Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice, ja stvarno nešto želim, ali niste pogodili šta želim. Kada bih bio maliciozan kao vi pa možda pretpostavio šta vi želite, možda bi vam se čak i svidelo.
No, da se vratimo na moje pitanje, pre svega za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao i pitanje Agenciji za privatizaciju.
Dobro je što ste vi, gospodine Rasime Ljajiću, tu da čujete kako se arče pare građana Srbije i države Srbije. Juče sam malo iznosio, vezano za ugovor koji je potpisan sa konzorcijumom finansijskih savetnika, vezano za privatizaciju „JAT ervejza“. Plaćena je suma od 1.250.000 dinara.
Ne znam tačno koliko ih ovde ima. Uglavnom se pojavljuju firme koje od početka privatizacije funkcionišu u Srbiji. Interesuje me koliko je Agencija za privatizaciju do sada dala para i gde su sve te firme učestovale kada je u pitanju privatizacija­?
Samo da vas podsetim, gospodine Rasime Ljajiću, recimo, Džeremi Mudi je dnevno dobijao 2424 evra, za 33 dana. Zamislite šta biste vi u vašem ministarstvu mogli da uradite sa ovolikim parama, koliko bi siromašnih moglo da se nahrani u jednom danu! Da vam ne navodim redom koliko je njih ovde dobilo samo za ovaj, jedan posao. A znate li šta se desilo sa „JAT ervejzom“? On je pred bankrotom.
Tražim da nam Agencija za privatizaciju dostavi to što su oni uradili, šta su napisali, verovatno neki akt, dokument na osnovu koga možemo da procenimo da li su oni taj svoj posao uradili dobro ili ne. Možda su oni uradili dobru studiju i predložili šta da se uradi, a možda je to neko blokirao. Otkud znamo. Tražim da mi se ovo dostavi. Znači, studija koju su oni završili, vezano za „JAT ervejz“.
Samo da vas podsetim, do sada je Agencija više od 200 puta angažovala raznorazne privatizacione savetnike. Zato insistiram na tome da nam se dostavi ko je angažovan, za koje firme tačno, i šta su uradili.
Samo da vas podsetim, „Sosijete ženeral“ je za „Ikarbus“ dobio 1,13 miliona evra. Taj posao je propao. Za Robne kuće „BDO eksel“ je dobio 360.000 evra. „Rajfajzen investment“ je naplatio za uspešan posao, za privatizaciju "Putnika", koji je takođe propao, 2,7% vrednosti. Interesuje me koliko je to? Za privatizaciju „Jugoslovenskog rečnog brodarstva“ trebalo bi da se naplati 1,35%.
Kada pogledate šta su sve ovi opljačkali od građana Srbije onda nije ni čudno gde se mi nalazimo. Za „Zastavu“ je do sada plaćeno 559.999 evra, a predviđeno je da se plati pedeset miliona evra. Aman, ljudi, dokle mislite da pljačkate Srbiju? Na šta ovo liči?
Gospodine ministre, vi ste u ministarstvu koje bi trebalo da pomogne ovim ojađenim i osiromašenim građanima. Pa, kojim parama? Zašto ne sprečite krađu u Vladi?
Zašto se ne pobrinete da nas ne pljačkaju na ovakav način? Je l' vi raspravljate o ovakvim papirima? Znate li vi uopšte o ovakvim papirima? Zbog toga se razboleo Mlađan Dinkić. Zato što bi morao da da odgovore na sva ova pitanja, jer je on taj koji drma i Agencijom za privatizaciju i Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj.
To je, kada se malo bolje prisetim, bila delatnost i sadašnjeg predsednika Vlade. I on će doći na tapet zajedno sa Dinkićem i mislim da će nositi istu uniformu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da od predloga ova dva zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi nema bolje optužbe dosmanlijskog režima i DS-a. Ova dva zakona na najbolji način pokazuju karakter i suštinu vlasti DS-a. Ujedno, nema boljeg dokaza od ova dva zakona da je ova dosmanlijska vlast, od 2000. godine, nanela neprocenjivu štetu Republici Srbiji i građanima Srbije.
Pre svega, ako uzmete samo principe vezane za predlog o broju zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi, dolazite u situaciju da odmah shvatite da je jedan broj ljudi obespravljen, da nemaju ista prava oni koji su zaposleni u lokalnoj samoupravi s onima koji su zaposleni u republičkoj administraciji, jer ste u republičkoj administraciji krenuli od jednog fiksiranog broja, a u lokalnoj samoupravi ste odredili da to bude u skladu s nekim prosekom koji je vezan za zemlje Evrope.
Zašto onda niste rekli koliki je taj prosek u državama, kada je u pitanju državna administracija, pa niste, po istoj logici kao što ste uradili u lokalnoj samoupravi, krenuli i u republičkoj administraciji? Zato što ste u republičkoj administraciji, kao i u lokalnoj samoupravi, vi odgovorni za ovaj broj ljudi koji je zaposlen.
Razumeo bih da ste 2001. godine krenuli s ovim zakonom. Čestitao bih vam, aferim, rešili ljudi da rade na način koji će biti koristan za državu, da se smanji administracija, da ta administracija stvarno bude servis građana i da taj servis bude jeftin. Šta se desilo? Desilo se potpuno obrnuto – 31. avgusta 2001. godine, u Vladi i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa radilo je ukupno 8.099 lica, od toga, 171 postavljeno lice i 7.928 zaposlenih.
Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. godine, državna uprava u Republici Srbiji kadrovski je uvećana za nešto više od tri puta, ukupno je bilo zaposleno 27.238 radnika. Ko je zaposlio ove ljude? Je l to onaj stari režim, diktatorski režim do 2000. godine? Ne, to ste vi uradili. Babe, strine, tetke i partijski kadrovi. Da ste pokazali ovakve rezultate kada je u pitanju privreda, vi biste vladali 100 godina. Zamislite da ste toliko ljudi zaposlili u privredi!
Šta ste uradili? Pokrali ste i opustošili Srbiju, tzv. pljačkaškom ili kumovskom privatizacijom, a sve one milione koji su opljačkani nazvali ste kolateralnom štetom, ili gubitnicima tranzicije. Kakve su oni imali šanse da na bilo koji način zaštite sebe, kada ste na svakom mestu, u svakom trenutku, gledali da opljačkate što više, ne vodeći računa o interesima države i o interesima građana Srbije? Treba li da vas podsećam, od one prve privatizacije Beočinske ''Cementare“, „Sartida“, Palate ''Ušće“, „Šećerane“, šta sve ne? Da li treba da vas podsećam na to? Koliko danas ima nezaposlenih? Preko milion. Koliko ih ima na ivici, ili ispod granice siromaštva? Vi priznajete 700 hiljada, ali sigurno ih ima mnogo više. Ko je doveo do toga? Vi ste doveli.
Vidite, kada je u pitanju broj zaposlenih, naša država ih ima više od Finske, Češke, Mađarske i Poljske, to gospodin Milan Marković zna odlično. Zamislite, Poljska ima 38 miliona stanovnika, Češka – 10,5, Mađarska – 10, a Finska – 500. Ove tri države su zemlje koje su, takođe, u tranziciji. Pogledajte, Poljska – 38 miliona, a mi sedam miliona i 400, a imamo veći broj ljudi u državnoj administraciji. Zbog čega? Zato što je trebalo da namirite sve svoje kadrove, sve svoje rođake, zato što vi vlast smatrate plenom, a plen treba da se razgrabi, da se opljačka, i sve što vam dođe do ruku vi koristite da biste se lično obogatili, da biste imali koristi, vaša stranka, vaši prijatelji i rođaci.
Evo jednog primera. Godine 2001, u Ministarstvu prosvete, čuveni Gaša Knežević je u to vreme došao u Ministarstvo, bilo je 400 ljudi koji su radili. Za kratko vreme, Gaša je zaposlio još 200. Povećao je broj za 50%, a MMF traži da se otpuštaju učitelji, nastavnici, profesori, da se otpušta tehničko osoblje, da odeljenja imaju po 30 učenika, da se đaci prevoze itd., da bi se uštedelo. Zbog čega? Zato što ste vi do ovoga doveli. Nije Gaša Knežević bio član SRS-a, nego DOS-a. DOS je ovo uradio, DS, pod vašim rukovodstvom je sve ovo rađeno.
Pazite, inspekcijski nadzor u pojedinim ministarstvima, to je bilo 2004. godine, pokazao je da su u državnoj upravi radno angažovana i lica koja nisu imala položen stručni ispit za rad u organima uprave. Samo u Ministarstvu prosvete i sporta, tokom 2004. godine, otkrivena su čak 122 takva lica.
Preglomazna državna uprava zahtevala je enormne budžetske izdatke, pa je u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu izdvojeno čitavih 84,5 milijardi dinara za finansiranje državne uprave i javnih službi, a ogromna budžetska davanja zabeležena su 2006, 2007, 2008, verovatno i 2009. godine, i sve dok budete ostali na vlasti, ovakva će situacija biti.
Da vas podsetim, u vreme kneza Mihaila, pa sve do 1918. godine, u Srbiji postojalo je svega osam ministarstava, tako da je srpska država u to vreme imala jednu od najjeftinijih i najracionalnijih uprava u tadašnjoj Evropi. Ali, ono što dođe pod vaše ruke, tu trava ne raste.
Sada da krenemo od Predloga zakona, gde vi kažete – trenutno ima u republičkoj administraciji 30.624 zaposlena i taj broj treba da se svede na 28.400. Postavljam jednostavno pitanje i tražim racionalan odgovor – šta znači ovih 28.400? Za mene je jedini racionalni odgovor – to je broj onih koje ste zaposlili do 2004. godine i onih koje ste zaposlili od 2006. godine, dok ste bili u Vladi sa Vojislavom Koštunicom, a ova razlika do 30.624, to su kadrovi koji su zaposleni iz drugih stranaka koje su činile vlast u prethodnom periodu i oni ljudi koji su tamo po stručnim i radnim kvalifikacijama, koji će ostati bez posla. Dokle ide vaš cinizam, to je, prosto, da čovek kaže da nema granica.
Pazite, član 2. kaže – maksimalan broj zaposlenih za svaki organ državne uprave, javnu agenciju i organizaciju za obavezno socijalno osiguranje određuje Vlada. Broj zaposlenih predviđen aktom o sistematizaciji radnih mesta ne može biti veći od maksimalnog broja zaposlenih određenog aktom Vlade iz stava 2. ovog člana.
Član 3. kaže – ograničenje iz stava 1. ne odnosi se na Republički hidrometeorološki zavod i Republički geodetski zavod, kao ni na angažovana lica za poslove prevođenja pravnih tekovina EU od strane Kancelarije za evropske integracije.
Vi ništa drugo i ne radite. Ništa drugo ne radite, samo prevodite i te rogobatne prevode direktno šaljete u Skupštinu, kako bi ih Skupština usvajala.
Ima jedna stvar koja je prosto neverovatna. Vi predviđate da otpustite ovoliki broj ljudi, ali, takođe, u članu 3. kažete da mogu da se angažuju lica, ali ne više od 10%, zaposlena na određeno vreme u republičkoj administraciji. Kada izračunate ovih 10% koje ćete zaposliti, imaćemo više od 30.624 zaposlenih i vi to ovde jasno govorite. Ko hoće da čita i tumači, potpuno mu je jasno da je ovo nova prevara od strane DS-a i Mlađana Dinkića. Tu nema nikakve dileme.
