Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 44. podneo je Milorad Buha i on se odnosi na produženje zaštite koju bi uživale izbeglice. Kaže - licima kojima je priznato; ovo je pravo izbeglica na smeštaj. Prvo, ovo je trebalo rešiti zakonom o izbeglicama. Ne znam zašto je ovaj deo ubačen ovde u zakon o azilu.
"Licima kojima je priznato pravo na utočište ili supsidijarna zaštita, smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, a najduže jednu godinu od konačnog rešenja kojim mu je priznat status". Gospodin Buha je predložio - najmanje pet godina.
Verujte da je Milorad Buha najkompetentniji kada su u pitanju izbeglice, između ostalog, on je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu. Svakodnevno se susreće sa problemom izbeglica iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, a normalno da su mu poznati i problemi izbeglica sa Kosova i Metohije, koje mi zovemo prognana lica.
Ako ovde pogledate član 54 - prestanak azila i prestanak prava na utočište, da vam ne čitam sve, vidite da azilant može neograničeno da uživa ta prava.
Slažem se sa time, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se naša država nalazi, ali ako dajemo strancu pravo da može da uživa ovakvu zaštitu, zašto mi ne dajemo tim mučenicima i paćenicima, koji su morali da izbegnu u Srbiju, pravo da najmanje pet godina uživaju ovu zaštitu, posebno kad imamo u vidu koliko je teška situacija u kolektivnim smeštajima, kako teško žive i tako teške uslove mi želimo da im ograničimo na jednu godinu.
Šta će posle te jedne godine? Hoćete da ih vratite u Hrvatsku kod Mesića? Mislim da vam je potpuno jasno ko je Mesić. Mesić je sledbenik politike Ante Pavelića i Tuđmana, i on to nikada nije krio. To što se Tadić izvinjava njemu, to je njegov problem, ali on je jasno rekao i stavio do znanja - ustaše su dva puta pobedile, prvi put kada su prišle silama osovine, što je činjenica, drugi put kada su prišle pobedničkoj strani i potpuno abolirani za milionske žrtve nad srpskim narodom.
Zar da ih vratite kod Mesića, koji kaže i preporučuje se za visokog predstavnika u BiH. Šta, da uradi ono što su uradili '95. godine u Bljesku i Oluji, ono Srba što je ostalo da protera i da završe kompletan posao? Ili možda mislite da ćete možda ove prognane da vratite na Kosovo i Metohiju. A tamo je izabran Hašim Tači.
Vi bar, ministre, znate da je Hašim Tači čovek koji je ubio nekoliko policajaca, poznat je pod nadimkom ''Zmija'', da je težak kriminalac i da bi po svim normalnim zakonima, u svim državama morao da odgovara.
S jedne strane, Mesić, sa druge strane Tači, i to malo podseća na 41. godinu. Srbija potpuno u okruženju, sa ovolikim brojem, i 1941. godine je Srbija bila puna izbeglica, sve se ponavlja. Vi želite da im ograničite ovo pravo na jednu godinu. Šta ćete posle te jedne godine? Gde ćete? Imate li evidenciju koliko među njima ima ljudi preko 65, 70, 80 godina? Šta ćete sa tim?
Morate da vodite računa da su izbeglice u najvećoj meri, 99%, Srbi koji su morali da pobegnu ispred pogroma. Tu nema nikakve dileme. Znam da je državi teško, da smo u teškoj ekonomskoj situaciji, ali mi to moramo.
Samo uzmite deo plata koje primaju direktori i predsednici upravnih odbora, imaćete prilike da vidite kada budemo dobili kompletnu dokumentaciju koliki je to iznos sredstava. Samo deo tih sredstava preusmerite na ovo i shvatićete koliko je neophodno da se ove stvari drugačije definišu. Zašto Srbe stavljate u neravnopravni položaj sa građanima nekih drugih država koji su došle ovde i koji traže azil?
Apelujem da još jednom razmislite i da do kraja rasprave po pitanju ovog zakona prihvatite ovaj amandman, jer mislim da je to minimum što može da uradi država Srbija kada su u pitanju izbeglice i prognana lica, koja su morala da dođu na teritoriju Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, unapred ću prihvatiti da nisam u mogućnosti da neke stvari shvatim. Postoje dva razloga. Jedan razlog može da bude u meni, da jednostavno ne razumem. Drugi razlog može da bude u objašnjenju.
Molio bih ministra, pošto sam siguran da ne može da ponovi ono što je rekao, ali da se uzme stenogram da se pročita, da bih bio potpuno siguran koje su to izbeglice, na koga se, molim vas, ministre ovo odnosi. Ovde piše - pravo izbeglica na smeštaj. Vi kažete, to nisu izbeglice. Ko su ti ljudi?
