Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, javljam se po članu 178, zato što je očito, po ko zna koji put, Skupština došla u situaciju da ono što je unapred predloženo kao loše rešenje, bez obzira da li se nalazi u zakonu ili u Ustavu, na neki način se to prelama ovde u Skupštini Srbije.
Nažalost, mi ćemo i kod izbora kandidata za članove Ustavnog suda prekršiti član 166. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode".
Zašto ćemo prekršiti ovaj član? Jednostavno zbog toga što sudije Ustavnog suda neće biti nezavisne, zbog toga što je Ustav već odredio na koji način će se birati sudije Ustavnog suda. Sama činjenica da predsednik Republike predlaže deset kandidata, da deset predlaže Skupština Srbije i da deset kandidata predlaže Vrhovni kasacioni sud govori o tome da će, u stvari, plod svega toga biti politička trgovina. To su nesporne činjenice.
Mi se, jednostavno, kao država nalazimo u situaciji da nam raznorazni kompromisi ne omogućavaju da dođemo do boljih rešenja, nego do lošijih rešenja. Sada to ovde na najbolji način može da se vidi. Kaže "tačno je da to piše u Ustavu, ali Ustav je donet kompromisom, da bi ga podržale sve stranke". Svako je odustao od nekih svojih zahteva, pa je kompromisom određeno da predsednik Republike predlaže deset kandidata, što garantuje da će njegovih pet kandidata biti izabrano. Tačno je da on ima i legalitet i legitimitet, ali on je samo jedan.
Treba da izvučemo pouke iz svega ovoga, da dođemo u situaciju stvarno da dođemo do Ustavnog suda, do ljudi koji će predstavljati, i po profesionalnom, i po moralnom, i po svom životnom putu, ljude koji stvarno treba da budu sudije Ustavnog suda, i da na takav način budemo sigurni da će njihove odluke biti u interesu države, biti u interesu očuvanja zakona. A ne ljudi koji će morati da glasaju po nečijem nalogu zato što su na ta mesta i izabrani po nečijem nalogu, i da čekaju prvi sledeći sastav Skupštine, da taj prvi sledeći sastav promeni sastav Ustavnog suda. Izvinjavam se, javljam se ponovo, nisam završio.

Izvinjavam se, nastavljam tamo gde sam stao. Šta je problem? Problem je što Skupština mora da ispravlja sve probleme za koje objektivno nije odgovorna, pa i današnji izbor sudija Ustavnog suda. Šest meseci evo za neki dan će otkako je formirana Vlada, zašto mi danas raspravljamo o ovome? Zašto nismo odmah nakon 30 dana ili 40 dana raspravljali o svim pitanjima i o svim zakonima koje smo morali da donesemo?
Zato što je problem u vladajućoj koaliciji. Jednostavno, nisu u stanju da se dogovore.
Imaju potpuno suprotna gledišta o bitnim stvarima, različite političke interese, i to je posebno vidljivo kada su u pitanju predsednički izbori. Toliko suprotna da je prosto neverovatno kako još uvek ova koalicija opstaje. Ali se sve svaljuje na Skupštinu Srbije.
Mi svi treba, a i vi, takođe, iz vladajuće koalicije, treba jednostavno da "vadite kestenje iz vatre" koji su gurnuti u Vladi ili u vrhu jedne i druge stranke koja treba da se dogovara. Jednostavno, nemoćni ste, jer nemate mogućnosti, nemate argumente da to sami vidite da su stvari ovakve kakve jesu. Ali, morate da "vadite te kestene" iz vatre.
Mislio sam da vi volite neko drugo voće, izgleda da ste napredovali u tom smislu, ono što se ljušti, znate vi šta je to.
Problem je ovde, takođe, ne samo u pravu predsednika da predlaže kandidate, nego što, između ostalog, ovde neki predstavnici nacionalnih manjina spočitavaju predsedniku da nije predložio nijednog predstavnika nacionalnih manjina, jer s pravom to očekuju, jer su ga podržali na predsedničkim izborima. To, koliko sam čuo jednog poslanika, kaže, kao demokratskog kandidata, prosto neverovatno. Molim vas, objasnite građanima Srbije koji su to nedemokratski ili koji su to parametri koji su odredili da je jedan demokratski, a da drugi nije demokratski.
Da li je parametar američki ambasador, koji vam kaže kako ćete da glasate, i ko je demokratski, ko nije? Kako je moguće da ste na prethodnim izborima bili u koaliciji sa Demokratskom strankom, a sada ste u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije? Nemam ništa protiv, da se razumemo, ali to nema nikakve veze sa demokratijom. To je politička trgovina. Može se reći čak u nekim granicama kada pređe trgovinu da je to politička prostitucija i vi onda hoćete da nam spočitavate koji je kandidat demokratski, a koji nije.
Izađite i objasnite koji su parametri koji određuju da li je neki kandidat demokratski ili nije, ili zbog toga što su izneverili vaša očekivanja, odnosno u trgovini niste dobili onoliko koliko ste mislili da treba, ili su vas prevarili, neću u to uopšte da ulazim. Ali, nemojte da se bavite takvim kvalifikacijama, mislim da to uopšte nije korektno.