Kada pogledate samo 2009. godinu, ovde su stvari potpuno jasne, šta građani Srbije mogu da očekuju. Pazite, od 1. januara do 11. septembra 2009. godine, iz Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije izašao je 71 javni konkurs za prijem u radni odnos u državne organe Republike Srbije; 44 javna konkursa se odnose na prijem, odnosno zapošljavanje u radni odnos državnih službenika, a 27 javnih konkursa se odnosi na prijem, odnosno zapošljavanje u radni odnos funkcionera u državni organ.
Tako je 286 novih državnih službenika zaposleno na oglašenim konkursima i 67 novih funkcionera, takođe, na oglašenim konkursima. Ukupno 353 ljudi je zaposleno u periodu od 1. do 11. septembra 2009. godine. To je samo u 2009. godini, a hoćete racionalizaciju republičke administracije. To je isto kao što ste obećali one besplatne akcije od 1.000 evra. Da pogledamo kako to izgleda kada je u pitanju zapošljavanje po partijskoj liniji. Na osnovu evidentnih podataka koji su skinuti sa sajta Vlade Republike Srbije – 157 državnih službenika je u resorima koje vode funkcioneri DS - Boris Tadić i 32 funkcionera kojima upravlja DS, suma sumarum – 189; 99 državnih službenika u resorima koje vode funkcioneri G17, odnosno Mlađan Dinkić, i 11 funkcionera kojima upravlja G17, ukupno 110.
Šta se čudite, sećate se da je Dinkić odmah majku Mirosinku, 2001. godine, zaposlio u Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu, čini mi se, a žena mu je otišla kod Labusa. Ko će kome, ako neće majci i ženi. To je jasno. Tu je i osam državnih službenika u resorima koje vode funkcioneri SPS-a.
Rekorderi u zapošljavanju su: Ministarstvo finansija – 48, Ministarstvo pravde – 34, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – 46, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – 49. Otkud članstvo G17? Pa, svaki ima ugovor o radu, gotovo neće ostati nijedan. Ministarstvo zdravlja – 37. Pazite, u Ministarstvu zdravlja 37, a Bolnica „Dragiša Mišović“ gori, najverovatnije zato što je podmetnut požar da bi se prikrio kriminal prilikom rekonstrukcije. Ministar zdravlja, na pitanje – da li ćete podneti ostavku, kaže – svakoga dana se nešto desi u mom resoru. Zbog čega bi ministar trebalo da podnese ostavku?
On je šest godina u tom ministarstvu, ili sedam. Ljudi moji, kakva je ovo država, kakvi ste vi ljudi, šta radite s ovom državom.
Da bi građanima Srbije bilo potpuno jasno ko ste i kakvi ste, govori izjava svedoka Zorana Mitrovića, u vreme kada je ukupno dao 200.000 evra priloga DS-u u slučaju Gorana Kneževića.
U to vreme, Zoran Milić je bio vlasnik privatne firme „Parkus“ DOO iz Novog Sada, koja je u svom vlasništvu imala još neka preduzeća.
Kaže – krajem 2005. godine, ili početkom 2006. godine, dao sam 45.000 evra Goranu Kneževiću, a taj novac sam predao u prostorijama DS-a u Zrenjaninu. ''Jednom, tokom 2007. godine, čini mi se da su baš tada bili predsednički izbori'', to je za one paketiće koje idete i delite onima koje ste doveli na prosjački štap, koji umiru od gladi, ''drugi put, 2008. godine, i jednom sam novac doneo kući kod Gorana Kneževića.'' Interesantno, suma sumarum, to je 200.000 evra.
On kaže – prijatelj sam Gorana Kneževića. Goran je bio predsednik Gradskog odbora DS-a i znao sam da novac ide u prave svrhe, tada, kao i sada. On sada, izgleda, ne nosi više Goranu Kneževiću, pošto je u zatvoru, nego nekom drugom članu DS-a. Ovo ste vi, pljačkaši i uništitelji Srbije i imovine Srbije.
Pokazaću vam nešto što se graniči s nemogućim. Da li je moguće da se dešava u našoj državi? Ovo je ugovor o pružanju konsultantskih usluga – izrada i implementacija strategije privatizacije za Javno preduzeće „Jat ervejz“. Potpisan ugovor i ovde su oni koji su dobili pare. Pazite, Džeremi Mudi, neki veliki, koliko vidim, 2.024 evra je primao dnevno za svoje usluge, ukupno 80.000 evra za 33 dana. Neki Nikolas – 1.957, neki Francis – 1.917, pa 1.818, pa 1.750, 1.660, sve dnevno. Milutin Nikolić, šta mislite, da li je to radikal – 1.364 evra dnevno, Pavle Kavran – 1.250, Filip – 1.905, Džon – 1.905, Džejms Kuper –1.500 itd. Ukupno, ljudi, 1.250.000 evra je dato za ove konsultacije, a ''Jat ervejz“ je pred brankrotom. Ove pare nemaju ni savetnici Amerike za ovu svetsku ekonomsku krizu.
Vidite li kakva je razmera pljačke koja se sprovodi u Srbiji, koju vi sprovodite, jer u to vreme, koliko znam, direktor ''Jat ervejza“ je bio iz DS-a. Da vas podsetim sad na Aerodrom ''Nikola Tesla'', na Bojana Krišta, na one koji su uzeli otpremninu, kao što nam govori ministar sada, pa otišli u ''Skijališta Srbije''.
Dokle mislite da pljačkate ovu Srbiju i ovaj narod i da nam ovde obećavate, lažete kako ćete vi da sprovedete racionalizaciju? Kako je to moguće? Vi treba da odgovarate za ovo. To će biti više godina nego što smo sproveli pod Turcima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, dužni ste da štitite dostojanstvo Skupštine i pre svega onih koji se obraćaju ovoj skupštini i, nažalost, od strane njihovih koalicionih partnera na najgori mogući način se ponižavaju. To ste videli.

