Član 104. Gospođo Dejanović, zamolio bih vas da to što ste mi rekli kažete gde se nalazi u Poslovniku, da mi pročitate. Vaša interpretacija može za vas da bude merodavna, može da bude i za onoga koji suflira, ali bih vas molio i, između ostalog, danas je i tema sednice način kako nešto treba da funkcioniše, pa bih vas molio da to što vi tvrdite kažete gde to piše u Poslovniku ili je dovoljno da se vi samo pozovete i da kažete Poslovnik, da vi interpretirate i da se sa time završi.
Molim vas, to što ste vi rekli nije tačno. Ono što ne piše u Poslovniku ne može da se primenjuje. To je možda vaše diskreciono pravo, ali se ono pretvorilo u diskriminaciono pravo. Vi vređate elementarnu inteligenciju poslanika. Molim vas, ako hoćete da Skupština radi u skladu sa određenim normama, ovo je norma koja propisuje kako treba da se radi i ako vi meni govorite da sam prekršio Poslovnik, onda mi pročitajte gde ja to imam pravo da se javim samo i isključivo ukoliko je prekršena procedura.
Između ostalog, ovde i jeste prekršena procedura, jer po proceduri članovi odbora su morali da dobiju poziv, da li pismeno ili usmeno, od strane odgovarajućih službenika Skupštine Republike Srbije, nebitno je, ali su morali, a očigledno je da nisu.
Objasnite mi vi na koji način mi to možemo da ukažemo i da se stvar ne završi ovako kako se završila. Pojeo vuk magarca. Održana je sednica, otkud znamo da li je imala kvorum. Nije imala kvorum. Dokle mislite ovako da radite?

Reklamiram član 77. Ovo što je rekao gospodin Boško Ristić apsolutno ne odgovara radu po Poslovniku.
Imate 3. stav, člana 77, gde se kaže: "Saziv za sednicu odbora sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda". Elementarna stvar je da ukoliko radi Skupština ona radi i posle glasanja, bar za poslanike SRS. Nama je poznato da to za vas ne važi. Vaša uloga se svodi na to da dođete da date kvorum, da glasate, i posle toga kud koji mili moji, advokati sa torbicama u sudove da rešavaju svoje probleme, ostali na druge strane, a poslanici SRS ostaju u Skupštini da rade po dnevnom redu.
Prema tome, nije tačno da je poziv bio upućen i ta priča da posle glasanja, ne verujem, gospođo Dejanović, da bi vi lično prekrši Poslovnik, kako možete da pozivate poslanike da ne prisustvuju radu sednice Skupštine RS i da rade nešto drugo.
Prema tome, nije tačno da su poslanici pozvani, mogli su da budu pozvani samo na pauzi, kada se prekine rad u Skupštini RS. Pošto rad nije bio prekinut za poslanike SRS, oni nisu bili pozvani, i to je urađeno namerno. Sada sam u to potpuno ubeđen, baš zbog ove situacije koja se dešava, da ne bi mogli da izdvoje svoje mišljenje i da kažu ono što imaju po ovoj tački dnevnog reda.
Molio bih vas, gospođo Dejanović, pošto ste vi tu pravi među jednakima i pozvani ste da uskladite rad i da insistirate da se radi po Poslovniku, da ubuduće skrenete pažnju svim predsednicima odbora da se isključivo drže Poslovnika u svome radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od mesec dana pokrenuo sam pitanje konsalting mafije u Srbiji. Dobio sam odgovor od Ministarstva unutrašnjih poslova da nemaju saznanja i informacije koje bi navodile na to da takva mafija u Srbiji postoji. Međutim, ili oni nisu hteli da pogledaju neke podatke vezane za firme koje su se bavile ovim poslom, ili, jednostavno, imaju nalog da se tim poslom ne bave.
Između ostalog, postavio sam pitanje firme „Morgan Stenli“, koja je izvršila privatizaciju Duvanske industrije Niš 2003. godine i za to uzela u to vreme oko deset miliona evra. Naveo sam podatak da nisam uspeo da tu firmu nađem u Agenciji za privredne registre, a po zakonu takva firma nije mogla da posluje u Srbiji. Da vas podsetim da je u to vreme direktor Agencije za privatizaciju bio Mirko Cvetković.
U međuvremenu sam na postavljeno pitanje ko se sve bavio ovim poslom dobio od Agencije za privatizaciju imena firmi koje su se bavile konsaltingom. Ukupno ih ima oko 1.500, a ja ovde imam spisak 41 firme koje su se bavile konsaltingom, koje su za taj posao dobile oko četiri milijarde dinara.
E, sad vi vidite da li tu postoji mafija ili ne postoji. Ja sam siguran da ta mafija postoji i da su u nju uključene najviše političke strukture u Srbiji, od direktora Agencije za privatizaciju, u to vreme Mirka Cvetkovića, pa do ostalih političkih struktura.
Postavljam pitanje – kako je jedna firma mogla da vrši posao u Srbiji, a da ne bude registrovana u privrednom registru? Ja sam jutros pozvao Privredni registar i pitao da li je moguće da neka strana firma obavlja taj posao, a da nije registrovana. Rekli su mi da nije moguće, ali su pitali o kojoj se firmi radi da bi mi dali konkretan odgovor. Kad sam rekao šta je u pitanju, prekinuli su mi vezu i posle pet-šest ponovnih pokušaja da ih dobijem, niko se više na taj broj telefona nije javljao.
Upućujem direktno poziv Republičkom javnom tužilaštvu da pokrene ovo pitanje vezano za firmu „Morgan Stenli“ – kako je mogla da radi, ko ju je angažovao i da, ukoliko je radila nezakonito, a siguran sam da mora da dođe do podataka da jeste, oni koji su zloupotrebili svoj položaj (iz kog razloga - verovatno će dalja istraga to utvrditi)...
Siguran sam da su u pitanju materijalni razlozi, kao što je sve vreme taj razlog bio dominantan i prilikom privatizacije koja je sprovedena u Srbiji u proteklih devet godina. Srbija je potpuno opljačkana Ostalo je još nešto malo – elektroenergetski sistem, javna komunalna preduzeća, Bor itd., a drugo je sve opljačkano. Vrednost preduzeća koja su privatizovana procenjuje se na nešto između 30 i 40 milijardi evra, a prodata su za 2.700.000.000.
To govori o razmerama pljačke koja je izvršena u Srbiji u proteklih devet godina, ali i o brutalnom kršenju zakona i bezobzirnosti vlasti kada su u pitanju pokušaji da se bar na neki način pomogne da se ovo prekine. Jer, evo, ostalo je još nešto od te imovine pa da bar ta imovina ne bude prodata kao što je prodata i ova prethodna, ali oni uporno izbegavaju da daju odgovore i pokušaju da ovo spreče.
Tražim od Republičkog javnog tužilaštva da pokrene ovu istragu i da u zakonom predviđenom roku dostavi odgovor šta je po ovom pitanju preduzelo i da li su uspeli da dođu do određenih podataka koji bi pomogli građanima Srbije da oni koji su odgovorni za pljačku u proteklih devet godina odgovaraju. Hvala vam veliko.

