Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, bez obzira što ovo nije vaša uža specijalnost, nego šira, ali dobro, ipak postoje neke stvari koje bi mogli da objasnite, vezano i za ovaj predlog ovog zakona i pojedinih članova.
Gospodin Buha je pokušavao da vas ubedi u to da prihvatite ovaj amandman, jer mi razumemo, tu bi trebalo da sedi gospodin Šutanovac, ali on sada organizuje prevoz za Arenu, da tata tamo ne bi bio sam, a očekujem da ćete se i vi pridružiti. Verovatno će sa kumom na kraju i da zapeva neku, nije to ništa sporno.
Gospodine ministre, ali morate da priznate da službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zakona itd. Pa ovo što piše - u okviru Ustava, na neki način nama koji nismo pravnici, nismo baš stručnjaci, da nam objasnite šta je pisac hteo da kaže, pa bi nam eventualno neke stvari i neki postupci možda bili jasniji kada su u pitanju naše službe bezbednosti i načini kako one funkcionišu. Možda su to ti ustavni okviri da bi mogli da razumemo, posebno kada su u pitanju porodice haških optuženika ili onih koji se nalaze na poternicama.
Voleo bih, gospodine ministre, da nam kažete da li je to u okviru Ustava, u okviru zakona, da li je to poštovanje ljudskih prava i slobode, da samo zbog toga što je neko nečiji brat, tetka, baba, sin, žena, da li se automatski njemu suspenduju sva prava?
Koliko se sećam, prvi neki pisani zakonski akt vezan je za Hamurabija, valjda pet hiljada godina pre nove ere, tamo otprilike na onim glinenim tablicama piše da niko ne odgovara za zločin koji je učinio neko drugi i da niko nema pravo da rođaka ili bilo koga saplemenika kažnjava zbog toga što je neko počinio neki zločin.
Mi smo, nažalost, svedoci da naše službe bezbednosti, na najdrastičniji način, iz političkih razloga, i to političkih razloga koji nisu vezani za našu državu, čak ni za političke stranke, što je još teže, vuku štetne poteze po njih same.
Ali, jednostavno su primorani od strane onih koji su praktično okupirali kompletno Srbiju, faktički KiM, ali zahvaljujući drugim službama koje su instalirali unutar naše države, mi se de fakto nalazimo pod okupacijom, ali u gorem smo položaju nego da smo stvarno okupirani.
Da smo okupirani, oni bi morali da vrše taj posao ili da plaćaju naše ljude koji bi to radili, ali bi morali i da odgovaraju za sve propuste, nezakonite poslove koje rade, za kršenje ljudskih prava i sloboda, a ovako su oni potpuno abolirani. Jednostavno, kažu, ne radimo mi to, to rade vaše službe bezbednosti.
Imali ste skoro prilike da budete obavešteni i preko sredstava javnog informisanja, a i neposredno od poslanika SRS da je prema porodici Ratka Mladića povedena čitava hajka.
Njegov sin više ne zna kako da opstane. Darko Mladić, čovek koji ima svoju porodicu, dvoje dece, pokušava, kao i svi mi, da opstane radeći. Ne radi ni u jednom državnom preduzeću, ima neku svoju malu firmu, radi posao na zakonit način, ali vi ste krenuli da ga potpuno uništite, šaljete mu inspekciju, idete kod njegovih poslovnih partnera, tražite da mu otkažu poslove.
Ima još drastičniji primer kršenja njegovih prava. Pripadnici službe bezbednosti, ili Bije, privode ga. Mi postavimo poslaničko pitanje - na osnovu kog zakona, člana, zbog čega su priveli Darka Mladića, a oni obmanjuju i lažu i javnost i poslanike, kažu da je on sam dobrovoljno došao na informativni razgovor.
Pretpostavljam da ste čuli onu čuvenu narodnu, da je ispustio svoju plemenitu dušu u prisustvu vlasti. Kada vam dođe dvoje-troje njih u kožnim jaknama, mislite da dobrovoljno ide? Ne, oni ga jednostavno privode. Ni to im nije dovoljno, nego su sačekali njegovu ženu ispred ulaza u preduzeće u kome radi i nju su priveli na informativni razgovor.
Neverovatno je do kojih granica vi ponižavate našu državu i do kojih granica gazite ljudska prava i slobode ljudi koji su samo rođaci nekih koji se optužuju od strane Haškog tribunala, inače, u narodu uživaju izuzetno veliki ugled, jer su srpski heroji, branili su srpsku nejač, izvršavali su svoju patriotsku i svoju obavezu jer su pripadnici vojske.
Imate, gospodine ministre, slučaj Milene Ivanović, čiji je sin takođe bio uhapšen, koja je kao majka privođena na informativne razgovore i od nje je traženo da izda svog sina, da potvrdi da su krili Ratka Mladića u svojoj kući. Nažalost, žena je pre mesec i nešto dana preminula.
To su stvari koje dovode našu službu do apsurda. Bolje da nemamo takvu službu. Šta će nam? I ovako nam Amerikanci sede i u Generalštabu, ne samo Amerikanci, svi redom, u svakom ministarstvu.
Ne znam koliko njih sedi u vašem ministarstvu, ali u svakom ministarstvu sede ili pripadnici MI-6, ili Cije, ili BND-a, jednostavno, svih zapadnih obaveštajnih službi.
Bolje bi bilo da mi uopšte nemamo ovakvu službu bezbednosti, ne bi morali da izdvajamo ovolika sredstva. Vama ni Džems Bond ne bi pomogao, jer taj koga imate izgleda da je spakovao sve podatke sa kojima je služba raspolagala i odneo ih u Vašington. To je problem sa kojim se vi suočavate, odnosno suočava se naša država. Zato mislim da nam ovakva služba ne treba i da ovim zakonom ni u kom slučaju nećemo biti u poziciji da dobijemo službu koja će raditi u korist ove države i građana ove države.

Da bude preciznije, dame i gospodo poslanici, o obrazloženjima. Nažalost, tu ne postoji mogućnost da se javite povodom obrazloženja, zato sam se javio povodom amandmana.
Gospodine ministre, gospodo iz DS-a, ne znam da li ste imali prilike da vidite obrazloženje Vlade i da li preko ovakvog obrazloženja, vi kao stranka, i vi, kao ministar, možete da pređete.
Ne znam po kojim to pravilima, po kom zakonu vojnici mogu da nose bilo kakvo obeležje, sem po rodu, radna uniforma, svečana uniforma, po činu, da ne nabrajam sve, da obeležavate vojnike s kog su područja.
Da li to, gospodine ministre, u nekoj daljoj fazi vodi mogućnosti da se obeležavamo po nacionalnosti, pa da se obeležavamo po veri, pa da se obeležavamo po nekim sklonostima, jer i to ste, u krajnjoj liniji, doveli do apsurda? Stvarno, pitam Demokratsku stranku, da li ona stoji iza ovakvog obrazloženja?