Ovde se aplaudira gospodinu Mrkonjiću, ali iz jednog jedinog razloga, gospodine Mrkonjiću, da skratite diskusiju i da ne govorite, jer njih uopšte nije interesovalo to što ste govorili. Oni su ovde sada došli samo da glasaju i ovakvu sliku možete da vidite jedino kada se završava neka tačka dnevnog reda, kada ih navataju da dođu da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice, a vi, gospođo predsedniče, ne reagujete. To je ono što je problem kada ste vi u pitanju, što procenjujete kada i na koji način treba da reagujete.

Gospodin Mrkonjić je imao, mogu da kažem, jednu emotivnu diskusiju zato što se bavi ovim poslom dugo godina, voli taj svoj posao da radi i smatrao je za obavezu, što bi trebalo da bude kod svih ministara, da odgovori praktično na sve primedbe ili zapažanja poslanika koji su u ovoj raspravi pokazali izuzetno veliko znanje, da su gledali da prouče dobro kompletno materijal i iznesu svoje primedbe, za razliku od poslanika vladajuće većine kojima je jedino cilj da se što pre završi i…

Dame i gospodo narodni poslanici, u velikoj meri sve ovo što je rekao Srđan Milivojević, ako bismo izuzeli ko govori (ne mislim ništa pežorativno, nego da nije pripadnik DS), mogao bih da prihvatim. Deklarativno, to je na neki način stvar protiv koje nijedan čovek ne bi mogao da bude. Protiv čega smo mi? Protiv prakse. Znate, ovo je reklama, ovo je EPP. Šta je pozadina? Pozadina je, suštinski, jedno totalitarno partijsko društvo koje se nije uopšte izmenilo u odnosu na neke ranije periode.
Podsetiću vas, kada ste imali priliku, to nije bilo davno, da pokažete da ste neko novo društvo, da se zalažete za neke nove vrednosti, vi ste pali na ispitu. Postoje tri akcije Službe državne bezbednosti iz 2001. godine: „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“. Tom prilikom je obuhvaćeno oko 50 lica koja su praćena bez odobrenja Vrhovnog suda. Među tim licima su najviši politički vrh, kriminalci iz bivše i tadašnje vlasti.
Rekao sam da postoji mogućnost da se na osnovu informacija koje bismo mogli da dobijemo od BIA možda otkriju i neke činjenice vezane za ubistvo Zorana Đinđića jer je neposredno praćeno i njegovo okruženje, i to najbliže okruženje. Da li znate ko je to sprečio? Nije SRS, to je sprečila Demokratska stranka. Odbili su da Odbor za odbranu i bezbednost dobije te informacije, koje bi na neki način utrle put da se službe državne bezbednosti, odnosno BIA, i civilne i vojne službe bezbednosti ne zloupotrebljavaju od strane vlasti.
To niste uradili i zbog toga nemate moralno pravo da bilo kome govorite, ni u prošlom ni u budućem vremenu, da li će raditi isto to što ste radili vi. Jer, da smo dobili informacije, znali bismo ko je naredio te istrage i, što je posebno važno, znali bismo korisnike informacija koje su prikupljene od tih ljudi. Onda bi se mnoge stvari raspravile.
Ono što ste spomenuli u vezi sa drogom u „Komercijalnoj banci“, gospodine Milivojeviću, da li je bilo koje lice optuženo da je ono što je nađeno u trezoru na protivzakonit način dopremljeno u trezor?
Pazite, sva droga, koja se nađe bilo gde …
(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme.)
Samo da završim rečenicu.
(Predsednik: Završite rečenicu.)
...završiću rečenicu, može da bude oduzeta na carini, od policije, ili od vojske na graničnim prelazima. Da li postoji jedan jedini gram koji je na drugi način došao u taj trezor? Ako jeste, a neko nije odgovarao, onda ste vi odgovorni. Prema tome, o tome morate da vodite računa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milivojeviću, da je neko drugi u pitanju, vrlo jednostavno biste mogli da dođete do istog zaključka do koga sam i ja došao, da postupanje DS kada su u pitanju „Kaktus“, „Mačva“, „Šumadija“ odslikava DS na najbolji mogući način, odnosno njeno poimanje šta znači vlast koja ima civilnu kontrolu. To je suština.
Jedan vaš predstavnik u jednom duelu mi je rekao da je civilna kontrola ministar zato što ga bira Vlada. To je prosto neverovatno. On je državni sekretar Ministarstva za odbranu. To je način kako vi poimate vlast. Vlast po svaku cenu, to vam je cilj i jeste zavisni. Zato ste ušli u koaliciji sa SPS-om, jer ste ušli sa protivnikom koga ste 2000. godine posle 5. oktobra hteli i fizički da eliminišete.
Da se vratimo na „Kaktus“ i „Šumadiju“. Sud jeste rekao jedno, na osnovu nekih činjenica i elemenata koje je imao i doneo je presudu. Da li je ona pravno utemeljena, da li je pravična ili ne, neću da ulazim u to, nemam činjenice, ali ovo što bismo mi dobili, vezano za ove tri akcije, mnogo je važnije nego ono što je uradio sud. Gospodine Milivojeviću, napokon bismo uspostavili civilnu kontrolu i stavili do znanja svakoj vlasti da će biti procesuirana, odnosno da će odgovarati za zloupotrebu bude li zloupotrebljavala službe državne bezbednosti.
To je suština, jer se službe državne bezbednosti, ne samo u ovoj državi, u skoro svim državama u svetu, zloupotrebljavaju u političke svrhe od strane onih koji su na vlasti. Normalno je da su te zloupotrebe mnogo manje u državama gde je civilna kontrola jača, gde ima dužu tradiciju. Trebalo je da krenemo tim putem, ali vi ste sprečili pokretanje, odnosno da krenemo tim putem, i to je vaša odgovornost. Zato nemate moralno pravo da o tome govorite. Ne razlikujete se od totalitarnih režima, jer takođe upotrebljavate službe državne bezbednosti.
Još jedna stvar, vas su prozivali da je ta droga koja je nađena u „Komercijalnoj banci“ završila na ulicama. Razmislite i o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što tu nije ministar pravde, pošto bi prvo pitanje trebalo da bude upućeno baš ministru pravde, pa neka se to uradi pismeno.
Postavljam pitanje – kako je moguće da u kancelariji državnog sekretara Slobodana Homena, pored zastave Srbije, bude istaknuta i zastava EU?
Time se direktno krši član 30. stav 4. Zakona o državnim obeležjima, gde se kaže: „Zastava Republike Srbije nalazi se na desnoj strani, spreda, gledano od zastave strane države ili međunarodne organizacije, ako se ta zastava ističe u Republici Srbiji, prilikom zvanične posete ovlašćenog predstavnika strane države ili međunarodne organizacije“. Jedino ako Slobodan Homen nije i strani državljanin.
To je, prosto, neverovatno i zapanjujuće je na kakav način se ponašaju naši zvanični državni činovnici. Ako ste mogli da tužite, da podnesete optužbu ili prekršajnu prijavu, šta ste već uradili, zbog toga što je Boris Tadić bio na stadionu, mislim da Slobodan Homen ne bi trebalo da uživa veću zaštitu od Borisa Tadića. Trebalo bi da se pokrene postupak. Pre svega, zato da se ovo nikada više ne desi, a drugo, zato što je prekršio Zakon.
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu inostranih poslova – šta će preduzeti i kako će reagovati na izjave ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua u Sarajevu?
Kada pogledate šta je on rekao i ono što priča Boris Tadić, prosto čovek ne može da poveruje – ili je Boris Tadić apsolutno neinformisan, ili prelazi preko nekih stvari preko kojih se ne može preći.
Kako može da se pređe, kada ministar inostranih poslova Turske kaže da je cilj turske politike uspon otomanskog Balkana?
Da li je Boris Tadić obavešten o ovoj izjavi ministra inostranih poslova? Kaže: „Turska je odgovorna za BiH. Napravićemo Balkan Kavkaz, Srednji istok, zajedno sa Turskom.“ Takođe je rekao da su istorija, sudbina i budućnost Turske i BiH zajednički, kao što je i teritorijalni integritet BiH za Tursku jednako važan kao i teritorijalni integritet Turske.
Da li to on upozorava da će Turska reagovati kao da neko napada njenu teritoriju? Šta je sa Republikom Srpskom? Da li Turska podrazumeva da je i Republika Srpska deo otomanskog Balkana i da bi u skladu s tim Turska trebalo da vodi spoljnu politiku, jer on to i ne krije? Turski ministar inostranih poslova kaže: „Mi želimo novi balkanski region, utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti, saradnji i kulturnoj harmoniji – to bi bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoleća Balkana su uspešna priča, pa je sada treba obnoviti.“
Ali, postoji jedna stvar koju mi znamo. Možda ministar Turske ne zna. Za vreme njihove uspešne priče mi smo bili u ropstvu skoro pet vekova. Oslobodili smo se tog ropstva. Da li nama Turska nagoveštava da bi moglo da se ponovi to stanje? Kako je moguće da nam takva zemlja bude strateški partner? Ima li neko normalan u ovoj državi ko vodi ovu državu?
Recite mi šta bi se desilo kada bismo mi uputili pitanje turskom predsedniku – kako oni rešavaju pitanje Kurda u Turskoj? Da li bi to bilo mešanje u unutrašnje stvari Turske ili ne, ili da po istom receptu Srbija ima isto pravo da rešava pitanja unutrašnjih stvari, kao što to rešava Turska?
Ja razumem da se Turska bavi pitanjima njihove nacionalne manjine na KiM-u, koja je izuzetno ugrožena, ali nije bila nijedna jedina reč, kada je u pitanju KiM…