Koji imaju naše državljanstvo! Kako ako ima naše državljanstvo, onda nije izbeglica. Neke stvari logički ne mogu da se povežu. Ovde jeste problem u ovom zakonu što su mnoge stvari nedefinisane. To jeste problem. Vi još dodano unosite zabunu time što otprilike dolazimo u situaciju, jesi li ti muzičar, jesam. A, muzičar? Ne, nisam. To je ovde problem. Ma, jesam.

Gospodine ministre, ovo je već bolje. Moram da priznam, što jes, jes.
U odnosu na prethodno objašnjenje – oni mogu da traže državljanstvo, mogu, to nije sporno. Mogu i da ga dobiju. Ali, postoji veliki broj ljudi među njima koji neće tražiti državljanstvo.
Mi smo vam već isticali razloge zbog čega nisu u mogućnosti. Prvo, znate koliko je ljudi tamo uhapšeno, koliko je ubijeno, koliko je pretučeno, koliki broj među njima nema novca da ode u bivšu Republiku Srpsku Krajinu, a ne mogu ni da izgovorim Hrvatsku. Da li znate koliki je taj broj? On ne može da dobije državljanstvo. Vi ga sada kažnjavate.
Pa čak i da dobije državljanstvo, država će morati o tim ljudima da vodi računa. Gospodine ministre, mislim da bi vi trebalo da prihvatite ovaj amandman, to opterećenje koje će Srbija imati da neće stvarati problem, jer mi smo u obavezi da pomognemo Srbima koji su morali da izbegnu u Srbiju.

Gospodine ministre, Ustav je vrlo jasan. Član 118. je vrlo precizan. Ne može da dođe ni do kakve dileme. Bilo ko da pokrene ko nije ovlašćen, Ustavni sud to neće ni razmatrati, i tu nema dileme.
Član 118. kaže: ''Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine, glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika''. Nema tu nikakvog ustavnog odbora ili bilo kog drugog odbora.
Znači, najmanje dve trećine narodnih poslanika. Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika, i tu nema nikakve dileme.
Znači, potpuno precizno i jasno je Ustavom definisano ko može da pokrene inicijativu da je predsednik Republike prekršio Ustav. Onog momenta kad dve trećine poslanika bude glasalo da je predsednik prekršio Ustav, to dolazi na Ustavni sud i posao se završava.
Inače, verovatno u Ustavni sud mogu da dolaze inicijative, od građana do nekih drugih organizacija, ali u tom slučaju Ustavni sud to neće ni razmatrati i tu su stvari vrlo jednostavne i precizne.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar nije ovde, zbog objašnjenja koje ćemo dati vezano za ovaj član 5, za amandman kojim se menja član 5, kojim se kaže da nadležni organi iz čl. 19, 20. i 21. ovog zakona sarađuju sa UNHCR-om u sprovođenju njegovih aktivnosti u skladu sa njegovim mandatom.
U obrazloženju je jasno dato da se ovim amandmanom precizno određuje koji su to nadležni organi koji mogu da sarađuju sa UNHCR-om u sprovođenju njegovih aktivnosti, samo i isključivo sa njegovim mandatom i propisima koji regulišu njegov mandat.
Zašto je ovo izuzetno važno? Zbog toga što smo mi svedoci, a nažalost, imamo loša iskustva i sa organizacijama i sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, od visokih predstavnika, pa do raznoraznih komisija koje su vršljale ovom zemljom; praktično, njihov zadatak se svodio na to da nam nanesu štetu.
Ovim mi, precizno, UNHCR dovodimo u situaciju da može da sarađuje samo s onim organima koji su nadležni za azil i ni sa jednim drugim organom.
Ja ću vam reći primer koji nam se desio pre nekoliko dana, kada je jedna nevladina organizacija obišla Srbiju, obišla specijalne ustanove za negu ometenih u razvoju i posle toga smo, manje-više, imali priliku da ceo svet bude zasut informacijama o tome kako se u Srbiji krše ljudska prava.
Jednostavno, imamo jako loše iskustvo sa svim organizacijama, zato što im se daje prostor da rade izvan delokruga za koji su nadležni. Ovim mi precizno, znači, ne uskraćujemo ništa, dajemo im mogućnost da rade, ali samo i isključivo s organima koji su za ovo nadležni.
Time onemogućavamo da se našoj državi nanosi šteta, jer činjenica je da je, od kako je počeo raspad, devedesetih godina, one bivše države, Srbija, u pogledu izbeglica, područje na koje je došao najveći broj izbeglica, a za koje se pretpostavlja da može doći do još jednog talasa izbeglica, zbog ovoga što se dešava na KiM-u i činjenice da svet nije uradio ništa, da ta Visoka kancelarija Komesarijata UN, praktično, ne čini ništa kada su u pitanju Srbi.
Za sve druge će pokušati nešto da urade, ali kada su Srbi u pitanju, njih, jednostavno, to ne interesuje.