Gospodine ministre, ja o amandmanu uopšte ne govorim, govorim o obrazloženju, već sam rekao na početku, to su dve različite stvari. Uopšte, ko je napisao ovakvo obrazloženje – pripadnici Vojske Srbije iz Autonomne Pokrajine Vojvodine imaju pravo da nose značku sa obeležjima Autonomne Pokrajine Vojvodine?
(S mesta, Nada Kolundžija: To je Čanak napisao, to je njegovo obrazloženje.)
Izvinjavam se onda.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog čega su Hrtkovci značajni?
Tačno, to jeste mesto zločina i to treba javno reći, mesto zločina koji je počinio Zapad, odnosno SAD i Evropska unija. Oni su pokušali da stvore aferu i da žrtvu optuže za zločine koje su oni počinili. Zbivanja u Hrtkovcima počinju onda kad se iz hrvatskih gradova masovno isteruju Srbi. To je bilo značajno pre ''Oluje'', to je 1991, 1992. i 1990. godina. Između ostalog, imate u izveštaju Ujedinjenih nacija da je iz Hrvatske, iz gradova, proterano preko 250.000 Srba.
Kada su krenuli da traže nov dom, jer im nije bilo opstanka u Hrvatskoj, tada su, uz pomoć Rimokatoličke crkve, uz aktivnu ulogu katoličkih sveštenika, krenuli da razmenjuju srpsku imovinu u Hrvatskoj za imovinu Hrvata u Hrtkovcima. Dolazimo do nespornih činjenica, da je svaka takva imovina bila zamenjena na višestruku štetu Srba.
Ispričaću vam samo jedan primer. Čovek koji je zamenio svoju imovinu za imovinu Srbina u Hrvatskoj, u gradu Šibeniku, pre nekoliko meseci vratio se u svoju kuću, otkupio je od onoga s kim se zamenio, dao je 30.000 evra, prodao onu imovinu koju je ovde zamenio sa Srbinom i zaradio preko 250.000 evra.
Zato su Hrtkovci izuzetno značajni. Hrtkovci su mesto u kome žrtva treba da bude proglašena za zločinca i da odgovara.
Zahvaljujući Vojislavu Šešelju, zahvaljujući timu za odbranu Vojislava Šešelja, mi smo prikupili sve podatke, sistematizovali i objasnili svačiju ulogu u tom zločinačkom poduhvatu. Oni koji su zainteresovani da dođu do istine, mogu da uzmu i da pročitaju knjigu, videće da je od prve, odnosno od naslovne strane, pa do zadnje korice, sve istina. Nažalost, u tom zločinačkom poduhvatu, najtežu i najštetniju ulogu igrali su pojedinci iz srpskog naroda, koji su se zarad para stavili u službu srpskih neprijatelja. Zato su dobili adekvatan naziv. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, pretpostavljam da ste pre nego što ste ušli u salu imali prilike da pogledate novine.
Pretpostavljam da dobijate bar jedno šest-sedam dnevnih novina. Donesite jedne čija naslovna strana nije vezana za DS.
Kao običan građanin, da nisam politički ostrašćen, da nemam nameru da na bilo koji način to koristim ili zloupotrebljavam u političke svrhe, pred današnjim naslovima bih se zapitao, kao čovek, prvo, da li je ovo moguće, da li je moguće da se ovo, ako je tačno, objavljuje a da država ne reaguje?
Ako nije tačno, onda nešto s vama nije u redu. Ja sam to i juče govorio, sve te informacije dolaze od strane vašeg koalicionog partnera, odnosno, u najvećoj meri, iz jednog ministarstva.
To govori o vašem moralu. Zašto pristajete na to? Ako to nije tačno, kako je moguće da budete u koaliciji i da sada optužujete SRS i poslanike SRS-a zato što iznose činjenice?
Čekajte, molim vas, ako za vas nisu činjenice ovo što je iznosio gospodin Krasić, onda ne znam šta su. Ja bih želeo, na neki način, da shvatite da mi samo radimo ono što je naš posao. Iznosimo stvari za koje mislimo da su protivzakonite, da štete našoj državi i da smo dužni da obavestimo i Narodnu skupštinu i građane Srbije. Znam da vama ne odgovaraju, kao što ne bi ni nama, kao što nijednoj drugoj stranci ne bi odgovarale takve činjenice, ali sa time morate da se pomirite.
Prvo i osnovno, ja znam da ćete vi to uraditi, uradićete, ili vam je namera, kada se završe izbori, da onda uradite ono što morate, jer s tim teretom vi, jednostavno, ne možete da opstanete u politici, a to je Zoran Đinđić i svi oni koji su bili uz njega, koje ste vi, u najvećoj meri, odstranili, ali su repovi još uvek ostali.
Pogledajte naslov jednih novina, naslovne strane – ''Svi Đinđićevi ministri moraju da idu u zatvor''. Nemojte, molim vas, i vi optužujete nas!
Vi imate legitimne i zakonske načine da, na neki način, sprečite to ako nije tačno. Ako je tačno, ne kažem da ste to vi, da su to ovi ljudi koji sede u klupama, ali vi ste Demokratska stranka i morate neke stvari da raščistite. To je problem sa kojim ste se vi suočili.
Mi to, kao politički protivnici, na neki način, ne mogu da kažem, nije to zloupotreba, jednostavno, koristimo. Znamo da ne odgovara, ali morate s tim da se pomirite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi trebalo prihvatiti amandman gospodina Igora Bečića, jer, stvarno, ovde postoje problemi kada je Ministarstvo, odnosno Vlada pokušala da obrazloži zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Stav 3. kaže - vojnom obavezniku koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti, želi vojnu obavezu da zameni civilnom službom, omogućiće se služenje u civilnoj službi, pod uslovima i na način propisan posebnim zakonom.
Mislim da bi jedini razlog koji bi mogao da se uvaži bio verski razlog i tu ne bi bilo nikakve dileme.
Kad već postavljate pitanje moralnih razloga, stvarno bi trebalo taksativno da se navedu koji su to razlozi zbog čega država ovako ozbiljnu stvar treba da uvaži, odnosno da da pravo regrutu da služi civilni rok. Stvarno morate da objasnite, prvo, nama poslanicima, a i građanima Srbije, da znaju, eventualno onima koji imaju nameru da ne služe vojni rok, da kažu - neću iz moralnih razloga, pa navede koji su to moralni razlozi. Takođe, treći opravdan razlog – savest. Raspitao sam se, da budem siguran šta bi to moglo da bude i šta se pod tim podrazumeva.
U najvećoj meri, to bi bile osobe koje kažu da ne mogu da služe vojsku jer su po prirodi pacifisti, nisu za nasilje, nikad nisu upotrebili oružje, nikada nisu prekršajno ili na bilo koji drugi način kažnjavani i, eventualno, oni bi došli u obzir, posle provere, da se uvaži taj njihov prigovor savesti.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje - zašto vi, odnosno Vlada, ili onaj ko je pisao zakon nije vodio računa o našoj državi? U redu, civilno služenje vojnog roka, ali to ne treba automatski da podrazumeva služenje vojnog roka van Vojske. Zbog čega? U Vojsci postoji toliko poslova koji nisu vezani za oružje. Zašto bi država trebalo da izdvaja iz budžeta da plaća te službe? Može sve da radi.