Mogao bih slobodno da prijavim i repliku, s obzirom da sam prozvan kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, ali mislim da primedba nije upućena na pravu adresu. Što se tiče sednice Odbora, u članu 77, a javio sam se zbog člana 77, kaže se - obaveštenje o datumu, mestu održavanja i predlogu dnevnog reda sednice odbora dostavlja se svim narodnim poslanicima, poslaničkim grupama i Vladi najmanje pet dana pre održavanja sednice odbora.
Kako da se zakaže sednica Odbora za odbranu i bezbednost kad je materijal za tri zakona za koja je nadležan Odbor za odbranu i bezbednost dostavljen u petak, posle odlaska svih poslanika iz Skupštine Republike Srbije, stavljen je na sajt Skupštine Republike Srbije u subotu, na Svetog Nikolu, i očigledno je čak, evo i po scenariju ovde, da Skupština uopšte nije ni imala nameru da se sednica Odbora za odbranu i bezbednost održi.
Logično je bilo da ova tri zakona... Ova dva su izuzetno važna, a ovaj treći, vezan za Bezbednosno-informativnu agenciju, samo je tehničke prirode. To pokazuje suštinu načina rada, funkcionisanja Skupštine Republike Srbije, pre svega DS. Oni su bili tu dok je trebalo dizati ruku, odnosno glasati, a sad ih ima ukupno troje. Sada nema, sem tri poslanika, ni jednog jedinog poslanika DS.
Kako očekujete da se zakaže sednica Odbora? Zar očekujete da kršimo Poslovnik? Ne, mi ćemo raditi isključivo u skladu sa Poslovnikom, ali bi ipak trebalo da padnu i maske, koje sve vreme pokušava vladajuća većina da stavi i da obmane građane Srbije o tome kako navodno želi da se rasprava iz Skupštine preseli u odbore.
To nije tačno. Najbolje ste imali prilike da vidite kako to nije tačno pred usvajanje budžeta, jednog od najvažnijih zakona u toku godine. U jednom danu pet ili šest odbora nije moglo da bude održano zato što na sednicama tih odbora nije bilo većine, od strane poslanika vladajuće većine. Zbog čega? Zato što oni i ne žele da se održe sednice odbora. Jer, da žele, njihovi poslanici bi došli, kao što dolaze kad treba nešto da se izglasa.
Evo, danas su uspeli da ih ''navataju'' da dođu da glasaju, da završe to, i posle toga odmah da se pokupe i izađu iz sale.
I ubuduće, što se tiče Odbora za odbranu i bezbednost, sednice će se zakazivati isključivo po Poslovniku, a to podrazumeva da materijal dobijamo na vreme, kako bi poslanici mogli da prouče predloge zakona i na osnovu toga, jednostavno, da daju doprinos, svoje primedbe, kako bi eventualno pokušali da poboljšaju (Predsednik: Vreme), završavam, te predloge koji stižu u Skupštinu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ova institucija postavljanja poslaničkih pitanja dva puta nedeljno doživela je potpuno krah i na najbolji način pokazuje da ova vladajuća većina kroz neki vid forme želi bukvalno da parlament i poslanike svede na privezak izvršne vlasti i da sve ono što se ovde radi svede se samo na dan za glasanje kada treba izglasati predloge koji stižu od strane Vlade. To najbolje pokazuje odnos prema poslaničkim pitanjima koja mi postavljamo i na koja ne samo da ne dobijamo odgovor, nego odgovori koje dobijamo prosto vređaju inteligenciju.

Pretpostavljam da se sećate, dame i gospodo poslanici, da sam postavio pitanje vezano za jedan konzorcijum konsultantskih firmi koje je vršio, pružao te usluge JAT Ervejzu, gde je naplatio tačno milion 188 hiljada evra.

Sećate se da je samo jedan Džimi Mud dobijao 2.424 evra dnevno za posao koji je obavljao, a kao odgovor na moje postavljeno pitanje koje je bilo vrlo jednostavno, da mi se da odgovor šta je taj konzorcijum uradio i šta je preporučio vezano za JAT Ervejz ovde se kaže: "za privatizaciju javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj JAT Ervejz navedeni konsultant, u skladu sa ugovorom, izgradio je i dostavio analize pravne regulative, finansijske, tržišne i procene vrednosti kapitala i imovine, kao i studije o strategiji privatizacije". Posebno je važno ovo "kao i studije o strategiji privatizacije".

Pazite šta kaže odgovor meni na zahtev da dobijem te papire: "Agencija je dostavila sve studije kao priloge, ali u interesu zaštite predstojećeg sprovođenja postupka tendera nije u skladu sa propisima, izričito je zabranjeno prezentirati dokumentaciju i podatke pre okončanja postupka prodaje". Kako onda može da kaže "Agencije je dostavila sve studije kao priloge"? Kome? Ja sam dobio samo ova dva papira. Ovo je stvarno prešlo sve moguće granice.

Kakva je situacija sa JAT Ervejzom najbolje govori pismo udruženja akcionara JAT koje su poslali između ostalog premijeru Mirku Cvetkoviću, predsedniku Skupštine, ministru za infrastrukturu, šefovima poslaničkih grupa, predsedniku Skupštine JAT Ervejza, predsedniku Upravnog odbora JAT Ervejza i predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću. Oni ovde precizno navode neke stvari. Kaže "Od kompanije koja je veoma uspešno poslovala za poslednjih devet godina smo stigli do velikog gubitaša". U tom periodu nekoliko završnih računa nije ni usvojeno, iako za to postoji zakonska obaveza. Kompanija se rasparčava, odvajaju se delovi kompanije čime se umanjuje kapital, a od momenta formiranje kompanije kao akcionarskog društva to čak ni zakonski nije dozvoljeno.

Odvojeni su mnogi delovi JAT koji su građeni ili kupovani od sredstva koja su zaposleni izdvajali iz sopstvenih zarada. Neki od primera su kupovina starog i izgradnja novog hotela "Slavija", izgradnja hangara i kupovina probnog stola za potrebe tehnike, ulaganje u objekte i u opremu aerodroma Tivat, Podgorica, Beograd, apartmani Kopaonik, odvojeni su neki delovi koji funkcionalno, a pre svega finansijski ne mogu postojati ni opstajati samostalno u našim uslovima.

