Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marija Obradović

Marija Obradović

Srpska napredna stranka

Govori

Dobar dan.

Hvala vam gospođo predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici.

Evo nas ponovo posle nekoliko dana na istom mestu sa sličnom temom. Ovoga puta vanredno stanje, ukidanje vanrednog stanja, povratak novoj normalnosti u Srbiji, koliko je to moguće i u svim sferama života, uz naravno strogo pridržavanje mera koje propisuju epidemiolozi, medicinska struka i svi oni koji su gotovo dva meseca brinuli danonoćno o našem zdravlju, bezbednosti građana, o tome da ovu tešku priču prebrodimo što je moguće sa manjim brojem žrtava.

I ne mogu, a da ne pomenem ponovo aplauz u 20.00 časova i želela bih da taj aplauz ne traje 20, 30 sekundi, koliko mi se čini da traje, barem ono što čujem u Beogradu. Pomnožite smene tih medicinara, stručnjaka, epidemiologa koji su radili danima, nedeljama, preko gotovo dva meseca.

Pričam o medicinarima, ali ne treba da zaboravimo policiju, pripadnike MUP-a, vojsku, radnike u komunalnim službama, dakle, svi oni koji su nam pomagali da premostimo ovaj težak period. Reći ćete da ste ovo čuli mnogo, mnogo puta, ali i treba da ponavljamo mnogo puta, sve dok taj način razmišljanja, rezonovanja, ne postane naš način ponašanja, da smo i po završetku, po ukidanju vanrednog stanja i dalje zahvalni tim ljudima, da i dalje imamo poseban način ophođenja prema njima i da cenimo ono što su uradili u ovom periodu.

Ti ljudi su neko od nas. Svi ti ljudi koji su bili odvojeni od porodica, koji su bili izloženi velikom riziku i mislim da još dugo, dugo treba da spominjemo sve one koji su dali doprinos na taj način.

Naravno, da će posebnim odlikovanjima biti nagrađeni oni koji su dali poseban doprinos u ovoj teškoj borbi i to moramo zdušno da podržimo. Ta vrsta zahvalnosti i ta vrsta odgovora društva zapravo treba da bude lekcija i mlađim pokolenjima koji će samo čitati i učiti o ovoj teškoj epidemiji, pandemiji koja je zadesila svet. Treba da im bude lekcija, a mi smo ti koji ćemo im pokazati kako se ophode prema toj lekciji, kako su ih naučili. To poštovanje prema nekome ko je na sopstvenu žrtvu učinio veliku korist društva, to je nešto čemu treba da se naučimo, jer čini se da posebno kolege opozicionari, posebno oni koji su zloupotrebljavali ovu celu priču, poput Boška Obradovića tokom današnjeg dana, nisu svesni šta znači poštovanje prema žrtvi koju su podneli ljudi koji su brinuli o nama ova dva meseca.

Ovaj način političke zloupotrebe, gde Boško Obradović po svaku cenu, praveći zaista cirkuzanta od sebe, ne dozvoljava da se nastavi sednica parlamenta, znači samo jedno – radi mog ličnog interesa i izbora koje želim da se održe kada ja hoću, držaćete vanredno stanje beskonačno, dok vam ja ne javim ili moji finansijeri iz inostranstva.

Obratite pažnju, u Srbiji je zaista trenutno aktivna izuzetno agresivna grupa ljudi koja je finansirana uvezenim novcem, uz neverovatnu medijsku podršku zaista mašineriju. Oni koji su pratili zaista dešavanja ovih dana i u parlamentu mogli su da vide kako su zaista novinari „N1“ tako agresivno, po 15, 20 minuta držali poslanike SNS ispitujući ih sve dok ne izgovore ono što su oni želeli da izgovore.

Ja sam zamolila u jednom trenutku da imao odvojeni razgovor ili da mi jednostavno napišu odgovor koji žele da odgovorim, jer se situacija pretvorila u to da je neprestano ponavljano pitanje, dok ne korigujem svoj odgovor na taj način koji je prihvatljiv novinarima „N1“.

Tu vrstu nasilja i agresije ja nikada nisam doživela, a evo samo 12 godina se bavim politikom, osam godina intenzivno u parlamentu. Mislim da zaista jedan deo opozicije koji je izuzetno agresivan, koji zarad ličnih interesa gazi sve što je u društvu postavljeno kao nešto što se ne dira, pa evo poslednjih dana i deca su tema, sve su pogazili, ti ljudi serviraju jedan novi način ponašanja.

