Neću imati nikakve primedbe na vaše individualne kontakte, odmah da vam kažem, ali to su samo kontakti koji...
(Predsednik: Kao predsednik Skupštine, mislila sam na tu vrstu kontakta.)
Apsolutno ne ulazim u to u kom obliku i kom svojstvu. Govorim samo o Poslaničkoj grupi SRS, da ubuduće sve ide preko Poslaničke grupe SRS. Hvala vam i oprostite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 86. i postavljam pitanje, pošto smo dosta često u ovakvoj situaciji kao što smo bili pre nepunih desetak minuta, da nismo u stanju da počnemo rad.
Drugi stav kaže: „Ukoliko predsednik konstatuje da na početku radnog dana, u sali za sednice, nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat“. Postavljam vam sada pitanje – koje je to vreme, kako da znamo koliko treba da čekamo da se poslanici vladajuće većine pokupe? To je sada već postala praksa. Da li je to deset minuta, 15 minuta, pola sata, sat, dva sata?
Recite nam, jer ovako, nesumnjivo, zloupotrebljavate mesto predsedavajuće. Mi koji smo došli hoćemo da radimo, a nismo u mogućnosti zato što vi ne možete da obezbedite većinu. Ovo stvarno prelazi sve moguće granice. Tako je i s odborima, tako je i sa Skupštinom. Dokle mislite ovako da se ponašate? Recite, da znamo koje je to vreme koje ćete vi tolerisati do onoga momenta kada ćete zatražiti da se poslanici identifikuju, odnosno da ubace svoje kartice, jer ovo stvarno nema smisla. Tražim odgovor od vas.

Javljam se po Poslovniku. Član 85: „Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava… održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10 do18 časova, sa prekidom od jednog sata“.
Molim vas, gospođo Dejanović, objasnite mi, bez obzira na ovu pauzu koju smo imali, gde u Poslovniku piše da se pre početka sednice čeka na kvorum. Gde piše, kako vi to tumačite? Koje je to vreme kada ćete vi zahtevati da se poslanici identifikuju? Gospođo Dejanović, mi ne kršimo Poslovnik, naše je pravo da se identifikujemo ili ne.
Podsetiću vas sada, ali uzmite stenogram, vi ili gospođa Čomić, ne mogu sada da tvrdim, jednom prilikom kada nije bilo kvoruma kada je vama odgovaralo, čini mi se da je bila gospođa Čomić, rekla je da je to politički stav da li će neko ubaciti karticu ili ne i da je to pravo poslanika. Ja se potpuno slažem.
Znate šta je problem? Ono pravo koje sebi uzimate, ne dajete i drugima, i to je već postala praksa u ovom sazivu Narodne skupštine, da postoje poslanici prvog i poslanici drugog reda. Vi to demonstrirate non-stop. Međutim, postoje granice koje mogu da se tolerišu. Ovo ne govorim zbog vas, znam da ćete vi i dalje kršiti Poslovnik, jer vi se bavite, odnosno postupate po političkoj korisnosti, ono što mislite da je vama korisno, tako i radite i apsolutno vas ne interesuje ni Poslovnik, ni bilo šta, jer da vas interesuje Poslovnik, gospođo Dejanović, odavno bi trebalo da, recimo, imamo na dnevnom redu rezoluciju 108 poslanika vezanu za Kosovo i Metohiju.
Vi ste svesno prekršili Poslovnik, niste to stavili na dnevni red, a da ste stavili to na dnevni red, ne bi bilo Euleksa, ne bi bilo ovih šiptarskih izbora na Kosovu i Metohiji i ne biste doveli srpski narod na Kosovu i Metohiji u poziciju da ima nove podele. Ali, vas to ne interesuje. Vas interesuje da ovu vlast koju ste dobili iskoristite do krajnosti, i u partijske i u lične svrhe, i to je problem s kojim se Srbija i građani Srbije suočavaju.

Član 87, gospođo Dejanović, bez obzira što Vlada nije predlagač postoje i drugi ovlašćeni predlagači. Jedan od takvih predlagača može da bude i neki skupštinski odbor. U ovom slučaju to je Odbor za kulturu. Između ostalog, ovde se kaže da je za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine određena predsednica Odbora Vesna Marjanović, pa u skladu sa dosadašnjom praksom, elementarnim poštovanjem Skupštine RS ovlašćeni predlagač bi trebalo, ne mora da sedi tu ispred vas, ali može da sedi u skupštinskoj sali. Međutim, tog predlagača nema.
Postavljam vam pitanje - kako možete da krenete da raspravljate o ovoj tački dnevnog reda, jer ovlašćenog predlagača nema? Ne sumnjam da možete sve. Vaše tumačenje da ćete na dnevni red staviti pitanje vaše smene kada u sali bude 126. Gospođo Dejanović, moram da vam dam jedan savet, da posle ove sednice pročitate to što ste rekli, pa da nađete neku logičku vezu ili bilo šta bi na neki način opravdalo to što ste rekli. Verujte mi da ćete se i sami nasmejati da ste ishitreno reagovali i dali jedno nebulozno objašnjenje.