Najupečatljiviji primer je za to je JAT tehnika i njeno odvajanje iz matične kompanije. Prilikom odvajanja u JAT je ostalo zaposleno 2.100, a u tehnici 924. Danas tehnika ima više zaposlenih nego u JAT, pa oni kažu - odgovornost za sve ovo morate preuzeti vi, predsedniče Republike Borisu Tadiću i premijer Republike Srbije, jer sve ovo vreme država Srbija kao stopostotni vlasnik kompanije imenovala je generalne direktore JAT iz DS ili njenog koalicionog partnera i to je najbolji primer šta se dešava.

Gospodine potpredsedniče, ja vam se zahvaljujem na ovom obaveštenju, ali sam upravo na početku rekao koliko je ovo besmisleno. Ja, recimo, postavljam pitanje vezano za imovinu bivšeg SK, Saveza komunista Jugoslavije, od juna ili jula 2008. godine. Do dana današnjeg nisam dobio odgovor.

Apelovao sam na predsednika Skupštine, pa na drugog potpredsednika, pa evo sada apelujem i na vas, da vi učinite nešto da ja napokon dobijem odgovor na postavljeno pitanje.

U pitanju je nešto oko 300 objekata, zna se koji su, zna se šta znači Zakon iz 2001. godine vezan za finansiranje političkih stranaka, ali očigledno, ja sam 100% siguran da je u pitanju neki kriminal. Ako nisu u stanju da mi daju odgovor - koji su to objekti, da li je u međuvremenu došlo do promene vlasnika tih objekata, iako je to protivzakonito, ali učinite nešto da stvarno ovo što mi radimo ima smisla, jer onda je ovo potpuno priča koja je potpuno bespredmetna, bez ikakve težine. Hvala vam veliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27, stav 1. tačka 5. Stvarno pozivam predsednika Skupštine da napokon utvrdi šta se dešava sa elektronskim sistemom za koji su date ogromne pare. Ogromne pare su date, između ostalog sam i juče upozoravao na to, da je jedan od ljudi koji je umešan u taj posao Milivoje Vićentijević ponovo primljen na radno mesto. Verovatno je proslavio novo zaposlenje u 63. godini i verovatno je jutros pobrkao dugmiće i zato nam se ovo danas dešava što nam se dešava.
Ovo je stvarno dno dna. Na šta liči ova skupština? Kada ćete jedanput da raščistite sa ovim elektronskim sistemom? Kako mi možemo da imamo poverenje i da budemo sigurni da su ova prebrojavanja koja se vrše u nekoj sobici dole u Skupštini Srbije stvarno tačna, da stvarno imate kvorum, da stvarno glasa 126 ili bilo koliko poslanika?
Šta radite od ove države? Primate čoveka od 63 godine koji je glavni krivac za ovaj elektronski sistem. Nije vam bilo dovoljno to što je Ubpok nekoliko meseci istraživao to? Verovatno, zahvaljujući nečijoj naredbi, ti papiri su stavljeni u fioku.
Sve znate, sve informacije imate, međutim, vas to uopšte ne interesuje. Vas interesuje samo da se jedan kriminal zatrpa drugim kriminalom, kako bi se prethodni zaboravio. Predsednik Vlade kritikuje ministre, otprilike kao da kritikuje ministre u nekoj tamo južnoameričkoj državi, kao da ne živi ovde. Odakle su ti ministri? Šta je sa izveštajem…

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto oko mesec i po dana, tačnije 22. oktobra, u Skupštini Republike Srbije baš povodom  nekih pitanja koja su bila vezana za trošenje budžetskih sredstava postavio pitanje jednog konkursa koji se pojavio u politici. Tada sam vam ga i pokazao, evo i ponovo da vam pokažem.

Jednostavno, navedeno je toliko stvari koje bi trebalo da ispunjava pomoćnik sekretara Narodne skupštine, u najmanju ruku kao da se bira predsednik Akademije nauka Srbije. Tada sam otprilike nagovestio da ovaj oglas samo što nema sliku čoveka koji treba da bude primljen na mesto pomoćnika sekretara Skupštine Republike Srbije.

Nisam pomenuo ime i prezime tog čoveka zato što je u to vreme postojala samo osnovana sumnja da je konkurs raspisan za njega, ali danas posle sednice Administrativnog odbora to je nesporna činjenica. Gospodin Milivoje Vićentijević je izabran za pomoćnika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.

Između ostalog, postaviću nekoliko pitanja kada je u pitanju ovaj izbor. Postavio sam i na Administrativnom odboru i nažalost nisam mogao da završim, zato što su članovi Administrativnog odbora morali da napuste sednicu Administrativnog odbora da bi dali ovde kvorum, pa da bi se posle toga vratili na sednicu Administrativnog odbora kako bi glasali o izboru Milivoja Vićentijevića za pomoćnika sekretara. To je, takoreći, već standardna stvar kada je u pitanju kvorum, vi niste u stanju da ga obezbedite zato što je Skupština vama samo uzgredni posao, dođete tu da izglasate, da date kvorum, a onda advokati u sudove, ovi ostali tamo gde rade, gde zarađuju pare, a Skupština vam apsolutno ne interesuje.

Interesantno je da pogledamo neke stvari i činjenice kada je u pitanju zaposlenje Milivoja Vićentijevića za pomoćnika sekretara Skupštine Republike Srbije. Naime, već sam vam rekao da je Milivoje Vićentijević već zaposlen u Narodnoj skupštini na radnom mestu savetnika sekretara protivno Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta, jer je za savetnika potreban Pravni ili neki drugi fakultet društvenog smera, a gospodin Vićentijević je završio Elektrotehnički fakultet. Tražim odgovor - kako je moguće da se krši Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta?

Kaže se u ovom rešenju, takođe tražim odgovor, da se zasniva radni odnos na neodređeno vreme do povratka radnice sa odsustva. Tražim ime i prezime koje radnice, kao i razlog zbog čega je odsutna.

Takođe, podsećam vas da je Milivoje Vićentijević 2003. godine dobio otpremninu i tražim da mi se dostavi odgovor koliko je Milivoje Vićentijević dobio kao otpremninu 2003. godine. Govori se da je u pitanju 30 hiljada evra. Zbog njega je promenjena sada sistematizacija o uslovima konkursa, pa je u konkursu navedeno, i to je prvi put posle 30-40 godina otkako je Skupštine, da na ovo mesto može biti primljen čovek koji nema Pravni fakultet ili fakultet nekog drugog društvenog smera.

Takođe, postavljam pitanje - da li je tačno da Milivoje Vićentijević nema položen državni ispit, a obaveza je po Uredbi Vlade o sprovođenju internog i javnog konkursa da se na ova radna mesta mogu primati samo ljudi sa položenim državnim ispitom?