Profesionalno, oni koji su pristali da služe vojni rok, to vreme treba da iskoriste da steknu najkvalitetniju moguću obuku, znači, da se u granicama njihovih fizičkih mogućnosti sve vreme služenja vojnog roka obučavaju za budući poziv, odnosno buduće, eventualno, učešće u bilo kakvim vojnim akcijama.
Neću ulaziti u to šta radite u Ministarstvu. Mene interesuje da se to precizira zakonom. Mi ćemo sada imati budžet. Vojska treba da ima precizne podatke o tome koliko novca troši na ove druge službe koje podrazumevaju rad koji nema nikakve veze s oružjem, od kuhinje, do svih drugih službi za kojima Vojska ima potrebe. Tu ne treba nijednog momenta imati dilemu, toliko i toliko svake godine treba, kada se popuni toliki broj, onda, eventualno, oni, ako ih ima više, mogu da se upućuju da menjaju pelene, itd.
Još jedna stvar o kojoj treba da vodite računa, posebno u profesijama koje su deficitarne, a problematične, a to je, recimo, briga o starijima, rad u gerontološkim centrima ili ustanovama ometenih u razvoju itd., jeste da država ciljno iskoristi mogućnosti koje ima, a ne da se oni koji neće da služe vojni rok na jednostavan način, bez ikakvih problema, toga otkače. O tome, gospodine ministre, morate da vodite računa.
Kad kažete - iz moralnih razloga, postavlja se pitanje koje, na neki način, može da postavi vojnik koji je prihvatio da služi, a u slučaju da se donese odluka da naša vojska bude upućena u neke države, recimo, sve pretpostavke su da ćemo mi biti upućivani u države u kojima su Amerikanci započeli rat, trenutno je to Avganistan, Irak, već se predviđa Iran. Verujem da će veliki broj vojnika imati moralnu dilemu zbog čega moraju da idu u te države, jer je on položio zakletvu, obavezan je po zakonu.
Bez obzira na to što ćete pustiti da se u prvom momentu oni dobrovoljno javljaju, doći će trenutak kad nećete imati dobrovoljaca, a moraćete da zadovoljite dragog Džordža, i onda ćete izdati naredbu i pokupiti ljude. To je problem koji se postavlja. Oni stvarno imaju moralni problem. Neće da ratuju za Amerikance, neće da idu u terorističke ratove, neće tom prilikom da dolaze u situaciju da prisustvuju ratnim zločinima koje vrše Amerikanci, za koje imate podatke da ih vrše širom zemaljske kugle, gde god započnu rat.
Evo vam najočitijeg primera koliko je rukovodstvo Amerike, od predsednika, pa naniže, nemoralno. Mi se godinama zasipamo informacijama o tome da Iran proizvodi nuklearno oružje, odnosno ušao je u proizvodnju atomskog oružja, proizvodnju obogaćenog uranijuma, da bi mogao da napravi atomsku bombu, kao što je ceo svet bio zasipan informacijama da Irak proizvodi oružje za masovno uništenje.
Gospodine ministre, možete da se smejete koliko god hoćete, ali za takve stvari se u normalnom životu odgovara pred sudom, i to debelo. Mi smo pre dva dana saznali da je izveštaj Centralne obaveštajne agencije predsedniku Amerike dostavljen 2003. godine, u kome se kaže da je takva proizvodnja uranijuma obustavljena.
O tome predsednik Amerike nije obavestio, ne samo svet, nego ni sopstvene građane, a vi dolazite u situaciju da treba s takvom državom da sarađujete. Ima li očitijeg primera čime se sve služe Amerikanci da bi ostvarili sopstvene ciljeve? Ali, dobro, ako se oni već time služe, zar mi treba u tome da učestvujemo? Zar treba unapred da kažemo da ćemo slati do hiljadu vojnika zato što je njima to potrebno, zato što njihove prljave poslove treba da vršimo širom sveta? Jedino u tom slučaju bi postojao moralni razlog koji bi naveo veliki broj vojnika da ne idu u te misije.
Samo ću vam reći još jedan primer, da vidite u kakvu sve situaciju može da se dođe slepo slušajući Amerikance i izvršavajući sve njihove naloge.
Bosna i Hercegovina već treći put šalje svoj kontingent u Irak. Vi znate da je na početku 90-tih godina, deo Bosne i Hercegovine, ili muslimanski deo, u velikoj meri, bio podržavan od strane islamskih država, verujući, pod naletom propagande i svih laži kojima su zasipani, da ih na takav način pomažu. Sad pogledajte u kakvoj su situaciji. Sada su te zemlje doživele da oni kojima su oni pomagali dolaze u države u kojima su Amerikanci započeli rat i pomažu Amerikancima. Danas to rade u Iraku, sutra će, možda, da rade u Iranu. Zato morate o tome, gospodine ministre, da vodite računa.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vi ćete verovatno formalno vašom većinom da usvojite ovaj predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, ali ni građani, ni država Srbija ovim neće dobiti ništa.
Formalno ćemo imati zakon, ali suštinski taj zakon neće služiti onoj svrsi kojoj bi trebalo da služi a to je da država Srbija i građani Srbije budu sigurniji, da budu sigurni i u imovinsku i u ličnu bezbednost, da budu sigurni da neće u ovoj državi vršljati ko kako hoće i na način na koji misli da njemu odgovara, a ne državi Srbiji.
Kako je uopšte moguće da bilo ko poveruje u to da ćemo mi biti sposobni da naše službe, od vojnih do policijskih, budu u mogućnosti da obavljaju svoj posao? Kako je moguće, kad je u Generalštabu čitav sprat dat NATO paktu, odnosno Amerikancima? Da li postoji još neka država u svetu koja na ovakav način gazi sopstveni suverenitet? Da li vi mislite da smo mi u stanju da na ovakav način zaštitimo sopstvenu državu od onoga ko je naš najveći neprijatelj i to je pokazao u poslednjih 20 godina, a evo polako privodi kraju sopstveni cilj, otimačinu Kosova i Metohije?
Kako možemo da poverujemo da ćemo biti zaštićeni kad jedan od bivših ministara inostranih poslova potpisuje sporazum sa NATO paktom? Po tom sporazumu vojnici NATO pakta kad god hoće i gde hoće mogu da prolaze kroz našu državu, mogu da iznajmljuju vojne objekte, a posle toga predsednik Republike potpisuje SOFA sporazum po kome daje apsolutni imunitet vojnicima NATO-a, posebno američkim vojnicima, i oslobađate ih bilo koje odgovornosti, čak i u slučaju da izvrše ratne zločine, da ih izručuju bilo kojoj drugoj državi, da im sude u ovoj državi, sem da ih vrate u SAD.