Gospođo Dejanović, od vas se uopšte ne traži da pretpostavljate bilo šta, niti nečije želje, niti koliko ima poslanika, niti bilo šta, nego da radite po Poslovniku, a vaše je da stavite na dnevni red nešto ako je u skladu sa Poslovnikom ili ne, a da li ima 126 ili ne videćete onog momenta kada to bude stiglo u Skupštinu RS, pa vi to zakažete, pa dođu poslanici i onda to proverite. Ovo je bio dobronameran savet.

Šta je sa ovlašćenim predstavnikom? Čekajte, dva pitanja. Nije valjda da ste zaboravili za tako kratko vreme. Dva pitanja sam postavio. Šta je sa Vesnom Marjanović ovlašćenim predstavnikom, predlagačem?

Gospodin Velimir Ilić nije Vesna Marjanović, koliko ja znam.

Interesantno objašnjenje.
Javljam se po članu 88. da potkrepim sve ove zahteve narodnih poslanika vezano za ovlašćenog predlagača. Kaže član 88. - na početku rada Narodne skupštine svakog dana kada Narodna skupština zaseda predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Na osnovu ovoga člana, s obzirom na činjenicu da vi niste obavestili Narodnu skupštinu da Vesne Marjanović nema, pretpostavljam da je ona bila na početku zasedanja, ali u međuvremenu neću da ulazim u razloge, predsednika Odbora, kao ovlašćenog predlagača, nema.
Podsećam vas na veliki broj sednica koje su prekidane u datom momentu, kada nema predstavnika Vlade ili članova Vlade, što je potpuno u redu. Znate, besmisleno je da mi između sebe ovde diskutujemo. Neko je u ovu skupštinu uputio predlog, taj neko sedi, sluša izlaganja narodnih poslanika, i u načelnoj i u raspravi u pojedinostima i u skladu sa svojim predlogom i onim što čuje reaguje, što je potpuno normalno, uobičajeno i potrebno u radu svake skupštine, pa i ove. Ovako je to potpuno besmisleno. Onda treba da se ukine uopšte obaveza ili mogućnost ili ovlašćeni predlagač. Šta će nam onda ovlašćeni predlagač? Onda svi mogu sve i onda smo završili posao. Ali, na šta će ličiti onda ova skupština? Ovo stvarno nema smisla.
Mislim da bi bio elementaran red i poštovanje ove skupštine da vi dobijete informaciju gde je predsednik Odbora. Ako imate tu informaciju, kažite nam odmah, a ako nemate, da zakažete sednicu za sutra.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pre svega pitanje predsedavajućem, a pozivam vas, kao svedoke, za pitanje koje ću postaviti; četvoro ih ima.
Gospodine predsedavajući, vi ste predsedavali sednici na kojoj je razmatran Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Posle izlaganja ministra Ivice Dačića sam tražio pravo na repliku, što mi pripada po Poslovniku. Vi ste odbili da mi date reč, rekli ste da nemam pravo replike na ministrovo izlaganje, na šta sam vas upozorio da imam, da me je pogrešno protumačio itd. Sada postavljam pitanje. Mogu vama lično da budem nesimpatičan, prihvatam, različite smo političke orijentacije, razlikujemo se po svim elementima političkog života, ali ne smete da sprovodite politiku prvog reda i drugog reda. Čak bih i po ovom zakonu koji treba da se usvoji mogao da podnesem... Vi ste advokat, možda biste me posavetovali, ako ne štrajkujete, šta bih mogao da preduzmem u ovom slučaju?
Ovo govorim zbog građana Srbije, da vide na koji način predsedavajući zloupotrebljavaju svoje diskreciono pravo. To diskreciono pravo je toliko rastegljivo da nas dovodi u ovakvu situaciju, dolazimo u situaciju da budemo diskriminisani. Stvarno ne znam, gospodine Novakoviću, da li treba da stavim neku traku, ne bih da kažem žute boje, ali, recimo, da stavim plavu traku i da na takav način stavim do znanja građanima Srbije da nemam ista prava kao ostali poslanici.

Imam, između ostalog, i obećanje prethodnog predsedavajućeg da ću na početku sednice dobiti reč zato što je povređen član 100. stav 5.
Mislim da, nažalost, pojedini predsedavajući, što sam već rekao, široko tumače svoje diskreciono pravo ili ga primenjuju tako da to već postaje stvarno diskriminacija. Imam neki osećaj, možda me osećaj vara, da se to diskreciono pravo posebno primenjuje prema meni, a posebno prema nekim drugim poslanicima.
Molio bih da vi učinite napor da precizno definišete obaveze predsedavajućeg ili ono na šta imaju pravo, a na šta nemaju pravo. Doći ćemo u situaciju da će vaša procena biti jedina mogućnost da neko dobije reč, što mislim da nije dobro. Trebalo bi da svi poslanici imaju ista prava.
Kad sam se već javio, hteo bih da obavestim i poslanike Skupštine Republike Srbije i javnost, odnosno građane Republike Srbije, da je još jedna sednica Odbora za odbranu i bezbednost odložena zbog nedostatka kvoruma. Već je simptomatično da poslanici vladajuće većine, članovi Odbora za odbranu i bezbednost, ne dolaze na sednice Odbora za bezbednost, iako smo imali zahtev da se hitno zakaže sednica zato što je trebalo odrediti predstavnike naše delegacije za učešće na konferenciji Parlamentarni nadzor sektora bezbednosti.