Kaže naš narod - tamo gde te svrbi, tamo se i češeš. Očito je to da je vreme predsedničkih izbora i tadašnja koaliciji na neki način nije opravdala vaša očekivanja, i u to neću uopšte da ulazim.
Pravo svake stranke je da sklapa koalicije ili političke dogovore i, što se tiče SRS, nikome to ne samo da nećemo osporiti, nego nećemo nikada ni dovoditi u pitanje.
Da li će to za vas biti dobar izbor, dobra procena ili ne, u to nećemo da ulazimo, ali očito je iz ovoga što ste rekli da vam je procena bila loša, jer da vam je bila dobra ne bi prozivali sada predsednika Tadića da uradi ono što SRS smatra da treba da uradi, da među sudijama Ustavnog suda treba da sede i predstavnici nacionalnih manjina.
Gospodine Omeragiću, nemojte da pričate da se opet vraćamo na neka vremena gde se prozivaju nacionalne manjine. Što se tiče SRS nikada, apsolutno nikada nijednog građanina države Srbije nismo delili po verskoj, nacionalnoj ili bilo kojoj osobini. Mi smo samo delili na građane koji poštuju Ustav i zakon ove države, koji su lojalni građani ove države, bez obzira kojoj od ovih kategorija pripadaju. Da vas ne podsećam koliko smo stranaka, srpskih stranaka, prozivali za nepoštovanje ove države, za nepoštovanje Ustava, za pozivanje čak i na bombardovanje u vreme 99. godine.
Što se tiče sudija Ustavnog suda i izbora sudija Ustavnog suda, SRS apsolutno nikada nije izabrala ni jednog jedinog sudiju Ustavnog suda, apsolutno. U vlasti smo bili od 98. godine, od marta meseca, do 2000. godine, do petooktobarskog puča. Za to vreme nijedan sudija Ustavnog suda nije izabran.
Sada pokušavamo da se ovaj posao koliko toliko korektno uradi, da ukažemo na sve mane, na sve probleme, da bi se kasnije ispravilo sve ovo što nam pravi problem, da bi došli do dobrog i pametnog rešenja. Mi nijednog sudiju ovde nismo predlagali, nismo ušli u te političke trgovine, za razliku od vas.
Ušli ste, jer čim ste rešili da učestvujete u ovome to je politička trgovina, ali trebalo je to da uradite pre nego što je predsednik Srbije predložio svojih 10, jer zašto predsednik Srbije da ima pravo na svojih pet, a da Skupštini bude dato pet, pa da se delimo tu? To je ono što je problem već napravljen načinom izbora sudija Ustavnog suda.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se vezano za pominjanje SRS i ono što smo mi na dobronameran način pokušali da, eventualno problem koji postoji u Novom Pazaru, ukažemo na koji način bi to moglo da se reši, posebno kada je u pitanju Bajram Omeragić koji, sticajem okolnosti, sedi na sednicama Vlade, uputili smo ga da na najbrži i najjednostavniji način pokuša da se reši problem koji je stvoren u Novom Pazaru.
Moram da vam kažem da SRS ni jednim jedinim gestom neće da se meša u ovaj problem koji je nastao, pre svega mislim u političkoj podeli između dve stranke. Trudićemo se da budemo potpuno po strani, da ni na koji način, po bilo koju cenu, da bilo koga favorizujemo.
Moram da vam kažem jednu stvar, kada sam na Iftar večeri video američkog ambasadora, znao sam da ćete vi imati velike probleme. Kome su Amerikanci krenuli da pomažu, oni su, što kaže naš narod - obrali bostan. Kod njih postoji samo jedna stvar, a to je interes, pokušaj da se zloupotrebe i verska i nacionalna prava, a i političke podele, odnosno stranačke podele i nikome nikada nisu donele dobro. Vi to najbolje znate kako se Amerikanci odnose prema muslimanima u svetu.
Kako možete uopšte da poverujete jednog jedinog trenutka da će prema vama biti drugačiji i da će se prema vama na drugačiji način odnositi.
Njima je u interesu da se stvori problem unutar muslimanske zajednice. Pokušavaju da to, u krajnjoj meri, upere protiv Srbije. Uopšte ih ne interesuje što je došlo do problema među vama, što može da izazove mnogo teže probleme, kao što smo svedoci, da ne kažem da padne krv, ali vrlo blizu situacije i krv da padne.
Vi ćete uraditi tačno ono što oni žele, da bi vas iskoristili u datom momentu. Onu stranu koju podržavaju, mada se sada predstavljaju kao mirotvorci, nezainteresovani, žele, navodno, da unutar islamske zajednice vlada mir, suštinski rade sve da dođe do podele, omogućiće jednoj strani da pobedi u tom sukobu i tu stranu će okrenuti protiv Srbije.