Koliko god mi želeli da kao neko ko ima odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji, bude svestan da moramo da smirimo tenzije, da smo mi ti koliko god su oni nerazumni, besni i bahati, istrajavaju na svom putu, mi smo ti koji moramo da vratimo priču na pravi put, da zatražimo da se sedne, da se razgovara, da insistiramo na dijalogu, na razmeni argumenata. Mi smo ti. I mi radimo svoj posao.

Reći ću vam sada kao potpredsednica SNS šta je to što su reakcije naših članova. Znate da nas ima oko 700 hiljada u Srbiji. mislite da je našim članovima i simpatizerima, a ima nas, bilo prijatno da iz večeri u veče slušamo šerpe i lupnjavu i pištaljke? Ako među nama ima onih koji su to zaslužili, verovatno ima na toj cifri od oko miliona sa simpatizerima i više, uključujući naše glasove osvojene na izborima, mislite da nam je bilo prijatno?

Ja, moje kolege ovde u parlamentu, članovi Vlade, predsednik Srbije i mnogi, mnogi funkcioneri koji pripadaju SNS radili smo danonoćno, trudili se da izvučemo državu, privredu, finansije, kulturno, na sve moguće načine iz minusa na kojem smo bili onog trena kada smo preuzeli odgovornost za vršenje vlasti. I pitala sam se, da li sam zaslužila ove šerpe? Da li sam zaslužila ovu buku?

Onda mi neke komšije rekoše – pa, to nije tebi, to nije ljudima kao što si ti, kao što su ljudi koje si spominjala, ovo je naš protest, jer želimo da izađemo iz kuće, dosta nam je toga.

Hajde da razmišljamo o tome čemu su služile šerpe? Da se izađe iz doma, da ljudi više nisu u situaciji da trpe tako stroge mere ili je nešto drugo u pitanju. I da se vratim na članove SNS kako su se osećali. Tražili su, dajte da odgovorimo, dajte da ne sedimo kao miševi u kućama i ćutimo i slušamo šerpe, ali ovo nisu šerpe uperene ka nama. To što je nekoliko ljudi govorilo da je to usmereno protiv vladajuće većine, to je laž i politička zloupotreba i zato smo odgovorili bukom, zato je Đuka izašao na svoju terasu, ne na krov zgrade, na svoju terasu i progovorio u ime naših članova SNS.

Ljudi, morali smo da odgovorimo, da vam pokažemo da nećemo da ćutimo, jer ja znam da ove šerpe nisu za nas koji radimo odgovorno, pošteno, posvećeno, želim bolju Srbiju, Srbiju u koju će naša deca da žive, da se raduju, da se zapošljavaju, da se rađaju, da budemo prvi u privredi, sportu, kulturi, ekonomiji i zato je nastala jedna papazjanija od aplauza za lekare, od šepi, od buke koja je nastala nakon toga. Kuda idemo ovim putem? Kako će ovo sve da se završi? Treba li nam veliki reset, a do reseta će nas dovesti neki koban veliki događaj, koban po nekoga ili nešto.

Mislim da tu pričamo o trenutku gde smo ozbiljni, posvećeni, gde smirujemo tenziju u društvu, gde pozivajući na dijalog sve učesnike političkog života, želimo da napravimo dogovor kao što smo to uradili o nastavku izbora, da vidimo kako ljudi razmišljaju, šta je to što su pametni predlozi. Naravno da nisu svi najpametniji i najsposobniji ljudi u SNS, naravno da nam treba još pametnih predloga, kao i do sada sednemo, dijalog, razgovaramo, razmatramo argumentovano.

Pred nama je, okvirno rečeno, 45 dana do tog 21. juna da sada ne računam koliko je to tačno u dan, u tim nedeljama moramo da budemo ozbiljni, ne smemo da dozvolimo da agresija prevlada, da bude - oko za oko, zub za zub, nemojte da se takmičimo, nije ni bitno ko će na kraju da pobedi, gubi Srbija. Gubi Srbija, jer se pametni ljudi troše udarajući u šerpe. Ima tu pametnih ljudi koji treba da sednu, da svoju pamet, sposobnost, aktivizam u druge svrhe daju i potroše.