Postavlja pitanje da li uopšte Odbor za odbranu i bezbednost treba ovoj skupštini, da li treba da radi? Ili, ako postoji mogućnost da u vladajućoj većini pogledaju ko su članovi Odbora za odbranu i bezbednost, da li hoće da rade, da li mogu da odgovore ovim obavezama...
(Predsedavajuća: Dva minuta, zahvaljujem.)
... i da u skladu sa time Odbor za odbranu i bezbednost krene da radi. Hvala vam veliko i oprostite što sam prekoračio vreme.

Član 27. stav 1. tačka 3 – stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospođo Čomić, sve što ste rekli, u pravu ste, ali se uopšte ne odnosi na ono što sam ja reklamirao i ono što sam tražio. Vi čitate stavove na koje se uopšte nisam pozvao. Lepo sam vam rekao da je član 100. stav 6, koji kaže: „Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština bez pretresa o tome izjasni u danu za glasanje.“
Ja sam tražio od predsedavajućeg, jer nisam bio zadovoljan ovim objašnjenjem, da mi da reč i da zatražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je povredio Poslovnik ili ne. Vi meni čitate nešto na šta se uopšte nisam pozivao, niti tražio.
Ovde je star bila vrlo jednostavna: po istom osnovu, predsedavajući gospodin Novaković jednom poslaniku daje pravo na repliku, drugom poslaniku ne daje pravo na repliku. Ja sam se opravdano našao pogođenim, odnosno moje je pravo da pretpostavim da postoje neki lični razlozi zbog kojih meni gospodin Novaković ne daje reč. Nisam bio zadovoljan njegovim objašnjenjem, iako me je uveravao da sam mu ja lično vrlo simpatičan. To pokazuje na vrlo čudan način. Ja ga molim da mu više ne budem simpatičan, nego da se ponaša kao i prema drugim poslanicima.
Tražio sam, odnosno hteo sam da zatražim da se Skupština o tome izjasni da li je povredio Poslovnik ili nije, ali sam bio uskraćen. Prema tome, to je bio moj poziv na Poslovnik.

Da biste potkrepili ovo što ste rekli, gospođo Kolundžija, recite građanima Srbije u koliko ste stranaka bili.
Da li osećate odgovornost, kao član Saveza komunista Jugoslavije, za prethodni period, ili mislite da ste ona strana koja je pobeđena na Osmoj sednici, pa prebacujete onima koji su bili pobednici na Osmoj sednici, sve do maja 2008. godine, i sada ste ušli s njima u koaliciju?
Da li kao član Demokratske alternative Nebojše Čovića, pa sada DS-a, možete da tvrdite odgovorno da ne menjate stavove, da držite reč, da ste uvek zastupali jedno gledište, koje je imalo za cilj samo da građanima Srbije bude bolje? Potkrepite to dokazima. Ovako možemo da zaključimo, gospođo Kolundžija, da se vodite ličnim interesima, da idete tamo gde vam odgovara i da, u skladu s tim, imate i svoje mišljenje i svoje stavove itd.
Gospođo Kolundžija, zaista ne znam šta je potrebno da vas ubedimo da ste rekli ono što ste rekli. Stvarno mi nije jasno. Pročitao sam vam stenogram, na taj stenogram nije stavljena primedba, vi ste šef poslaničkog kluba i kao šef ste sebi dozvolili, što niko nije do sada, sem vašeg predsednika Borisa Tadića, da delite građane na građane prvog reda i na građane drugog reda, odnosno poslanike na poslanike prvog reda i na poslanike drugog reda. Pri tom, optužujete SRS za desetogodišnji deo Srbije u kome je SPS bio stožer vlasti, a sada ste s njima u koaliciji.
Pitam vas – gde vam je moral? Odakle vama moralno pravo da bilo kome šta kažete? Kako nama možete da prebacujete, ako sada sedite sa SPS-om u koaliciji? To su osnove stvari.
Svuda, u svakom poslu, posebno u politici, mora da postoji moral, a vi ga nemate. Nemate ni trunke morala. Opljačkali ste ovu državu. Dovoljno je juče videti onaj tender za vakcinu i da svakome bude sve jasno, a vi nama držite ove lekcije. U mišju rupu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prinuđeni smo da prisustvujemo novoj reprizi, kao što nam se to dešava gledajući TV program. Za razliku od TV programa, ovo je mnogo, mnogo skuplje. Imali smo već prilike da o ovom zakonu raspravljamo prošle godine, ali o tome ćemo kada bude došlo vreme za raspravu. Pre svega, sada bih se osvrnuo na probleme vezane za Odbor za odbranu i bezbednost. Pretpostavljam da ste i vi imali prilike da u sredstvima javnog informisanja čujete raznorazne informacije vezane za rad ovog odbora. Pre svega, to se odnosi na nemogućnost održavanja sednica Odbora za odbranu i bezbednost.
Pre poslednje sednice, Odbor za odbranu i bezbednost je bezuspešno pokušavao, u pet navrata, da održi sednicu. Nažalost, nismo uspeli, zato što vladajuća većina nije u stanju da obezbedi kvorum. Prvi put je to bilo vezano za set zakona, kada Odbor nije imao mogućnosti da održi sednicu zato što poslanici vladajuće većine nisu došli na tu sednicu. Posle toga, četiri puta je zakazivana sednica Odbora za odbranu i bezbednost, vezano za ovaj predlog zakona o produženju putnih isprava. Nažalost, sva četiri puta Odbor nije imao kvorum.