Gospođo Čomić, pre člana 88, ide član 87. Čuo sam da ste obavestili službu da pozove predstavnike Vlade, ali bio bi red da mi te predstavnike sačekamo. Mislim da je to osnovni red i da bismo na taj način poštovali i Poslovnik. Mislim da je trebalo da predstavnici Vlade sede već na početku sednice, između ostalog, bilo je i pitanja koja su upućena, koja su važna za predstavnike Vlade koji danas sede u Skupštini Republike Srbije.
Vi koji se trudite da poštujete Poslovnik, mislim da ne bi trebalo ovom prilikom da ga kršite. Neće vam to oduzeti mnogo vremena na putu ka Evropi. Mislim da će, čak, doprineti da brže idete u Evropu, jer ćete neposredno pokazati da poštujete ono što ste sami doneli, odnosno propise.
Poslovnik Skupštine Republike Srbije je propis po kome ova skupština treba da radi. Mislim da ste vi najpozvaniji da ga štitite i vi to u velikoj meri i radite. Ne mogu da kažem da smo uvek zadovoljni načinom na koji to radite, zato što vam je ovaj poslovnik omogućio da slobodno procenjujete i da donosite odluku na osnovu svog mišljenja, ali, ovde su stvari vrlo precizne, jasne i mislim da bi vi to trebalo da uradite, da bismo mi kasnije, kada pogrešite, na neki način poštovali to što grešite, jer kažemo, nepristrasni ste, ponašate se prema svima isto.
Ovako, imam utisak da smo mi poslanici tu da vi isterujete strogoću, a kada je u pitanju neko drugi, onda to ne radite. Samo sam hteo da, zbog tog utiska, poštujemo Poslovnik.

Član 87, gospođo Čomić. Ne treba da ga čitam, jer sam siguran da ga vi odlično znate, kao što sam siguran da sve članove odlično znate.
U čemu je ovde problem? Način kako primenjujete i prilike kada primenjujete su različiti. Siguran sam da ste vi mene razumeli i nemam dilemu o tom pitanju, ali vaše objašnjenje nije ni na koji način odgovarajuće, gospođo Čomić. Vi imate jasno, precizno, pred sobom Poslovnik. To što ste vi nas obavestili gde se nalaze predstavnici Vlade je potpuno periferno za ovaj problem. Oni mogu da budu gde god hoće. Možda idu sad s predsednikom Turske, možda su u protokolu, i to je stvarno važan njihov zadatak, ali to nema nikakve veze s primenom Poslovnika i vi to dobro znate.
Trebalo je da se zakaže Zakonodavni odbor mnogo ranije, da se sve završi. Znate da sednica počinje u 10 sati. Jednostavno, upozoravam vas da ne možete da predviđate kako će se tok sednice odvijati. Mi smo mogli odmah u 10 sati da pređemo na dnevni red. Možda će biti dana kada nijedan šef poslaničke grupe neće imati nijedno pitanje. Ne možete vi da pretpostavljate. Možda i možete, ali ne možete na bazi pretpostavke da se ponašate.
Prema tome, ponovo vas pozivam da poštujemo Poslovnik i da predstavnik Vlade sedi u Skupštini. Mislim da bi to rešilo sve ove probleme koje trenutno imamo, a vas ne bi stavljalo u nezgodan položaj, jer zbog ovakvog načina rada ćemo se stvarno učvrstiti u uverenju da postoje poslanici drugog reda, poslanici prvog reda, a mislim da vama nije to interes.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo pitanje ću uputiti Ministarstvu prosvete – šta će preduzeti povodom konkursa koji je izašao 30. septembra od strane Ajzak fonda, pod nazivom  "Saznajte šta je NATO u Pragu i Briselu"?

Konkurs je raspisan za desetoro srednjoškolaca iz cele Srbije, da provedu dva dana u Briselu i tri dana u Pragu kako bi se upoznali sa NATO i programom Partnerstvo za mir, čija je članica i Republika Srbija. Tom prilikom će im biti prezentovani svi detalji i razlozi zbog kojih je Češka Republika želela da se pridruži NATO-u, prava i obaveze članova, kao i razlozi zbog čega bi Srbija trebalo da učestvuje u NATO.

Postavlja se pitanje da li je moguće da se ovako nešto dešava u Srbiji. Jedna fondacija, a objasniću vam posle ko su ti ljudi koji stoje iza nje, praktično kupuje duše naših najmlađih ljudi, srednjoškolaca, i pokušava da od njih stvori iste one koji se nalaze i u Ajzak fondu. Praktično, da ima ljude koje će, kada budu završili određene škole, doći u situaciju da lobiraju i da oni budu predstavnici NATO-a u Srbiji. A Ministarstvo prosvete ćuti.

Da li Ministarstvo prosvete ima taj program šta će videti oni prilikom posete NATO-u? Da li će možda videti sve one snimke iz 1999. godine, raketiranje mosta u Grdelici, raketiranje izbegličkih kolona, ubistvo male Milice Rakić, rušenje bolnica, mostova, zgrada, razaranje Srbije? Da li će to naši srednjoškolci videti u Briselu i da li će im objasniti da je to bila samo kolateralna šteta, kako nas je svojevremeno Džejmi Šejn, portparol NATO-a, obaveštavao u vreme bombardovanja SRJ?

Ovako nešto apsolutno mora da se spreči. Ministarstvo prosvete mora da reaguje i da vodi računa o tome gde naši učenici mogu da idu i u koje institucije treba da idu.

Šta je Ajzak fond? Kažu da je to nezavisan, neprofitni i nevladin trust mozgova, registrovan kao fond sa sedištem u Beogradu, a služi za unapređivanje evropske i evroatlantske integracije u Srbiji.

Ciljevi su, daću vam samo jedan, za koji mislim da je najvažniji - da doprinese transformaciji srpskog društva na njegovom putu ka integraciji u Evropu, EU i NATO. Ali, dame i gospodo, Narodna skupština je donela odluku da Srbija bude neutralna zemlja. Kako neko može da radi protiv takve odluke?

Kada se sve pogleda, šta radi Ajzak fond, suštinski se dolazi do jednostavnog zaključka, da se radi o svojevrsnoj agenturi i lobističkom centru NATO-a, čije su osnovne aktivnosti praćenje rusko-srpskih odnosa i minimiziranje istih. Kada se pogleda ko su oni koji vode ovaj fond, onda ni najmanje ne čudi zbog čega se oni bave ovim poslom.

Pavle Janković, predsednik Ajzak fonda, bio je pre osnivanja fonda na funkciji pomoćnika ministra za politiku odbrane, u vreme ministra Davinića. Sećate se onih brojnih afera - "Pancir", "Satelit" itd. Inače, poznat je po tome što su ga, dok je bio na radu u australijskoj ambasadi, izbacili iz australijske ambasade jer su došli do nepobitnog zaključka da je britanski špijun.