Zato smo predložili ovaj amandman, da precizno ograničimo u kojim slučajevima i sa kim mogu da sarađuju.

Kako bi bilo jasnije, nismo želeli ni na koji način da ograničimo rad UNHCR-a.
Kada je u pitanju zakon o azilu, samo smo hteli precizno da odredimo s kim UNHCR može da sarađuje kada je u pitanju azil i vi ste ovde naveli: Kancelarija za azil, Komisija i Centar za azil. To uređuje ovaj zakon. Druge oblasti uređuju drugi zakoni.
Vi se držite objašnjenja koje je dala Vlada. Ovde se striktno radi o tome da li će neka osoba dobiti azil i, u postupku dok ne dobije azil, i kada ga dobije, kada je to potrebno, da država vodi o njemu brigu. UNHCR može da sarađuje, i treba da sarađuje samo s ovim institucijama. Sve drugo se uređuje drugim zakonima.
Zašto da ma dozvolimo da po svom nahođenju, po svom izboru rade nešto što oni misle da treba? Ne. Bavite se problemom azila. Postoje državni organi koji se time bave. Oni su definisani zakonom, precizno je definisano ko se i čime bavi. Sve probleme, ako postoji primedba, neka upućuju tim organima, a oni će, u skladu sa našim zakonima, ako postoje bilo kakvi propusti, te propuste da isprave.
Prema tome, naš je cilj da na neki način dovedemo našu državu u poziciju da bude ravnopravan partner, da ne dobija naređenja i da se ne svodi na puki objekat kome će se samo ispostavljati zahtevi i tražiti da ih ispunjava, zato što neko od nas to traži. Ne. Sve mora da bude definisano i precizirano u zakonu.
Tako ćemo na najjednostavniji način izbeći probleme koje smo imali do sada u mnogim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Zato smo mi hteli da preciziramo ovu saradnju.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ću razočarati predsedavajućeg, ali bez želje da ovo na bilo koji način liči na opstrukciju. Jednostavno, smatramo, i to smo uvek zastupali, mislim da tu ne bi trebalo da imamo dilemu uopšte kao poslanici, ministar treba da bude prisutan. Imali smo razumevanja, verujući da će ministar uspeti da stigne do kraja, odnosno imali smo uverenje da će doći i da će se uključiti u ovu raspravu. Verujemo da, a imali ste prilike da prilikom rasprave o prethodnoj tački dnevnog reda to vidite, prisustvo ministra na neki način eliminiše određene probleme, da se određeni amandmani prihvataju od strane ministra i da je to onda doprinos nekom boljem zakonu, odnosno predlogu zakona koji će izaći iz ove skupštine.
Zato bih molio predsedavajućeg, ukoliko ima čvrsto ne obećanje, nego informaciju da ministar Jočić ne može da stigne, što se kaže - nisu Nemci u Lapovu, možemo to da završimo i sutra, ali bih na nešto skrenuo pažnju, ne samo zbog poslanika, nego i zbog građana Srbije. Ovde postoje tri koaliciona partnera, odnosno tri stranke i već nam se ponavlja slika. Kada god je na redu neki predlog iz jedne stranke u koalicionoj Vladi, mislim na DS i DSS, jer je istina, predstavnici DS-a sede ovde u klupama. Kada je u pitanju DSS, toga nema, a očito da su i oni znali da ministar Jočić neće doći, jer njihovih poslanika ovde nema.
Prema tome, molio bih vas, predsedavajući, da radimo u skladu sa Poslovnikom, a Poslovnik predviđa da prilikom rasprave bude prisutan i ministar. Hajde da je rasprava u načelu, pa i donekle da se toleriše, ali kada su u pitanju amandmani, onda je prisustvo ministra neophodno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene čudi, gospodine Maraš, da vi tako olako prihvatate, kao zdravo za gotovo, nešto što je odjedanput, u ovoj situaciji u kojoj se nalazi naša država, izašlo u javnost, u svim medijima, i čudi me da niste sačekali da dođete u situaciju da budete sigurni da su to istinite stvari. Jer, ako prebacujete nekom da nije sačekao i da je kao lekar izašao ovde i izneo određenu konstataciju, onda bi i vi trebalo da se ponašate, bar, na način koji savetujete drugima.
Mogu da garantujem da je ovo još jedna podvala našoj državi, u nizu onih koje nam se dešavaju od 1990. godine.
Mogu da vam navedem ''srpske logore za muslimanske zatvorenike'', žice, iza njih jedan bolesno mršav čovek, koji je prikazan u svetu kao čovek koji se nalazio u koncentracionom logoru, a to je bio deo ograde oko jedne trafostanice u Republici Srpskoj, pa ulica Vase Miskina, pa Račak, da ne navodim koliko je prevara organizovano od strane nevladinih organizacija, a sve u režiji SAD, do njihovih organizacija na čelu sa Vilijamom Vokerom, koji je, navodno, došao na Kosovo i Metohiju da bi pokušao da svetu da istinitu sliku o situaciji na Kosovu i Metohiji a posle se utvrdilo da su se isključivo bavili lociranjem meta za bombardovanje koje je već unapred bilo spremljeno, za naoružavanje šiptarskih terorista.