Postoje raznorazni razlozi. Možda određeni broj poslanika iz nekog svog razloga, mislim na poslanike vladajuće većine, ne dolaze na Odbor. Možda sam i ja uzrok tome. Ali, ako uzmete jučerašnje, ne jučerašnje, nego zakazivanje sednice Zakonodavnog odbora, gde takođe nije bilo kvoruma, onda se već dolazi do nekog drugačijeg zaključka – da ova vladajuća većina, od momenta kada je formirana, ima izuzetno veliki problem s kvorumom. Niste u stanju da obezbedite kvorum, elementarnu stvar da bismo funkcionisali, da bi funkcionisao Parlament, odnosno da bi funkcionisala radna tela.
Ne treba tražili, ili ići daleko u prošlost. Evo, sam početak ove sednice je odložen iz istog razloga. Smanjili ste mogućnost, odnosno broj poslanika koji treba da budu prisutni na početku sednice, na jednu trećinu, pa ni to niste u stanju da obezbedite.
Da se vratimo na rad Odbora za odbranu i bezbednost. Postoji ozbiljan problem u radu Odbora za odbranu i bezbednost. Ovom prilikom, obaveštavam i predsednika Skupštine, a i ministra unutrašnjih poslova, prvog potpredsednika Vlade, s obzirom na činjenicu da je u vreme dok je bio poslanik bio predsednik ovog odbora. Nije mu strana materija, i pretpostavljam da je dosta dobro upoznat s radom Odbora za odbranu i bezbednost.
Moja je pretpostavka, ne insistiram na tome da je tačna, da je najveći problem u radu Odbora za odbranu i bezbednost moje insistiranje na nekim stvarima, odnosno obavezama koje ima Odbor za odbranu i bezbednost vezano za njegovu funkciju civilne kontrole službi bezbednosti.
Pretpostavljam da će i ministar da se složi s tim da je to jedna od najvažnijih funkcija koje Odbor treba da ima. Ono što bi, pretpostavljam, trebalo da bude uobičajeno, jeste da vladajuća većina, jer ona je ta koja to omogućava svojim brojem, omogući tu civilnu kontrolu Odboru za odbranu i bezbednost.
Moram da kažem da, nažalost, nismo u situaciji, odnosno da Odbor nije u situaciji da tu svoju ulogu, najvažniju ulogu, obezbedi, zato što ne postoji volja vladajuće većine da se taj posao koji radi Odbor za odbranu i bezbednost sprovodi. Tu neke stvari moraju da se raščiste.
Gospođo predsedavajuća, pošto sam izdvojio mišljenje, nastavio bih, da me ne biste posle prekidali.
(Predsednik: Izvolite, gospodine Todoroviću.)
Šta je ovde suština problema? Problem je što su 2001. godine od strane tadašnje službe bezbednosti sprovedene tri akcije – ''Šumadija'', ''Mačva'' i ''Kaktus''. Imamo nespornu činjenicu, koju je izneo direktor BIA, da su te akcije sprovedene protivzakonito.
Gospodine ministre, pretpostavljam da vi imate bar delimično neke informacije vezano za te akcije i da su i neki vaši drugovi bili predmet tih akcija, pa pretpostavljam da bi trebalo da budete zainteresovani šta se dešavalo prilikom tih akcija ''Kaktus'', ''Mačva'' i ''Šumadija''?
Ovde se postavlja pitanje – zbog čega vladajuća većina ne dozvoljava da se Odbor upozna sa te tri akcije, pre svega, da se upozna na koji način je omogućeno da se te akcije sprovedu? Vi, gospodine ministre, pretpostavljam da znate da je naredbu mogao da da ministar unutrašnjih poslova, tadašnji načelnik državne bezbednosti, i to je moglo da traje, čini mi se, sedam dana bez odluke Vrhovnog suda. Posle toga, odluku je morao da donese Vrhovni sud.
Vrhovni sud nije doneo odluku. To je nesporna činjenica. Znači, zakon je prekršen. Sada, da vidimo, da smo mogli da dođemo u situaciju da u BIA-i dobijemo podatke, uz sve bezbednosne mere koje bi bile primenjene da podaci koje bismo dobili ne dođu do javnosti, ali bi bili upoznati poslanici i opozicije i pozicije. Mislim da bi bilo mnogo interesantnije da poslanici pozicije dođu do tih podataka, nego poslanici opozicije.
Pre svega, došli bismo do činjenice koja bi nam omogućila da saznamo ko je naredio te tri operacije? Onda bismo došli do mogućnosti da saznamo koliko je ukupno lica i koja lica su obuhvaćena tim operacijama.
Ono što je posebno važno, mi bismo mogli da dođemo do još jedne vrlo interesantne situacije, odnosno saznanja, da vidimo ko je korisnik tih informacija. Jer, znate, kad se sprovodi neka akcija, postoji cilj.
