zakasnela pamet? Apsolutno nije pamet. Ta dela su mogla za 12 godina da se urade, a ne da se sada nama ovde nešto priča a da mi za to apsolutno niti smo odgovorni niti smo mogli biti odgovorni.
Hvala bogu te je pre pet godina formirana SNS, prozor u slobodu, prozor u pravnu državu. Svima vama, gospodine Tomiću, koji se vrlo profesionalno odnosite prema onome što radite i svim vašim kolegama u Visokom savetu sudstva, želim sve najbolje i želim da ovako nastavite. Kada budemo birali predsednike viših sudova, predsednike osnovnih sudova, a bitno je da to što pre uradite jer su svi oni u nekom stanju vršioca funkcije, to je jedno stanje nedorečeno, bez potpunih ovlašćenja, naravno, oni ih formalno-pravno imaju, ali jednostavno ne žele da uđu i da punim kapacitetom rade taj posao, sve do onog momenta dok ne bude raspisan konkurs, gde komisija daje mišljenje o njima, da to što pre uradite da bismo kompletirali ovaj sistem koji se zove pravosuđe, da taj stub Republike Srbije bude postavljen na svoje mesto i da nikada više ovaj parlament ne raspravlja o stručnosti, o znanju, o svemu onome o čemu ne bismo trebali da raspravljamo.
Znači, pružamo šansu da struka odlučuje o struci, da izbor predsednika sudova nadalje bude samo u okviru Visokog saveta sudstva, gde su ljudi koji to znaju, a da svako ko se kandiduje mora dobiti mišljenje suda i svih sudija gde radi, funkcioniše, jer je to najmerodavnije i oni se najbolje znaju.
Prema tome, imaćete podršku. Mi ćemo u Danu za glasanje kao SNS dati svoj glas i podržati vaš predlog. Hvala.

Član 107, zato što je prethodni govornik, gospodine predsedavajući, izneo niz notornih neistina a vi ga niste sprečili. Naime, ja se nisam ovde izjašnjavao u ime svih advokata, a mislim da ih ima osam hiljada u Srbiji i to je jedno časno zanimanje, bez obzira što bi neki da ga predstave na drugačiji način, i da mi, odnosno ja i moje kolege možda zarađujemo na neki drugi način. Ja sam se izjasnio samo u svoje ime. Rekao sam da poštujem Republiku Srbiju, da shvatam njenu ekonomsku situaciju, shvatam o kakvoj se dubiozi radi i gde se nalazimo, zato što je gospodin Srđan Milivojević zajedno sa razbojnicima koje su tada nazivali navijačima ovde upadao u ovu skupštinu, palio je, rušio i sada meni kao advokatu pokušava da objasni da ja kršim Ustav Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, vi ste u tom smislu morali da reagujete i ovo niste smeli da dozvolite…
(Predsedavajući: Nemojte repliku, molim vas. Razumem ja vas, ali kada reklamiranje povrede Poslovnika pređe u repliku, onda smo na ivici nove povrede Poslovnika.)
Ja se vama obraćam i kažem da ste vi prekršili član 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije jer niste prethodnog govornika sprečili da iznese stvari koje ne stoje, da iznosi stvari koje ja nisam spomenuo. Ja sam rekao da taj dug koji sudovi imaju prema meni, odnosno sada Visoki savet sudstva, pošto su oni obavezni da plaćaju i naknadu štete i sve ostalo, ostaje tajm-aut i ja nisam rekao da ne želim da mi plate. Platiće mi jer sam ja to radio, vrlo pošteno, ali znam da im je sada potrebno jedno izvesno vreme, kao i svim ostalim ministarstvima, zbog toga što su devastirana, zbog toga što su potrošeni svi mogući fondovi.

Niste pratili i bolje što niste pratili ono što je gospodin Milivojević rekao, ali je sva sreća što su građani Srbije pratili i mogli da čuju i spoznaju želju i žal za prošlim vremenima kada se pozivom telefona određivalo ko će biti predsednik suda, ko će suditi u određenim predmetima kada je potrebno naručiti oslobađajuću presudu. Znalo se ko mora da bude tužilac, znalo se da određeni tužioci moraju da povuku žalbu ili da je uopšte ne ulože.
Hteo sam samo cenjenom gospodinu Milivojeviću da objasnim šta je zastarelost. Zastarelost krivičnog dela postoji kada u određenom periodu državni organi, odnosno tužilaštvo ne pokrenu postupak i to je relativna zastarelost. Ona je kraćeg obima nego što je apsolutna zastarelost koja nastupa kada prođe duplo više vremena koje je potrebno za relativnu zastarelost.
Za krivična dela za koja je predviđena kazna do pet godina, apsolutna zastarelost je 10 godina. Imajući u vidu da je došlo do promena određenih dela Krivičnog zakona u odnosu na kaznu, apsolutno je jasno da je 10 godina vlasti DS na ovaj ili onaj način, a da su tada bili u mogućnosti da ubrzaju te postupke, da ljudi budu oglašeni krivim ili oslobođenim, u zavisnosti od dokaza da li postoje ili ne, ali očigledno je da je to nekome odgovaralo da traje 10 godina. Ovo je samo završna scena kada sud može konstatovati da je nastupila apsolutna zastarelost i ne postoji način da se bilo šta drugo uradi. To kaže i Ustav Republike Srbije, na koji se gospodin Milivojević poziva, ne znam zašto, unižavajući taj Ustav i govoreći da ja kršim neke članove Ustava, a u isto vreme se pozivajući na Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi smo stvorili atmosferu u Srbiji, gde Visoki savet sudstva sada slobodno, bez ičijeg uticaja poziva pretnje, ucene, može da donese odluku ko će biti predložen ovom visokom domu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i svih ostalih sudova. Takvu atmosferu smo napravili i održavaćemo je, na veliku žalost vas iz opozicionih stranaka, koji nikada nećete doći na vlast.

Gospođo predsedavajuća, zaista moram da intervenišem, jer je diskusija otišla u sasvim drugom pravcu od onoga što je tema dnevnog reda ove sednice.
Član 106. „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“.
Vi ste gospodinu Milivojeviću i vaš prethodnik dok je govorio dozvolili da priča o svemu, samo ne o onome što je na dnevnom redu danas u Skupštini, o svemu drugom, samo ne o tome, sa jednim jedinim ciljem - da se unizi ovaj visoki dom, da se građani Srbije dovedu u zabludu i zabunu da mi radimo neki prljavi posao ovde i da smo mi, i pored ispoštovane zakonom određene procedure, došli do imena ljudi koji su veoma časni, visokomoralni, obučeni, stručni za obavljanje sudijske funkcije, a sada predloženi i za predsednike Vrhovnog kasacionog suda, trgovinskog suda, prekršajnog suda, apelacionih sudova.
Mi ovde pričamo o kokošinjcima. Pričamo o gospođi Mesarević i pričamo o njenom sinu kome su upućene pretnje. Ako su upućene pretnje, to se rešava u procesu, u postupku, obaveštava se tužilac, ali to je tada bilo potrebno da su postojale navodne pretnje sinu gospođe Mesarević da bi ona bila predstavljena kao neko ko je jadan, kao neko ko je oštećen, a zapravo je izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda bez mišljenja Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Znate zašto? Zato što tada nije ni postojala ta sednica, niti je mogla, jer ni jedan sudija Vrhovnog kasacionog suda nije bio izabran.
Znači, bez tog uslova, naravno Ustavni sud Srbije je smogao snage i rekao ono što treba i mislim da ste u tom smislu dužni da nadalje vodite računa koja je tema dnevnog reda da biste svima nama dozvolili, a pogotovo građanima Srbije da ne ispaštaju i slušaju ovakve muke.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine

ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što započnem svoju diskusiju o Zakonu o prekršajima, želeo bih da, a prema mojoj evidenciji ovo je dvadeseti zakon koji Ministarstvo pravosuđa i državne uprave donosi pred nas poslanike, da sadašnjem ministru čestitam na jubilarnom 20 zakonu.

Drago mi je što je ovde, i siguran sam da će i ovu najavljenu rekonstrukciju, naravno preživeti, imajući u vidu da je podigao veoma visoko lestvicu, da je tu lestvicu preskočio, ali se plašim da je postavio velike standarde i visoke za sve buduće ministre, i one koji budu obavljali posao koji je on za ovih godinu dana veoma uspešno uradio.

Ovaj Zakon o prekršajima predstavlja nastavak reforme pravosuđa, predstavlja pokušaj ovoga ministarstva i svih nas poslanika koji činimo vladajuću većinu, da ispravimo niz grešaka i promašaja koji su se desili u prethodnom periodu,

rekao bih naročito od 2008. do 2012. godine. U tom periodu, mislim da je manje zakonskih predloga dato za četiri godine, nego što je ovo ministarstvo dalo za godinu dana.