Imali ste priliku da vidite, prilikom suđenja Slobodanu Miloševiću, visokog predstavnika, u tom momentu, u Bosni i Hercegovini Pedija Ešdauna, koji sa šiptarskim teroristima razgovara, pregleda njihovo oružje i ubeđuje ih da će imati mogućnosti da dobiju najsavremenije oružje, da Zapad stoji iza njih i da će im pomoći u naumu da se izbore za nezavisno Kosovo i Metohiju.
I ovo je slučaj nevladine organizacije, na čijem je čelu Sonja Biserko, koja iz Njujorka, garantujem, upravlja, u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo, da bi se Srbija bavila drugim problemima i da bude manje spremna za odbranu Kosova i Metohije nego što bi inače bila da može samo time da se bavi, jer preko ovoga ide optužba.
Nemam razloga da branim Vladu, ali optužuje se Vlada, optužuje se država, optužuje se srpski narod - zato im treba uzeti Kosovo i Metohiju. Mi to, jednostavno, nećemo da dozvolimo i nećemo preko ovoga da pređemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bavim se ja teorijom zavere da bih nešto dokazao, ona postoji.
Iz svih činjenica do kojih danas možemo da dođemo, stvari su nesporne, SAD, Vatikan i Zapad, na čelu sa Nemačkom, krenuli su u razaranje SFRJ. Ne znam koliko je vama još dokaza potrebno da biste te činjenice prihvatili. Služili su se svim i svačim, naveo sam vam samo neke od primera šta su sve radili. Oni smatraju da je to dozvoljeno, da je to vrsta lukavstva kojem oni imaju pravo da pribegnu kako bi ostvarili svoj cilj.
Evo, da vam pomenem jedan slučaj za koji svi znate, nije u pitanju Srbija, da ne bi ispala teorija zavere protiv Srbije. Poznat vam je slučaj Iraka i optužbe od strane SAD-a da Irak proizvodi oružje za masovno uništenje.
Jedna komisija, druga komisija, pa je predsednik te komisije javno rekao da nema dokaza da u Iraku postoji oružje za masovno uništavanje, ali ništa to nije pomoglo. SAD su rešile da se dokopaju naftnih izvora Iraka, da se dokopaju bogatstva iračkog naroda, kao što žele da se dokopaju bogatstva srpskog naroda, ili bilo kojeg drugog naroda na svetu.
Vama su poznati transkripti razgovora između Buša i Blera. Imali ste prilike, pre nekoliko dana, da u novinama pročitate razgovor između Buša i Asnara, kako su pripremali u Savetu bezbednosti rezoluciju koja će im omogućiti da se bombarduje Irak. Znači, sve su unapred pripremili.
Vi mene optužujete, pošto je bila i Srbija u pitanju, da se bavim teorijom zavere. Ne. Govorim da je zavera postojala, da postoji i samo iznosim činjenice koje to potkrepljuju. To je suština stvari i, nažalost, u svemu tome ogromnu pomoć su im pružile tzv. nevladine organizacije, koje su bile njihova prethodnica i izvršavale sve zadatke i naloge koji su im stizali iz Vašingtona, kako bi im omogućili da to lakše rade.
Nemam razloga da jednog jedinog momenta branim naše zdravstvo, u liku ministra zdravstva, Vladu. Ja sam predstavnik opozicione partije, ali hoću da branim svoju zemlju. Ako je situacija takva, dajte da mi vidimo, da uradimo ono što treba da se to popravi, a ne da Sonja Biserko, Sonja Liht, Nataša Kandić i raznorazna druga ološ u službi SAD-a, da nam oni govore šta treba da uradimo.

Po članu 225. i 226. Gospodine predsedniče, pošto mi već dosta dugo razgovaramo o slučaju Skupštine grada Beograda i o neustavnoj, nezakonitoj i mimo Poslovnika donetoj odluci da se izaberu predsednik Skupštine, potpredsednik i v.d. gradonačelnika, gde je grubo prekršen Poslovnik, u šta ste i sami mogli da se uverite, posle dobijanja stenograma, mi smo pokušali da sve uradimo u skladu sa zakonom.
Odmah smo, već 9. oktobra, obavestili Skupštinu Republike Srbije, održan je Odbor za lokalnu samoupravu, nedvosmisleno su svi članovi Odbora, na osnovu materijala, odnosno stenograma, doneli odluku da se uputi Ministarstvu za lokalnu samoupravu dopis i da se Ministarstvo za lokalnu samoupravu na osnovu zakona odredi o sednici koja je održana u Skupštini grada Beograda.