Ali, ako su, po nekim mojim saznanjima, u tim operacijama, odnosno grupama koje su bile obuhvaćene u ove tri akcije bili i najviši bivši političari ili funkcioneri, tadašnji funkcioneri na najvišim mogućim mestima, kao i ljudi iz podzemlja, postavlja se pitanje – koje je to vezivno tkivo, šta povezuje bivši politički vrh, tadašnji politički vrh i ljude iz kriminala?
Došli bismo do tih činjenica i, ono što je posebno važno, došli bismo do činjenice ko je koristio te informacije, jer kada se prikupe informacije, vrši se obrada, selekcija. Dođe se do nekih zaključaka i vidimo kome to treba. To bi na neki način omogućilo da se krene, da se pokrene taj prvi korak zloupotreba službi bezbednosti iz političkih razloga.
Osnovna uloga Odbora za bezbednost i cilj jeste da se spreči zloupotreba službi bezbednosti u političke svrhe. Valjda tu ne bi trebalo da imamo dilemu. Vi ste sprečili taj prvi korak i tim sprečavanjem omogućavate da se službe bezbednosti i dalje zloupotrebljavaju.
Evo, imam nespornu činjenicu da se neki ljudi iz mog najbližeg okruženja prate i, normalno, te informacije ću izneti u javnost, tražiću mogućnost da se dođe do tih informacije, ali s obzirom na to da niste hteli da dođete do informacija koje bi vama pomogle, to ponovo naglašavam, vezano za neke činjenice oko dešavanja u okolini Zorana Đinđića, onda opravdano sumnjam da ćete i u ovom slučaju pokazati dobru volju da se napokon u ovoj državi službe bezbednosti stave pod civilnu kontrolu Parlamenta, odnosno Odbora za odbranu i bezbednost.
Onda dolazim i do nekog relativno korektnog zaključka, tj. da posumnjam da vi ne želite da se do tih informacija dođe zato što se neko pribojava šta bismo saznali, jer je prosto neverovatno da ipak u javnosti postoje određene dileme, postajale su određene priče, a da bi možda, ne kažem sigurno, ali možda bi te informacije pomogle da se neke stvari potpuno raščiste, a možda se vi toga plašite. Možda je vama cilj da se to ne raščisti, da se ne sazna sve šta se dešavalo.
Tvrdim vam da bismo neke stvari ipak saznali i da bismo imali uvid u to na koji način su se službe državne bezbednosti zloupotrebljavale.
Evo, logički zaključite, nemojte da vam ja namećem mišljenje, ali ako je moguće da se u to vreme, 2001. godine, služba zloupotrebi i da se posredno prati Zoran Đinđić, šta tek radite danas, ili šta ste radili sve vreme od 2000. godine?
Koliko puta ste zloupotrebili te službe, ili ih non-stop zloupotrebljavate, ili ih uopšte ne zloupotrebljavate? Nemamo uvida, a kako možemo da imamo uvid kada vi to ne dozvoljavate?
Vi, jednostavno, nećete da dozvolite Odboru za odbranu i bezbednost, odnosno Parlamentu da se službe bezbednosti stave pod kontrolu. To je očigledno, očigledno je od 2001. godine da postoji borba nad službama za bezbednost, ko će kontrolisati službe bezbednosti, od vojnih do civilnih. Jedno vreme je to bilo raspodeljeno na dve stranke u okviru DOS-a, ali sada je to sve u rukama DS-a.
Normalno je da je na vama odgovornost, na DS-u, zbog činjenice da još uvek nemamo civilno društvo, demokratsko društvo. Možete vi da se smejete i da se čudite koliko god hoćete, pali ste na prvom ispitu, na prvom ispitu koji je trebalo da položite; niste ga položili i odgovornost je na vama.
Siguran sam, gospođo predsedavajuća, odnosno predsedniče Skupštine, da bi ovo trebalo da vam bude, na neki način, upozorenje, da uložite svoj autoritet preko vaše stranke, koja je koalicioni partner, jer pretpostavljam da vi niste u ovo uključeni. Zašto biste vi snosili posledice ili plaćali račun, koji će se jednog dana ispostaviti, za zloupotrebu službi bezbednosti i u onom prethodnom periodu, i u ovom periodu od kako ste vi u vlasti?
Posebno mislim da bi ministar unutrašnjih poslova, s obzirom na posao kojim se bavi, trebalo da uloži poseban napor i da, kao prvi potpredsednik, od svojih koalicionih partnera zatraži, a bili ste i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, znate koliko je važno za našu državu, za ovaj parlament, da Odbor počne da radi svoj posao i da napokon dođemo do mogućnosti da kontrolišemo službe bezbednosti, i VBA i BIA-u, kako ne bi bile zloupotrebljavane od strane vladajuće većine. Hvala.

Mislio sam da mi je ostalo još malo, ali u redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je izuzetno ozbiljan Predlog izmena i dopuna Zakona, ne zbog toga šta sadrže ove izmene i dopune, nego zbog problema s kojima se suočavamo i koje prilično transparentno, kako vi volite da kažete, prikazuju našu državu i našu državnu upravu, odnosno Vladu.
Ministar je ovde rekao da je zbog nekih tehničkih nemogućnosti, otprilike, došlo do toga da se ponovo produži rok starih pasoša. Postavljaju se vrlo ozbiljna pitanja kada je u pitanju ovaj zakon i, uopšte, funkcionisanje naše države. Jedno od prvih pitanja je ono što smo postavljali i ranije, kako je moguće da se pasoši ne rade u MUP-u?