Ono što je interesantno, to je aktivnost gospodina Vićentijevića. Pošto nemam puno vremena, on je ponovo, iako je u prethodnom periodu od 2000. godine do 2003. godine rukovodio rekonstrukcijom Skupštine, tada Savezne skupštine, i mnoge nezakonitosti su tom prilikom urađene, između ostalog i Ubpok je istraživao, on se ponovo latio tog posla i tražim da mi se dostavi odgovor - izveštaj Sektora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije... (Isključen mikrofon.)

Očekivao sam da će gospodin Rasim Ljajić prihvatiti ovaj amandman, ali nadam se da ćemo posle pokušaja, dodatno, prihvatiti amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, jer mislimo da je situacija i da su uslovi u našoj državi takvi da bi ovo imalo izuzetno velike koristi po samu državu, posebno kada se imaju u vidu sporovi koje vode radnici sa nekim institucijama u kojima su bili zaposleni, a koje se finansiraju iz budžeta, od lokalne samouprave do republičkih organa.
Posebno ako imate u vidu situaciju da nažalost mnogi otkazi koji se dobijaju i radni sporovi koji se vode, vode se zbog političkih razloga, jer ta otpuštanja su u najvećoj meri bila motivisana političkim razlozima. Otpuštaju se politički protivnici. To ste demonstrirali na najbrutalniji način posle 5. oktobra od 2001. godine. Ono što je posebno problematično, nemamo informaciju koliko je država izgubila zbog te bahatosti i brutalnosti onih koji su posle 5. oktobra došli na vlast.
Navešću vam samo jedan primer, pa na osnovu tog primera procenite koliko je štete imala ova država. U opštini Zemun jedan radnik je dobio otkaz. Spor je vođen pet godina. Nakon pet godina sud je presudio u korist radnika. Taj radnik je dobio 17.000 evra odštetu. Uzmite koliki su bili troškovi petogodišnjeg suđenja, koliko je sve to koštalo državu.
Postavlja se pitanje, trenutno sada, koliko ima tih postupaka koji se vode, a gde su u sporu radnici koji su dobili otkaz u nekoj od ovih institucija koje se finansiraju iz budžeta?
Što se tiče preduzeća, to imamo svakodnevno. Danas ste imali prilike, ako ste prošli pored Ministarstva za ekonomski i regionalni razvoj. Tamo su radnici "Trudbenika", jer i to je brutalna pljačka od strane Kopčalića i članova DS.
Gospodine Ljajiću, nas tek očekuju problemi kada je u pitanju vođenje sporova protiv države. Znate da je nedavno donet zakon vezan za zaposlene u republičkoj i lokalnoj administraciji. Očekuje se da bude otpušteno oko 3.400 radnika.
Pazite sada ovu situaciju. Za 2010. godinu planirate da otpustite 3.400 radnika, a planirate povećanje plata za dve milijarde. Nešto tu nije u redu. Što bi rekao naš narod, ovde je neko lud. Da smanjite troškove tako što ćete otpustiti 3.400 radnika, da se budžet za plate poveća za dve milijarde.
Pri tom, gospodine Ljajiću, navešću vam pet agencija i institucija koje planiraju: Kancelarija za savete za nacionalnu bezbednost povećano za 15 službenika, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 11, kod Agencije za borbu protiv korupcije 47, kod Poverenika za informacije 38 i Državna revizorska institucija 18 radnika. Suma sumarum, 129 radnika u pet institucija, a imate oko 200 agencija. U proseku, ako zaposle ovako, to će biti za iduću godinu 5.200 radnika. Smanjite za 70% i dobićete broj ljudi koji ćete otpustiti, 3.400. Da ne govorim o MUP, Vojsci i ostalima.
Postavljam vam pitanje, ovih 3.400 koje ćete otpustiti, koliko će to otpuštanje biti motivisano odmazdom ili političkim razlozima ili zbog netrpeljivosti rukovodioca u nekoj službi? Verovatno u velikom broju slučajeva. Koliko će biti povedeno sporova od 3.400 koji budu dobili otkaze. To je samo u republičkoj administraciji.
Da vas podsetim na lokalnu administraciju, gde je takođe ogroman broj ljudi koji treba da dobiju otkaz. Koliko će njih povesti sporove sa državom i dokazati, bez ikakvih problema da su u pravu? Kako će dokazati? Tako što će verovatno na njihovo radno mesto neko biti primljen ili u stalni radni odnos ili će biti primljen na neodređeno vreme, kao što je to bilo ovde u slučaju Milivoja Vićentijevića.
Primljen je na radno mesto radnice koja je na bolovanju, niti se zna koja je radnica, niti na kakvom bolovanju. Milivoje Vićentijević, pomoćnik sekretara Skupštine RS i to kao perspektivan kadar od 63 godine. Koliko ćete imati takvih slučajeva prilikom zapošljavanja novih kadrova. Verovatno ogroman broj. Koliku će štetu imati država? Verovatno ogromnu.
Ono što posebno mislim, kada je u pitanju ovaj zakon, da treba istaći jeste da meni ovaj zakon liči na onaj zakon o udruženom radu, pa sudovima udruženog rada. Nešto mi miriše na Kardelja. Ovi mlađi se verovatno ne sećaju, ali gospodin Omerović se verovatno seća tih vremena. To je očigledno.
Umesto da pomognete ljudima da u što kraćem roku reše svoj problem, a mislim da je najlakši, najjednostavniji, nisam pravnik, ali zato, od kako je, ne baš, sveta i veka, ali dosta dugo, postoje sudove i sudovi treba da rešavaju ove probleme, Vi sada osnivate agencije.
Donosite neke zakone, jer ne želite da rešite problem, nego pravite neke stranputice, zaobilazne puteve koji će sveukupno imati za posledicu da će ova država ovo skuplje plaćati nego da se to radi na način kako se radi svuda u svetu i zato vam predlažem da bar ovi amandmani koje je predložila SRS i ovaj amandman koji je predložila gospođa Gordana Pop-Lazić prihvatite, jer mislimo da će bar delimično popraviti štetu koju će naneti i ovaj predlog zakona i sve ovo što se dešava u proteklih devet godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro bi bilo da danas ovde sedi Mlađan Dinkić, imali bi što šta da ga pitamo.
Ovaj član 11. i pokušaj da se nekim amandmanima koliko-toliko popravi najbolje govori o tome šta nas očekuje ukoliko ovaj zakon bude usvojen.
Član 11: "Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog od stečajnih razloga". Jedan od tih razloga je po tački 2) preteća nesposobnost plaćanja. Čuli ste već u objašnjenju od gospodina Vladana Jeremića šta se smatra pod pretećom nesposobnosti plaćanja.
Ako se ovo bude primenjivalo, onda nijedna firma, odnosno nijedno preduzeće neće raditi, a neće ni država. Dešavalo se nekoliko puta da je, recimo, vraćanje PDV-a kasnilo skoro 30 dana. Šta će se desiti, recimo, sa ovim velikim trgovačkim lancima, pre svega Deltom, Maksijem, i ostalih koji svoje obaveze ne izmiruju po šest i više meseci? Da li će prema njima da se uvede stečaj?
Da li će se stvarno ovaj zakon primenjivati? Neće, zato što je već u zakonu omogućeno da neko procenjuje da li su se stekli uslovi ili nisu.
Za nekoga će se steći uslovi, za nekoga neće. Zavisiće od mnogih razloga, ali, pre svega, biće politički razlozi u pitanju.
Da je to tako, najbolje nam govori praksa i naše iskustvo koje već imamo kada je u pitanju Mlađan Dinkić i oligarhija koja je došla posle 5. oktobra na vlast.
Samo da vas podsetim, pretpostavljam da još niste zaboravili za stečaj četiri najveće banke u Srbiji koji su izvršili: Miroljub Labus, Radovan Jelašić, Vesna Džinić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. U pitanju su Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka. Počelo je 2002. godine, a stečaj još nije završen i ko zna kada će biti završen.
Ovo je jedna od najvećih kriminalnih radnji koja je praktično uništila bankarski sistem u Srbiji i za koji moraju da odgovaraju ovi nabrojani i svi oni koji su im pomogli da se uništi bankarski sistem i ove četiri banke u Srbiji.
Kaže izveštaj Agencije za osiguranje depozita, iz njega se vidi da banke potražuju od privrede 6,71 milijardu evra i poseduju još 56.978 kvadratnih metara ekskluzivnog poslovnog prostora, dok su im dugovanja prema poveriocima 1,37 miliona evra. Skoro pet puta više, i više od pet puta im je veća vrednost, a one se nalaze u stečaju.