Prošlo je više od mesec dana, a da Ministarstvo do dana današnjeg nije donelo nikakvu odluku. Razumem da je teško prihvatiti činjenicu da je do sada, evo, od 1990. godine, otkako je počeo višestranački parlamentarni sistem u Srbiji... Nažalost, nije još punoletan, ali ako ovakve stvari budu rađene, izgleda da još dugo neće biti punoletan. Ministarstvo za lokalnu samoupravu nije uradilo ono što je jedino moguće - da poništi odluku Skupštine grada Beograda o izboru predsednika Skupštine, potpredsednika i vršioca dužnosti gradonačelnika grada Beograda.
Mi smo strpljivo čekali iz dana u dan, doneće se odluka, doneće se odluka, danas je konačno rečeno da će odluka biti doneta do 12 časova. Nisam imao nameru čak ni da izlazim za govornicu, ali vidim da šef poslaničke grupe DS ili nije obaveštena, ili o tome još uvek ne zna ništa. Ovo pričam zbog javnosti, a pričam i zbog poslanika Skupštine Srbije. Mi ćemo od 12 časova pokušati da ubedimo Skupštinu Srbije u sve ovo što tvrdimo, na jedini mogući način, tako što ćemo vam od početka sednice čitati stenogram kako je tekla sednica Skupštine grada Beograda. Mislim da ćete bez velikih problema iz toga moći da zaključite da je ovo što sam rekao apsolutno istina i da ćete i vi posle toga zahtevati od Ministarstva za lokalnu samoupravu da donese jedinu moguću odluku, jer pretpostavljam da ni vama nije u interesu da predsednik Skupštine iz redova DS-a bude izabran na ovakav način.
Kako ne razumete? Vi ste onemogućili drugim odbornicima u Skupštini grada da, što na osnovu Ustava imaju pravo, budu birani. Onemogućili ste nam to. To je apsolutno nedopušteno, to je teror većine i mislim da ćemo vas ubediti da to treba da se poništi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam vam i rekao na početku sednice, trebalo je do sada da završite posao koji je morao da se završi.
Učinili smo sve što je do nas da, na način koji nijednog momenta ne bi doveo u pitanje rad Skupštine Republike Srbije, pokušamo da razrešimo nastalu situaciju kada je u pitanju potpuno nezakonita i nelegitimna odluka, doneta na sednici Skupštine grada Beograda 8. oktobra.
Uradili smo sve kako bismo to razrešili na način koji predviđa zakon. Obavestili smo Skupštinu Srbije jer, između ostalog, po Ustavu, član 162, Skupština vrši nadzor nad radom opština. Zakazana je sednica Odbora za lokalnu samoupravu, čekali smo taj stenogram malo duže, ali po dobijanju stenograma i po uvidu u stenogram nijedan poslanik, bez obzira kojoj stranci pripadao, poslanik u Skupštini Srbije u Odboru za lokalnu samoupravu, nije imao dilemu kada je trebalo doneti odluku da se od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatraži da se, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, član 111, upozna i donese odluku.
Čekamo već više od mesec dana, iako imate prilike da i ovde u Skupštini Srbije od pojedinih poslanika dobijate informacije kako to ministarstvo i ministar vrlo brzo reaguju u situacijama kada je interes DS-a u pitanju; bez ikakvih problema, bez ikakvih pritisaka ministar donosi rešenja, čak i unapred, neka rešenja koja su prosto neverovatna. On unapred skreće pojedinim opštinama pažnju da neće prihvatiti ostavke nekih odbornika ukoliko se pojave.
O ovako teškom kršenju Poslovnika Skupštine grada Beograda ministar za lokalnu samoupravu nije našao za shodno da se izjasni, a prošlo je više od mesec dana. Strpljivo smo očekivali da ćete taj problem rešiti tako kako je jedino moguće da se reši, a to je da ćete poštovati zakon.
Nažalost, vi to niste uradili i mi smo prinuđeni da iznesemo sve činjenice, koje će ne samo Skupštini Srbije, nego i javnosti potpuno jasno predstaviti šta se desilo u Skupštini grada Beograda i da nema nikakve dileme po pitanju odluke Skupštine grada Beograda o izboru predsednika, potpredsednika i vršioca dužnosti.
Vi ste nama uskratili pravo da predložimo našeg kandidata. To je prva stvar. Druga stvar, niste na prvoj narednoj sednici, pošto su predsednik Skupštine i potpredsednik Skupštine podneli ostavku, dođe do izbora predsednika i potpredsednika Skupštine. Kako ste to objasnili?
Ja ću vam ovde pročitati iz stenograma, samo da pročitam i završavam, kako je to objasnio šef odborničke grupe DS u Skupštini grada Beograda.