Pazite logiku, ovi pasoši koji se produžavaju, plavi, pa ranije crveni pasoši, radili su se u MUP-u. Ovi novi, biometrijski, rade se u Zavodu za izradu novca. Šta se to desilo? Da li je MUP nesposoban, nije u stanju da nastavi taj posao? To su ozbiljne implikacije. Ako MUP nije sposoban onda moramo da vidimo koji su razlozi, tehnički ili kadrovski. Nema nekog trećeg rešenja. Možda postoji treće, ali meni su ova dva razloga najprihvatljivija.
Lično, mislim da ni jedan ni drugi razlog ne stoje, da je Ministarstvo i kadrovski i tehnički bilo sposobno da radi ovaj posao. Hajde da se zapitamo zbog čega to Ministarstvo ne radi? Kako je došlo do toga da se izrada pasoša poveri ZIN-u? Koji su to razlozi?
Ono što sam očekivao od ministra jeste da na neki način ispuni obećanje koje nam je dao prošle godine. Znate koliko je bilo problema s produženjem ovog datuma i činjenica vezanih za izradu ovih pasoša. Znate da će od te izrade, koliko se sećam, otprilike, ZIN inkasirati oko pet miliona evra, ali zašto to nije ostalo MUP-u, zašto je to otišlo tamo?
Izgleda da su svi zaboravili kako je to teklo i kako je to problem u našoj državi. Jedna afera se i ne završi, stiže druga, još veća, pokrije onu prethodnu, i tako već devet godina u krug. Ipak bih da podsetim građane Srbije, da podsetim i ministra, mada sam ubeđen da on zna i da se seća svih ovih činjenica. Jedino što sam očekivao od ministra je da podobro ispita sve poslove vezane oko izrade pasoša, jer činjenice govore da je u ovoj izradi pasoša došlo do velikih problema, ili da nagoveštavaju velike probleme.
Pre svega, u ovaj posao umešan je G17, odnosno Mlađan Dinkić, NB i Zavod za izradu novčanica. Došlo je do problema koji su potresali našu javnost. Sećate se firme „Miraž holding“ iz Slovenije, nekog Roberta Rotara, koji je ušao u ovaj posao, pa se ispostavilo da su neki problemi, pa je rekao da će da tuži itd. Interesantna je ova firma s kojom se prvi put ušlo u ovaj posao.
Pretpostavljam, ministre, da ste se vi raspitali, ali za svaki slučaj, reći ću vam da je u pitanju firma iz Novog Mesta. Bar po onim aferama koje su u Sloveniji, kažu da je bio vezan za Janeza Drnovšeka, prvi veliki posao je dobio za izradu ličnih karata u Sloveniji, pa neke auto-nalepnice, pa mu je Janez Janša to uzeo, jer i kod njih, izgleda – ko dođe na vlast, on obezbeđuje svoje firme, a tu su i provizije. On se iz Slovenije preselio u Srbiju i sklopio ugovor 6. februara 2008. godine, po raspisanom tenderu, za izradu pasoša.
Međutim, došlo je do problema, pošto, po njegovim tvrdnjama, već 7. aprila 2008. godine dolazi do promene ugovora i aneksom je dozvoljeno da deo pasoša bude proizveden u inostranstvu, kako bi se proces ubrzao.
Tako je proizvodnja 120.000 pasoša započeta pre dolaska nemačkih mašina u Zavod za izradu novčanica. Pogledajte kakva je to naša država i sa čime se suočavamo. Nisu mašine ni došle i zato što nisu došle, da naši građani ne bi trpeli zbog toga, naručeno je da se 120.000 štampa u Švajcarskoj.
Kažu, u julu 2008. godine počinje izdavanje pasoša. Uzorci pasoša koji se prave u slovenačkoj firmi „Miraž“ se šalju državama širom sveta, ali umesto predviđenih 3.000 pasoša dnevno, „Miraž“ isporučuje šest do osam komada nedeljno.
Ministre, da li ste se pozabavili, posle svega ovoga, problemom vezanim za … Ko je uopšte sklopio ugovor sa firmom koja nije bila u stanju da obavi ovaj posao na način kako se on obavlja, posebno, vodeći računa o tome da jedna ozbiljna država ne sme dozvoliti da nijednog jedinog trenutka dođe u poziciju da joj se pojave falsifikovani pasoši ili mogućnost da neko radi jednu verziju, drugi drugu, treći treću itd.
Koliko se sećam, krajem 2008. godine tražili ste da izrada pasoša bude u rukama MUP-a i taj zahtev smo podržali. Smatrali smo da je to najprirodnije, najsigurnije i najbezbednije za našu državu i za naše pasoše. Postavlja se pitanje – zašto to nije urađeno? Ne znam tačno koliko su koštale mašine za novi biometrijski pasoš, ali znam sigurno da bi mašine bile isplaćene i da bi MUP od toga nešto i zaradilo. Kome je onda bilo u interesu da ovaj posao ne dobije MUP?