Bilo je tu prigovora, ministre, juče što ste meni jako nije dopalo kao čoveku iz struke, iz profesije, što je neko u nedostatku argumenata i nedostatku znanja i nedostatku čitanja ovog zakona, uzeo kao glavni argument koji vam je spočitavao, a to su godine koje imate. Godine su vaša prednost, ja se tu sa vama ne bih menjao, zato što mi ove godine lepo stoje, ali bih za znanje koje imate se menjao u svako doba. Vi ste veoma mlad čovek koji je dosta svog života posvetio nauci, koji je možda najlepše godine posvetio knjizi i znanju. Veoma sam zadovoljan, između ostalog, sa vašim ministarstvom i sa onim što ste za ovih godinu dana pred nas poslanike, zaista dali.

Takođe, prilikom donošenja, odnosno predlaganja bilo kog zakona znam da ste uvek upriličili javno slušanje, znam da ste konsultovali kako laičku javnost, tako i stručnu. Znam da je u izradi ovog zakona učestvovalo više profesora Pravnog fakulteta koji su svojim idejama, svojim znanjem pomogli da se ovaj zakon danas nađe pred nama. Znam da je i cenjeni državni sekretar doktor Danilo Nikolić veoma doprineo izradi ovog zakona, na čemu mu takođe čestitam, ali naravno da ste vi kapa tog ministarstva i naravno da je puno toga, odnosno pretežan deo zavisio od vas.

Gledajući zakon, Predlog zakona došao sam do zaključka koji su razlozi za donošenje ovog zakona. Tu treba pošteno reći da je u decembru 2011. godine započeta izrada ovoga zakona, odnosno Predloga ovoga zakona, da je to krenulo prethodno Ministarstvo pravde, međutim, "mnogo hteli, mnogo započeli", ništa od toga nije urađeno. Mislim da od kada vi vodite ovo ministarstvo, poradili u najvećem delu da prepoznate koji su problemi i shvatili ste da postoji zagušenje u prekršajnom postupku, da postoji zagušenje u prekršajnim sudovima, da postoji ogroman priliv predmeta, a da je manje od 50% efikasnost, odnosno da nastupa zastarelost predmeta upravo zbog ne rada, zbog ne efikasnosti, zbog lošeg načina pozivanja. Sve je to dovelo do toga da je efikasnost sudova veoma mala.

Takođe je frapantno ono što ste vi juče izneli, da je i izvršenje već izrečenih sankcija pravosnažno određenih i izvršnih isprava, odnosno presuda, od 14% do 30%, što znači da ako je polovina predmeta urađena, druga polovina je zastarela. Od te polovine je jedna trećina samo naplaćena, očigledno da je država imala samo štete od svega toga. Da smo vrlo mali iznos novca uspeli da ubacimo u budžet, a takođe osim kazne nisu plaćeni ni sudski troškovi, tako da su oni padali teret sudova, a u nekoj perspektivi, naravno, opet na budžet jer su to institucije koje se finansiraju iz budžeta.

Ovaj Zakon o prekršajima ima dva svoja dela. Ima materijalno pravni i ima prekršajni postupak, tako da se u jednom zakonu nalazi i materijalno pravo, odnosno sijaset prekršaja i instituta koji su veoma važni, a takođe i prekršajni postupak koji je veoma sličan i koji se oslanja na Zakonik o krivičnom postupku.

Pročitao bih šta je predmet ovog zakona. Naravno, ne zbog poslanika koji se smeju i kojima je ovde zabavno i koji kad kod neko od strane poslanika vlasti priča oni se zabavljaju. Ako tako bude obrnuto, ako mi nismo disciplinovani, uvek nas opomenete, pa vas molim da omogućite meni kao i ostalim kolegama narodnim poslanicima iz vladajućih stranaka da na jedna miran i dostojanstven način mogu da predstave ono zašta su ovde i zašta smo odlučili da pričamo o ovom zakonu.

Predmete ovog zakona je pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak, izdavanje prekršajnog naloga, postupak izvršenja odluke, registar sankcija i registar isplaćenih novčanih neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa. To je ono što sadrži čitav ovaj zakon.

Takođe, jedna novina koja do sada nije bila prisutna a na koju je sud u Strazburu veoma često upozoravao naše pravosuđe a to je zabrana novog suđenja u istoj stvari.

Naime, dešavalo se da i u krivičnom postupku budete kažnjeni i u prekršajnom postupku budete kažnjeni za isto delo, isti činjenični opis, sa istim učesnicima, tako da je neko ko je okrivljen u oba postupka plaćao i kaznu, ili dve novčane kazne ili je plaćao kaznu u prekršajnom postupku, a u krivičnom bio čak i osuđen na kaznu zatvora.

To je sada ovde potpuno decidno i potpuno jasno rečeno.

Znači, ako neko bude kažnjen u krivičnom postupku, naravno ne može u prekršajnom i obrnuto, ako je kažnjen u prekršajnom ne može biti i u krivičnom postupku procesuiran.

Dva instituta su uvedena ovim zakona na koje se ranije nije obraćala pažnja, a to je nužna odbrana i krajnja nužda.

Postupci pred prekršajnim sudom su se odvijali do sada po automatizmu, tako što ste bili skoro oglašeni krivim, bez nekog posebnog dokazivanja, a ako ste delovali u nužnoj odbrani ili krajnjoj nuždi, to apsolutno nije bilo ono o čemu je sud razmišljao, prosto je stvarno postojao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, i opis činjenični iz tog zahteva je pripisivan u rešenja, a sada u presudu.

Jednostavno niste imali mogućnosti da dokažete da ste vi delovali u nužnoj odbrani, štiteći sebe od protivpravnog napada ili štiteći imovinu svoju ili nečiju delujući u krajnjoj nuždi.

Sada je i to predviđeno i nema prekršaja, ako je radnja propisana kao prekršaj učinjen u nužnoj odbrani, a takođe u slučaju prekoračenja nužne odbrane izriče se blaža kazna prema počiniocu, ili ako je učinjeno po naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac se može osloboditi od kazne, što takođe važi i za krajnju nuždu, što stručna javnost, u svakom slučaju, pozdravlja i mislimo da je ovo novina koja će uneti mnogo pošteniji odnos suda prema okrivljenom.

Takođe, što se tiče subjekata odgovornosti, osim fizičkih lica i preduzetnika, koji su ranije bili predviđeni kao subjekti koji mogu odgovarati, prošireno je i na pravna lica i na odgovorno lice u pravnom licu, tako da je sada ta lepeza ljudi, odnosno pravnih lica koja mogu odgovarati mnogo šira nego što je do sada bila i sprečava se izbegavanje odgovornosti pravnih lica.

Takođe postoje prekršajne sankcije koje su predviđene ovim zakonom, pa je pod brojem 1) kazna, pod brojem 2) su kazneni poeni, pod 3) opomena, 4) zaštitne mere i 5) vaspitne mere.

Hteo bih da istaknem zato što su neki poslanici opozicije juče, plašeći javnost, naravno kao što to uvek čine, rekli da su novčane kazne ovim zakonom povećane.

Želim da demantujem i želim da to kažem zbog javnosti Srbije da novčane kazne nisu povećane niti će u perspektivi biti, mada ako izračunate inflaciju koja je bila za ove četiri godine od kako je prethodni zakon doneti i kazne tada evidentirane, moglo se za taj postotak povećati i kazna, međutim, mislim da je ministarstvo učinilo pravi potez, imajući u vidu i tešku ekonomsku situaciju, imajući u vidu da su i te tada predviđene kazne veoma drakonske i veoma teške, pogotovo kada imate ljude koji vrlo retko neko iz porodice prima platu, ili ako prima, ona je veoma mala, rekao bih čak i nedovoljna i za normalan život, a kamoli za plaćanje kazne.

Ono što je takođe izazvalo veliko interesovanje, kako stranaka koje su na vlasti i koje čine ovu Vladu, tako i opozicionih poslanika, tiče se zastarelosti. Ima argumenata i za i protiv. Do sada je zastarelost bila godinu dana, apsolutna je za dve godine, a efikasnost sudova naravno da nema nikakve veze sa zastarelošću postupka, ali je moje mišljenje da je dobro što smo povećali, odnosno što je predlog za zastarelost dve godine, a u apsolutnom smislu četiri godine, zbog toga što na ovaj način okrivljeni gube motiv da odugovlačeći postupak, da bežeći od kuće, sklanjajući se od dostavljača, od poštara koji zvoni i donosi im poštu ili beže sa radnog mesta, prosto ako znate da za četiri godine neće zastareti postupak koji se vodi protiv vas, učinićete da taj postupak bude završen što pre.