Željko Ožegović, na insistiranje da mora da se zakaže druga sednica, da morate da nam date pravo da i mi predložimo kandidata, kaže ovako: "I, zaista, ja ne vidim nikakav problem da oni predlože isto tako kandidata za predsednika Skupštine, jer, kao što znamo, svi mediji su najavili ovu sednicu Skupštine.
Svi mediji su najavili šta će se desiti na ovoj sednici Skupštine. Znači, poziv za ovu skupštinu je stigao ranije, ja ne vidim da zaista tehnički nije bilo moguće to uraditi, odnosno predlog podneti".
Ovo je prosto neverovatno. Ja vas samo pitam, dame i gospodo poslanici, zašto mi do sada nismo podneli predloge za predsednika Srbije?
Kao što znate, izbori za predsednika Srbije su najavljivani već mesec dana unazad, od predsednika Skupštine do svih članova DS-a, da moraju da budu obavljeni itd. Gde su vam predlozi za predsednika Srbije? Ovo je prosto neverovatno da vi imate, prvo, ovakve odbornike, a drugo, da to budu i šefovi odborničkih grupa, odnosno šef DS u Beogradu, čak i predsednik jedne opštine i da on daje ovakva tumačenja. Prosto ne znam gde je, u koju je to školu demokratije on išao, jer znam da ste vi organizovali raznorazne seminare itd.
Prosto ne znam gde je on mogao, na kom to kursu, na kom školovanju je mogao da nam iznese ove osnovne principe demokratske procedure. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je amandman koji je predložen dobar i da bi trebalo ponovo razmisliti i prihvatiti ovaj amandman, bez obzira na to što može da izgleda da je nedefinisan i da definicija "ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom" naoko govori da manje-više ne možete da odredite šta može biti spor pred Ustavnim sudom.
Međutim, ako uzmete Ustav, onda vam je potpuno jasno da je Ustavom određena nadležnost Ustavnog suda i kad se kaže "ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom" misli se na ono što je Ustavom određeno.
Zbog čega ovo treba prihvatiti? Zato što je praksa da mišljenje sudija Ustavnog suda nije više stručno mišljenje, nego političko mišljenje, nego zloupotreba sudija koji su došli na mesto sudije Ustavnog suda iz političkih razloga, političkom trgovinom itd. i izvršavaju naloge onih koji su ih tamo postavili.
Nažalost, mi vam ovo govorimo zbog prakse, zbog onoga što nam se dešavalo. Uopšte ne sumnjam unapred u nameru i ne mogu da kažem da ste vi unapred želeli da Ustavni sud bude zavisan. Verujem da ste želeli da bude nezavisan, ali sve što ste uradili, između ostalog, to je rasprava u Skupštini Srbije već pokazala, na osnovu predloga predsednika Republike Srbije, predsednika Skupštine, tek čekamo da vidimo kako ćete da glasate o predloženim kandidatima koje je predložila Skupština, govori da ćemo mi dobiti zavisan sud, sud koji će zavisiti od onih koji su ih predložili. To je problem.
Setite se samo bivšeg predsednika Ustavnog suda. On se nije skidao sa televizije, novina, tumačeći sve i svašta.
On je sudija koji je zakazao sednicu i suspendovao Zakon o pomoći porodicama haških optuženika, a on nije ni stupio na snagu. To su stvari koje navode i SRS da vi preispitate, eventualno, da se usvoji ovaj amandman, jer je Ustavom precizirano šta može biti predmet Ustavnog suda i onda sudije Ustavnog suda o tome nemaju pravo da se izjašnjavaju. Oni nisu političke ličnosti. Nisu arbitri u javnom životu da određuju.
Pazite, nadležnost Ustavnog suda - Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalnih organizacija itd. Povede se kampanja, eventualno, o zabrani neke političke stranke; da bi se našlo uporište konsultuju se sudije Ustavnog suda i oni počinju da komentarišu. Iz kojih razloga? Čak i teoretskih razloga. Ali, na neki način mogu da se već određuju ili usklađuju sa mišljenjima onih koji ih već navode da bi trebalo da donesu neku odluku ukoliko se taj predmet pojavi pred Ustavnim sudom. Zbog čega to? Zato da bi se formiralo javno mnjenje. To vam je poznato.
Znači, idete prvo da formirate javno mnjenje, kreće kampanja u medijima, onda se ona dopunjuje mišljenjima sudija, raznoraznih eksperata, kako je već uobičajeno, završava se mišljenjem sudija Ustavnog suda koji to komentarišu, onda se predlaže, odnosno šalje se predmet u Ustavni sud i već sudije imaju formirano mišljenje o tome. Zato bi trebalo usvojiti ovaj amandman i zabraniti sudijama da se izjašnjavaju o predmetima koji mogu biti pred Ustavnim sudom, jer Ustav određuje šta sve može da bude.