Koliko ima naša grupa, 15 minuta?

Dame i gospodo poslanici, u okviru ovog predloga zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF-u i kredita koje ćemo dobiti, baš zbog toga što mislim da je važno da se građanima Srbije stavi do znanja za šta će se verovatno koristiti ova nova zaduživanja, potrudio bih se da na jednom konkretnom primeru objasnim na koji način se sve arče pare građana Srbije, odnosno ovi krediti, i ne samo ovaj poslednji koji se uzima, nego svi koji su uzeti od 2000. godine. Nije ni čudo što je naša država jedna od najzaduženijih na svetu.

Između ostalog, jasno vam je, imali ste prilike da čujete od MMF-a njihove zahteve, da se izvrši reforma kada je u pitanju državna administracija, da se smanji broj radnih mesta, jer je on u odnosu na veličinu naše zemlje enormno veliki i normalno je da i mnogo bogatije zemlje ne bi uspele da izdrže ovoliki broj činovnika koje mi danas imamo.

Samo da vas podsetim da smo na početku 2001. godine imali nešto oko sedam i po hiljada zaposlenih u državnoj upravi, bez policije i Vojske, a da je u decembru 2003. godine taj broj narastao na preko 28 hiljada.

Iako imate obećanja ove vlade da će izvršiti reformu u državnoj upravi, da će doći do smanjenja broja zaposlenih, pokazaću vam na mnogim primerima, danas samo na jednom, da je to obična farsa i obmana građana Srbije.

Bez posla će ostati oni koji tu rade mukotrpno, verovatno dugi niz godina, oni će dobiti otkaze, a svi koji su zaposleni po partijskoj liniji ostaće i dalje.

I ne samo da će oni ostati, nego će doći i novi radnici, koji se svakodnevno zapošljavaju iako se svi kunu u to da zapošljavanja više neće biti, da će biti izvršena racionalizacija itd.

Izneću jedan primer zato što mislim da je interesantan, odnosi se baš na Skupštinu Republike Srbije, i to bi na najbolji mogući način, ili kako vi "žuti" volite da kažete - ''transparentan'' način, pokazalo građanima Srbije, a verovatno i vama, pošto ni vi ne znate šta se sve radi u vaše ime, kako se zloupotrebljava ova država, kako se zloupotrebljava položaj.

Naime, danas je u "Politici" izašao konkurs Narodne skupštine Republike Srbije. Treba da se zaposli rukovodilac sektora za organizacione i administrativne poslove.

Pogledajte samo koliko je ovde napisano šta bi dotični radnik trebalo da ispunjava. Kad pogledate ovaj tekst, neodoljivo pomislite da je u pitanju predsednik SANU. Jer, neverovatno je ovoliko objašnjenje za jedno radno mesto i da se traži ovako velika stručnost, znanje itd.

Znate li šta je tu interesantno? To što se, izgleda, već zna za koga se raspisao oglas. To je najveći problem, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije. Izgleda da je oglas raspisan za čoveka koji već radi u Skupštini Republike Srbije. Doduše, radi na određeno vreme. Radi kao savetnik sekretara.

Kaže - nije važno što po sistematizaciji treba da ispunjava određene uslove, treba da bude pravnik. Zato i insistiram da treba da promenimo sekretara, jer očito je da se ne poštuje zakon. Problem je što on radi na određeno vreme, kaže - do povratka radnika, ali nepostojećeg radnika, verovatno dok se ne vrati sa trudničkog bolovanja. Ali, ne zna se ko je radnik i ne zna se kada će ostati u drugom stanju. Do tada će taj raditi na ovom radnom mestu na kome radi.

Interesantan je još jedan podatak, mislim da će to obradovati sve građane u Srbiji, da dotični radnik ima 63 godine. Čuven je po tome što ga je Dragoljub Mićunović primio u Pionirsku organizaciju kad je on bio predsednik Komsomola. Onda vam je jasno o čemu se radi. A inače je on u Saveznoj Skupštini Republike Jugoslavije radio u vreme dok je Dragoljub Mićunović bio predsednik Skupštine.

Žao mi je što nije tu gospodin Zoran Šami, on je uložio ogroman napor da dođe do rezultata gde su potrošene pare za nekoliko garišni i zavesa koje su oštećene 5. oktobra, prilikom upada DOS-a u Saveznu skupštinu Republike Jugoslavije.

Ono što je interesantno, bila je tu i budžetska inspekcija, bio je tu i SBPOK, mislim da je tada bio UBPOK, ali nema veze, nekako je to zataškano, ali dotičnom radniku su zabranili da ulazi u Saveznu skupštinu. A on šta će, mlađan, kud će sa 60 godina, uzeo je otpremninu.

Kažu da je uzeo nešto oko 30.000 evra. Kao i Šutanovac, kao i mnogi. To je manir. Doduše, za razliku od Šutanovca, on 24 meseca najverovatnije nije radio, čini mi se, treba to da se preispita, što je u svakom slučaju mnogo pozitivnije nego kada je u pitanju Šutanovac.

Ali ovo zbog čega se on prima, ima pozadinu da se sprema neki E-parlament, valjda Evro parlament ili Evropski parlament.

Dobro, elektronski parlament. Odlično, mislio sam evropski, pa reko' to bih i mogao da razumem. Zašto elektronski parlament? Pa, zato što je dotični radio na uvođenju ove elektronske opreme. (Hvala vam što ste mi pomogli.)

Dotični je radio na uvođenju ove opreme i ova oprema nije proradila sve do pre nekoliko meseci, i to na insistiranje Borisa Tadića, da bi se preselili u ovu zgradu iz zgrade u Kralja Milana. Ali, evo, vi znate, obilazili ste evropske parlamente, nigde ne postoje ovakve poslaničke jedinice. Nigde.

Znate, pre svega zbog glasanja, ovde kada treba da glasate, dobijete uputstvo. Kada dođe neki gost, da biste mogli da slušate prevode, takođe dobijete neko uputstvo. Za ovaj elektronski sistem su plaćene neverovatne sume, ali interesantno je da posao nije dobio najbolji ponuđač, nego neka druga firma, a najbolji ponuđač je bio podizvođač te firme koja je uvela elektronski sistem.

E, sada dotični, koji očigledno ima iskustva, koji će uložiti sve svoje radno i životno iskustvo, svoje stečeno znanje, doduše odmah posle rata, kad je elektronika još uvek bila na početku, ali verovatno je u međuvremenu savladao sve te veštine, taj i takav čovek treba da dođe na ovo već unapred pripremljeno radno mesto koje ste otvorili i koje omogućava na ovakav način da se arče pare građana Srbije.