Pominjem i, da čak i u krivičnom postupku se dešava zastarelost čak i tamo gde je apsolutna zastarelost šest godina. Znate, ljudi su se u Srbiji izveštili, beže, sklanjaju se, znaju kad im neko najavi da će doći da donese poziv i tu je sada još jedan momenat koji je veoma bitan i to je o dostavljanju, ali radi se o prekršajnom postupku, o čemu ću kasnije da pričam. Kada se dostavlja i odraslom članu porodice, računa se da je to kao da je neko lično primio.

Postoje neki izuzeci od ove zastarelosti od dve godine. Ja ću to pročitati – izuzetno se od odredbe stava 1. ovog člana za prekršaj iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija i rekao bih i javnih nabavki i mislim da je tu omaškom izostavljena i ova stavka, prometa roba i usluga životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja, može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti.

Znači, ovde je predviđen duži rok zastarelosti, po Zakonu o javnim nabavkama naravno to je tri godine a najviše se može produžiti do pet godina.

Takođe je rok za zastarelost izvršenja kazne i zaštitnih mera sa godinu povećan na dve ili ukupno četiri u apsolutnom smislu. Nakon četiri godine je nemoguće izvršiti kaznu. To je ono što je najmarkantnije u materijalno-pravnim odredbama ovoga zakona.

Takođe drugi deo ovog zakona jeste prekršajni postupak zapravo i osnovno u svemu ovome jeste da ono što nije predviđeno Zakonom o prekršajima biće primenjene analogne norme Zakonika o krivičnom postupku, tako da se ovaj Zakon o prekršajima naslanja na Zakonik o krivičnom postupku koji smo u međuvremenu doneli, modelirali, dopunili i mislim da će na taj način biti mnogo efikasnija primena i ovoga zakona.

Dostavljanje pismena je nešto što je takođe veoma markantno i juče smo od ministra čuli da i u Beogradu, i Novom Sadu i Nišu, uspešnost dostavljanja pismena samo 20%.

To znači da su u ovim gradovima, osim te veličine koja dozvoljava da se svako sakrije i da se skloni, dovedeni su u situaciju sami sudovi da ne mogu da funkcionišu onako kako je predviđeno ovim zakonom, učinićemo naravno izmenama ovog zakona, odnosno donošenjem ovog zakona da se dostavljanje izvrši na mnogo efikasniji način. To će se raditi naravno dostavljanjem na adresu stana, gde se može dostaviti i punoletnom licu koje se zatekne u stanu, može se dostaviti na radnom mestu, može se dostaviti putem elektronske pošte, obaveštenje se daje i na samom suđenju o narednom ročištu i to je sve ono što piše u Zakoniku o krivičnom postupku, što je ovde prepisano.

Jedna novina i nešto što do sada nije bilo jeste prekršajni nalog. Taj prekršajni nalog jeste veoma važan zato što se može izdati a samo tamo gde su novčane kazne u fiksnom iznosu daje se mogućnost okrivljenom da u roku od osam dana plati polovinu kazne i na taj način se oslobodi kompletne kazne, ili ukoliko smatra da nije počinio prekršaj za koji mu je izrečena novčana kazna u fiksnom iznosu, da to može pokrenuti pred sudom za prekšaje i dokazivati svoju nevinost.

Takođe, još jedan institut koji je uzet iz krivičnog zakonodavstva, a to je sporazum o priznavanju prekršaja, sporazum o nepriznavanju prekršaja možete rešiti čitav slučaj, izbeći troškove nepotrebne, izbeći da sud radi nešto što nije potrebno. Ukoliko ste svesni da ste počinili prekršaj, to ćete priznati u samom postupku.

O tome odlučuje sud koji će, naravno prihvatiti da se napravi takav sporazum i nekoliko novina, radi se o jedinstvenom registru, registru sankcija. Na taj način će se tačno znati ko je sankcionisan, koliko presuda ima, protiv koga, na taj način, će se moći da uzme i uverenje o tome da li je neko osuđivan u prekršajnom postupku ili nije.

Takođe, taj registar biće i za neplaćene novčane kazne i za druge novčane iznose i on se zove registar novčanih kazni. Sve ovo je veoma bitno da bi povećali efikasnost naplate, da bismo mogli da napunimo budžet onoliko koliko je planirano u ovoj godini rebalansom budžeta između ostalog.

Takođe, postoji posledice upisa u registar novčanih kazni, neće se dozvoliti kažnjenom licu izdavanje dozvole ili uverenja za čije su izdavanje nadležni organi uprave osim onih koja se odnose na lični status. Neće se dozvoliti povraćaj oduzetih ličnih i drugih dokumenata koja su oduzeta po osnovu člana 199. zakona tu se odnosi, naravno, na lična dokumenta, odnosno na pasoš i pod tri, registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija preduzetničke delatnosti koja podrazumeva promenu u PIB

Ovo može biti i predmet ocene kod ustavnog suda, ali mislim da neće biti nikakvih problema, jer jedini način da nekoga naterate da plati jeste da ne može pred državnim organima da ispuni neke stvari i obaveze koje su mu potrebne.

Na kraju, hteo bih da postavim ministru jedno pitanje, a radi se o sudbini 150 sudija za prekršaje, koji su u onoj čuvenoj reformi za pravosuđe 2009. godine, nisu prošli reizbor. Oni su sada na ulici, dovijaju se, a mnogi od njih su čitavog života radili kao sudije za prekršaje, ne znaju drugo da rade, to im je profesija, školovali su se za to, vode neke postupke pred ustavnim sudom i prosto, nekoliko njih me je pitalo i zamolilo da, kada bude ministar pravde, gospodin Selaković u ovoj sali, da ga pitam, ukoliko je upoznat sa tim, ako nije, na to pitanje, može da mi odgovori i pismeno u roku od 15 dana.