Član 101. Ministre, čini mi se da pogrešno tumačite naše primedbe koje smo izneli. Ovde se radi o praksi koja se odomaćila do sada i koja ne da pomaže, nego šteti situaciji u kojoj se mi nalazimo. Evo, da izvršite običnu anketu među građanima Srbije, verujem, od njih 10 koje biste pitali da li je Slobodan Vučetić još uvek sudija Ustavnog suda bar devet bi reklo da jeste. Zbog čega? Zato što on komentariše sve, od Guče do "Egzita". Nema teme za koju on nije ekspert i koju ne komentariše. Mi smo pri stavu da sudije Ustavnog suda treba da se bave isključivo predmetima koji dođu u Ustavni sud. Mogu da se bave teorijom, mogu da učestvuju u stručnim raspravama, ali kada su u pitanju aktuelne političke dileme, onda sudije Ustavnog suda apsolutno ne bi trebalo nijednog momenta da iznose svoje stavove. Izneli smo vam problem koji je još uvek aktuelan. To je grad Beograd. Ne samo raspisivanje izbora za gradonačelnika, jer ovde je osnovni razlog zbog čega izbori nisu raspisani uverenje i celishodnost da ne treba da budu raspisani, zato što će biti raspisani u roku manjem od šest meseci.
Kao što je i izbor predsednika skupštine, potpredsednika skupštine i onog čuvenog v.d. gradonačelnika. To su problemi koji bi eventualno... Oni su već krenuli u javnost i sada samo treba da se pojavi neki sudija Ustavnog suda... Recimo, da je Slobodan Vučetić još uvek predsednik tog suda, pa mi ne bismo živi ostali od njegovog tumačenja i branjenja stavova onoga ko ga je tamo poslao. Zbog toga mislimo da sudije Ustavnog suda ne smeju da se izjašnjavaju o predmetima koji mogu da budu predmet rešavanja na Ustavnom sudu.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje koje je dala Vlada, vezano za predlog narodnog poslanika gospodina Srđana Šajna, glasi ovako: ''Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je mišljenja da se razlozi za donošenje odluke Ustavnog suda nalaze u obrazloženju odluke, tako da nije jasno o čemu bi sudija Ustavnog suda iznosio mišljenje posle donete odluke Ustavnog suda.''
Što se tiče SRS, mi mislimo da je to u redu. Kada se donese odluka, sve piše u donetoj odluci i posle toga nema više komentarisanja, ko je bio za, ko je bio protiv, sve je to završeno kada se donese odluka.
Ima jedna stvar oko koje nema diskusije: svaka profesija donosi određene prednosti i donosi neke stvari kojih čovek mora da se odrekne. Neko se odluči za oficirski i policijski poziv i zna da mora da nosi uniformu. Nema dileme. Hoće-neće, mora. To što se sada prešlo na civilno služenje vojnog roka, zato se nose pelene na pranje itd.
Sudija Ustavnog suda ovde ne postaje po sili zakona i ne tera se na to. On daje svoju saglasnost i on unapred treba da zna šta ne može. Onaj ko nije spreman da prihvati ta ograničenja, jednostavno, ne treba da bude sudija Ustavnog suda.
Šta je naš imperativ? Da dobijemo nezavisan Ustavni sud. Ljudi, vidite da je zemlja zbog toga u haosu. Nije bilo bolje ni do 2000. godine, da se razumemo, ne mnogo bolje, ali kroz određen vremenski period neke stvari su se, na neki način, formirale kao standard i nije bilo ovako drastičnog kršenja Ustava i prihvatanja od strane Ustavnog suda da je to potpuno normalna stvar.
Setite se samo šta je vama uradio Slobodan Vučetić kada je rekao da mandati pripadaju listi sa koje su poslanici izabrani. Nije kriv Boško Ristić što je bio u pravnoj zabludi, njega je u pravnu zabludu doveo Slobodan Vučetić, sudija Ustavnog suda. Mi smo u jednom momentu imali ovde 346 poslanika, koliko smo imali.
To je ono što je problem i mi pokušavamo da na ovakav način sprečimo sudije Ustavnog suda da na bilo koji način učestvuju u politici i da formiraju javno mnjenje, da se opredeljuju, ne na osnovu struke, tu već ne bi bilo problema.
Znate, struka podrazumeva određene norme, pravila i mogu stručnjaci da se o tome spore, ali ovde se radi o ljudima koji bi svoje mišljenje donosili na osnovu političkih zahteva i politički ih bojili. To je za nas najveći problem. Pa, zbog čega trošimo ovoliko vremena povodom ovih amandmana? Baš zbog toga.
Ako vam je stvarno namera, kao što ste rekli, da Ustavni sud bude nezavisan, onda na neki način ova ograničenja unapred pretpostavljaju da će biti ne nezavisni, ali bar da neće moći preko određene granice da utiču na donošenje određenih odluka, odnosno formiranje javnog mnjenja. Ovo bi svakom sudiji Ustavnog suda unapred stavilo do znanja da on o predmetima koji mogu biti na Ustavnom sudu nema šta javno da komentariše, nema šta da se izražava.