Ono što je posebno interesantno, postavlja se pitanje ko će za ovo da odgovara na osnovu zakona. Ako samo okrenete ovu stranicu „Politike“, ovde imate oglas - „Vlada Republike Srbije, Generalni sekretarijat Vlade, Beograd, Nemanjina 11“. Nisam uspeo sve da sračunam, ali ima oko 30-ak novih radnih mesta, gde ljudi treba da se zaposle. Koga vi obmanjujete? Kome vi pričate o reformama, racionalizaciji, reorganizaciji, o tome da ćete uštedeti, da će država da se ponaša odgovorno, da će država voditi računa itd.?

Pogledajte koliko je nezaposlenih u Srbiji. Milion i više. Pogledajte koliko je siromašnih. Vlada priznaje da je preko 700.000 građana Srbije na ivici ili ispod ivice siromaštva. Da li znate koje su granice siromaštva? To je oko 40 dinara dnevno. Pitam vas - kako je moguće da se preživi sa 40 dinara dnevno? Da li povezujete sada što malo-malo pa u novinama osvane vest da su u nekom stanu našli neku staru osobu koja je umrla, a najčešći razlog smrti je glad?

A kako i mogu da prežive kada ste vi njihove mukom stečene penzije, ono što su ulagali u penzioni fond, potrošili? Sada nas obmanjujete, pa kažete - nemoguće je da se isplaćuje ovoliki broj penzija na ovoliki broj zaposlenih. Ali, ti zaposleni odvajaju u penzione fondove za sebe, ne za sadašnje penzionere. Sadašnji penzioneri su odvajali za sebe i trebalo je da ih te pare čekaju.

Znate da su penzioni fondovi jedni od najsigurnijih fondova svuda u svetu, zato što se vodi računa da bilo kakva ulaganja iz tih fondova moraju biti apsolutno sigurna. Postavljam pitanje – šta je sa parama iz penzionih fondova koje su ulagane u mnoge objekte u Srbiji? Čiji su to sada objekti? Da to možda nisu oni objekti koji su prodavani za jedan evro, tri evra itd.?

Sada ubeđujete penzionere da je nemoguće da im isplatite penzije. Da li razmišljate šta će se desiti sa vama kada budete otišli u penziju? Ko troši sada vaše pare? Hoćete li prihvatiti da ne možete da primate penziju zato što broj radnika koji možda tada bude radio nije dovoljan da bi se odvajalo za vaše penzije? Šta ćete onda da radite? Zar mislite da ćete poboljšati ekonomsku situaciju u državi tako što ćete zapošljavati ljude od 63 godine, a mladi ljudi će biti na birou za zapošljavanje ili će odlaziti trbuhom za kruhom?

Vi ste dosta dugo prebacivali kako su mladi odlazili 90-ih godina. Da li ste izračunali koliko ih je otišlo do 2000. godine? Kolika je ta armija danas, armija razočaranih, onih koji su verovali u ona obećanja do 2000. godine, da će se eventualno stvoriti uslovi, da će imati mogućnosti da svoju budućnost grade u sopstvenoj zemlji, da stvaraju porodice, da rade?

Ali su posle vrlo kratkog vremena shvatili da od toga nema ništa, da je to bila najobičnija prevara, najobičnija laž kako biste u njima dobili one koji će vas podržati verujući da ćete ispuniti sve njihove težnje, sve njihove sne, ono što ste im obećavali, da bi shvatili da je to jedna od najvećih prevara i najvećih laži koje ste nastavili da činite. Samo da vas podsetim za besplatne akcije, „Zastavu“ i sve ono što ste obećavali i što niste ispunili.

Ovo je jedan od najboljih načina da i vi vidite ko ste, a i da vidite one koji navodno vode ovu državu, kako je vode i gde je vode.

Hvala, gospođo predsednik. Pre svega, vezano za vaše izlaganje, samo da napomenem da ja nijednog jedinog momenta nisam pominjao dostignuća i uspehe koji su postignuti od strane ovoga koji se predviđa da će biti na ovom radnom mestu u vreme otkako ste vi predsednik, ali ste se očigledno našli pogođenom.

Pretpostavljam da je možda to strah zbog sekretara Skupštine, da on možda nije ušao u neke dilove, pa vi unapred hoćete da se ogradite, što ja prihvatam i mislim da je korektno i da treba. Jer, poznajući rezultate ovoga, nisam siguran da on nije debelo već krenuo da se bavi poslom na isti način kao što je to radio u prethodnom mandatu.

Samo da bih i poslanicima i građanima Srbije na neki način približio svu ovu farsu oko ovog radnog mesta, već sam vam pokazao koliki je tekst kojim se objašnjava šta sve ovaj dotični treba da zna... Ne celu rečenicu, ne daj bože, ko zna kolika je, nisam uspeo da stignem do kraja. Pročitaću vam jedan deo.

Kaže - opis poslova radnog mesta: organizuje rad u sektoru, stara se o blagovremenom izvršavanju radnih zadataka odeljenja unutar sektora, vodi brigu o otklanjanju svih slabosti ili nedostataka unutar nižih organizacionih jedinica u sektoru kako bi se omogućilo nesmetano koordinirano odvijanje planiranih aktivnosti zajedno sa načelnicima odeljenja unutar sektora, učestvuje u izradi pojedinačnih finansijskih planova tih odeljenja, a sa rukovodiocem sektora za finansijsko-materijalne poslove u izradi finansijskog plana Narodne skupštine na godišnjem nivou, stara se o zakonitom i ekonomičnom raspolaganju sredstvima budžeta namenjenim za rad Narodne skupštine.

Ovde ću da se zaustavim. Zato što se on dokazao, gospodo poslanici. U njegovo vreme naručen je i plaćen softver za ambulantu i frizerski salon. Da li vi verujete ovome? Softver za ambulantu i frizerski salon? Gospođo predsednik, da li postoji frizerski salon u Skupštini Republike Srbije? Nema ga. Ali, on je nas ošišao, odnosno građane Srbije, ošišao i obrijao, i to nasuvo izgleda, i ponovo ima nameru da to radi.

Ono što je problematično, dragi građani Srbije, pljačkate se na sve moguće načine. Jer, gde god se okrenete, gde god zagrebete, naiđete na pljačku. To nije šišanje, ovo je neverovatna pljačka, ovo je brutalna pljačka. Vezana je za Turističku organizaciju Srbije, gde je direktor gospođa Gordana Plamenac. Kaže da je postavila Vesnu Racu Radosavljević iz G17 za zamenika direktora u TOS-u, iako u sistematizaciji o radnim mestima takvo radno mesto ne postoji.

Šta je tu čudno? To je u ovoj državi normalno. I ovaj dotični radi na radnom mestu koje ne postoji i zamenjuje radnika koji ne postoji dok se ne vrati sa bolovanja, koje ne postoji. Šta više da vam pričam? U kakvoj mi to državi živimo? Ne mogu sve, samo neke stvari koje su izuzetno važne.