Naravno, na kraju, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje u potpunosti podržati ovaj zakonski predlog, uz određene amandmane koje ćemo verovatno prihvatiti, odnosno koje će ministarstvo prihvatiti i inkorporirati u ovaj zakon. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dao sam amandman i zatražili smo zajedno sa kolegom Stojčićem, koji je takođe poslanik iz Vranja, bez obzira što nije iz opcije kojoj ja pripadam, ali smo zajedno tu da štitimo interese svih građana Vranja i Pčinjskog okruga.
Međutim, kada je bila rasprava u plenumu, kada smo razgovarali o svemu, pitao sam vas tada i dobio sam odgovor, dobio sam vaše obećanje. Danas ste vi to obećanje ponovili, a ja hoću sada vama da dam obećanje. Mi ćemo do 17. jula spremiti svu tehničku dokumentaciju, već je unapred plaćeno i već unapred doneto idejno rešenje i samo ga treba razraditi kroz jedan generalni plan.
Mislim da će to pozorište biti na diku svih u Vranju, a naravno izrazićemo i veliku zahvalnost i Republici Srbiji, Ministarstvu finansija i Ministarstvu kulture koji će ovaj projekat da pomognu sa 25 miliona dinara. Ono što smo mi uspeli, od neke naše sirotinje, da prikupimo je otprilike oko 40 miliona. Verujte, ne može više, bilo je tu mnogo dobrovoljnih priloga, bilo je tu dosta ljudi sa strane, imajući u vidu da vole svoj grad, da vole Vranje, da vole pozorište, koji su pomogli ozbiljnijim finansijskim sredstvima. Međutim, iz suve drenovine nemoguće je iscediti bilo šta više.
Kao čoveku koji predstavlja Republičku vladu, u potpunosti vam se zahvaljujem i u svoje ime i u ime svih Vranjanaca. Ovo što ste tražili od nas dobićete do kraja jula. Zahtev od strane gradonačelnika grada Vranja, u pismenom obliku, spremljen i biće poslat, a tehničku dokumentaciju ćemo vam poslati 18. jula. Mislim da do kraja meseca vi to imate, tako da možemo da završimo ovu stvar. Kada bude otvaranje tog pozorišta, čemu se svi radujemo, pozvaćemo vas, bićete dragi gost, a mislim da ćemo još neke ljude iz ove skupštine zvati, imajući u vidu da su i oni zaslužni za tako nešto. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre Dinkiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Gospodine Dinkiću, danas ste bili svedok i morali da slušate i istrpite mnogo neprincipijelnih kritika, mnogo nečega što je vezano za rebalans ovog budžeta Republike Srbije, kao da ste ga vi sami doneli, kao da ste ga vi pred ovu Narodnu skupštinu dostavili. Taj rebalans budžeta je usvojen na sastanku ili sednici Republičke vlade. Naravno iza ovog rebalansa budžeta stoji kompletna Vlada Republike Srbije, a ja vas gledam kao personifikaciju Republičke vlade. U tom smislu vam se zahvaljujem na strpljenju, na ozbiljnim odgovorima. Ponekad se veoma čudim otkud vam toliko shvatanja za neke ljude koji su zaista zalutali u ovaj parlament, koji su, kada su bili odgovorni, zaboravili na odgovornost, koji kada su punili džepove iz tog budžeta zaboravili su da su to radili.
Danas smo svi mi ovde prisustvovali raznim pričama, lamentiranju, predviđanju najcrnjih mogućih scenarija, ali mi smo se već navikli, to traje već godinu dana. Kad god je neka tema koja je bolna za prethodni režim gde je stožer bila DS, uvek smo dobijali najgori mogući scenario. U onom momentu kada smo birali guvernerku NBS predviđena je i inflacija i pad dinara i sve ono najgore što je moglo da se desi, a nije se desilo. Dinar je tada bio 120 u odnosu na evro, a sada je mnogo jeftiniji.
Međutim, oni koji su uništili, oni koji su učestvovali u kataklizmi i katstrofi u ekonomiji u Srbiji sada su najglasniji i sve vreme čitav dan pričaju o tome i pametuju kako bi valjalo činiti, ali znate kako, zakasnela pamet nije pamet. Lako je biti general posle bitke i ono što su danas pričali bilo je lako i mogli su, da su hteli i da su imali, da primene za ovih 13 godina. Kako to oni nisu uradili, prinuđeni smo da danas vršimo taj rebalans. Naravno da će SNS u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj rebalans, naravno, uz određeni broj amandmana koje smo dali, sve u nameri da bismo poboljšali ovaj rebalans, da bi on bio podnošljiviji za građane Srbije.
Takođe, veoma prijatno mi je bilo kada ste rekli da ste u pripremi ovog rebalansa budžeta konsultovali i stručnu javnost i sindikate i građane i strukovna udruženja i privrednike i da ste jednostavno došli u situaciju da date, silom prilika, čak nekad i nevoljno, ovakav rebalans budžeta, budući da je situacija takva kakva jeste. Kada smo u novembru mesecu 2012. godine usvajali budžet, nismo znali dubinu krize, nismo znali posledice koje će nas dostići jer smo se kretali jednom idejom da nije moguće da neko toliko ne voli Srbiju, nije moguće da je neko očerupao sve moguće fondove, nije moguće da je neko upropastio privredu do te mere da ona neće moći da u narednih šest meseci ili godinu dana puni budžet dovoljno i u onoj meri koju ste vi predvideli.
Takođe je konstatovano da ste pogrešili i da prihodna strana nije popunjena za 10,57%, kao da ste vi čarobnjak, kao da ste vi vidovnjak. Oni koji su najzaslužniji, kojima je sve ovo smešno, zato što su bili na kauču svoje tetke kada su došli u Srbiju a sada su puni kao prekookeansi brodovi, naravno da je njima smešno. Ali, građanima Srbije nije smešno i nije smešno građanima Zemuna. Nije smešno građanima naročito Zaječara koji su za ovu politiku glasali tako što su dobili 3,5% glasova. Da je tamo neka grupa građana napravljena, dobila bi bar 5% glasova, prešla bi cenzus, ali to je rezultat politike koja je vođena u Srbiji i gde se sve kao bumerang vraća jer građani Srbije jednostavno znaju i teško ih je prevariti. Sva ova lamentiranja danas i čak uključivanja nekog zdravstvenog stanja, zbog čega smo, naravno, svi kao roditelji veoma pogođeni i nije nam drago, čak je to za sve nas bilo veoma teško, ali ako tako neke stvari upotrebljavate u politici, nećete dugo, narod to pamti i kazniće vas na sledećim izborima još gore nego što je to do sada radio.
Filozofija prethodne Vlade je bila – uzmi kredit, potroši ga, pa opet uzmi kredit i opet ga potroši. Takođe raduje da ste u rebalans, osim rebalansa budžeta za 2013. godinu, uključili i ostale mere, tako da ćemo mi sve ovo podržati. Sve ovo za nas predstavlja samo jedan deo pokušaja spašavanja i privrede i ekonomije. Naša je želja da se apsolutno poveća broj zaposlenih ljudi. Takođe, tu veoma raduje da je napravljena stagnacija koja je bila tendencija rasta od 2008. do 2012. godine u nezaposlenosti, gde je 2012. godine dostigla cifru od 25,5%, a sada je 24,1%. Ne kažem da je to nešto što treba da nas raduje. To je ogromna cifra, zabrinjavajuća, ali sve ovo što preduzimamo, pa i ovo što danas pričamo i što ćemo odlučivati ide ka tome da se ova cifra i ovaj procenat smanji.