Zato vas upozoravam, rešite vaše probleme što pre, bez mešanja bilo koga sa strane. Time ćete učiniti korist i muslimanskoj zajednici, i Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mislim da i ovaj početak poslepodnevnog rada Skupštine Srbije na neki način pokazuje odnos vladajućih stranaka prema ovom pitanju i njihovo prisustvo, da ste vi praktično počeli sednicu pred praznom salom. Evo, tu je gospodin Šami, svega četiri poslanika je bilo iz ove tri vladajuće stranke, što mislim da nije primereno.
Da se vratim na dnevni red, postavlja se ovde pitanje i na neki način prebacuje se SRS da se sada, kada se krenulo u formiranje Ustavnog suda, dovodi u pitanje da li je Ustavni sud potreban ili nije.
Mislim da je ta konstrukcija veštački izvedena i da apsolutno ne stoji što se tiče SRS. Apsolutno se ne postavlja pitanje da li nam treba Ustavni sud ili ne - treba nam.
Ali je sada pitanje kakav nam sud treba, to je ono što sve vreme pokušava SRS da stavi do znanja i poslanicima Skupštine Srbije, a i građanima Srbije. Da treba Ustavni sud, najbolje ste vi izneli ovde sve one podatke ili jedan deo podataka i činjenica koje govore u prilog toga da treba da se formira Ustavni sud. Iste takve ili slične razloge smo i mi iznosili ovde tražeći da se formira Ustavni sud.
A onda se postavlja pitanje zašto to do sada nije urađeno, zašto se kasni najmanje šest meseci, zašto nemamo Ustavni sud od 2000. godine, skoro četiri godine u kontinuitetu? To je problem sa kojim ste se vi suočili.
Drugi problem, pokušavate da uverite i nas poslanike i građane Srbije da će sastav Ustavnog suda biti nestranački, da ste predložili kandidate koji zaslužuju da tu budu po svim kvalitetima, od stručnih do moralnih. Ističete da DS ne stoji iza ovih predloga predsednika Srbije Borisa Tadića. Kako je onda moguće da ne stoji DS kada izlazite i zalažete se za to? Kako ćete izabrati tu listu? Mene i ne brine šta radi DS po ovom pitanju. Normalno je da ćete podržati predlog vašeg predsednika stranke.
Postavlja se drugo pitanje - šta je sa dve preostale političke stranke u vašoj vladajućoj koaliciji? Kakvu vi to sliku šaljete Srbiji? Da li na ovoj listi govornika ima ijednog poslanika iz redova DSS i G 17? Šta govori ova lista? Govori da ste vi i dalje podeljeni, da DSS apsolutno ne interesuje predlog Borisa Tadića, štaviše da su protiv tog predloga.
Šta je sa G 17? Oni bar tvrde da je stručnost iznad politike ili ispred politike. Što ne brane stručnost ovih kandidata koji su predloženi od strane predsednika stranke? To je najveći problem za ovu državu: vaša podela i vaš rad unutar Vlade Srbije, koji podrazumeva strogo omeđene granice u ministarstvima koja ste dobili, niko se nikome ne meša u posao, vi radite ono što mislite da je najkorisnije za vas, odnosno vašu stranku.
Vi nijednim gestom ne pokazujete da su vam važni interesi države Srbije i građana Srbije. Bar oko ovog pitanja ste morali da nađete konsenzus i da se dogovorite. Kakav ste vi to dogovor postigli? Jednostavan, mi ćemo imati naše kandidate, ne mešajte se u te kandidate, kakvi god da su, vi predložite vaše kandidate, mi nećemo da se mešamo u vaše kandidate.
Šta ćemo dobiti? Dobićemo kandidate jedne stranke i druge stranke, bez obzira ko ih predlaže, koji će postupati po nalozima stranaka kada donose odluku po svakom pitanju po kome Ustavni sud bude donosio odluku.
Takav ustavni sud ne treba Srbiji, ne treba građanima Srbije, a to najbolje pokazuju imena kandidata koji su stigli kao predlog i od predsednika Srbije, a i od ovog dogovorenog predloga od strane Skupštine Srbije.
Da li nam je potreban Ustavni sud? Jeste. Gde je bio do sada? Zar je bilo moguće da je, ne znam u koliko, u 30 i nešto opština u Srbiji praktično prinudna uprava, a izbori se ne raspisuju. Da li bi bilo moguće, da je Ustavni sud formiran onda kada je trebalo da bude formiran, da to stanje bude takvo?
Kome to odgovara? Da li to odgovara opozicionim strankama? Ne, odgovara strankama koje su na vlasti, odnosno koje su u Vladi. Oni koji nisu dobili na lokalnim izborima, kršenjem Ustava i zakona, zahvaljujući većini, dobijaju vlast i u opštini koja im ne pripada, jer građani nisu glasali za njihove predstavnike.
Mislite li da bi ovo u Beogradu što se desilo, da bi se desilo? Mislite li da bi na tako grub način bio prekršen Ustav, zakon i Poslovnik u Skupštini grada Beograda? Ne bi, morali biste da vodite računa, jer Ustavni sud bi o tome morao da kaže svoju reč. Mislite li vi da bi Ustavni sud olako prešao preko činjenice da je razlog neraspisivanja izbora za gradonačelnika Beograda vaše uverenje i ubeđenje da će na lokalnom nivou izbori biti raspisani u roku od šest meseci.