Zbog čega se nalaze, svakome je jasno. Na svakom ćošku, bilo gde, u bilo kom selu, pored trafike videćete neku ekspozituru nekih od banaka koje su otvorene u 15 godina i koje gule kožu sa leđa građana Srbije, i nikom ništa.
Kaže se, po stenogramu 32. sednice Saveta Agencije za osiguranje depozita, da je Labus, kao potpredsednik Savezne Vlade, priznao da su on i prisutni odgovorni za zatvaranje najvećih domaćih banaka. Sednici su, pored Labusa, prisustvovali Vesna Džinić, Radovan Jelašić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. Znači, ova petorka nesumnjivo je najodgovornija, među njima, po redosledu: Miroljub Labus, pa Mlađan Dinkić, pa Božidar Đelić, Jelašić i Vesna Džinić.
Kaže se da su ove banke koje su uspešno zatvorene samo od Sartida potraživale milijardu i dve stotine miliona dolara, samo od Sartida, a Sartid je prodat za 21 milion dolara. Evo gde je najveća pljačka. Evo kako su opljačkali Srbiju. Jedan od najvećih primera kako je ova petočlana banda harala, žarila i palila Srbijom i pljačkala Srbiju. Po svim procenama, još dugo neće se zatvoriti stečajni postupak, zato što svakoga dana na njihove račune, računi su im živi, stiže novac.
Da vidimo kako su oni koji su upravljali bankama u stečaju upravljali tom imovinom. Kaže, poslovni prostor banaka u stečaju je prodavan ispod tržišne cene, pa tako tokom 2007. godine kvadratni metar prostora Jugobanke u proseku je koštao svega 30.789 dinara, nešto malo više od 320, 330 evra, možda 350 evra, kvadratni metar poslovnog prostora.
Poslovni prostor i Investbanke prodavan je za 53.859 dinara po kvadratu. Najbolji pokazatelj kako je imovinom banaka upravljano jeste Beobanka, čiji se poslovni prostor mahom nalazi u centru Beograda i prodavan je za 77.424 dinara, nešto oko 800 evra po kvadratu.
Prema podacima koji su svima dostupni, cena poslovnog prostora u centru Beograda trenutno je ispod 3.500 evra po kvadratnom metru, a pojedini lokali i kancelarije koje je teško naći koštale su i preko 5.000 evra po kvadratu.
Da li treba bolji dokaz od ovog da ova banda treba da odgovara i da Republičko javno tužilaštvo napokon treba da pokrene postupke na osnovu krivičnih prijava koje je, između ostalog, nema gospodina Batića, i gospodin Batić pokretao.
Vrhunac svega ovoga je informacija koliko su uzeli para oni koji su ovako gazdovali ovom imovinom. Kažu da su likvidacioni upravnici dobili 334 miliona dinara za godinu dana.
Ujedno postavljam poslaničko pitanje, da mi se odgovori – koji su to bili likvidacioni upravnici i koliko su pojedinačno dobili za posao koji su vršili vezano za ove četiri banke? Verujte da je Srbija pala pod stvarnu okupaciju, ona je formalno okupirana, ali tako što peta kolona vlada u ime okupatora. Oni uopšte nisu odgovorni za ovo.
U Americi, gde je pokrenut stečaj za neke filijale Beobanke, tamo se radi po zakonu. Tamo su ušli u banku, popisali kompletnu imovinu i stavili na poseban račun, jer su svesni činjenice da ako neko nekada pokrene bilo kakav postupak, da će morati da odgovaraju. Da su okupirali Srbiju i da su ušli u ove banke, isto bi to morali da urade.
Morali bi da popišu kompletno svu imovinu, sva dugovanja, sva potraživanja, jer bi jednog dana neko to pitanje postavio i oni bi morali da odgovaraju. Ovako nikom ništa. Bankarski sistem potpuno uništen i dalje se uništava, odnosno nema šanse da se oporavi, a oni koji su za ovo najodgovorniji još uvek drmaju Srbijom i predlažu navodno zakone koji će popraviti situaciju kada je u pitanju stečaj.
Da su nekada u životu zaradili kašiku supe sami, drugačije bi se ponašali. Baš zato što nikada ništa u životu nisu radili, nego su došli sa dve kese, tašnom i mašnom, neki sa kalašnjikovima upali u Narodnu banku Jugoslavije, zato su i uništili ovu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman koji su predložili poslanici Zoran Šami, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Željko Tomić treba prihvatiti. Ako postoji elementarna pretpostavka korektnih izbora, onda je to dobar birački spisak.
Ako je postojao konsenzus do 2000. godine svih stranaka, sem Socijalističke partije Srbije, postojao je oko jedinstvenog biračkog spiska i tu nije bilo nikakve dileme, jer glavna borba se vodila oko toga da Srbija bude zemlja u kojoj neće moći da se manipuliše na izborima. Nažalost, do 2000. godine činjenica je da to nije bilo moguće.
Najdrastičniji primeri krađe na izborima dešavali su se na Kosovu i Metohiji, ali su se dešavali i u drugim mestima u Srbiji. Zato je 2000. godine, posle puča 5. oktobra, bez obzira na suštinske razlike među političkim strankama postignut konsenzus i donet je izborni zakon u kome je jedna od osnovnih stvari bila jedinstven birački spisak, jer ne treba objašnjavati nikome ko je iole na najbenigniji način učestvovao u izborima, jasno mu je šta znači jedinstven birački spisak. Da mu i nije jasno, treba da pogleda zemlje sa dugom demokratskom tradicijom, tamo gde niko i ne pomišlja da krade na izborima, tamo postoji jedinstven birački spisak.
Šta se to desilo da devet godina posle promene vlasti u Srbiji mi još uvek nemamo, pre svega, jedinstven birački spisak? To je nešto što objektivno navodi na sumnju da postoji mogućnost manipulacije prilikom izbora. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali ima iskustava u državama od nekih republika koje su izašle iz Savezne Republike Jugoslavije, recimo, Crna Gora koja je izašla sa jedinstvenim biračkim spiskom vrlo brzo, pa su tamo utvrdili, recimo, da ima birača koji su rođeni 1164. godine, a da ne govorim o nekim drugim stvarima koje su se našle u tim biračkim spiskovima.
Ne kažem da je bila želja vlasti da uradi loš birački spisak ili da na tako drastičan primer možda falsifikuje, ali govorim jednostavno mogućnosti da dođe do greške. Znate, onaj ko unosi podatke, moguće je da napravi grešku i da podatak ne bude unet tačno, ali jedinstven birački spisak i služi da bi se svi problemi vezani za birački spisak otklonili.
Prva i osnovna stvar, ono što je nas do 2000. godine, nažalost i posle 2000. godine uvek mučilo, to je problem ljudi koji su ili dva - tri ili više puta upisani u birački spisak, jer nema jedinstvenog biračkog spiska.
Postavljam pitanje gospodin Čipliću, koji je bio i sudija Ustavnog suda, da nam kaže gde građani Srbije, kao što su to ostale države, mogu da uđu i da dobiju jedinstveni birački spisak? To što vi ovde navodite da je jedinstven birački spisak povezan spisak svih biračkih spiskova po opštinama, to je suludo. Svaki taj birački spisak po opštinama je odvojen i on je celina za sebe.
Da je to stvarno jedinstven birački spisak, pre svega bi omogućili jednu stvar, da ne postoji mogućnost da se neko dva puta nalazi u biračkom spisku. Jednostavno operacija koja se zada vezano za jedinstven matični broj, apsolutno sve one koji su duplo upisani automatski izbacuje. Mi tu mogućnost ovde nemamo. Mi to eventualno imamo na jednoj opštini, tu mogućnost, ali nemamo na nivou Srbije i to je problem. Ko garantuje da jedan birač nije upisan u više opština? Uzmite teoretski, u Beogradu ima 17 opština, znači, jedan birač može da bude upisan u 17 opština i on u toku dana može da glasa na 17 mesta.
Takođe, uzmite neke okruge gde su opštine više gradske, odnosno gde je rastojanje manje, pre svega mislim na Vojvodinu, gde je moguće vremenski postići glasanje na više biračkih mesta, odnosno u više opština. To pravo može da se zloupotrebi. Postavlja se pitanje koji je interes vlasti, ako hoće poštene izbore, ako hoće korektne izbore, da to spreči? Koji je motiv?