Dakle, pozivam i na razum, na dogovor, na dijalog. Mislim da je to ono što građani Srbije od nas očekuju u trenutku kada mi ipak brojimo preko dve stotine žrtava Kovida. Mislim da samo zato što nismo imali nekoliko desetina hiljada mrtvih, zato što nismo imali italijanski, španski, švedski scenario i taj broj žrtava da smo negde zanemarili, već smo se vratili živom političkom životu, sukobima, cirkusima poput onoga što je Boško Obradović izveo tokom početka današnje sednice. Ako Boško ne čuje, ja bi mu poručila da su mi se javljali članovi Dveri širom Srbije koji ga se stide, Dveri su zamišljene drugačije, a ne kao cirkuska predstava.

Ja znam da Đilas njemu servira svakodnevno šta je to što treba da kaže, izvede, odglumi, odigra, ali ovoga puta je preterao. Nama trebaju i Dveri i svi oni koji u ovom trenutku ne žele da izađu na izbore, trebaju nam zato što smo mi moderno demokratsko društvo u kojem se politička volja izražava zaokruživanjem broja na glasačkom listiću, tvoj favorit, tvoj politički program, ideja su budućnost tvoje dece. Budeš li i dalje odlučivao da budućnost svoje dece stičeš na ulici batinanjem, pretnjama, vređanjem tuđe dece, želeći nesreću i zlo nekome drugom, nema dobra nikome.

Moram da kažem da želim da govorim kao majka. Ovde nas ima mnogo i mislim da će mnoge od žena, majki, neću da favorizujem, i očevi su ti koji danas treba da govore, ali svi govorite iz cipela roditelja danas, šta je to što želite za svoju decu, kakvu želite Srbiju i kuda će ovi sukobi i ovaj bojkot na kojem insistirate da vas dovedu? Hoće li vam deca biti srećnija ili vas samo neki stranci, uz mnogo stranog novca, uz mnogo stranih medija ubeđuju da što više haosa u Srbiji znači više sreće za vašu decu. Poslušajte samo tu rečenicu – što više haosa donosi što više sreće za moju decu. Tu nema pameti, tu nema logike.

Istrošiće se i taj novac koji stiže na vaše račune kako biste pravili haos u Srbiji, a Srbiji dani protiču i propuštamo šanse za napredak. Eto to je moja poruka, možda i patetična kolegama opozicionarima koji ne žele da izađu na izbore, možda vam se ne dopada, ali želim najbolje ovoj zemlji, želim najbolje našoj deci, želim da ne zaboravimo ove žrtve, želim da budemo jedna od zemalja koja će se ponositi što je naručila, sada gledano, mnogo veći broj respiratora nego što se pokazalo da nam je potrebno. Uvek ću braniti tu grešku koju smo napravili, jer nas je plašio italijanski scenario kojima je maltene najmanji problem što nisu imali dovoljno respiratora, jer sad već više nisu imali ni dovoljno mesta, niti kamiona za odvoženje mrtvih.

Čini se da smo zaboravili, vidim to po vama, jer ljudi u Beogradu ne nose ni rukavice, ni maske. Ja nemam u ovom trenutku da bi me bolje ljudi čuli i već se vraćamo svakodnevnom životu. Treba da se vratimo što pre u tu novu normalnost koja zahteva nova pravila, poštovanja i ta kampanja koja nas čeka će biti uz mnogo pažnje, uz mnogo brige, uz poštovanje saveta epidemiologa, nova normalnost je nešto što nas čeka.

Ali, hajde da svi budemo deo nove normalnosti na političkoj sceni Srbije, u političkom životu Srbije. Ukidanje vanrednog stanja je nešto što nam je neophodno u ovom trenutku, to je rekla i struka, to je rekla danas i premijerka Brnabić i na nama je kao vladajućoj većini da podržimo tu ideju, jer svi podaci i činjenice koje su nam dostavljene upravo na to i ukazuju.

Neka je na čast svima onima koji zloupotrebljavaju ovu situaciju za političku borbu. Decu, kao što rekoh, ostavimo po strani, ne treba da ih dotiče ono što njihovi roditelji izgovaraju ili čine u politici, a vreme će pokazati ko se igrao čijom porodicom i čijom decom, neka im je na čast.