Ko može da vam veruje? Čime ste dokazali da građani Srbije i mi kao poslanici opozicije u Skupštini Srbije možemo da verujemo da ćete vi poštovati ono što obećate ovde u Skupštini? Ne, svi dosadašnji postupci govore da vi jedino čime se vodite u politici, to je korisnost. Čak to ističete u svakoj prilici.
Ono što je za vas korisno, za vas je i najbolje, ali to nije najbolje za građane i državu Srbiju. Zato se mi zalažemo za zakon jer zakon prelazi preko tih stvari korisnosti, odnosno ne određuje se na osnovu korisnosti, nego je propisano tačno šta može, šta ne može i u kojim rokovima. Zato smo insistirali na tome da se formira Ustavni sud na vreme, da ne dođemo u ovu situaciju.
Sada vas pitam, na osnovu ovoga što se dešava sa Ustavnim sudom, čime vi uopšte garantujete da će se ova stvar završiti onako kako biste vi želeli, i to mislim na DS. Očito je da su vaši motivi različiti. DS na svaki mogući način želi da ovaj set zakona, koji je potreban da bi se raspisali izbori, bude donet u Skupštini Srbije, ali očigledno je da DSS uopšte ne deli sa vama istu želju.
Koliko vidim iz njihovog načina postupanja, oni na sve moguće načine gledaju da se neke stvari odlože, da se to dovede u pitanje, jer njih razumem. Njima je to legitimno.
Oni pokušavaju da dobiju u vremenu, ne bi li popravili svoj jako, jako slab politički rejting, tako što će ubeđivati građane Srbije da postoje mnogo važnije stvari nego što su izbori. Vama nisu izbori važni zato što će Srbija time nešto dobiti ili građani Srbije. Vi pokušavate da taj problem rešite, odnosno da izađete na izbore pre rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Taj dan "D" koji je bio određen za 10. decembar izgleda da je pomeren, po nekim najavama, Amerikanci su spremni da ga odlože dok se ne završe izbori u Srbiji.
Hajde da postavimo logično pitanje - kako je to u interesu Americi da odloži tako važno pitanje, kao što je nezavisnost Kosova, dok se ne završe izbori u Srbiji. Šta vodi Amerikance da donesu takvu odluku, kada su tvrdili da treba do kraja 2006. godine, pa onda da treba u proleće 2007, ali tada je bio dogovor, ako se sećate, da izbori za predsednika budu u maju 2007, pa se odložilo, pa onda 10. decembar 2007, pa će ponovo da se odloži. Koji su to motivi koji vode Amerikance da se izbori odlože?
Spreman sam da prihvatim one razloge koje navodi DSS kada se protivi izborima u decembru, da Boris Tadić želi da pobegne od odgovornosti za rešenje koje će pokušati da nadmetnu SAD. Ako to prevedemo na razumljiv jezik, onda to govori da je Boris Tadić američka marioneta i da njima više odgovara da na mestu predsednika Srbije bude čovek za koga su sigurni da neće preduzeti nijedan korak koji neće odgovarati Americi.
Koji je drugi razlog? To je ono što je potpuno logički iz svega ovoga što nam se dešava. Setite se izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, kada ste razmenili između sebe sve istinite informacije, odnosno bojazni, i kakav je ko i na koji način politički deluje. To su najveći problemi sa kojima se suočava Srbija, sa kojima se suočavaju građani Srbije.
Zato SRS nije ni htela da se dogovara oko ovog pitanja sa ostalim strankama, jer smo shvatili da je u pitanju politička trgovina i to politička trgovina koja je jasno omeđena.
Ovo je našeg predsednika, ovih pet će da budu vaši, a onih sledećih pet ćete verovatno raspodeliti između sebe, i mi ćemo dobiti praktično ne Ustavni sud, kako grubo da ga nazovem, trgovački sud, ali sud koji je proizišao iz trgovine. Nažalost, on će takve odluke i da donosi.
To neće biti dobro za Srbiju, i mislim da ste krenuli pogrešnim putem, i da će se taj put obiti o glavu i građanima Srbije, a i vama na sledećim izborima.

 Dame i gospodo narodni poslanici, očito da postoje neki koji bi da, na osnovu nekih ranijih podela koje su donele nesreću srpskom narodu, i danas da pokušaju da eventualno pridobiju jedan deo biračkog tela, pa se ponovo javljaju, odnosno propagiraju neke stvari koje je istorija već rešila, hteli vi to ili ne, čak je rešila i ova skupština.
Na osnovu zakona izjednačena su prava i partizanima i četnicima, odnosno ravnogorskim borcima. Da li je to nekome na žalost ili ne, to je...
(Predsedavajući: Molim vas da ne dobacujete.)
...sada druga stvar. Nikada ni u jednoj jedinoj stvari ne misle svi isto. To je činjenica.
Bar bi trebalo da se prihvati jedna stvar, to je bila nesreća za srpski narod, podela koja nam je stvarno donela mnogo zla, mnogo patnje. Ta podela nije bila samo kod nas, bilo je još država i bilo je još naroda gde su postojale takve podele, čak mnogo ranije nego što se to desilo kod nas, ali shvataju da je to nanelo nepopravljive štete i državi i narodu, i pokušavaju da se to prevaziđe.