Neke informacije govore da su direktno za to bili zainteresovani Božidar Đelić, Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić, a operativno su to sproveli direktor Kovnice Ljubiša Vuletić, menadžer nemačke firme "Milbauer" i predsednik tenderske komisije Milovan Ignjatović. Oni se navode kao krivci zbog čega je ovaj posao s pasošima došao u situaciju u kakvu smo došli. Posebno se tu vezuje ova firma "Milbauer", da je u Narodnoj banci Jugoslavije od momenta kada je Mlađan Dinkić s kalašnjikovima upao u Narodnu banku Jugoslavije. Ono što je posebno interesantno, kažu da su se predstavnici ove nemačke firme tu šetali godinama bez radne dozvole, a vi znate kakva je to ustanova, kakve su mere bezbednosti. Međutim, to izgleda uopšte nije smetalo da radnici firme "Milbauer" rade u Narodnoj banci Jugoslavije.
Interesantno je kako je taj posao preuzet od "Miraža" i kako se "Milbauer" našao u poziciji da postane firma koja će učestvovati u izradi novih pasoša. Robert Rotar tvrdi da je glavnu ulogu u tome odigrao Ljubiša Vuletić i ovaj predsednik tenderske komisije. Kaže da su oni ultimativno zahtevali od njega, pošto je dobio, pazite, jer on je dobio posao na tenderu kao najbolji ponuđač, i rekli mu da, ukoliko ne bude prihvatio "Milbauera" kao podizvođača, neće mu dati garanciju i neće dobiti posao.
Koliko se vidi po ovome, nije on mnogo gadljiv. Hoće on, zaradi nešto malo manje, ali šta da se radi. Kada su braća stegla, mora da se to prihvati. Prihvati on ovu firmu "Milbauer", ali sad on postane njihov podizvođač. Potpišu takav ugovor. Međutim, pošto i ovi izgleda nemaju baš mnogo obraza, oni uhvate i šutnu Roberta. Tu sad već nastane tarapana, jer krenu priče, krenu optuživanja. Čak Rotar kaže da Vuletić laže, direktor Kovnice, jer se on pravda da je izašao zato što nije dao garanciju, ali Robert Rotar kaže da će tužiti našu državu.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, da li je Robert Rotar, ja sumnjam da jeste, jer nema on iza sebe mnogo argumenata, a i zna s kim radi, pa računa da će dobiti neki poslić kasnije – ako ih tuži, onda nema od toga ništa. Uostalom, vidite kako se proveo Goran Knežević samo što je rekao da je dobijao, uzimao pare koje je dobijao DS. Šta bi onda jadan Rotar tu mogao da uradi? To je problem s kojim smo se mi suočili.
Posebno je važno da je ministar Ivica Dačić obećao da će se sve ispitati i da ćemo dobiti punu informaciju o svemu ovome što nam se dešavalo oko izrade pasoša. Posebno je važno da smo prilikom rasprave o novom zakonu, odnosno o produženju zakona, prošle godine, dobili čvrsto obećanje da je rok od godinu dana optimalan, da nema nikakve dileme da će svi pasoši biti završeni, posebno zato što se oko pasoša angažovao i Božidar Đelić.
Sećate se Božidara Đelića – onaj što je došao sa dve najlon kese kod tetke, za razliku od Jelašića, koji je došao s jednom najlon kesom, ali je zato kupio vilu od, čini mi se, milion i 400 i nešto hiljada evra. Nadam se, gospodine ministre, da ste i to ispitali i da imate dobre podatke. Kada dođe vreme, da se to na neki način ispita, da se završi, da ne gubimo mnogo vremena. Jer, vidite, ova akcija "Morava", pohapsite, odnosno koliko ste ih pohapsili – 2.000, 3.000, plivaju i Dunavom i Moravom, a ovde ne treba puno. Pohapsite njih dvadesetak za početak i stvari će da krenu nabolje za ovu državu i za ovaj narod.
Kada je u pitanju Mlađan Dinkić, podsetio bih vas, barem tako kaže Rotar, na njegovo zalaganje da mu se hitno obezbedi 200 pasoša, jeste li zaboravili, za 200 najviđenijih Srba, najistaknutijih sportista, javnih i kulturnih radnika. Ima, verovatno, i među vama nekih koji su dobili taj pasoš, ali nema veze. Zašto je njemu trebalo tih 200 pasoša? Koliko se sećam, bila je predizborna kampanja, a Boža, ko o čemu – o belom šengenu. Koliko se sećam, trebalo je da već godinu dana imamo beli šengen. Šta je s tim belim šengenom. Šta je s Božom? Šta je s onih njegovih 10 miliona evra, kako se zove, je li "Meridijan banka''? Jeste.
Nadam se, gospodine Dačiću, da ste i to ispitali i da nema razloga da javnost napokon ne bude upoznata s tim i da dođemo u situaciju da se neki napokon suoče sa svim tim stvarima, odnosno s kriminalom koji su uradili.
Da podsetim i vas, gospodine ministre, i vas, gospodo poslanici. Ne mogu sve ovde da vam iznosim, pošto ima još interesantnih stvari za ministra. SRS je u to vreme podnela jedan amandman. Tražili smo da se član 1. menja – da se u članu 53. reči: "31. decembra 2008. godine" zamene rečima: "30. jun 2009. godine", i to smo obrazložili, računajući da je šest meseci optimalan rok da se to završi.