Nas očekuju izuzetno aktivni dani kampanje. Aktivisti i članovi, simpatizeri SNS pripremamo se užurbano. O detaljima naše kampanje govorićemo po ukidanju vanrednog stanja. Na nama je da objasnimo građanima zbog čega smo sve ovo radili, a na vama je da objasnite sramotu od svog ponašanja, mislim pre svega na Savez za Srbiju, kojom Srbiju zaista gurate među poslednje redove u ovom delu sveta. Hvala.
Opet se nastavlja ista priča kao i ranije, totalno zbunjivanje ljudi koji prate ovaj prenos i našu diskusiju, ali pre nego što nešto kažem, hoću da se zahvalim premijerki Brnabić na strpljenju da po hiljaditi put ponovi sve ove podatke o kojima ste govorili i od samog početka epidemije.

Treba dosta snage i energije, pre svega živaca da se po hiljaditi put ponovi jedno isto, ali to je vrlo važno i to je sada deo vašeg posla i svih nas koji podržavamo vaš rad, da mnogo puta ponovimo ono što su prave informacije, verodostojne, od institucija u kojima se nalaze zbrinuti, u kojima se ljudi leče, od lekara, epidemiologa, Kriznog štaba. To je najvažnije, ponoviti mnogo puta.

Razumem da će opozicija uporno govoriti stvari koje nisu istinite. Uporno u ovom teškom trenutku dovoditi ljude u zabludu, insistirati na tome da ovi potezi nisu bili humani, da su bili bez ikakve potrebe, da je maltretirano stanovništvo. Ne vidim šta je svrha svega toga. Ako na taj način mislite da dobijete političke poene, mislim da ova poslednja istraživanja, a to su pokazali različite istraživačke kuće, pokazuju da vam taktika nije dobra. Uobičajeno je da, to je pokazala praksa do sada, da ljudi koji vode državu u teškim trenucima, posebno ako se zalažu u meri kao što to čine predsednik Srbije i Vlada Srbije, da njihov rejting raste, jer ljudi cene, vole i stoje iza onih ljudi koji se bore za njihove živote.

Još jednom ću ponoviti, samo vi pljujte, žargonski rečeno, po nama, ali mi smo vas održali u životu, ne ja, greška, ljudi koji su vodili ovu tešku krizu kod nas i borili se u ovom trenutku, oni su spasili živote. Spasili smo vas, e sad, izvolite, pa neka to pljuvanje bude vaš izraz zahvalnosti za ovu tešku borbu koju smo svi mi vodili i oni koji vode krizne štabove i jedan i drugi, a i mi koji smo ostajali u domovima i nismo širili dalje epidemiju, odnosno sprečavali da se ona širi.

Još jedan vrlo važan podatak kada govorimo o tome koliko se dezinformiše javnost u ovom trenutku i ja zaista apelujem na građane da odole tom utisku, odnosno tom izazovu da budu dezinformisani, jer će u narednim danima da budu talasi i talasi lažnih informacija o tome kako neko nije dovoljno dobro, ozbiljno, posvećeno i odgovorno radio svoj posao. Borićemo se protiv toga svuda, na svakom mestu i ponavljati po milion puta ako treba šta je to što smo uradili, koje su cifre koje to dokazuju.

Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom poslednjih sedam do 10 dana privedeni su i pisane su kazne…

(Predsedavajući: Samo privedite kraju, molim vas, repliku.)

Završavam.

Privedeni i pisane prekršajne kazne za oko 120 ljudi. Znači, nije tačno da niko nikog ne kažnjava, da se krši policijski čas onako kako ko hoće. Ljudi su privedeni. I nemojte reći - da, to ste radili samo ljudima koji su drugačijeg političkog opredeljenja od vas. Nije tačno. Hapšeni su ljudi različitog političkog opredeljenja, ljudi koji su sedeli. Hapšenje je mnogo jaka reč.

(Predsedavajući: Hvala.

Onda moram i gospodinu Konstantinoviću da dam četiri minuta.)

Slažem se, ako mene neko nešto pita, jer mislim da će još biti replike. Ali, spominje se da se kažnjava samo jedna strana. Nije tačno. Ljudi koji su sedeli na stepenicama Skupštine, koji su prvi otvorili tu priču, svečano, a nakon toga su usledili odgovori i kažnjeni su svi koji su prekršili. Naravno, ne ljudi koji su bili u svojim stambenim zgradama, to je druga priča. Ali, ima ljudi koji su i u to vreme, oko 20.30 kršili i oni su takođe kažnjeni. Tako da nije tačno ovo što je navedeno.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, premijerko Brnabić.