Ne optuživati sada jednu ili drugu stranu, tvrditi da je jedna strana bolja ili gora. Činjenice su takve kakve jesu. Neko hoće da ih prihvati, a neko neće. Činjenica je da su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta, ideološki potpuno različita. Jedan je bio partizanski, drugi je bio četnički.
Samo zbog izdaje zapadnih saveznika i, između ostalog, trebalo bi da se setite Dedijera, kako mu se zvala ova njegova knjiga, ''Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita'', kada je 1943. godine stigao proglas borcima Draže Mihailovića, ima nekih koji se još uvek sećaju, kako je bilo moguće da odjedanput prihvate oni koji su bili u ravnogorskom pokretu, ako su bili fašistički borci, da pređu u partizane. To je bila politika Zapada, koja nas i dan-danas deli i koja pokušava da unesreći ovaj narod.
Mislim da bi ove stvari trebalo da ostavimo po strani, neće nam doneti, niti nam donose dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Pročitajte član, naći ćete negde razlog moga javljanja, posebno da objasnim neke stvari kada je u pitanju pčelarstvo...

Što se tiče ove zajednice, ko je trut, a ko je matica, to nam je najbolje objasnio Zoran Đinđić 2002. godine u vreme predsedničkih izbora. Što se tiče samih članova i njihove uloge u toj pčelinjoj zajednici, moram da vam kažem da je uloga matice da polaže jaja, a radilice rade.
Vi bi ovde trebalo da radite, trut da obavi posao koji treba da obavi, a da posle toga kao rezultat stigne ono što je u redu. Mi smo zadovoljni što ste vi uspeli da u toj zajednici napokon spojite truta i maticu. Tu nema ništa sporno.
Šta je sada ovde problem? Ovaj ljubavni let može da dovede do problema među vama radilicama, možda vam neće više odgovarati da vas trut i matica non-stop dovode u situacije u kojima ste u jednom momentu jedni protiv drugih, pa ste onda, navodno, zajedno, pa onda ispadaju krivi poslanici SRS.
Ne, mi želimo da vi budete zajedno. Sve vreme pokušavamo da vas spojimo. Zato vam nismo ni na jedan način otežali da dođete u mogućnost da sklopite koalicionu vladu, jer mi želimo zajedno da vas na izborima eliminišemo sve glasovima građana. To nam je bio cilj. Vi ste iskoristili na najbolji način po nas, a to ćete videti kada budu došli izbori.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, uz rizik da na neki način budem malo dosadan i poslanicima i građanima Srbije, ipak moram da vas podsetim da već nekoliko puta postavljam pitanje vezano za odluku Ministarstva, da li ste vi dobili odluku po pitanju sednice Skupštine grada Beograda i protivzakonitog izbora predsednika Skupštine grada Beograda, potpredsednika i izbora vršioca zamenika gradonačelnika.
Da ovo razjasnimo odmah. Mi stvarno nemamo nameru da vršimo opstrukciju i da nam to na bilo koji način prebacite, ali shvatite ovo najozbiljnije. Mi, jednostavno, nećemo da se pomirimo sa činjenicom koju vi pokušavate da nam stavite do znanja, činjenicom svršenog čina.
Bilo je to, evo sad će mesec dana, 8. je tačno mesec dana, 9. smo vas obavestili. Obavestio sam vas da je Ministarstvo u nekim drugim slučajevima, što je izuzetno pozitivno i poželjno, promptno reagovalo, ali zbog čega se to ne dešava i kada je u pitanju Skupština grada Beograda, jedna od najvažnijih institucija, posebno imajući u vidu koliki je budžet Skupštine grada Beograda.
Najdobronamernije vas upozoravam, čak na neki način pozivam i poslanike vladajuće koalicije, DS i DSS, da ovo shvate kao dobronameran poziv da ipak probamo da u politiku uvedemo neke stvari koje će se razlikovati od nekih ranijih vremena. To prvenstveno podrazumeva jedan od minimuma, a to je poštovanje Ustava i zakona. Stvarno ne mogu da vas razumem kako možete da pređete preko te činjenice.
Šta je to toliko strašno kada ste svi svesni činjenice da je tamo stvarno na najgrublji mogući način prekršen i zakon i poslovnik? Šta vas to sprečava da uradite ono što je jedino moguće, da se to obavi na zakonit način? Niko ne može da vam preotme vlast, ne može da vas ugrozi, ali jednostavno tražimo da to uradite na način koji je propisao Poslovnik. Šta još treba da uradimo da bi vi napokon shvatili da morate to da uradite?