Mi opravdano sumnjamo da je motiv baš zloupotreba mogućnosti da pojedini birači budu upisani na većem broju biračkih mesta, odnosno u više opština. Da ne govorim i to da je moguće i u jednoj opštini da čovek bude na više biračkih mesta, ali tu na neki način može da se spreči, a ovo ne može da se spreči, jer ne postoji jedinstven birački spisak.
Sada, em ne postoji jedinstven birački spisak, vi uvodite mogućnost da onog momenta kada se raspišu izbori da se birač prijavi, izrazi svoju želju da li će glasati na mestu prebivališta ili će glasati u mestu boravišta. Recimo, raspišu se izbori i neko kaže biću u Nišu, Vranju i itd, pa ću glasati tamo.
Znate kako danas stoji sa istraživanjem javnog mnjenja. Ozbiljni istraživači, ozbiljne firme koje se time bave u stanju su da daju vrlo precizne, sa vrlo malim greškama pretpostavke, otprilike koliko će ljudi izaći na izbore, kakav će biti odnos snaga, odnosno kako će se raspodeliti to biračko telo i na osnovu tih istraživanja vi imate realno mogućnost da kreirate izborne rezultate. Znate, ta istraživanja su u najvećoj meri interna i služe vlasti da bi stekla uvid pre nego što dođe do glasanja kakvo je raspoloženje među biračima. Sama činjenica šta vi već predviđate, kakve novine itd. govori o tome da ste vi svesni da ćete posle budućih izbora biti u situaciji da ćete prvo morati da kupujete poslanike.
Drugo, da već računate na neke koji su i sada u opoziciji, da će vam verovatno prići, a ovo je još dodatna mogućnost da se izborna procedura zloupotrebi. To bi trebalo apsolutno da se spreči, jer ne postoji mogućnost kontrole. Ako ne postoji mogućnost kontrole, automatski postoji mogućnost zloupotrebe. Zamislite bilo koju banku ili bilo koga ko radi sa novcem, ako nema kontrole. Ima li negde takve mogućnosti? Nema.
Nema je zato što je to jednostavna stvar, ko god radi sa novcem dolazi u iskušenje, u nekom trenutku, da eventualno zloupotrebi poverenje koje dobija. Zato su kontrole rigorozne. Tako je i na izborima. Znate, to su jednostavne stvari. Neko se plaši, zato što će izgubiti vlast, pa neće imati privilegija, neko se plaši zato što će gubitkom vlasti morati da dođe pod udar zakona, da odgovara za ono što je uradio.
Pogledajte sada Izveštaj Državne revizorske komisije. Ovo je prosto neverovatno, koliko je milijardi potrošeno a da se ne zna ni ko, ni kako, ni gde, ni zašto. Stigao je predlog za 2008. godinu završnog računa i odjedanput na volšeban način je to povučeno, nije dato poslanicima. Zašto Izveštaj Državne revizorske komisije nije dat poslanicima?
Sećam se 2001. i 2002. godine, kada je DOS došao na vlast, odmah su krenuli neki inspektori, čak je Božidar Đelić angažovao i penzionisane pripadnike vojske koji su se bavili tim poslom, da krenu po ministarstvima, ne bi li našli da li je neko zloupotrebio svoju funkciju, odnosno položaj, da li namerno ili nenamerno su pare trošene u skladu sa budžetom. Mnoge su prijave podignute, niko nije odgovarao zato što nije bilo zloupotreba, ali ovde u ovoj situaciji gde je nekoliko milijardi u pitanju, posebno je jedno ministarstvo prozvano da je trošilo sredstva na nezakonit način.
Dok ne budem dobio Izveštaj, neću o tome govoriti, jer nemam uvid. Gospođo Čomić, uvek se trudim, bez obzira što se vi smeškate, da ne iznosim podatke za koje nisam siguran da su tačni. Možda i nisu tačni, ali neko stoji iza tih podataka.
Prema tome, i u ovom slučaju hoću jednostavno da dobijem te podatke, pa da na osnovu tih podataka, da se pod hitno otvori rasprava u Skupštini RS.
Ali, ovim članom 7. vi na direktan način poručujete građanima Srbije da će uz ovakve mogućnosti da se zloupotrebi izborni proces i govori da vi apsolutno nemate nameru da definitivno otklonite mogućnost zloupotrebe izbornog i predizbornog procesa, odnosno mogućnost krađe na izborima. Ukoliko prihvatite ovaj amandman, nećete vi potpuno to otkloniti, ali ćete bar delimično smanjiti mogućnost da se predizborni i sam izborni proces zloupotrebljava i da neko krade na izborima u ime vas.
Podsećam vas na 1996. godinu, na onu koaliciju „Zajedno“, skraćenica „Koza“, kada ste duvali u pištaljke, lupali u šerpe itd, i tada svi oni koji su recimo bili u SPS-u, sećam se Nebojše Čovića, on nije hteo da prihvati odgovornost za ono što je neko radio u ime SPS-a, jer nisu svi krali. Krao je jedan deo, ali podsećam vas i na izbore 2000. godine, na septembarske izbore.
Znate, naši članovi izborne komisije su napustili izbornu komisiju jer nisu hteli da prihvate manipulaciju vezanu za podatke sa terena koji su dolazili. Tada se desilo da takođe neki nisu hteli da prihvate to što se radilo na terenu. Objektivno, pretpostavljam da i među žutima ima ljudi koji neće da prihvate da neko u njihovo ime krade, zato što je to navodno interes DS-a. Zašto bi to prihvatio?
Hoćete korektnu, poštenu, fer utakmicu, pa ko je bolji, neka pobedi. Dajte nam tu fer i korektnu utakmicu. Omogućite to. Napišite, nemojte da se udarate u grudi i da pričate kako ste pošteni, kako ste za demokratiju, a ovde, crno na belo piše da omogućavate da se izborni proces zloupotrebljava. To je osnovni problem.
Vi znate sa kakvim mogućnostima raspolaže opozicija – ograničenim. Kako mi možemo da iskontrolišemo sada rezultate na izborima, kada će tamo biti spisak onih koji glasaju u mestu boravišta, pa oni koji glasaju u mestu prebivališta, pa u zatvoru, u vojsci itd, u inostranstvu, objasnite mi, gospodine Čipliću, kako će i kojim će to mehanizmom biti omogućeno opoziciji da to utvrdi da je zloupotrebljeno?
Kako? Na časnu reč? Nemojte, znate, mi to nismo verovali ni onima koji su se kleli u časnu titulu, pa pionirsku itd, jer smo shvatili da se kunu oni koji u suštini nemaju poštenja, pa im je to jedini bio štit.
Prema tome, gospodine Čipliću, u ime Vlade prihvatite ovaj amandman. Mislim da će to delimično popraviti ovaj loš zakon vezan za jedinstveni birački spisak. Hvala vam veliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, najblaže rečeno, plašim se da uopšte niste razumeli ovu raspravu. Molim vas, ne mislim u pežorativnom smislu. Šteta je zbog toga što nije došao gospodin Milan Marković.
Gospodine ministre, mešate babe i žabe, mešate proporcionalne i većinske izbore. Govorite nam da u Engleskoj ne postoji jedinstveni birački spisak. Šta će njima jedinstveni birački spisak? Tamo su većinski izbori. Svaka je jedinica, pa šta će im... prost većinski sistem, bira jedna izborna jedinica, bira se jedan predstavnik i završen posao.
Ovde su proporcionalni izbori, ovde je Srbija jedna izborna jedinica. Gospodine Čipliću, da vas podsetim koliko smo se borili da ostvarimo i to pravo, da bude jedna izborna jedinica, jer ste vi zaboravili i to.
Sećate li se koliko ih je bilo? Dvadeset sedam, 29, pa sedam, pa ko će više da zapamti sve te političke mape ili izborne mape koje su se krojile prema predviđanjima da bi se pobedilo i da bi se postigao što bolji rezultat. Vi nam sad ovde slavodobitno pričate o tome da je ovo najbolje rešenje za Srbiju. Nije tačno, gospodine Čipliću. Pričate da ćemo ući u red zemalja koje imaju jedinstven birački spisak.
Pretpostavljam da logički možete da zaključite i da dođete do zaključka iz onoga što piše. Kaže - u Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog biračkog spiska. Molim vas, gde je taj jedinstveni spisak gde su sve opštine? Gde, sem što je to naziv zakona?
Gospodine Čipliću, to je vrlo jednostavna stvar i meni i građanima Srbije da sad kažete - evo, gospodo poslanici, vi jedinstven birački spisak imate na tom i tom sajtu, uđite na sajt i završili ste posao. Ili, ako je vama to teško, evo, SRS će vrlo rado sve te opštinske biračke spiskove da pretvori u jedinstven birački spisak. Siguran sam da Statistički zavod Srbije za relativno kratko vreme može da izađe sa jedinstvenim biračkim spiskom bez ikakvih problema.
Ono što ponovo posebno ističem, najjednostavnije...