Sve vreme, nekako juče sam očekivala da krene ova lista govornika i pripremala se i moram da vam priznam da sam juče sa jednim osećajem došla u parlament, danas već drugog dana zasedanja imam sasvim treći osećaj. Nadam se da gledaoci koji prate ovaj prenos i oni koji budu pratili putem medija neće otići sa gorkim osećajem kakav je moj trenutno.

To je osećaj da nismo dovoljno svesni, svi mi u ovoj sali, ne mislim samo na opoziciju šta nam se dešava i u Beogradu van ove zgrade i širom cele Srbije, naravno regiona celog sveta. Neće ovo biti patetična priča. Mi smo ljudi nekako prokleti. Imamo taj osećaj očekivanja, nekih predrasuda. Nemamo mi problem sa ljudima, mi zapravo imamo problem sa našim očekivanjima od ljudi.

Moja su očekivanja bila po dolasku tokom jučerašnjeg dana u parlamenta da ćemo zaista iskoristiti tu priču o novoj normalnosti. Priča se novoj normalnosti u kojoj ćemo nastaviti život. O tome kako ni Srbija, ni region, niti svet više neće biti isti, kako ćemo se ponašati drugačije, kako ćemo biti prinuđeni da se ponašamo drugačije. Drugačije ponašanje znači da naš način razmišljanja je drugačije i da smo svesniji opasnosti i da, zapravo, svesni rizika mi menjamo ponašanje.

Da bismo bili svesni rizika i promenili ponašanje moramo da znamo tačne podatke, moramo da znamo da li je smrtnost zaista takva kao što govore opozicionari u holu Skupštine. Zašto nisu došli da to ovde progovore? Da kažu u lice Lončaru, ministru zdravlja i da im on odgovori da li je to tačno ili ne. Spominjem njega kao čoveka koji barata tim podacima svakog dana. Naravno, premijerka Brnabić, takođe i ostali članovi Vlade.

Ali, nije isto kako reče premijerka Brnabić kukavički govoriti negde iza leđa u medijima kada niko ne može da vam odgovori i kada je ta laž koju ste prosuli otišla u hiljade, stotine hiljada domova, do miliona ljudi je stiglo da je Srbija najgora po smrtnosti u svetu, u regionu, da su svi bolji od nas. Ko će da ispravi tu informaciju? Reći ćete, šta koga briga na kraju kolika je smrtnost, mene zanima moja porodica, moje komšije, prijatelji, kolege, mi smo dobro.

Tako razmišljam, gledam ove ljude koji viču ovde, koji ne žele da nose masku. Ne nosim je samo u ovom trenutku, da biste me bolje čuli. Moram da vam kažem iskreno, nije mi prijatno. Razmišljam ima nas oko 400 zaposlenih koji pomažu rad parlamenta, nas 250, oko stotinak novinara je juče bilo u holu parlamenta. Izračunajte, to je nešto oko 800 ljudi koji su na malom prostoru. Ovaj parlament iako ima velike prostore i cirkuliše neki vazduh, nisam sigurna hoće li se i ko od nas razboleti? Nije ovo priča o strahu, ne plašim se, moj posao je kao što rekoste, političari smo i javne ličnosti i moramo da snosimo odgovornost, ali razmišljajte o težini vaših izjava, jesmo li pokazali solidarnost, podršku u teškom trenutku? Jesmo li pokazali slogu, jesmo li rekli narodu, a ovo je Narodna skupština, jesmo li rekli narodu – digni glavu, budi hrabar, budi strpljiv.

To što si u domu, što ne vidiš svoje roditelje, svoje najbliže, je najviše što možeš u ovom trenutku da pomogneš. Nisam sigurna kako funkcionišu porodice medicinskih radnika, ljudi koji rade u vojsci, policiji, različite vrste dostava, komunalne službe, kako to izgleda kada tata ili mama dođu sa posla i treba im pola sata pre nego što zagrle svoje najmilije, jer treba da srede.

Ljudi, zaboravili smo šta je običan život i kako izgleda. Evo, dva dana smo u parlamentu, svi smo poskidali rukavice i maske maltene i gospođa Gojković upozorava da se ne zaboravimo. Jutros dolazeći na posao, vidim u Beogradu retko ko nosi na ulicama maske i rukavice. Opustili smo se i kao što reče jedan kolega, nemojte da sada kada smo, čini se, napravili dobar rezultat u prvom poluvremenu, na ovoj pauzi do sledećeg koraka da napravimo loše poteze.