Kako je uopšte moguće da mi verujemo da će naše službe bezbednosti biti sposobne da štite našu državu i te poverljive podatke, koje neće moći da daju ni Skupštini Srbije, jer imate u ovom odeljku do kojih granica mogu da se traže podaci od Vojno-bezbednosne ili bilo koje druge agencije, kad su u sedištu NATO-a našim predstavnicima otvoreno rekli da očekuju da naša država potpiše sporazum o razmeni poverljivih informacija i da ih uopšte ne interesuje da li će to biti ratifikovano u Skupštini Srbije, kao što nijedan prethodni sporazum nije bio ratifikovan jer oni će po tom sporazumu sprovoditi sve radnje za koje su zainteresovani.
Zar mislite da bi, da je bio potpisan takav sporazum, general Perišić bio uhapšen prilikom odavanja tajni Džonu Nejboru, američkom diplomati, odnosno špijunu na teritoriji SRJ? Ne, mi ćemo po tom sporazumu praktično naše službe bezbednosti staviti u službu SAD, odnosno NATO-a. Mi ćemo ih plaćati, oni će raditi, ali će raditi u njihovu korist. To je problem sa kojim se mi suočavamo. Mi smo država koja je, nažalost, bukvalno, ne formalno, potpisala kapitulaciju, država koja sprovodi sve ono što sprovodi neka država kada kapitulira samo to još uvek formalno nije stavljeno na papir.
Takođe, ovim zakonom se predviđa mogućnost političke, ideološke i interesne neutralnosti službi bezbednosti. Ima li neko u Skupštini Srbije ko veruje da je to tako? Ima li od vas neko, i u koaliciji, koji veruje da služba neće biti zloupotrebljavana, odnosno da ministarstva neće biti zloupotrebljena? Pa, vi to osećate na sopstvenoj koži. Sve ove afere... Evo, današnji ''Glas javnosti'' kaže da je ovaj veliki kriminal vezan sa zemljištem PIK-a Zemun afera u kojoj je učestvovao neki bivši ministar Vlade Zorana Đinđića, da je i danas ugledan član DS-a, da je vrlo bogat, samo nisu stavili sliku, a to radi vaš koalicioni partner.
To su sad odnosi između vas, ali molim vas, kako je to moguće? Kako je moguće da u jednoj zakonom uređenoj državi neko izađe sa takvim informacijama? Pretpostavljam da su to poverljive informacije. Kako je moguće da se dođe do tih informacija? Jednostavno, neko iz Ministarstva unutrašnjih poslova daje svojim novinarima, jer im je interes, pošto se očito približava momenat raspisivanja predsedničkih izbora, i sad oni, DSS, DS-u polako stavljaju klipove u točkove. Umesto da to bude informacija koju će razmatrati Odbor za odbranu i bezbednost, da se dođe do tih podataka, da se jedanput sve te afere raščiste, one se koriste u međusobnom obračunu.
To je problem sa kojim se mi suočavamo već dosta dugo. Dok je postojala SCG, Odbor za odbranu i bezbednost nikada nije mogao da dođe do podataka kada su bile u pitanju neke afere i očigledna umešanost pojedinih državnih organa, odnosno ličnosti u te afere. Imao sam prilike da na jednoj sednici Odbora, sećate se svi one čuvene afere ''Pancir'', zato što sam imao pouzdane informacije i podatke o tome da su umešani najviši državni organi, tadašnji predsednik države, tadašnji ministar odbrane, uz još neke ličnosti iz države... Kada smo došli do informacija da je od strane političkih struktura izvršen uticaj i na vojne i policijske obaveštajne službe da ne daju informacije, što je očigledna zloupotreba, i kada smo to stavili na dnevni red, znate li šta se desilo? Pa, vrlo jednostavan način da se skine sa dnevnog reda demokratski, većina o tome odlučuje i onda dolazimo u poziciju da, iako su svi svesni da je politika umešala svoje prste, da je izvršila pritisak, mi ne možemo da to istražimo zato što ne odgovara vladajućoj većini. To će biti uvek tako. Kada bude opozicija u pitanju, te informacije će izlaziti bez ikakvih problema na svetlost dana.
Prošlo je, čini mi se, dve godine, seća se gospodin Šami, on je učestvovao u radu te sednice i glasao da se to skine sa dnevnog reda, ali evo, ta afera doživljava sudski epilog. Ne mislim samo na gospodina Šamija, sedeli su ovde i iz redova DS-a, glasali su da se skine sa dnevnog reda, ali, evo, doživela je sudski epilog.
Sud će sad da raspravi, pretpostavljam da ćemo doći do činjenice koja bi trebalo da ukaže na sve aktere. Šta ćemo, recimo, sa Svetozarom Marovićem? On više nije ni građanin. Gospodin Vlahović se smeje, ali to je činjenica. Onda kada smo mogli nešto da uradimo, vi to niste hteli zato što vam je politički odgovaralo, bez obzira na štetu koju je država imala.
Evo, to se pokazuje na najbolji način u ovoj aferi i u mnogim drugim. Šta ćemo da radimo sa problemom koji imamo sa zaštićenim svedocima, recimo? Kako to da se zaštićeni svedoci, kad god je potrebno, pojavljuju sa informacijama, odnosno novine se obaveštavaju, i da se baš u određenom trenutku dođe do nekakvih iskaza, vezano za pojedine ličnosti koje su još uvek aktuelne u politici? To očigledno odgovara samo jednoj strani, onoj strani koja ima Ministarstvo unutrašnjih poslova. Šta nam to govori? Govori nam da nismo stvorili uslove da ovaj zakon stvarno omogući državi Srbiji da ima efikasne službe bezbednosti, govori nam da će te službe i dalje biti zloupotrebljavane od strane politike i sa tim se, nažalost, suočavamo.
Zbog toga je trebalo napisati mnogo ozbiljniji, precizniji zakon i posebno posvetiti deo kontroli, civilnoj kontroli ili, kako vi kažete, demokratskoj civilnoj kontroli. To bi podrazumevalo parlamentarnu kontrolu, to je najjednostavnije, jedini ko bi bio u stanju da kontroliše je parlament, a onda da nađete mogućnost da ta kontrola od strane parlamenta ne zavisi od vladajuće većine. Jer, kada dovedete u situaciju da zavisi od većine onda kontrole nema, onda je to farsa, onda dođemo na onu basnu kada je lisica zvala rodu i roda lisicu na ručak, ali su i jedna i druga otišle gladne sa tog ručka. E, otprilike, vi pozivate opoziciju na ručak, ali unapred znate da od toga neće biti ništa. Hvala vam.

Dame i gospodo, razumem da vi imate ozbiljan problem u svakom pogledu, ali morate da razumete i da Skupština ne može da pristaje na sve, i ne treba, bez obzira na to da li su u pitanju poslanici pozicije ili poslanici opozicije. U stvari, vama je svejedno, na jednoj strani ste pozicija, a na drugoj ste, u opoziciji, pozicija onoj drugoj strani, tako da je vaš položaj izuzetno težak.