Za razliku od vas, mi se nećemo žaliti nikome. Mi ćemo pokušati na jedan jedini način koji je moguć da evo, ovakvim pozivima, stvarno uradite ono što se od vas očekuje. Posebno pozivam i ministra pravde, koji je danas u Skupštini, da i on uloži svoj uticaj, normalno i kao ministar u Vladi i kao istaknuti član DS, da se ta stvar reguliše, jer verujte da ćemo biti prinuđeni da na drugačiji način od vas dobijemo ono što zaslužuju građani Srbije, a to je da se poštuje Ustav, zakon i Poslovnik. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno čovek ima utisak da vi mnoge stvari radite iz nužde i to najčešće iz velike nužde, ali ne stižete izgleda na vreme da to obavite i onda su jasne posledice, kao i ovaj vaš predlog.
Gospodine predsedniče, ubeđen sam i siguran sam da vi niste to uradili iz zle namere, tu nema dileme, ali trebalo je da vas na neki način posavetuju da bi trebalo da uradite bar u skladu sa logikom, da to ne bude vaš predlog, jer mogao je na vašem mestu da sedi, recimo Mića, i da onda taj predlog bude od gospodina Albijanića ili bilo kog drugog potpredsednika Skupštine, jer po logici stvari kada vas zamenjuju imaju ista prava.
Zbog toga je bilo neophodno da vi iza sebe imate i legitimitet Odbora za ustavna pitanja. Mislim da je najjednostavnije ovo što ste vi već predložili, da se sazove Odbor za ustavna pitanja, da to bude njegovo mišljenje, njegov stav, na način na koji bi bio primeren. Kada smo već toliko kasnili sa ovim predlogom, bar da početak bude u skladu sa Poslovnikom i da ovo završimo na način koji bi obezbedio da napokon Skupština izađe sa predlogom pet kandidata za sudije Ustavnog suda. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, očito je da SRS nije učestvovala u ovim razgovorima, jer da smo učestvovali sigurno Skupština ne bi dobila ovakav predlog kakav je dobila. Mi to jednostavno ne bismo dozvolili. Trudili bismo se da se to uradi na način koji bi obezbedio da se sudije ustavnog suda izaberu, ako ništa drugo, uz moj minimalan broj podataka za svakog od predloženih kandidata, gde bi poslanici na neki način mogli da se upoznaju sa predlozima Narodne skupštine. Molim vas, pogledajte ovaj papir - ime i prezime, i gde radi. Znate, kada raspišem oglas za šofera, ozbiljno pristupim tom poslu. Kad je rođen, od kada ima vozačku dozvolu, gde je vozio, šta je vozio, da li je oženjen, da li ima decu, stan, sve to, jer sve su to neki minimalni preduslovi da dobijete osobu koja će odgovorno raditi ozbiljan posao. A vi za sudiju ustavnog suda, na jednom papiriću 10 imena.
Sada da objasnim zašto nismo hteli da učestvujemo. Baš zbog onoga što ste rekli, gospođo Kolundžija, sa govornice, zato što je u pitanju politička trgovina, dogovor. Nećemo jednostavno tako. Nećemo uopšte ovako da dobijamo nijednu instituciju, a posebno nećemo da dobijamo sudije Ustavnog suda. Sećate se prošlog sastava sudija Ustavnog suda i način na koji je on radio. To će ući u istoriju, u anale. Tadašnji predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić je zakazao hitno sednicu Ustavnog suda i poništio Zakon o pomoći haškim optuženicima, a on nije ni stupio na snagu. Takav ćete i sada vi da dobijete Ustavni sud.
Koliko je vama stvarno stalo do Ustavnog suda pokazao je ovaj prethodni period. Pogledajte od sedam godina koliko mi imamo Ustavni sud, koliko uopšte radi Ustavni sud: svega možda dve i po godine, ni nepune dve i po godine. Bolje da nije radio ni toliko. Pogledajte koliko predmeta imate danas pred Ustavnim sudom. Mislim da je danas izašla brojka od hiljadu i nešto predmeta koje čeka ovaj novi Ustavni sud. Kako mislite, šta će on da uradi? To je problem s kojim se vi sve vreme susrećete ovde, jer vi ste krenuli naopakim načinom da dobijete sudije Ustavnog suda. To je problem. Vama nije cilj da dobijete visoko stručne, visoko moralne osobe, koje će ovaj posao da rade u skladu sa svojim znanjem, svešću i savešću, nego dobijate osobe koje će da rade po političkom diktatu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226. i hteo bih nešto da kažem vezano za prethodna izlaganja i o zakonu o readmisiji.
Mislim da se, na neki način, izbegava da se ovaj problem razmotri sa suštinski najbitnije strane. To, da su u pitanju naši građani, da je obaveza naša države da ih prihvati, tu nema nikakve dileme. Da li je nama teško ili ne, to moramo da stavimo na stranu. Jednostavno, mi smo obavezni da prihvatimo te naše građane.
Šta se ovde postavlja kao pitanje? Dajte da vidimo šta naša država može da uradi da prilikom prihvatanja tih građana njima obezbedi da nastavak života u ovoj državi bude život dostojan čoveka.
Hajde da vidimo koliko je naših građana otišlo do 90-te godine, koliko od 90-te do 1992. i koliko od 1992. godine i onda da vidimo ko je sve doprineo da toliki broj građana izađe iz naše države.