Takođe veoma raduje rast BDP, kako ste rekli, u prvom kvartalu od 2,2% i to je ono što daje neku nadu, daje želju da svi ovde zajedno sa vama i svim predstavnicima Vlade, računajući tu i premijera, računajući i prvog potpredsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, koga su danas morali da pomenu u nekom negativnom kontekstu, a najgore od svega toga zašto on nije ovde. Tih pitanja je bilo sijaset, a ne znam šta bi ga pitali. Pitali bi ga verovatno da li je borba protiv kriminala i korupcije obustavljena, što bi verovatno mnoge od njih obradovalo, što bi veoma radosni bili kada bi to moglo da se desi. Onda smo pričali ovde čak i o nekim oborenim optužnicama. Nisu oborene optužnice, vraćene su optužnice na doradu. Ono što će biti izvesno, ukoliko iole postoji obraza i profesionalne etike, tužioca koji radi na tom poslu, optužnica će biti ispravljena, dopunjena u delovima na koje je sud ukazao i podignuta u dogledno vreme.
Mi smo, takođe ovde raspravljajući o ukidanju imuniteta čoveka o kome se danas pričalo, slušali iste ove priče, isti plač i kuknjavu istih ljudi da se radi o političkom obračunu, pa su verovatno to hteli da pitaju gospodina Vučića. Međutim, evo, mogu da odgovorim umesto njega, iako nisam njegov advokat.
Borba protiv kriminala i korupcije se mora nastaviti i ona će se nastaviti, jer svi oni koji su oplevili ovaj budžet unazad godinama, koji su zavlačili ruku u džepove građana Srbije, moraju za to da odgovaraju, moraju za to da budu lišeni slobode, da budu kažnjeni na odgovarajuće zakonske kazne. Da li će to uspeti da urade sudije koje su birane u ranijem periodu, sudije i tužioci koji su ostavljani od strane prethodnog režima, ja to ne znam, ali vidim da postoji određena hrabrost, postoje određeni vetrovi, postoji mnogo čistija situacija u pravosuđu, kojoj smo, naravno, i mi doprineli, jedna atmosfera koja oslobađa sve te ljude koji se profesionalno bave poslom da urade onako kako zakon kaže i na tome ćemo insistirati.
Ono što je veoma bitno, u narednom periodu morate poboljšati naplatu poreza i poresku disciplinu. Mislim da bi bilo vrlo loše povećavati poresku stopu. To bi bilo kontraproduktivno, ali i veoma važno. Takođe, da smanjite subvencije ili da ih ukinete svima onima koji su kao vreća bez dna, gde se godinama daje, a danas ste rekli da 750 miliona evra svake godine dajemo određenim gubitašima i određenim firmama i sve te firme ili će ići u stečaj ili u privatizaciju, jer su preveliki teg za budžet Republike Srbije i mislim da sa njima jednom, pre ili kasnije, moramo da završimo.
Tu pokazujete jednu hrabrost, jednu odlučnost koju prethodne vlade nisu imale, da se uhvatite u koštac sa problemima koji zaista postoje, da ih stvarno rešite, da pogledate u oči tim problemima i da to što ste videli i prepoznali jednoga dana rešite. Ne smemo to da ostavljamo našoj deci, niti sledećoj vladi, mada ja znam da ćemo mi biti i u sledećoj vladi i u nekoliko narednih. Ali, zato hoćemo da u ovoj vladi rešimo mnogo problema, da bismo u narednoj imali mnogo manje posla.
Potpuna je logika - ne možete trošiti više nego što zaradite. Sve to vodi u bankrot i svako onaj ko je pametan i dobar domaćin, skresaće troškove i svojoj supruzi i svojoj deci i reći da nema priliva, da nema zarade i da može da se troši samo ono koliko se zaradi. Samo onaj ko nije pametan, ko nije domaćin, ode i uzajmljuje se od komšije, uzima kredit, uzima novac, troši ga, i kada jednoga dana dođe za naplatu, onda se pobegne tako što se gurne glava u pesak i priča se kako je moglo i kako je bilo pametnije uraditi onako ili ovako. Danas smo slušali takvo noja koji je gurnuo glavu u pesak i vama priča šta je trebalo da se radi, a glavna krivica je na njima i posledice i ovog rebalansa jesu ono što je rađeno nekoliko godina unazad, odnosno pre formiranja ove Vlade.
Moramo svesti taj deficit budžeta na 4,7% BDP, moramo uštedeti 36 milijardi, hteli ili ne hteli, to je zakonitost. Drago mi je što su neke oblasti i neka ministarstva dobila veći iznos kolača, tu mislim na Ministarstvo kulture, što je veoma za pohvalu, koridori Srbije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, i mislim da je to veoma značajno za te oblasti.
Na kraju, gospodine ministre, hoću da vam postavim dva pitanja. Jedno se tiče punjenja tog budžeta i dve firme, a drugo je mirno i tiče se pražnjenja budžeta, odnosno jedna molba. Pošto ja dolazim iz Vranja i pošto smo mnogo energije, novca, ozbiljnosti i svih papira uložili u industrijsku zonu Bunuševac, znam da to znate i da ste sa tim veoma dobro upoznati, uradili smo sve da firme "Geoks" i "Ditra" najpre, a nakon toga očekujemo da još neke firme dođu, pa je moje pitanje – da li ćete sa izvesnošću moći da nam potvrdite ovde, odnosno meni i građanima Srbije i Vranja, da će ove dve firme u toku jula i avgusta meseca doći u Vranje?
Još jedno pitanje, ili molba, u ime svih ljudi koji žive u Vranju odnosno u Pčinjskom okrugu. Nažalost, na današnji dan je godinu dana kako je pozorište u Vranju izgorelo, do temelja. Mi smo kao lokalna samouprava zajedno sa našim
koalicionim partnerima učinili mnogo toga da kompletno sa svim projektima izađemo, spremimo ih i 17. jula ćemo imati kompletnu dokumentaciju. Moja molba je, a ja sam to i kroz jedan amandman dao, da li je moguće da se u ovaj rebalans budžeta ubaci stavka da nekih 25 miliona dinara može da se pomogne lokalnoj samoupravi, imajući u vidu da smo mi u jednoj siromašnoj sredini uspeli da skupimo 40 miliona i potrebna nam je još jedna finansijska injekcija kako bismo mogli da sve ovo završimo? Očekujem odgovor od vas, ukoliko možete i odmah.
Na kraju, podržaćemo i u Danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za rebalans budžeta za 2013. godinu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, zaista želim da vam se zahvalim za ono što ste rekli ispred javnosti Srbije, o onome što ste ohrabrili sve nas koji smo radili na dovođenju privrednih subjekata, kakvi su "Geoks" i "Ditra". Ono što mi očekujemo u Vranju, a to važi za čitav Pčinjski okrug. Zaposliće se oko 1250 ljudi u "Geoksu", a nekih 800 ljudi u firmi koja se zove "Ditra". To je oko 2000 novih radnih mesta. Ne treba da pričam šta to znači za Vranje i za čitav Pčinjski okrug, samo mogu da vam se zahvalim u ime svih ljudi koji su glasali, kako za SNS, tako i za ostale stranke, jer posao koji oni dobiju, neće biti politički obojen, neće dobiti posao zato što su pripadnici ove ili one stranke, nego zato što im treba i zato što kvalifikacijom to zaslužuju.
Takođe, što se tiče pozorišta, ovo što ste sada obećali, s obzirom da ja pratim vašu političku karijeru, znam da ćete to ispuniti i na tome sam takođe zahvalan.
Kada budemo otvarali sledeće godine fabriku, bićete naš gost, bićemo prisutni tu, a ja lično mogu da obećam da na Kopaoniku u "Skituljku" možete da pojedete jednu borovnjaču na moj račun.