Kaže - ova dotična je jednog Mlađana Miškeljina, koji je na odsluženju civilnog vojnog roka u jednom od domova zdravlja u Beogradu, koji je zaposlen u Turističkoj organizaciji Srbije, slala bez odobrenja Ministarstva odbrane Republike Srbije u inostranstvo na sajmove u Torinu i još neke gradove zapadne Evrope. Pored toga, direktor Gordana Plamenac je sa Miškeljinovim rođakom sklopila fiktivni ugovor o radu na određeno vreme, tako da mu je omogućila redovno primanje ličnog dohotka iako je na odsluženju vojnog roka.

Normalno, čovek služi civilni vojni rok. Ako služi civilni vojni rok, što ne bi i primao platu? Sasvim normalno. Da je normalna država, on bi vojni rok služio u kasarni, za šta se zalagao SRS. Ima prigovor savesti, nije nikakav problem. Ne nosi oružje, služi u kantini, služi u svim službama u kojima može da odsluži vojni rok, a da doprinese ovoj državi. Ali, nije ovo jedina stvar.

Kaže, takođe, Gordana Plamenac je bila direktor firme „Hog Robinson“, koja se bavi rezervacijama avio-prevoza i hotela, pri čemu se preko te firme i dalje vrše rezervacije avio-prevoza i hotela od strane Turističke organizacije Srbije i pretpostavlja se da je Gordana Plamenac suvlasnik navedene firme. Šta je tu čudno? Kome će čovek, ako neće sebi? Normalno je. I još se bune. To stvarno nema smisla. Šta je tek Krišto radio?

Kaže, prethodno sedište Turističke organizacije Srbije (slušajte pažljivo ovo) bilo je u SIV III, y ylici Omladinskih brigada, koje je od strane Vlade Republike Srbije dobijeno besplatno, a sada je to preseljeno u Čika Ljubinu ulicu broj 8, vlasništvo „Slavija banke“ koja je pred stečajem i TOS za to plaća zakupninu od milion dinara mesečno. Adaptacija novih kancelarija u Čika Ljubinoj broj 8 plaćena je 34 miliona dinara.

Mesečna plata Gordane Plamenac iznosi 150.000 dinara. Plata zamenice direktora (inače, ne postoji takvo radno mesto, ali to nije razlog da se ne plati, i to pošteno) iznosi 130.000 dinara. Plata Biljane Šujice, pomoćnika direktora, iznosi 120.000 dinara. Ipak postoji raspon. Nije uravnilovka, nego se vodi računa. Direktor Gordana Plamenac za otpuštanje radnika u Turističkoj organizaciji Srbije priprema one zaposlene čiji su mesečni lični dohoci između 27.000 i 35.000 dinara.

Ovo je ono što sam poručio građanima Srbije. Bez posla ćete ostati vi koji primate ovolike plate, i manje, a ovi koji su došli preko stranaka, koji troše milionske sume, koji na sve moguće načine pljačkaju ovu državu, ukoliko im budete dali poverenje, nastaviće to da rade i dalje. A ja se nadam, iskreno govoreći, da ste, građani, imali do sada dosta informacija da shvatite da oni pre svega treba da idu pred istražne organe i napokon da odgovaraju za neviđenu pljačku koju skoro deset godina vrše nad ovom zemljom i nad vama. Hvala vam veliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednik, vi ste mi juče toplo preporučili da vam napišem sve probleme vezane za SRS i za činjenicu da u ovom parlamentu postoje poslanici prvog i drugog reda. Nažalost, nisam uspeo da vam napišem, ali sada ću vam izneti problem koji se desio juče na Odboru za inostrane poslove, kada je određivana delegacija za posetu Parlamentu Holandije, gde je trebalo da idu članovi Odbora za evropske integracije i Odbora za inostrane poslove.
Određena je delegacija, predložena su tri poslanika DS, da ne ulazim u to koji su tu još poslanici, međutim, nema nijednog poslanika SRS, iako mi imamo članove odbora i u jednom i u drugom odboru.
Sada postavljam pitanje: po kom principu vi određujete delegacije? Vi ste za ovo odgovorni, vi, kao predsednik Skupštine. Vaše vreme će biti obeleženo time da se pojedine strane potpuno marginalizuju i da ne poštujete ono što su građani Srbije rekli na izborima u maju 2008. godine. Da li se nekome sviđaju ili ne sviđaju poslanici SRS, to je, mislim, potpuno periferna stvar. Kao predsednik Skupštine, dužni ste da poštujete volju građana Srbije, ovo ukazuje na to da se već po ko zna koji put ovako brutalno gazi, i to od predstavnika DS.
Upozoravam vas, treba da povedete o tome računa, jer kada se sve ovo završi, normalno da ćete odgovornost snositi vi, kao predsednik Skupštine, ne tamo neki sportista, džokej, koji je predsednik Odbora, koji je u svojoj biografiji dosta stvari već napisao, tako da jedna ovakva stvar, manje ili više, njemu neće značiti ništa, ali vi biste o tome morali da vodite računa. (Aplauz.)

 Gospođo Dejanović, prekršili ste Poslovnik i svesni ste toga. Zbog čega to radite, stvarno ne znam. Ako treba da štitite DS na takav način, onda mislim da ste potpuno pogrešno shvatili vašu ulogu predsedavajućeg, odnosno predsednika Parlamenta.
Vama bi svi poslanici trebalo da budu isti i prema svima da imate iste aršine, ali vi izgleda da niste u stanju da se na takav način ponašate i prihvatate da u Parlamentu postoje poslanici prvog i drugog reda i najbolji primer, zbog toga vam zahvaljujem, bio je vaš postupak kada mi niste dali repliku. To što ste dali gospođi Kolundžiji, ne samo da prihvatam i odobravam, mislim da je potpuno normalno da u Parlamentu treba da raspravljamo sve stvari a ne na nekom drugom mestu, ali vi to sprečavate načinom kako vodite sednice i vašim odnosom prema poslanicima.
Mislim da ne postoji poslanik u Skupštini koji ne bi postupio u skladu sa Poslovnikom i na izlaganje gospođe Kolundžije dao repliku bilo kom predstavniku SRS, zato što se njeno izlaganje sve vreme odnosilo na SRS. Valjda to ne treba da vam objašnjavam i da vas nekim drugim logičkim zaključcima navedem na to da ste vi brutalno zgazili Poslovnik i da suštinski predvodite ovakav način ponašanja u Parlamentu. Dokle će to da traje i kako će se odraziti, imaćemo prilike da vidimo. Upozoravam poslanike drugih stranaka da ovakav način postupanja, danas će to biti radikali….
(Predsednik: Molim vas, privedite kraju.)
… sutra će to biti neka druga stranka...
(Isključen mikrofon.)