Gospodine predsedavajući, posebno kada je u pitanju ministar Dragan Šutanovac, ne možemo da pristanemo ni na kakve dogovore, zato što je on pogazio dogovore i korektan stav SRS-a pre dva dana, kada smo raspravljali o zakonu u načelu. On je na problematičan način, da budem fin, ponizio i na neki način pokazao poslanicima SRS-a da nije vredan da zbog njega ulazimo u bilo kakve dogovore, a i vas je, kao predstavnike Parlamenta, doveo u izuzetno problematičnu situaciju, načinom kako je završio svoj govor.
Prema tome, gospodine predsedavajući, gledajte da ne kršite Poslovnik, da se obezbedi prisustvo ministra. Pretpostavljam da se ministar ne plaši da dođe pred poslanike. Pretpostavljam da on jedva čeka da dođe i da objasni sve ono što misli da kaže, posebno kada su u pitanju amandmani, ili ste vi zabranili gospodinu ministru da dolazi u salu?! Nešto postoji. Prema tome, gospodine predsedavajući, obezbedite prisustvo ministra, a dok ga ne obezbedite, dajte pauzu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, ovde se, izgleda, neko potrudio da pomogne našoj vojsci i ministru odbrane, pa su priložili određena ratna sredstva. Ne znam da li je u redu da ovde stoji MIG 29, mislim da je remontovan, pa pošto ministar nije tu, ja bih vas zamolio da mu prvom prilikom uručite to kako bi, tačno u skladu sa svojim zalaganjem, upotrebio sva raspoloživa sredstva.
Gospodine predsedniče, razumem situaciju u kojoj se nalazite kao predsednik Skupštine i razumem situaciju Demokratske stranke, odnosno poslanike DS-a u Skupštini Republike Srbije, ali morate i vi da razumete da smo mi predstavnici opozicije i da ne možemo da vam budemo rame za plakanje, da sve probleme koje imate svaljujete na nas. Znam da vi ni u kom slučaju ne doprinosite, ili pokušavate da izbegnete da se Skupština na ovakav način ponižava, kao što se ponižava.
Mi smo bili spremni da radimo po današnjem dnevnom redu, bez obzira na to što odgovarajući ministar nije prisutan. Računajući na probleme koje vam je zadao, i koje vam zadaje, prihvatili smo ministra "opšte prakse", bez želje da na bilo koji način lično uvredim gospodina Markovića, jer razumem i njegov položaj, ali morate shvatiti da, nažalost, imate ministre koje ne smete da uvedete u Skupštinu Srbije.
Ne možemo mi zbog toga da snosimo odgovornost, jer smo bili svedoci, i pored vaših pokušaja, da niste uspeli da obuzdate ministra odbrane.
Bili smo spremni da sačekamo gospodina Markovića i da počnemo raspravu o amandmanima, ne znam samo kako bi gospodin Marković učestvovao u toj raspravi. Ja ne sumnjam da on može i da je kao poslanik učestvovao u mnogim raspravama, ali pretpostavljam da, ipak, i on na neki način vodi računa o sebi i neće sebe da dovodi u situaciju u kojoj bi bio, vezano za određene amandmane ili pitanja narodnih poslanika, posebno, ako se prisetimo sednica od pre nekog vremena kada je morao da brani zakone koje je napisao neko drugi, da sluša ona nebulozna objašnjenja itd.
Gospodine predsedniče, moram da vam kažem da ćemo u nastavku današnje sednice postavljati poslanička pitanja, jer mislimo da je to mnogo korisnije, s obzirom na to da nema adekvatnog predstavnika i da ste zakasnili. Dali smo vam akademskih 15 minuta, u stvari, 20, nastavak je bio zakazan za 15,55 časova, a mi smo počeli u 16,20.
Nemojte da se ljutite, bez obzira na to što znam da vam nije prijatno što ćemo sednicu Skupštine nastaviti poslaničkim pitanjima, ili da krenemo sutra u 10 časova sa nastavkom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je falilo da se rasplačem pred ovolikim zahvaljivanjem ministra. Gospodine ministre, samo kratko, neke opservacije povodom ovoga što ste govorili vezano za Kosovo i Metohiju, odnosno pregovarački tim i ono što ste vi pokušavali da uradite, kao pokušaj ili obećanje, ukoliko se bude usvojio ovaj zakon, da će se neke stvari vezane za diplomatiju popraviti.
Prvo, ono što je najbitnije, a što je vezano za Kosovo i Metohiju, naš pregovarački tim i vi kao ministar inostranih poslova imali ste jasno ograničenje i opredeljenje u kom pravcu da idete, a to su rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije i po tom pitanju nema nikakvih dilema. Čak mogu da razumem da ste vi u nastojanju da dođete u situaciju da za našu državu nađete najpovoljnije rešenje tražili neke izlaze predlažući određene modele kao što su Hongkong, Olandska ostrva itd, verujući možda... Ali, ako je to bio razlog, onda je to greška i to govori da vi niste imali predstavu sa kakvim pregovaračima i sa kakvim namerama se srećete, mada smo mi, ako se sećate, i u Strazburu rekli da je to što mi možemo da uradimo vrlo jednostavno.
Mi samo možemo da ne pristanemo na rešenje koje Amerikanci i EU pokušavaju na sve moguće načine da nametnu.
Vi ste polazili sa pretpostavkom da ćete eventualno stalnim inovacijama ili inicijativom dobiti neke prednosti u ovom pregovaračkom procesu. Međutim, oni su se ukopali na početnim pozicijama, koje su za njih bile apsolutno najbolje moguće, a to je plan Martija Ahtisarija. Praktično, oni su vas stavili u poziciju... To što ste vi okolo predlagali nešto, sve vreme su vas vraćali - da li vi prihvatate plan Martija Ahtisarija ili ne. Vi znate da je sada osnovna stvar da li će se plan Martija Ahtisarija, kao predstavnika UN, odnosno generalnog sekretara, nametnuti u okviru UN, odnosno Saveta bezbednosti.
Ono što je za nas dobro, to je principijelni stav Rusije i tu ne postoji nikakva šansa da se to promeni. To je jedino naša šansa. Ovo drugo, da nijedan državni organ nikada, ni po kakvu cenu, ne sme da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada dolazimo do onog drugog, dan D. Šta ćemo uraditi onog momenta ukoliko se desi da neka institucija na Kosovu i Metohiji proglasi nezavisnost, šta ćemo mi uraditi prvo u tom slučaju, a onda ukoliko neke države to budu uradile? Po nekim informacijama, Vlada sprema određene mere. Mi ćemo videti koje su to mere, šta one podrazumevaju.