Poštovani predsedniče skupštine, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, pre nego što počnem da pričam o onome što je dnevna tema, odnosno o onome o čemu smo svi danas zaduženi da govorimo, želim da istaknem da je prošle godine 27. jula formirana nova republička Vlada, čiji stožer je SNS.
Podsećam javnost u Srbiji da je ovo izveštaj regulatornih tela za celu 2012. godinu, što znači da se odnosi i na prethodnu Vladu, čiji je stožer bila DS, kao i na novu Vladu, čiji je stožer SNS.
Sve ono što je dobro neko želi da prihvati i da pohvali, da kaže da je to njegovo i da pripada u njegove zasluge, a da sve ono što nije dobro pripada nekom drugom, nekom ko je preuzeo odgovornost posle 27. jula 2012. godine. Ne bih rekao da je to logika koja može da nas odvede ka tome da pomognemo građanima Srbije, da im damo neku nadu, da im damo mogućnost da ako ne mogu da ostvare pravo putem suda, putem policija, da to mogu preko institucije koja se zove Zaštitnik građana.
Na tome sam zahvalan gospodinu Jankoviću, kao i gospođi Petrušić što su danas ovde pred nama i što su čitavo jutro provodavali svoj izveštaj koji je veoma podrovan, detaljan i sveobuhvatan, a u isto vreme su odgovarali na pitanja, sugestije i primedbe koje su bile principijelne od strane određenih poslanika, a potpuno neprincipijelne od strane drugih poslanika koji su itekako glasajući, itekako radeći u ovoj skupštini, donoseći zakone, odgovorni za sve što se događalo do 27. jula 2012. godine. Naravno i pet godina pre toga, jer ove posledice nisu nastale odjednom, nisu nastale od juče, nego su nastale unazad više godina. Rekao bih i više decenija.
Izašli smo iz jednog društva koje je bilo komunističko ili kvazi komunističko, onda smo ušli u društvo koje je demokratsko, a rekao bih kvazi demokratsko, gde smo imali sve institucije, ali su one bile samo forme radi. Suštinu niste mogli da zadovoljite. Niste mogli da ostvarite svoja elementarna, ljudska i građanska prava i zbog toga je mnogo ljudi posegnulo za sudom u Strazburu. Zbog toga je Srbija u više navrata i u više postupaka izgubila i plaća štetu, nekada manju, nekada veću, ali sve to zbog toga što institucije ovog sistema u Srbiji nisu funkcionisale kako treba.
Pravosuđe je u veoma lošem, u katastrofalnom stanju. u stanju koje je bilo poput aviona koji leti bez goriva i pitanje je bilo kada će da padne. Pitanje je bilo vremena kada će to da se desi? Sva je sreća da je prošle godine formirana druga Vlada, gde je stožer SNS i gde se dosta toga promenilo. Hoću to da pohvalim, naravno da pohvalim i svoju poslaničku grupu, jer smo tome doprineli i hvala gospodinu Jankoviću jer je to prepoznao i u svom izveštaju rekao da su sve odluke Ustavnog suda bile veoma zabrinjavajuće. To je čak i Venecijanska komisija rekla, da je pravosuđe u Srbiji na niskim granama i ukoliko budemo ovako nastavili biće teško za sve.
Ono što hoću kao poslanik da kažem jeste da ću u svakom slučaju podržati i uvek na svakom mestu, da se povećaju kapaciteti ovih regulatornih tela. Mislim na telo koje se zove Zaštitnik građana, kao i telo koje se zove Poverenik za rodnu ravnopravnost. Vaši kapaciteti moraju da budu povećani i u tehničkom smislu i u materijalnom smislu i u finansijskom. Iako ste vi gospođo Petrušić, danas spomenuli da se niko sa juga Srbije vama nije obratio, čovek dođe do zaključka da na jugu Srbije, od Niša, Leskovca, Vranja, pa nadalje, nema nikakvih problema, da je tamo potpuno idealno stanje i da svi tamo poštuju ljudska prava Roma, prava žena, poštuju zapošljavanje, nema maltretiranja u porodici, verujte da apsolutno nije tačno.
Mislim da je prvo što vam se ne javljaju to što postoji jedan strah od toga da se jave, u nekom prethodnom periodu, a nadam se da će sada biti oslobođeni tog straha, jer mi na ovaj način šaljemo poruku da mogu da se obrate vama, ali ne mogu oni svi da vas nađu, ne mogu oni svi da dođu u Niš, pa da tamo traže gospođu Petrušić ili neke vaše saradnike, nego morate da otvorite jednu kancelariju u Vranju koja će biti zadužena možda i za kosovsko Pomoravlje, za ljude koji tamo žive u veoma teškim uslovima, kojima treba pomoć, kojima treba topla reč, ako ništa više od toga. U tom smislu, poslanička grupa SNS će apsolutno podržati, kao što i jeste, i u Danu za glasanje ćemo naravno dati podršku vašim izveštajima.
Još nekoliko stvari sam hteo da kažem. Što se tiče toga što su se, gospodine Jankoviću, vama obratili ljudi, rekli ste u toku prošle godine 20 hiljada ljudi i od kako ste Zaštitnik građana, svake godine se taj broj povećava za 30%. Verujem da je i pre pet godina bila ista muka tih ljudi, ali veoma mali broj ljudi je znao da vi postojite. Sada to povećanje predstavlja jedno ohrabrenje kod ljudi da znaju da ste vi institucija kojoj treba da se obrate. S druge strane, to je ponos za vas, jer ste pokazali da na pravi način radite svoj posao. Zato smo mi prošle godine, kada smo odlučivali o tome ko će biti novi Zaštitnik građana i kada smo birali, nismo mnogo razmišljali o tome. Nismo želeli da menjamo, niti da činimo nešto što čine druge poslaničke grupe ili druge stranke, da sve počinje od nas, da smo mi neko ko je najpametniji i zna sve.
Naravno, ono što je dobro, sačuvaćemo. One ljude koji znaju svoj posao, biraćemo. Tada sam glasao sa puno kapaciteta i sa puno želja da vi to nastavite. Nadam se, imajući u vidu objektivnost ovog izveštaja, sveobuhvatnost i sve ono što čini i što treba da čini ovakav izveštaj, naravno da zaslužuje pažnju i svaku pohvalu.
Ono što hoću posebno da istaknem u vašem izveštaju, a to se odnosi na zaštitu prava lica koja su lišena slobode, tu ima mnogo problema, vi to dobro znate, a i javnost Srbije zna. Najgore je što se kod nas stiče utisak da kad nekog lišite slobode ili mu odredite pritvor, onda ste mu ukinuli sva ljudska prava, onda ste mu oduzeli sve građanske slobode, a nije tako. On je lišen samo slobode. Sva ostala prava postoje i ako vi to lice koje ste lišili slobode držite 48 sati u tom policijskom zadržavanju ili u lišavanju slobode, stavite u jednu prostoriju koja liči na scene za snimanje filmova strave i užasa, gde nemate vodu, gde ne možete osnovne ljudske potrebe da zadovoljite, ako uz to u svakom trenutku u tu prostoriju koja nije pod kamerama, može da uđe neko da vas šutne, da vas uvredi, da vas pljune, da vam kaže šta god mu padne na pamet, da vas tu prisiljavaju na sve moguće načine da nešto priznate, iako niste to počinili, da vam ne daju pravo da zovete svog advokata jer nemate odakle da ga zovete, jer vam je sve oduzeto, to su neke stvari na koje morate da obratite pažnju.
Mi kao stranka koja je na vlasti ne krijemo se od toga. Upravo ističemo da je to tako. Slažemo se i hoćemo zajedno sa vama da to promenimo. Imaćete podršku od nas u svakom slučaju, od mene i od svih kolega koji se i uže bave tim poslom. Takođe, u tom smislu morate da predlažete i određene zakonske projekte, da inicirate kod nas, odnosno da mi to zajedno sa vama radimo.
Takođe, ono što je veoma bitno, zaključak, tačka 7) – neophodno je da Vlada što pre preduzme mere kojima će se građanima olakšati pristup sudovima i pravdi i obezbediti ostvarivanje ustavnog prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. To je ono na čemu se insistira kod svih razgovora sa ljudima iz EU. Svi oni su sa idejom da u Srbiji zavlada poštovanje zakona. To poštovanje zakona se može ostvariti samo putem sudova. Sudovi su ti koji donose rešenja, koji donose presude gde se odlučuje o nečijoj imovini, gde se odlučuje o nečijoj slobodi. Ako to ne bude učinjeno u fer i pravičnom postupku, plašim se da ćemo sve postupke završavati pred sudom u Strazburu.
Poznato mi je takođe da je u skupštinskoj proceduri postupak oko pravičnog suđenja u razumnom roku, tako da ćemo o tome raspravljati vrlo brzo.
Još nešto što je vezano za zaključke povodom Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u 2012. godini, označili ste koje su to grupe najviše diskriminisane u Srbiji. Naravno, na prvom mestu su Romi, zatim siromašne osobe, osobe sa invaliditetom, nažalost, starije osobe, žene, pripadnici seksualnih manjina. To su grupacije koje su najviše ugrožene. Ako se udruži još nekoliko ovakvih siromašnih žena, plašim se da je tu tek teskoba veća. To ste, takođe, dobro prepoznali, takođe i oblasti društvenih odnosa u kojima je diskriminacija najšira, rad i zapošljavanje. Tu postoje postavljeni uslovi koji postoje, koji su napisani i oni koji nisu napisani, koji se ispod žita valjaju i koji stvaraju uslove koji iziskuju davanje određenih nadoknada, postupanje na neki možda i nemoralan način da bi se došlo do posla. Nažalost, to je imanentno svim društvima, pa i našem.
Zato, kada se javno o tome priča, mora da se kaže, da se zna, da mi ne stojimo iza svega ovoga i da ćemo probati svi zajedno da se borimo da ove nepravilnosti u životu ovih grupa odstranimo, jer bojim se da oni sami neće moći da se izbore sa tim, nemaju kome da se obrate. Teško će ići, ali ne znam, uradićemo sve što je do nas.
Ovo što sada čitam i predstavljam građanima Srbije jesu zaključci koje će Narodna skupština u Danu za glasanje usvojiti. Prihvatili smo sve ono što ste vi predložili. Matični odbori su razmotrili sve vaše predloge i doneli su određene zaključke. Ovo su zaključci o kojima sada pričam. Pomenuo sam i na kraju ću opet to da kažem, Narodna skupština podržava osnivanje regionalnih kancelarija poverenika i naravno da treba da podržava.
Na samom kraju, hoću da kažem nešto što je možda ohrabrujuće, kada smo mi u Vranju kao SNS kandidovali odbornike, odnosno kandidate za odbornike, imali smo na listi preko 40% kandidata žene. Sada, pošto smo ušli u vlast, u Vranju su na funkcijama preko 50% žene. To je ono čime mogu da se pohvalim i što očekujem da ćemo nakon sledećih izbora imati sigurno preko 50% žena. Ali, ako ženama date vlast, onda ćemo mi muškarci malo imati problema, ali sam za to da uradimo sve najbolje i da Srbiji konačno krene, jer smo veoma dugo bili u onoj kvazidemokratiji. Moja je želja da nakon sledećih izbora i u ovoj Skupštini bude bar 50% žena.
Dakle, u Danu za glasanje SNS će podržati zaključke koji su dati na osnovu vaših izveštaja. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Đurđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SNS će u danu za glasanje dati svoj glas za oba predloga zakona koji su danas pred nama.
Očigledno je da je predlog koji je dalo ministarstvo, kao i poslanička grupa SPO, DHSS pogodio u sam centar, jer sve poslaničke grupe, uz manja odstupanja, ukoliko budu prihvaćeni njihovi amandmani, a verujem da će biti prihvaćeni ukoliko su argumentovani i činjenično opravdani, glasati za oba predloga zakona.
To će uraditi i SNS kao tvorac ove Vlade i kao stožer republičke Vlade, koja zajedno sa svojim koalicionim partnerima već skoro godinu dana vrši vlast, rekao bih, na jedan veoma reprezentativan način, vrši vlast tako što pravovremeno daje određene predloge zakona, ali daje i predloge izmena tih istih zakona, ukoliko život ili pravna praksa ili događaji potvrde da nešto nije kako valja. Tu potvrđujemo da nismo oholi, da nismo nadmeni, da hoćemo da prihvatimo sve ono što je pametno i suvislo i sve ono što dolazi čak i iz opozicionih stranaka. Nismo stranka koja će odbijati sve što se predlaže, bez obzira da li je to pametno ili nije.