Razlozi zbog kojih ste vi odbili amandman Srđana Šajna potpuno se uklapaju da prihvatite ovaj predlog, znači, i za predmete koji mogu biti predmet rasprave na Ustavnom sudu. Nemojte da zamagljujemo, vrlo je jasno i precizno u Ustavu rečeno šta je nadležnost Ustavnog suda. Za sve se znaju rokovi i oni su vrlo kratki. Gospodine ministre, vi to treba da znate. Znači, u tako kratkom roku, kada se nešto desi, trče novinari po zadatku i pitaju sudiju Ustavnog suda - šta vi mislite o tom i tom slučaju? Onda krene obrazloženje, pa ćete doći u situaciju da će one sudije koje su izabrane na predlog DS-a imati jedno mišljenje, oni koji su izabrani na listi DSS-a će imati drugo mišljenje, oni koji su iz neke treće stranke... Postoji tu i jedna rezerva koja podrazumeva da, eventualno, treba, za svaki slučaj, neke stvari držati u rezervi, tako da nikada ne bih rekao da neće...
Šta mi sada dobijamo? Da li mi dobijamo stvarno nezavisan Ustavni sud? Da li stvarno dobijamo odluku koja će se temeljiti na pravu? Ne, dobijamo odluku koja će se temeljiti, prvo, na političkim odlukama i drugo, na većini u tom samom Ustavnom sudu. Onaj ko ima više kandidata ili više sudija, takva će odluka i biti.
Zbog toga nije ništa tragično, niti problem da se na bilo koji način ograničavaju sudije Ustavnog suda. Jednostavno, ovim amandmanom, govorim o prethodnom amandmanu, vi biste na neki način unapred onemogućili sudije da donose političke odluke zato što ih je neko izabrao na mesto sudija Ustavnog suda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Krasić i gospođica Nataša Jovanović su objasnili problem pred kojim se nalazi Skupština Srbije, vezano za predlog koji treba da uputimo predsedniku Republike Borisu Tadiću.
Za razliku od nekadašnje dogovorne ekonomije, koja je takođe stvarala probleme, i dogovorna politika, bez obzira na namere, stvara probleme. Vi ste ovde stvarno došli u situaciju koju ne znam kako možete da razrešite, ili da glasate za listu, a ne možete da glasate za listu, mora da se glasa za svakog pojedinačno. Šta ćete da uradite ako recimo, teoretski, od ovih deset kandidata samo četiri dobije tu većinu? Šta ćete da predložite Borisu Tadiću?
Ovo je ozbiljan problem. O tome ste morali da razmislite. To što ste se dogovorili unapred, to je legitimno, ali dogovor mora da bude u skladu sa Poslovnikom. To je osnovna stvar. Morate da poštujete Poslovnik. Dogovor unapred - mi ćemo predložiti ovoliko, Tadić toliko, mi ćemo da izaberemo od tih koje nam je predložio Tadić petoro, već ste se dogovorili kojih će to petoro biti, to nije sporno. Može u slučaju predloga Borisa Tadića, Skupština će od deset da izabere pet. Recite mi, kako ćete vi da dođete do liste od deset kandidata kad morate da glasate za svakog pojedinačno?
Između ostalog, čuli ste osporavanja pojedinih kandidata sa ove liste. Doći ćete u situaciju da nećete dobiti 126 za svakog od tih kandidata, a ne možete da predložite devet, osam ili sedam. Znači, samo morate da predložite deset. Ne znam kako ćete da izađete iz te situacije. To govori da neke stvari moraju da se menjaju, to je trebalo da se uradi na početku i sa predlogom od strane predsednika Republike Borisa Tadića, da ne bismo imali probleme, vezano za predstavnike nacionalnih manjina koji su očekivali od predsednika Srbije da će uvažiti ne samo glasove koje je dobio na predsedničkim izborima, nego situaciju u Srbiji, da postoje brojne nacionalne manjine i da bi trebalo, između ostalog, tražiti nekog od kandidata iz redova nacionalnih manjina.
Stvarno ne znam kako mislite da do vremena za glasanje rešite ovaj problem, ali nalazite se u situaciji da budete osporeni čak i od strane vaših koalicionih partnera. Pazite, vi znate kako su pretprošle nedelje pobegli sa glasanja, nisu hteli da glasaju dok se ne vidi i ne reši pitanje hoće li biti izbora ili neće. Ja vas podsećam samo na one istinite stvari, ne izmišljam ništa. To može da vam se desi i sada. Šta ćete onda? Onda će trut opet morati da bude zadovoljen, a to, bogami, ne znam da li će matica uspeti da izdrži.