Sada samo ukratko vezano za Ministarstvo inostranih poslova. Gospodine Jeremiću, ne mogu unapred da sumnjam da ćete vi pokušati da dovedete Ministarstvo inostranih poslova u poziciju da može da funkcioniše na način koji bi bio koristan za državu, jer znam sa kakvim se vi problemom susrećete. Sedmogodišnji problem je izazvan, prvo, postavljanjem Gorana Svilanovića, otvorenog izdajnika Srbije, koji je sada član ove krizne grupe i koji se otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije, kao što se zalagala i njegova stranka, a to je onaj Građanski savez. Vi imate jednog predstavnika Građanskog saveza u vašem ministarstvu.
Druga stvar, ono što nije uništio Goran Svilanović dodatno je uništio Vuk Drašković. Još jedan čovek u tom ministarstvu, Vojin Dimitrijević, punih sedam godina uništava Ministarstvo inostranih poslova; gole izdajnike postavlja i na ambasadorska mesta i svuda po inostranstvu.
Zato smo mi sigurni, kakav god da je zakon, da vi teško možete sa tim problemima da izađete na kraj.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku. Da li sam se javio prvi ili ne, stvarno ne znam, pretpostavljam da predsedavajući ima dobar uvid.
Javio sam se zbog ovoga što je gospodin Milić izneo vezano da li je narkoman, ako je upućeno nekome, uvreda ili ne. Prvenstveno je u pitanju problem sa kojim se svako suočava kada se nalazi u takvoj situaciji da mu neko na neki način nešto spočitava. Evo, pokušavam da vam to zaobilazno, koliko je to moguće, na neki način, gospodine Miliću, saopštim da se radi o onome kome vi to govorite. Nemam ništa protiv da vi meni govorite sto puta da sam narkoman.
(Nenad Milić, sa mesta: Ja imam protiv.)
Nemam ništa protiv. Vi na taj način govorite o sebi, a ne o meni. Morale bi da postoje bar neke indicije, bar neke stvari koje bi bile ili potkrepljivale tako upućenu primedbu.
Što se tiče narkomanije, to je bolest zavisnosti. To vam je poznato. Vi ste se, između ostalog, bavili određenim poslom koji se podrazumeva, ali da bi se to izlečilo, prvo, potrebna je želja onoga ko je zavistan od nekih opijata. Drugo, potrebno je da bude i u sredini koja će mu to omogućiti, da ne nabrajam sve te uslove, nisam baš stručnjak po tom pitanju.
Vi ovde, na neki način, optužujete bez razloga Tomislava Nikolića. Tomislav Nikolić je izneo ono što je na konferenciji za štampu DS od strane njihovog portparola, znači, zvaničan... DSS, prihvatam primedbu, izvinjavam se, moram da vam kažem, vi ste meni svi isti, bez obzira kako se zovete, vi ste svi za mene DOS i tu uopšte nije problem.
Ono što je rekao gospodin Nikolić, samo je preneo ono što je portparol DSS izneo kao zvaničan stav DSS, pretpostavljam, na osnovu mogućnosti kojima raspolažu. To je vladajuća stranka od 2004. godine. To je punih tri godine. Imaju ministarstva koja imaju mogućnost da daju neke informacije. Verovatno da to daju.
Vi ispitajte kako, na koji način možete da dođete na osnovu čega je Andreja Mladenović izrekao takvu tvrdnju za Čedomira Jovanovića, ali nemojte nas, ni krive ni dužne, da prozivate.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam začuđen da pored toliko doktora nauka u vašoj poslaničkoj grupi, poznatih i priznatih advokata, vi postavljate neka pitanja poslanicima Skupštine Republike Srbije. Svako odgovara za reč koju je izrekao. Možete za nekoga da tvrdite da je kriminalac, narkoman, lažov itd, ali u tom slučaju zna se koji je put.
Postoji institucija koja se bavi time, zaštitom ukoliko je neko nekoga uvredio, ali ako vi kažete lopovu da je lopov pa se on žali, ali se na sudu recimo dokaže da je on već odgovarao za krađu ili tako nešto, on nema pravo da traži zaštitu, odnosno on je već sudski dokazani lopov.
Ako za nekoga tvrdite da je narkoman, on to može vrlo jednostavno da dokaže da li jeste ili nije. Znate, nije prvi put ovde kada je u pitanju Čedomir Jovanović, nije uopšte prvi put da se iznose takve tvrdnje. Gospodin Čedomir Jovanović je imao vrlo jednostavan put i način da to reši, i to ne sada, nego odmah posle 2001. godine i pre 2001. godine kada su te tvrdnje dolazile sa raznih strana.
Što se tiče ovoga vezano za DSS, potpuno se slažem. Hoće oni da lažu, ali dobro, oni politički treba za to da odgovaraju. Nećemo mi uopšte da branimo ni DSS ni DS.
Moram da vam kažem da je za nas uvreda kad kažete da smo mi u koaliciji sa DS-om. Molim vas, kako možete tako nešto da kažete? Za nas ne postoji veća uvreda.
Kako da budemo u koaliciji sa DS-om, oni se zalažu za ulazak u NATO pakt, zalažu se za to da se ne brani Kosovo i Metohija, a mi u koaliciji s njima? Kako vi možete uopšte na bilo koji način nas da optužujete za to? Optužujete nas isto kao što ste nas optuživali u vreme dok je Slobodan Milošević bio na vlasti. Zbog čega? Zbog toga što smo branili našu državu, naš narod, a ne zato što smo branili Slobodana Miloševića jer je on u tom momentu radio sve ono što je u korist naše države i našeg naroda. Radićemo mi to i danas, ako DS bude radila ono što je korisno za našu državu i naš narod, posebno kad je u pitanju Kosovo i Metohija.
Takođe, ovde pravite problem oko ruske himne. To je za nas najveća uvreda. Setite se 1999. godine i ulaska ruskih vojnika u Prištinu na Kosovu i Metohiji, sa kakvim oduševljenjem je srpski narod na Kosovu i Metohiji dočekao ruske vojnike. Nažalost, u toj situaciji nisu uspeli Rusi da nas zaštite, ali sada kada se situacija promenila, vi nama na bilo koji način spočitavate rusku himnu. Volimo da slušamo rusku himnu. Volimo što je pobedio Vladimir Putin i njegova „Jedinstvena Rusija“ jer smo sigurni, istorija je to dokazala, kad je jaka Rusija – oporavlja se Srbija i postaje i ona jaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno koliko nekima smeta Rusija i smeta ljubav srpskih radikala prema Rusiji.
Ne postavlja se uopšte pitanje odnos SRS i radikala prema Srbiji. Nama je Srbija na prvom mestu. Na prvom mestu naša himna, ali volimo i Rusiju. Volimo i rusku himnu.
Drago nam je da se Rusija polako uspravlja. Ne znam zašto to nekome smeta. Nije to ljubav koja je od juče, što se tiče SRS od početka političkog delovanja mi smo to jasno i glasno stavili do znanja srpskom narodu i po tom pitanju nema nikakve dileme.