Interesantno je da čujete odgovor Vlade Republike Srbije na taj dostavljeni amandman. Vlada kaže – amandman se ne prihvata, budući da je, sagledavanjem svih uslova potrebnih za izdavanje putnih isprava, po novom zakonu o putnim ispravama, optimalan rok koji je naveden u članu 1. Predloga zakona, znači, godinu dana.
Mi malo razmislimo i shvatimo da smo prenaglili s ovim prvim amandmanom od šest meseci, pa predložimo drugi amandman. Povučemo ovaj prvi, predložimo drugi i kažemo – da se u članu 1. broj "2009." zameni brojem "2010." Znate šta je interesantno? Dobijemo isto obrazloženje Vlade? Kaže – optimalan rok je 2009, ni dan gore, niti dole.
Sada postavljam pitanje, da li je isto lice odgovaralo i na jedan i na drugi amandman? Stvarno ne razumem šta je i kad je "optimalno" po vama, a šta nije?
Suočeni s činjenicama šta nam se dešava, mi ponovo podnesemo amandman, za svaki slučaj, ne lezi vraže, pa, ne košta nas ništa. Umesto ovo "do 2010.'', produžimo "do polovine 2011. godine", što kažu – ne mora da koristi, ali neće ni da šteti.
A, naša vlada to ne dozvoljava. Taman posla da se igra neko s Vladom. Tu su ozbiljni ljudi, vode računa o svemu. Kaže obrazloženje – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se ovim kraćim rokom ne može postići svrha zbog koje se predlaže odredba člana 2. Predloga zakona, to je vezano za dečije pasoše, a za član 2. kaže: ''U članu 53, ''31. decembar 2009.", zamenjuje se rečima: ''30. jun 2010. godine''
Obrazloženje je isto. Hajde da sada definišemo šta je po Vladi optimalno. Dolazimo u situaciju da se vi igrate. Pretpostavljam da tamo ima ozbiljnih ljudi, ali vi, jednostavno, niste u stanju da sakrijete. Siguran sam da ovo neće da potpišu ozbiljni profesionalci, jer ovo je izrugivanje s državom, izrugivanje s Parlamentom.
Da li vi vidite, po jednoj te istoj stvari, šta radite? „Veliki brat“ i „Farma“ su za vas mala deca. Još kad bismo imali prilike da uživo pratimo sednice Vlade, ili da čujemo one telefonske sednice, Đilas bi načisto propao, ne bi gledao niko „Velikog brata“, svi bi gledali Mirka Cvetkovića. Nažalost, jedan Cvetković je s Mačekom ušao u istoriju, a i ovaj Cvetković će, s Čankom, takođe, ući u istoriju, na isti način kao i onaj, tako što će nam naneti izuzetno veliku štetu. Hvala vam veliko.

Gospođo Grubješić, pre svega, da vam zahvalim. Niste zapamtili ništa od onoga što sam govorio, da jeste, ne biste ni postavljali ovo pitanje ministru.
Sve vreme zahtevam od ministra da nam kaže informaciju, ne sada, jer sam očekivao da nam ove informacije gospodin Dačić iznese zato što mislim da je i on bio uključen u ovaj posao. Da nam kaže u Parlamentu, prvo, zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dobilo taj posao? Izneo sam pretpostavke, odnosno neke razloge. Ili je nesposobno, u šta sumnjam, po dva osnova – da nema tehničkih mogućnosti i da nema kadrovskih mogućnosti. Ali, obe pretpostavke otpadaju, zato što ni ZIN nije imao tehničkih mogućnosti, ne ulazim u to da li je imao kadrovskih mogućnosti.
Postavljam pitanje – kako je moguće da dođemo u situaciju da MUP radi pasoše poslednjih 60 godina a da odjedanput iz tog posla bude isključen? To su budžetska sredstva. Koji su razlozi, ljudi moji? Hajde, recite mi vi. Koji su razlozi?
I ovde iznosim pretpostavke. Pre svega, provizija, oni kojima je dat posao, u to sam ubeđen. Ubeđen sam, za ovih devet godina ste opljačkali, uništili ste državu, pre svega, vi iz DS-a, a vi iz G17 ne zaostajete mnogo, jer, s obzirom na to koliko vas ima, možda je šteta i veća. To su potpuno jasne stvari.
Očekivao sam da Ivica Dačić danas kaže građanima Srbije – situacija s izradom pasoša bila je takva, takva, takva i takva, i da mi ne dupliramo ovo pitanje. Pridružujem se vašem pitanju i ponovo zahtevam od ministra Dačića da nam da odgovor o kompletnoj proceduri, šta se ovde dešavalo? Kako je mogla da posao dobije jedna firma, pa da se isključi iz tog posla, pa da se sklopi novi ugovor, pa da se ta firma izbaci?
Ljudi moji, uzmete molera, pa vodite računa ko će da vam uđe u kuću. Sklopite ugovor sa firmom, koju posle toga za kratko vreme izbacite. Šta to govori o vama? Govori da su razlozi i motivi zašto ste ušli u taj posao oni u koje ja sumnjam, da su, pre svega, vezani za zloupotrebe položaja u kojima su bili oni koji su o tom poslu odlučivali.