Jedan od takvih predloga je i Zakon o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku. Imajući u vidu da javnost Srbije možda još uvek nije upoznata sa predlogom, on ima samo jedan član, a odnosi se na izmenu člana 327. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. Ovde se kaže da za osuđenog saradnika ne može biti predloženo lice koje je osuđeno kao organizator organizovane kriminalne grupe, niti lice koje je pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina.
Mislim da bilo kakvo obrazloženje nije potrebno. Dovoljno je samo da se pročita ovaj član i da se kompletna, kako stručna, tako i laička javnost u Srbiji u potpunosti složi da ovakvu izmenu i dopunu Zakonika o krivičnom postupku moramo u danu za glasanje da izglasamo i da dovedemo do perfekcije jednu situaciju gde ljudi koji su organizatori organizovanih kriminalnih grupa ili ljudi koji su osuđeni na maksimalnu kaznu od 40 godina, a tako su osuđeni zato što su izvršili niz teških krivični dela ne mogu biti saradnici i ne mogu sada naći sebi alibi i mogućnost da se izvuku tako što će im se smanjiti kazna, jer su oni postali saradnici. Znači, posle ovoga toga neće biti, tako da se u potpunosti sa tim i kao profesionalac slažem.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu jeste Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata. Radi se zapravo o jednom zakonu koji je 1991. godine donet i koji sada praktično donosimo u jednom sažetijem obliku, sa jednim dodatkom, a taj dodatak se tiče toga da se uvodi i elektronsko objavljivanje u "Službenom glasniku", odnosno obrada svih zakona i svega onoga što sadrži ovaj i ostali zakoni.
Dakle, radi se o "Službenom glasniku" Republike Srbije. U njemu se objavljuju obavezno sledeći akti Narodne skupštine, dakle, sve ono što mi ovde usvojimo, međunarodni sporazumi, rekao bih da su to međunarodni ugovori, ali nadam se da će tokom rasprave u pojedinostima i sa amandmanima oko ovoga da dođe do izmena, odnosno upodobljavanja ovog teksta, jer mislim da međunarodni sporazumi nisu ustavna kategorija, nego smo mi to predvideli kao međunarodne ugovore, odnosno ustavotvorac, akti, akti predsednika Republike, akti Vlade, akti ministarstava i posebnih organizacija, akti Ustavnog suda, akti Visokog saveta sudstva, akti Državnog veća tužilaca, akti sudova i javnih tužilaštava, akti drugih republičkih organa, akti NBS, zatim, presude Evropskog suda za ljudska prava, odluke ugovornih tela UN za zaštitu ljudskih prava, propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja i drugi akti za koje je to određeno zakonom, prečišćeni tekstovi i ispravke akata.
Ovo sam namerno pročitao zbog javnosti i zbog toga da bi šira javnost, odnosno svi ljudi koji ovo slušaju i koji gledaju, bili upoznati sa tim šta se sve obavezno objavljuje u tom "Službenom glasniku". Od akata Narodne skupštine, naravno objavljuje se Ustav, ustavni amandmani, ustavni zakoni, zakoni i drugi propisi i opšti akti Narodne skupštine.
Takođe u članu 4. Međunarodni ugovori. Dakle, u "Službenom glasniku" se objavljuju potvrđeni međunarodni ugovori, ugovori koji su potvrđeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zatim, akti predsednika Republike. Radi se o ukazima, o proglašenju zakona i o ukazima o dodeli odlikovanja.
Član 6. propisuje da se objavljuju i akti Vlade koji naravno mogu biti uredbe i drugi opšti akti koje donosi Vlada.
Akti Ustavnog suda, to su forme odluke i drugi akti Ustavnog suda u skladu sa posebnim zakonom.
Veoma važno i ne manje bitno od prethodnih, jesu akti Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, sudova i javnih tužilaštava. Ovo je veoma bitno za stručnu javnost. Veoma je bitno za popravku stanja u pravosuđu za koje znamo kakvo jeste, u šta sada možda ne treba ulaziti, ali ja očekujem da vrlo skoro ministar, gospodin Selaković, izađe sa čitavim setom zakona, počev od mreže sudova, uređenja sudova, zakona o sudijama, kako bismo mogli tu veoma bolnu materiju za čitavu javnost Srbije i građane Srbije da uredimo na najbolji mogući način i da reforma pravosuđa krene svojim tokom, kako bismo ispunili mnoge uslove iz Agende koje nam je EU postavila, odnosno, mi smo sami sebi postavili u želji da živimo što bolje i funkcionišemo što bolje.
Takođe se objavljuju u i akti Narodne banke Srbije. To su opšti akti i drugi akti koje Narodna banka objavljuje, presude Evropskog suda za ljudska prava i odluke ugovornih tela Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava. Ovo su veoma bitni akti, imajući u vidu da je sada najmodernije u Srbiji rečenica – ići ću do Suda za ljudska prava u Strazburu, tražiću, ukoliko nema pravde u Srbiji da je ostvarim pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. To na neki način stvara jednu sliku i bespomoćnosti u isto vreme mnogih ljudi u Srbiji zbog neažurnosti srpskog pravosuđa, zbog mnogih stvari koje su dovele do negativnih tendencija i zbog toga je veoma bitno u "Službenom glasniku", objaviti sve ono što se donosi kao presuda Evropskog suda za ljudska prava, a naravno odnosi se na materiju koja tišti naše građane i koja na taj način stvara mogućnost da svako, pa čak i onaj laik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa pravom, niti je završio pravni fakultet, može da se upozna sa presudom i na taj način prepozna svoj problem koji može da reši tako što će se ovaj opšpti akt primeniti i na njega iako nije učestvovao u tome niti je podnosio tužbu niti je sposoban da čitav taj proces od podnošenja molbe do spremanja dokumentacije, predaje dokumentacije tom sudu. Ukoliko u "Službenom glasniku" bude ovako nešto objavljeno to će njemu itekako pomoći.
Nadalje, ima određenih akata, odnosno onoga što donose određene organizacije, organi i službe koje su oslobođene plaćanja naknade u "Službenom glasniku". To je sve ono što je obavezno za objavljivanje, a oslobođeno je plaćanja naknade.
Imate i akte čije objavljivanje u "Službenom glasniku" nije obavezno. To su akti organa, pravnih i fizičkih lica čije objavljivanje u "Službenom glasniku" nije obavezno i mogu uz naknadu da se objavljuju u "Službenom glasniku". To je praksa koja je i do sada bila. Svaki oglas, javna ponuda se mogla objaviti u "Službenom glasniku" uz određenu naknadu koja je određivana u tom postupku od strane određenih lica. U "Službenom glasniku" takođe mogu uz naknadu da se objavljuju i javni konkursi, oglasi, javni pozivi i druga obaveštenja organa i pravnih i fizičkih lica.
Vrši se i podela izdanja "Službenog glasnika", pa imamo osnovna izdanja i posebna. Osnovno izdanje je ono koje je "Službeni glasnik Republike Srbije", a posebna izdanja su "Službeni glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori" i "Službeni glasnik Republike Srbije – prosvetni glasnik". Ovde se vrši razvdajanje tih službenih glasnika i mislim da za razliku od pomenutog člana 4. ovde stoji "Službeni glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori", što je po meni potpuno ispravno i urađeno onako kako je saglasno sa Ustavom RS.
"Službeni glasnik – međunarodni ugovori" se objavljuje kada se potvrdi međunarodni ugovor i drugi međunarodni sporazumi, a u "Prosvetnom glasniku" se objavljuju republički propisi kojima se uređuju nastavni planovi i programi obrazovanja, prostor, oprema i nastavna sredstva, program pripravničkog staža, pragrami usavršavanja i osposobljavanja nastavnika i saradnika u osnovnim i srednjim školama, kao i drugi akti za koje je posebnim zakonom određeno da se objavljuju u "Službenom glasniku RS".
Ono što je najvažnije i što je novina je da se članom 26. propisuje i elektronski i štampani oblik "Službenog glasnika". Osnovno i posebna izdanja "Službenog glasnika" izdaju se u štampanom obliku i u elektronskom obliku PDF i HTML formatu. Štampani oblik "Službenog glasnika" i elektronski oblik "Službenog glasnika" u PDF formatu su zvanična izdanja. Ona izlaze u istom danu i datum koji je označen na elektronskom i štampanom obliku je dan izdavanja.
Drugi deo ovog zakona jeste pravno-informacioni sistem RS. Uspostavlja se pravno-informacioni sistem RS i taj pravno-informacioni sistem koji je u ovom trenutku novina jeste zbirka podataka u elektronskom obliku koja sadrži elektronski oblik "Službenog glasnika", arhivu "Službenog glasnika", bazu koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata RS objavljenih u "Službenom glasniku", bazu koja sadrži sudsku praksu i druge podatke o pravnom sistemu RS i vezu sa pravnim aktima EU.
Imaćemo pravno-informacioni sistem RS koji se uspostavlja ovim zakonom gde će se u elektronskom obliku moći da isčita sve ono što je veoma važno i što je praksa i u RS. Pristup pravno-informacionom sistemu i bazi koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata RS objavljenih u "Službenom glasniku" svim korisnicima interneta dostupni su bez naknade, nezvanično prečišćeni tekstovi propisa, originalna službena glasila u PDF formatu, u kojima su objavljeni tekstovi propisa i službena glasila, u kojima su objavljene i njihove izmene i dopune. Za pristup ostalim podacima koje sadrži pravno-informacioni sistem plaća se naknada, čija se visina određuje aktom javnog preduzeća na koji saglasnost daje Vlada. Naravno da je potrebno da se finansira i plati isčitavanje, odnosno mogućnost umnožavanja ovih akata, zato što apsolutno manje ljudi ima koji su sada preplaćeni na "Službeni glasnik" i "Službeni glasnik", kao i svako drugo javno preduzeće mora da preživi. Tu je predlagač zakona, resorno ministarstvo prepoznalo da se mora i finansijska injekcija dati tom javnom preduzeću i predvideti da se u narednom periodu iz budžeta kroz određene stavke u određenom iznosu pomogne tom javnom preduzeću da bi moglo da u potpunosti normalno funkcioniše jer je nemoguće da sve ove akte objavljujemo u dnevnim novinama, nedeljnim ili u nekoj drugoj štampi. Prema tome, "Službeni glasnik" je preka potreba svih nas.
Takođe, postoje i posebni načini objavljivanja. Radi se o ukazima i drugim aktima predsednika Republike, propisi i drugi akti Vlade i ministara nadležnih za odbranu koji se odnose na Vojsku Srbije i objavljuju se u "Službenom vojnom listu". Podvlači se da postoji i "Službeni vojni list" u kome se objavljuju i određeni posebni akti.
Vlada je dužna da za pravno-informacioni sistem u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona donese propise o uspostavljanju i vođenju pravno-informacionog sistema, što će apsolutno sam siguran Vlada, odnosno resorno ministarstvo uradi na vreme i omogućiti da profunkcioniše i ovaj pravno-informacioni sistem. Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2013. godine. Nadam se da, pošto su sve poslaničke grupe se izjasnile da će glasati za ovaj zakon, ćemo do 23. maja uspeti da izglasamo ovaj zakon i da on stupi na snagu 1. juna.
Dakle, kao što sam i rekao na početku, poslanička grupa SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasati za njega. Hvala.