Ali, zašto se ne setite malo i istorije. Zašto ne odete malo dalje od Prvog svetskog rata? Što se malo ne setite Prvog srpskog ustanka. Kako se ne sećate da su i tada iz Rusije došli u velikom broju dobrovoljci, s grofom Vronskim, koji je svoj život dao u Srbiji. Zamislite da su se u to vreme pojavili neki kao danas, recimo kod Karađorđa da mu objasne da nam ne trebaju Rusi i šta će mu Rusi, kojekude i kakav je bio po naravi taj bi tada izrekao svoju primedbu i više nikada ne bi bio u situaciji da bilo kome kaže bilo koju reč.
Izgleda da su vama mnogo draže sve ostale himne, one himne onih država koje su danas na Kosovu i Metohiji i koje omogućavaju da se tamo svira albanska himna. Nema Bože pravde. Zapitajte se ko je odgovoran za to. Zašto mi na delu svoje teritorije nismo u mogućnosti da se svira naša himna? Vama je, zaboga, teško da slušate rusku himnu, himnu države zahvaljujući kojoj mi još uvek imamo Kosovo i Metohiju.
Ne mislite valjda da je to zbog vas. Vi ste došli na vlast 2000. godine, pa što vaši prijatelji, koji su vas doveli na vlast, nisu vam omogućili da povratite Kosovo i Metohiju. Koliko se sećam, to je bilo demokratsko pitanje. Kada se sruši režim u Beogradu, kada dođe demokratska vlast, neće biti nikakvih problema. Evo, došla je demokratska vlast već sedam godina i šta se dešava sa Kosovom i Metohijom? Pokušavaju da nam uzmu Kosovo i Metohiju.
Šta nagoveštavaju za Vojvodinu? Takođe da će nam uzeti Vojvodinu, da će posle toga na red doći Raška, da će doći ono na šta vas upozoravamo. Žele da unište i Srbiju i srpski narod, a mi jedinu zaštitu vidimo u Rusiji i zato volimo i Rusiju i rusku himnu.

Dame i gospodo, narodni poslanici, član 225. i 226, pozivam ministra finansija da napokon prekine pljačku srpskih prevoznika.
Nažalost, već godinama ustaljena je praksa da su naši prevoznici obavezni prilikom carinjenja robe da ulaze na određene parkinge ili terminale, i da bi izvršili carinjenje, carina obavezno traži od njih dokaz da su uplatili parking prostor.
Nažalost, svi ti parking prostori su u najvećoj meri privatni, privatna preduzeća ili privatne površine koje su sklopile ugovor sa carinom i na osnovu toga imaju mogućnosti da ubiraju izuzetno veliku zaradu, a da država od toga nema nikakvu korist. Da vam ne nabrajam, ali cene se kreću od 550 dinara, do 2.000 dinara na Horgošu.
Posebno je interesantan carinski prelaz Horgoš, koji je izgrađen donacijom EU, ali je dat jednom privatnom preduzeću, preduzeće se inače zove "Ideal", koje naplaćuje 2.000 dinara našim prevoznicima, a 3.000 stranim prevoznicima.
Interesantno je da vi koji se zalažete za EU, za evropske vrednosti, standarde itd, omogućavate da se na ovakav način pljačkaju naši transporteri, koji su bukvalno od 2000. godine dovedeni na ivicu opstanka. Uslovi u kojima rade su takvi da je pitanje da li će uopšte moći da opstanu. Nažalost, vas to ne samo da ne zabrinjava, nego svojim merama omogućavate drugim državama da na nesreći naših prevoznika profitiraju. Reći ću vam da je sklopljen bilateralni sporazum recimo sa Slovenijom, njihovim prevoznicima i našim prevoznicima nisu potrebne ni bilateralne, ni tranzitne, ni dozvole za treću zemlju.
Zbog toga ćete videti ogroman broj recimo slovenačkih kamiona koji tovare u Srbiji bez ikakvih ograničenja i voze za Sloveniju, ali ćete zato videti mali broj srpskih kamiona da mogu da tovare u Sloveniji, zato što Slovenci ne samo da ne dozvoljavaju nijednoj našoj firmi da tamo otvori predstavništvo, nego ne dozvoljavaju ni našim transporterima da vrše utovar u Sloveniji.
Posebno skrećem pažnju, ali ću tek onda kad dobijem ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako se već zove, da se upoznam, a upoznaću i Skupštinu Republike Srbije, kakve smo mi to uslove potpisali kada su u pitanju naši transporteri, odnosno transport iz zapadne Evrope ili EU i Srbije.
Mi smo ovu malu, nemoću Srbiju, po uslovima potpuno izjednačili sa EU. Je l' mislite da će to nama odgovarati? Normalno je da neće nama odgovarati. Odgovaraće prevoznicima iz EU, posebno kada je u pitanju Rusija, odnosno Ruska Federacija, jer će na osnovu tog sporazuma bez ikakvih problema, bez dozvola moći da voze za Rusku Federaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče SRS, mi mislimo da član 41. nije dobar i mislimo da država mora da vodi računa o svojim bivšim predsednicima. Uostalom, to je praksa u mnogim državama sveta.
Amandman gospodina Bajatovića bi, po nama, trebalo da bude samo sa ovim prvim, odnosno član da glasi: Bivši predsednik Republike ima pravo na doživotno obezbeđenje od strane policije i Vojske Srbije.
Ovaj drugi deo amandmana nije dobar. Evo, pokušaću da vam objasnim zbog čega nije dobar. Svako ko uđe u predsedničku trku i bude izabran od strane naroda za predsednika, automatski prihvata određene obaveze. On više nije privatna ličnost. Ne samo dok je predsednik, nego celog svog života. Bez obzira na njegovo lično mišljenje da li je on ugrožen ili nije ugrožen, on nema pravo da traži da se obezbeđenje povuče jer je za njega odgovorna država. Zato država mora sve vreme da mu pruža obezbeđenje. To je jedna stvar.
Druga stvar, on nije ni u mogućnosti da ima sve informacije da li mu je život ugrožen ili ne. Čak ni država nema ta obaveštenja. Jer, možete da pretpostavite situaciju da će neko, neka osoba koja je bolesna, koja ima zdravstvene probleme, psihičke probleme, pokušati da nanese povredu i da liši života bivšeg predsednika.
To su objektivne mogućnosti, odnosno slučajevi koji se dešavaju. Zato ni u kom slučaju ne bi bilo dobro da se prihvati kompletno ovakav amandman, odnosno 2. stav bi morao da se briše.
Šta je ovde takođe problem? Ponovo se susrećemo sa obrazloženjima Vlade Republike Srbije. Stvarno ne mogu da nađem jedno jedino obrazloženje zbog čega se odbija amandman, a da je suvislo.
Obrazloženje zašto se ne prihvata amandman gospodina Bajatovića kaže: ''Amandman se ne prihvata. Smatramo da nije potrebno da bivši predsednik Republike ima pravo na doživotno obezbeđenje i da je rešenje koje je sadržano u Predlogu zakona fleksibilnije i podložnije promenama u bezbednosnim procenama.''