Evo, završavam. Prvu stvar koju će da izbriše, to će biti duplo upisani, pa onda sve ovo ostalo.
Vi na ovakav način samo proširujete mogućnost zloupotrebe nejedinstvenog biračkog spiska.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se gospodin Čiplić pojavio, očekivao sam da ću dobiti odgovor na jednostavno pitanje – gde građanin Srbije može ili mi kao zainteresovana politička stranka da dođemo do jedinstvenog biračkog spiska? Vrlo jednostavno pitanje i molimo vas da nam odgovorite, posebno zbog toga što do vas sedi čovek koji se bavi ovom problematikom i koji može da vam, ne kažem vam da morate to da znate, ali on sigurno zna i može da vam kaže,  da  me uputite gde mogu da dođem do jedinstvenog biračkog spiska.
Član 10. na najbolji način govori da suštinski između lokalne samouprave, odnosno opštine, i ministarstva i jednog i drugog ne postoji veza. Vi to ne želite da uvažite zato što želite odvojene biračke spiskove po opštinama, po lokalnim samoupravama.
Našim amandmanom gospodin Petar Jojić je predložio da se doda 4. stav, gde bi sve promene od strane MUP automatski dovodile do promena u biračkom spisku. Međutim, vi ste to odbacili. Vi i u ovom članu prvom, birački spiskovi se zaključuju pet dana od izbora i te izmene donose u lokalnoj samoupravi, a na tri dana od početka izbora to donosi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Objasnite mi gde je tu logika? Gde je logika? Zašto jedan te isti posao, prvo da postoje dva roka, drugo da rade dva organa, lokalna samouprava i Ministarstvo? Da je jedinstven birački spisak, onda se to radi na jednom mestu i samo se prosledi. Sada postoje tehničke mogućnosti. Pomogla vam je Evropa da se opremite. Nemojte da nas navodite na zaključak da mislimo da ne želite to da radite, jer ako ne želite onda odmah krećemo sa tim koji su motivi zbog čega to ne želite da radite. Ako ovo obezbeđuje korektne izbore i izbornu proceduru, onda je logično da se zaključi da ne želite korektnu izbornu proceduru, odnosno da na ovakav način dobijate mogućnost da manipulišete izbornim rezultatima preko izborne procedure i to je nešto na čemu se zasniva osnovna stvar kada su u pitanju izbori.
Da li postoji mogućnost zloupotrebe, odnosno manipulacije ili ne postoji? Ako je vi sistemski ugradite, onda nam ne ostaje ništa drugo nego da ne samo da sumnjamo nego da smo ubeđeni da na ovakav način pripremate i spremate se da zloupotrebljavate izbornu proceduru. Nažalost, nije ovo samo jedna od mogućnosti. Tu proceduru na sve moguće načine zloupotrebljavate.
Gospodine Čipliću, pretpostavljam da ste i član Pokrajinskog odbora DS i da je na nekoj od sednica tog organa vaše stranke doneta odluka da se stotine hiljada tona hrane i hemijskih proizvoda kupi za potrebe domaćinstava, da se pakuju u paketiće i da se u toku izbora, čak i na sam dan izbora ti paketići dele širom Srbije.
Imamo otpremnice gde je Bojan Pajtić kao predsednik Pokrajinskog odbora DS Vojvodine potpisao papire. Pitam vas - da li ste vi trgovačka firma? O čemu se radi tu? Kako je moguće da nas ubedite da hoćete poštene izbore i da nećete da ih zloupotrebljavate i preko biračkih spiskova? Ako ih zloupotrebljavate na ovaj način...
Magacine smo snimali u kojima se dele paketići, gde se pakuju paketići sa aktivistima DS. Policija je zaustavljala šlepere u kojima su ti paketići prevoženi. Sve je potpuno jasno, očigledno. Međutim, nema rezultata. To je najveći problem sa kojim se suočava naša država i mi kao politička stranka koja želi da na ravnopravan način učestvuje u izborima, da niko ne bude favorizovan na bilo koji način, jer ovo je prosto neverovatno.
Pogledajte šta se sada dešava u Beogradu na Voždovcu. Da li to radi Grad Beograd, građani Srbije ili radi Dragan Đilas i DS? Gde god zakopaju ašov, oni trče i objašnjavaju kako to oni omogućavaju. Sa čijim parama? Da li su to pare Dragana Đilasa koje je uzeo preko firmi koje je osnovao od 2003. godine i zaradio milione evra? Imali ste priliku da čujete kako je zloupotrebio položaj i zakon kada je u pitanju izgradnja kuće gde se snima serija "Veliki brat". To je nešto na šta vas upozoravamo.
Dajte nam konkretne i korektne odgovore i ono što je najbitnije, zakonska rešenja u kojima se ne dozvoljava mogućnost zloupotrebe vlasti, odnosno manipulacija predizbornom i izbornom procedurom. Hvala vam.