Mi taj problem nismo uopšte imali do 1992. godine. Imali smo pasoš sa kojim smo mogli da idemo bilo gde, u bilo koju državu na svetu i da se to pitanje ne postavlja.
Ali, licemerno je, neprimereno je reći da mi treba da donesmo ovaj zakon da bismo smanjili jednom broju naših građana takse, odnosno da plati da mu se smanji taksa za vizu, da bi mogli da posete kumove itd. To je krajnje licemerno. Šta ćemo mi sa našim građanima, ne samo građanima, nego oni koji su pobegli, isterani iz Hrvatske, kako će oni da posete svoje kumove, kako će uopšte da posete svoju kuću?
Šta je ovde osnovni problem? Da naša država traži od tih država u zapadnoj Evropi koje su odgovorne za ono što se dešavalo u Srbiji, zbog čega je jedan veliki broj tih koji su otišli, ne samo zbog političkih razloga, već, pre svega, otišao iz ekonomskih razloga, da tim ljudima obezbede uslove da nastave ovde da žive normalno; države zapadne Evrope angažuju se da one koji su došli tamo, trbuhom za kruhom, vrate u svoje države, ali bi im trebalo pružiti pomoć za otvaranje radnih mesta ili dodatno davanje kredita da mogu sami da krenu u neke poslove itd. Tu je naša država trebalo da uradi sve što je u njenoj moći da se, uz prihvatanje ovih uslova, ljudima koji dolaze omogući da normalno žive.
Šta ćete sa porodicama koje se budu delile? Šta ćete u tom slučaju da uradite? Šta ćete kada je otac ili majka državljanin države u kojoj žive? Po logici stvari kakva je praksa? Deca će pripadati u najvećoj meri njima. Razdvajaćete nasilno porodice. Imali ste pre nekog vremena, u novinama je bio članak vezano za jednu albansku porodicu, tragedija. Šta ćete sa takvim slučajevima?

Javljam se po članu 225. i 226. Evo, opet ponavljam da neko ne bi shvatio na pogrešan način, što se tiče SRS, svi naši građani, bez obzira gde se nalaze, naši su građani i oni imaju prava, i tu nema nikakve dileme, da žive tamo gde misle da će im biti najbolje. Uopšte nećemo definisati da li će to biti u ovom ili onom delu Srbije, mislim da mi nemamo na to prava. Ono što država mora da uradi, to je da im obezbedi normalan i pristojan život.
Mi pokušavamo da skrenemo pažnju našoj državi da uopšte nije vodila računa o tim ljudima koji treba da se vrate i koji treba da nastave život u našoj državi. To je problem sa kojim se mi sve vreme ovde suočavamo.
Hajde malo logički da razmišljamo. Period 1992-2000. godina, to je osam godina ili period u kojem je najveći broj naših građana otišao u raznorazne države Evropske zajednice. Uopšte ne bih sada da idem u tom pravcu, znači, to je neki vremenski period, ali pazite, vi ste došli na vlast, već ste sedam godina, skoro isto toliko vremena koliko je trajalo vreme kada su oni izlazili iz ove države. Došli ste direktno pod patronatom Zapada, direktno. Tu sada više nema nikakve dileme, ja vam to govorim, vi znate te činjenice, uz tvrdnju da će taj isti Zapad obezbediti normalan život građanima Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, jer, zaboga, pao je režim, diktatorski režim, nenarodni režim itd.
Uopšte nije trebalo da donosite ovaj zakon da ste uspeli uz njihovu pomoć da ljudima ovde obezbedite pristojan život. Uopšte nikakav zakon nije bilo potrebno da donosite, oni bi sami došli ovde da žive, ali oni neće ovde da žive jer su uslovi gori nego što su bili kad su otišli. To je osnovni razlog, a vi sada hoćete ovde da ih dovedete u poziciju gde će bukvalno jedva preživljavati. U kakvim uslovima? Gde ćete da ih dovedete? To je problem. Šta ste uradili da zaštite našu državu?
Mi imamo isto problem sa nekim državljanima koji žive na našoj teritoriji, da nemaju, apsolutno, kao što nemaju naši građani u zapadnoj Evropi dokumenta da borave tamo, nemaju ni oni ovde. Koliko je, Šiptara, Albanaca koliko je ušlo na Kosovo od 1945, koliko ih je ušlo 1999. godine? Ako važe pravila za nas da mi moramo da prihvatimo naše građane, što ne tražite od Evrope da se ona obaveže da će po principu reciprociteta prihvatiti, jer oni sad tamo imaju mogućnosti, znači, ne mogu da kažu – to nas ne interesuje. Mora da ih interesuje, jer se nalaze tamo. Mora da ih interesuje i da sve one koji nisu državljani Srbije vrate tamo odakle su došli. Onda nema nikakvih problema, ali mi prihvatamo samo ono što nas opterećuje. Tamo gde bi nešto mogli da uradimo, mi to ne tražimo.
Još jedna stvar i završavam, izvinjavam se, da se ne bih javljao ponovo.