­­­­­­­­­­­­­­ Zašto nisu objasnili? Da li neko u Vladi kontroliše ovo što vi šaljete Narodnoj skupštini? Ko to smatra, na osnovu kojih analiza? Da li je neko pravio ekspertizu, da li je neko pravio bilo kakvu procenu u odnosu na Srbiju, u odnosu na neku drugu državu, gde će da nam navede razloge koji ukazuju da bi ovo obrazloženje na bilo koji način bilo prihvatljivo poslanicima Skupštine Republike Srbije? Ne. Ovo pokazuje da Vladu Republike Srbije apsolutno ne interesuju amandmani ili da oni koji razmatraju amandmane i pišu obrazloženje nisu dorasli svom poslu. Ovo sa ovakvim objašnjenjima je potcenjivanje Skupštine.
Između ostalog, juče sam čitao obrazloženje vezano za neke članove gde se i ministar smeje jer očito da on nije pisao ova obrazloženja, ali sticajem okolnosti i s obzirom da je predlagač Vlade po ovom zakonu, mora da sedi i sluša sve ono što bi inače, da je u poslaničkim klupama kao poslanik, izuzetno žestoko napadao i argumentovao i opovrgavao sve ovo.
Zbog toga mislim da ovaj amandman ovako kako je predložen nije dobar, ali nije dobar ni predloženi član zakona. Mi moramo jedanput da prekinemo da prilikom pisanja zakona imamo ispred sebe sliku čoveka zbog koga pišemo zakon. Mi jednostavno moramo da pišemo zakon potpuno opšteg karaktera, gde se ni u jednom jedinom momentu neće nazirati bilo kakvi politički razlozi.
Uopšte za ceo zakon postoji problem što u svakom članu provejava želja zakonopisca da sebi obezbedi arbitrarnu ulogu, da on procenjuje da li bi trebalo ovako ili ne. To je pogrešno. Ne samo za ovaj zakon, nego za svaki zakon.
Zakon mora da bude precizan i jasan i da bude opšti, a ne zato što mi mislimo da će biti neko ili da pišemo za nekoga, pa ako on bude, onda će se primenjivati ovako, a ako bude neko drugi, onda ćemo ga primenjivati na drugačiji način.
Moram još jednu stvar da napomenem. Da smo mi poštovali Zakon o predsedniku Republike, ne bismo došli u situaciju u koju smo došli sa bivšim predsednikom Savezne Republike Jugoslavije Slobodanom Miloševićem. Možemo mi politički da se slažemo ili ne slažemo, možemo u jednom momentu da mislimo da je nešto opravdano ili ne, ali takvim gestom mi smo, kao država, kao narod, sami sebi učinili medveđu uslugu. Sami sebi smo napravili tešku sramotu i bruku koja će nas pratiti kroz istoriju.
Razumem ako je postojala potreba ili ako postoji potreba da se sudi bilo kom predsedniku, normalno na osnovu zakonskih razloga, onda to treba da čini ova država. Kako vam nije palo na pamet? Zamislite kada bi vašu decu vaspitavale komšije i one sprovodile sankcije. Koliko ste puta bili u prilici, hajde, da kažete komšiji: ako je moje dete nešto zgrešilo dođi pa kaži meni, ali nemoj ti da sprovodiš sankcije.
Eto, zbog tih bezazlenih stvari i situacija u životu čovek vodi računa da zaštiti svoje dostojanstvo, dostojanstvo svoje porodice, da poseduje autoritet. Šta ste vi uradili? Vi ste na najbesramniji način kidnapovali predsednika SRJ, iako je praktično bio potpisan ugovor da neće biti izručen Haškom tribunalu, i izručili ga Haškom tribunalu.
Verujte mi da su se mnogi, po svim reakcijama u to vreme, mogu da vam kažem pošto se bavim transportom pa su mi to preneli vozači, jadno i bedno osećali na granicama koje su prelazili, bez obzira gde su bili, da li u Nemačkoj, Češkoj, jer su se s njima sprdali i potcenjivali ih zato što su došli iz države koja je svoga predsednika izručila Haškom tribunalu.
Zbog toga treba da donosimo zakone s kojim nikada nećemo doći u situaciju da sami sebe potcenimo, da sami sebe dovedemo na stub srama. Ne treba da nas vode politički razlozi, treba da nas vode isključivo razlozi i interesi očuvanje naše države i interesi naših građana. Hvala vam.

Gospodine Baraliću, moram da počnem od ovog s kraja. Izgleda da neke radilice lete za trutom. Izgleda da vi poznajete samo jednu vrstu pčela. Prema tome, nemojte da to uopštavate ili da bude po onome da izuzeci potvrđuju pravilo.
Javio sam se iz drugog razloga. Gospodine Baraliću, bar vi sa ove govornice, ne samo vi nego manje-više svaki poslanik izražava svoje političke stavove kada su u pitanju neke druge političke partije i određene događaje, između ostalog, i u prepodnevnoj raspravi imali smo prilike da čujemo da na osnovu nekih pretpostavki mi donosimo određeni zaključak. Da li je on ispravan ili nije, to je sada pitanje vremena ili eventualno trenutka kada ćemo doći u situaciju da to potkrepimo i dokazima.
Dobar deo prepodnevne rasprave vodio se oko toga da mi insistiramo ili čekamo trenutak da dođemo do određenih dokaza koji bi napokon, posle sedam godina, trebalo građanima Srbije na neki način da rasvetle prethodni period od ovih sedam godina.
Poslanik SRS potpuno legitimno, možda on nije u pravu, uopšte to neću da sporim ili da kažem jeste u pravu, ali postoje određene činjenice i niko te činjenice nije opovrgao. To je ta ''afera kofer" koja se povlači toliko koliko se povlači. Sada, objektivno, mi možemo i imamo legitimno pravo na to, ako to spočitavamo Simiću, članu G17 ili već šta, možemo da spočitavamo i drugim akterima u toj aferi.
Prema tome, niti smo imali nameru da, što bi se reklo, bez dokaza ili bez nekih argumentovanih polaznih činjenica optužimo bilo koga. Afera je postojala, afera nije razrešena, to morate da potvrdite, ili neko mora da odgovara zbog laži. Ne može da bude i jedno i drugo.
Ako je sve ono što je bilo u novinama netačno, ako je boravak u zatvoru Simića bio nezakonit, neko za to mora da odgovara. Mislim da se slažete s tim. Ili je napravljen neki dil. Zašto Simić nije tužio državu zato što je mesec ili koliko dana bio u zatvoru? Zbog čega? To su objektivne činjenice. Da li su te činjenice opravdane da bismo mi doneli ovakav ili neki drugi zaključak, o tome možemo da se sporimo.
Ali, na neki način da sprečite da mi na osnovu takvih činjenica donosimo određene zaključke, mislim da nije korektno, jer se svi time služimo samo u situacijama kada nam to odgovara. Hvala.