Gospodine  predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vrlo sam pažljivo slušao celo pre podne izlaganje na prvom mestu ministra, a onda i svih poslanika, kako iz opozicije, tako i pozicije, kako onih koji oponiraju ovom zakonu, tako i onih koji su za ovaj zakon i koji će podržati predlog četiri zakona koja imamo danas na dnevnom redu.
Mene je, kao poslanika, ubedilo ono što je ministar pravde, koji je ovlašćen ispred republičke vlade, danas obrazloženjem potvrdio, volju većine nas da usvojimo ovaj zakon u onom obliku koji je dat. Naravno, podložan je svaki od ovih predloga amandmanima i mi ćemo vrlo ozbiljno i studiozno razmotriti sve amandmane na ove zakone i mislim da će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo veoma pažljivo razmotriti i dati predloge ovoj skupštini.
Takođe očekujem i da svi, da li se nalaze u opoziciji ili su na vlasti, konačno shvate da kartice moraju da nose sa sobom, da onog momenta kada su im kartice u jedinicama, oni su predstavljeni kao da su tu, a zapravo nisu. Očigledno da se to desilo sa poslanikom koji se malopre javio i koji je zatražio povredu Poslovnika. U isto vreme je zapravo on prekršio Poslovnik, ostavljajući svoju karticu u svojoj poslaničkoj jedinici nezaštićenu i verovatno je neko to uzeo, možda da se našali, možda da stavi do znanja tom poslaniku…
(Predsednik: Molim vas, to je tema o kojoj nema potrebe da se govori u plenumu. Ovo je nešto o čemu smo mi razgovarali. Molim vas da se vratite na dnevni red.)
Samo sam hteo da nema potrebe praviti ekces od nečega što to nije i da smo svi ovde vrlo ozbiljni prilikom diskusija i prilikom ponašanja u ovom parlamentu.
Prvi zakon, o kome se danas najviše pričalo, mada nisam očekivao da će se toliko detaljno o njemu razgovarati, jeste Zakon o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ovde je potpuno jasno, koncizno, na jedan konzistentan način izneto sve, kako teče procedura od momenta pokretanja postupka, ovlašćenog lica, ovlašćenog predlagača. Naravno, za takve predloge je ovlašćena Vlada i ona, na svoju sopstvenu inicijativu ili na predlog organa državne uprave, u čiji delokrug pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom, predlažu vođenje ovoga postupka.
Inicijativa može biti pokrenuta od različitih subjekata. To mogu biti državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko organa državne uprave, u čiji delokrugu pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom.
Postoji jedan amandman koji je, po meni, veoma prihvatljiv i o kome ćemo verovatno pričati kada to dođe na dnevni red, jeste da i lokalne samouprave mogu davati inicijativu za sklapanje određenih ugovora koji su od međunarodnog značaja, a tiču se te lokalne samouprave.
Takođe je predviđeno i ko će činiti delegaciju za vođenje ovih pregovora. Naravno, to Vlada utvrđuje, a utvrđuje i osnovu za vođenje pregovora i određuje delegaciju koja će voditi te pregovore. Dakle, to će biti ljudi veoma stručni za određenu vrstu posla, za određenu delatnost. Oni će činiti delegaciju koja će sastavljati ove ugovore koje će kasnije morati da prezentuju Vladi, koja dobija taj izveštaj o pregovorima od delegacije i taj izveštaj se predaje Vladi. Vlada takođe ovlašćuje nekoga, određeno lice koje će ga potpisati i nakon svega toga Vlada daje predlog Skupštini i mi smo ti koji ćemo, svaki od tih zakona koji se tiču raznih oblasti, moći ovde da pretresemo, da o svim tim ugovorima se izjasnimo i na kraju ih ratifikujemo, odnosno potvrdimo ugovor koji je već potpisan.
U članu 14. stoji potpuno jasno – Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore koji se tiču vojne, političke, ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih zakona i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja. Dakle, u potpuno jasnom obliku je dato šta je to što će Narodna skupština usvajati, koje su to oblasti koje se tiču zakona o kojima ćemo mi ovde pretresati i jasno je da treba, o svim zakonima koji se budu zaključivali, da se izjašnjava i ova skupština, jer ima mnogo zakona koji su mnogo nižeg nivoa, koji nisu potrebni da se ratifikuju u Narodnoj skupštini i na taj način će, potpuno jasno, biti usvojen jedan zakon, u danu za glasanje SNS će glasati za njega, koji vrši izmenu zakona koji je usvojen ovde 1978. godine, kada je postojala tadašnja SFRJ. Mnogo se od toga dana promenilo, pa je jasno da je ovaj zakon morao biti predložen i usvojen, zato što se mnogo stvari i u ustavnom uređenju promenilo i ovaj zakon ćemo mi podržati u danu za glasanje.
Oni zakoni koji su takođe interesantni, a koji su danas na dnevnom redu, su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. Takođe, takav isti sporazum je potpisan i sa državom Izrael. Ono što je važno za ove zakone, odnosno sporazume koji su napravljeni, treba reći da svi ljudi koji se bave diplomatsko-konzularnim poslovima, a u isto vreme su odvojeni od porodice, ne mogu da pruže onoliki obim odgovornosti i posla kakav bi pružili ljudi koji su okruženi svojom porodicom, koji uz sebe imaju i supruge ili vanbračne supruge, koji imaju svoju decu i koji su u isto vreme zbrinuti od države u kojoj se nalaze, po principu reciprociteta. Tako da, svako od njih će imati mogućnost da se zaposli, svako od njih će biti izuzet od krivičnog gonjenja, svako od njih će imati određenu socijalnu zaštitu koja je predviđena za građane u državi u kojoj živi. Dakle, mi ćemo sa Slovenijom i sa državom Izrael imati mogućnost da svi naši predstavnici u diplomatsko-konzularnim predstavništvima mogu da povedu svoju porodicu, da povedu svoje supruge koje će tamo biti zaposlene i imati mogućnost da se i profesionalno iskažu, da ne zapostavljaju onu profesiju za koju su se školovale.
Na kraju, četvrti predlog zakona je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji. Bitno je reći da je ova vlada, želeći da svede na minimum mogućnost bavljenja kriminalom, stvorila takvu situaciju u okruženju, da sa svim državama u kojima su kriminalci iz Srbije nalazili utočište, gde su mogli da pobegnu, gde su stvarali mrežu jataka, onog momenta kada budemo usvojili ovaj zakon sa Slovenijom i o saradnji između naše dve policije to neće biti mesto ili utočite gde može da se neko sakrije, da se skloni od organa gonjenja ili policije Republike Srbije, a takođe i policije iz Republike Slovenije.
Ono što je takođe bitno reći, obim saradnje između ugovornih strana, između policije Republike Srbije i policije Republike Slovenije, se sastoji u tome da će se naročito imati u vidu javni red i bezbednost saobraćaja, kao i suzbijanje, otkrivanja i rasvetljavanje krivičnih dela, naročito organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, visoko-tehnološkog kriminala, ilegalne trgovine drogama i psihotropnim supstancama, kao i ostalih krivičnih dela međunarodnog karaktera, koja, naravno, u međuvremenu mogu da postanu vrlo aktuelna. Takođe se i ovo radi na principu reciprociteta, poštujući zakone i proceduru u državama u kojima ovaj sporazum važi, a to se odnosi na Sloveniju i na Srbiju.
Dakle, čitav ovaj set zakona je naišao na odobravanje u javnosti Srbije i naišao je na prihvatanje većine poslanika u ovom parlamentu. U danu za glasanje SNS će dati svoj glas i usvojićemo sva četiri predloga zakona. Hvala.