Evo, reći ću vam, kada su u pitanju te vize. Ne znam šta ćete da uradite da olakšate vize za zapadu Evropu, i da li ćete uspeti u tome. Imate, evo, slučaj kada je u pitanju Rusija. Ne samo da ne treba ništa da prihvatite, nego samo prvi da krenete u to – da ukinete vize između Srbije i Rusije i oni to hoće da prihvate. Znate li koliko teškoća imaju poslovni ljudi, naši ljudi koji tamo žive da bi produžili vizu, da mogu normalno da funkcionišu? Zašto tu ne pokažete neki stepen vođenja računa o interesima i države i naših građana? Ne, zato što je to Rusija, zato što vam ideološki to ne odgovara, a ovamo trčite na Zapad, a oni vas jednostavno neće.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226.
Malo mi je neprijatno što ovu trenutno idiličnu situaciju u vašem društvu, koje je već odavno podeljeno na ''trutove i radilice'', da u ovom momentu ''trut i matica'' imaju onaj zajednički let, jer je izgleda, ''matica'' prestala da se gica, ali, ipak, moram na neke stvari da vam skrenem pažnju, računajući da ćete prekinuti sa dvostrukim aršinima.
Naime, približava se već mesec dana kako je u Skupštini grada Beograda grubo prekršen Ustav, zakon i Poslovnik.
Vi znate koliko smo puta intervenisali u Skupštini Srbije, da se stvari dovedu u red. Interesantno je, kada su u pitanju neki drugi slučajevi, da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu reaguje vrlo efikasno, što je i cilj da svako ministarstvo reaguje u što kraćem periodu, kao što je sada ministar policije rekao da će u najkraćem mogućem roku dati odgovor, a taj najkraći mogući rok, ne podrazumeva do kraja mandata.
Naime, u slučaju smene predsednika opštine Knić, koja je bila na trudničkom bolovanju, Ministarstvo za lokalnu samoupravu je reagovalo odmah i poništilo odluku odbornika SO Knić. Kada je u pitanju Beograd, takve reakcije, apsolutno, nema.
Mi smo skrenuli pažnju i očekivali od vas da ćete tako grubu povredu Ustava, zakona i Poslovnika Skupštine Grada Beograda, da ispravite. Međutim, vi pokušavate da se protokom vremena, to na neki način stavi u drugi plan i da se prihvati svršen čin.
S obzirom na to da vas očekuje ovde, u ovoj idiličnoj situaciji, sada ćete da radite dan i noć i tako dalje i da pokušavate sebi da obezbedite za to slobodan prostor u Skupštini Srbije.
Nemojte da dovodite sebe u situaciju da posao koji treba da završi Skupština Srbije bude odlagan zbog vaše zloupotrebe i zbog toga što određena ministarstva, a u ovom slučaju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne radi svoj posao, odnosno ne obaveštava nas šta je do sada učinilo pi pitanju odluka odbornika Skupštine Grada Beograda.
Zato, tražim od vas, gospodine predsedniče, da zatražite informaciju od ministra i da vidimo dokle se stiglo na tom planu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno da Čedomir Jovanović proziva SRS i da spočitava SRS da je imala mogućnosti, u vreme dok je on bio šef DOS-a, ukoliko ima neke opravdane razloge, trebalo je to tada da iznese . Da li se sećate, vi, gospodine Jovanoviću, a i vi, gospodo poslanici, kada je SRS, recimo, podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije? Ustavno pravo, ukoliko 20 poslanika zatraži da se postavi pitanje poverenja vladi, rešio je Čedomir Jovanović na najjednostavniji način. Izašao je i našao objašnjenje koje će ostati zapisano u analima: "Vi niste glasali za Vladu, prema tome, nemate pravo ni da tražite pitanje poverenja Vladi".
Govorite nam ovde o kompaniji "Delta", o Miškoviću ili bilo kojoj kompaniji ili tajkunu, a koliko se sećam, gospodine Jovanoviću, neki koji su oteli tog Miškovića, vi ste sve učinili da im olakšate boravak tamo gde su bili smešteni, pa ne samo da im olakšate boravak, nego i izlazak bez suđenja, bez procesuiranja, što bi bilo normalno da se uradi na osnovu zakona.
Pominjete ovde neke proslave i ovog sirotog Đelića, koji je otvarao tu firmu, nije bitno, a zaboravljate, gospodo, kada je Goran Svilanović otvorio "Merkator". Zaboravljate to. U to vreme njegova žena je bila direktor prodaje, sa 1.500 maraka. Iskreno sam ga pozivao, pošto sam u to vreme, kao i gospođa Hrustanović, imao neke tezge na Đeram pijaci, doduše, prodavao sam jaja, da i meni malo pomogne oko prodaje, pa da otvori te tezge. Međutim, izgleda da nadoknada nije bila odgovarajuća, jer sam to hteo u naturi, par kartona, da dam.
Moram da vam kažem da ste vi sve uradili, pripremili teren da državi Srbiji bude ovako kako joj je.
Mislite da ćete time što sada ukazujete na to postići da građani Srbije zaborave 2001, 2002. i 2003. godinu, odnosno 2003. godine su vam rekli šta su imali da kažu. Prema tome, gospodo, setite se šta ste radili dok ste bili na vlasti.