        Gospodine ministre, odmah ću vas demantovati, zato što ste se pozvali na član 11, a mi između ostalog imamo amandman na taj član, koga će obrazložiti gospodin Mirko Munjić, koji ga je i predložio, jer tražimo da se to uradi kada je u pitanju bilo kakva promena, da se to uradi odmah, a ne posle tri ili pet dana itd. To će objasniti gospodin Munjić.
On pokazuje da ne želite da posao oko biračkih spiskova bude čist, nego ostavljate mogućnost manipulacije, jer da ste hteli čisto prihvatili bi naš amandman, a vi to niste uradili. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Čipliću, stvarno ne znam kakav je problem da mi odgovorite na pitanje - gde mogu da vidim taj jedinstveni birački spisak? Dajte mi odgovor. Gde je taj jedinstveni birački spisak? Nemojte da me ubeđujete da je potrebno da pet, šest organa radi jedan te isti posao ili dva organa. Zašto? Zašto to da rade? To je prosto neverovatno. Jedinstvena evidencija podrazumeva mogućnost bolje kontrole. To je elementarno pravilo, gde god da se radi. Imate 100 filijala i zamislite kada bi kontrola bila ograničena na filijale, ko bi to radio? Kada bi se to otkrilo? Ne, postoji jedinstvena kontrola. To je i sa biračkim spiskovima.
Jedinstvena evidencija omogućava jedinstvenu kontrolu i za to se zalažemo. Ne da u to bude uključeno 100 njih, nego jedno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i svi da preko toga idu i onda bi tu stvar bila završena, jer bi iz tog ministarstva se samo prosledilo lokalnim samoupravama i završili bi posao. Ovako, vi to nama uvijate, zavijate, obećavate, pričate, kunete se u poštenje, ali suštinski rezultati su takvi da se izborne procedure i izbori zloupotrebljavaju na raznorazne načine.
Dao sam vam primer konkretan kako se zloupotrebljava. Da li ste imali prilike da čujete, pošto ste pomenuli Englesku, da je na nekim izborima u Engleskoj neka od stranaka, recimo Laburistička stranka ili neki od kandidata, da su njeni aktivisti, odnosno članovi delili pakete širom Engleske? Šta mislite šta se dešava u Engleskoj? Vi ste dobar poznavalac tih prilika. Vi možete da nam kažete. Da li ste čuli, gospodine Čipliću, da li je u Engleskoj na nekim izborima bilo kada neko od učesnika na izborima delio pakete sa hranom, sa hemijskim proizvodima itd? Ja nisam čuo. Da se to radilo, mi bi to gledali i na SNN, odnosno nema svetske televizijske stanice koja to ne bi prenosila kao nešto nezapamćeno i neviđeno.
Prema tome, gospodine Čipliću ili prihvatajte amandmane koji vam omogućavaju bar delimično da ispravite ovo ili odgovarajte na jednostavno pitanja koja vam postavljamo. Tako ćete ubediti nas i građane Srbije da stvarno to što govorite je stavno istina. Ovako, moram da priznam, ne verujem vam.