Znate, ta cifra od 168, pogrešiću, ali oko te cifre, broj preminulih koji su žrtve Korone virusa, jeste li nezadovoljni? To vam je malo, pa vam se čini da su mere glupe, da nemaju svrhu, da držite ljude na silu tamo? Jeste li zaboravili hiljade mrtvih dnevno u Italiji i Španiji? Jel trebalo to da se desi pa da kažete – ove su mere odlične, Vučić je dobro predložio kao predsednik republike. Vlada Srbije je dobro učinila, mi nismo stigli nikada i nadam se da nećemo stići.

Ne znam, ne znam šta je najpametnije, ne znam da li su mere dovoljno stroge ili su suviše stroge. Na meni je da pratim informacije svakog dana, kao nekoga ko treba da se brine da li je sve bilo po zakonu i pravilu. Ali, pitajte se imate li dovoljno informacija koliko ih imaju ljudi u Kriznom štabu. Mislim da nemate i mislim da u ovom trenutku, kada im je povereno poverenje, kada im je dato, ukazano poverenje da donose odluke o tome kako će država da funkcioniše u skladu sa očuvanjem našeg zdravlja i zdravlja svih građana Srbije i sve sa onih 400.000 koji su dobrodošli, koje smo dočekali kao što rekoste sa velikom brigom, velikom odgovornošću i brigom o njihovom zdravlju. Moramo da budemo ozbiljni, odgovorni, podržimo ljude koji u ovom trenutku imaju obavezu da donose odluke o funkcionisanju naše države.

Obično kad nešto koliko-toliko dobro ide mi zaboravimo da taj neko ko je odgovoran za taj posao dobro radi taj posao i nismo sigurni koliko je on učinio dobrih stvari, doneo dobrih odluka koje su prethodili konačnoj odluci. Nismo sigurni, ali treba da im verujemo. Ovo je jedan od trenutaka kada smo ukazali poverenje, ne kažem da kritike nisu dobrodošle i da nisu poželjne, to i jeste posao opozicije i žao mi je što nije celokupna opozicija ovde, ali u jednom trenutku došlo mi je da kažem – da li je ovo „Selo gori, a baba se češlja“?

Da li u Srbiji gori, a da li opozicionari po svaku cenu insistiraju na svim detaljima baš u ovom trenutku? Da li je sazvana Skupština danas, sutra, 40 dana kasnije? Razumem da moramo da poštujemo pravila, ali nigde, niko u svetu nije imao propisan Poslovnik, niti pravila za ponašanje u ovoj vrsti pandemije, zato se prilagođavamo. Za to sam da, kada ukinemo vanredno stanje, kada se stvore uslovi, do detalja proverimo sve ono što je kod vas izazivalo nedoumice, sve vrste tendera, nabavki, trošenja novca, sve mere koje su uvedene i ako je to za vas kasno, zašto danas niste izašli sa boljim predlozima?

Slažem se da vam se ne dopada, bilo bi čudno da sedam miliona ljudi istovremeno misli da je sve fantastično i da ne može biti drugačije. Toga nema, to niko nije očekivao, ali sam očekivala kad kažete – ovo vam nije dobro, mislim da treba ovako i obrazložite zašto je vaš predlog bolji. Mislim da penzioneri treba da izađu. Pa, odmah vam je obrazloženo kako bi izgledalo da penzioneri sve vreme budu napolju i da se sreću sa ostalim stanovništvom i do detalja vam je objašnjeno.

Kada smo rekli da imaju sada od 18 časova od 01 čas penzioneri pola sata da izađu, zašto me i to brine? Zato što sam u anketama čula da penzioneri kažu – a, ko će mene da proveri da sam ja baš bio 30 minuta. Neće niko da te proverava, žao mi je što želiš da prevariš sistem, jer sistem te čuva. Prevarom sistema varaš sebe i otvaraš mogućnost da se zaraziš. Neće niko da te kontroliše, sam treba da kažeš – treba mi 15, 20, 30 minuta da prošetam, vraćam se.

Ljudi su rekli – kako ćemo da proverimo bilo šta drugo od mera koje su date. Zaista, to je ona priča sa početka – koliko sam očajna, koliko je u nama to već formirano kao crta kako da prevarim sistem. Onog trena kad prevariš sistem, prevario si sebe. To je ta priča zbog čega mere treba da budu oštrije, jer nisam sigurna da svako od nas ima taj sistem samokontrole da poštuje ono što… Na kraju, ne mora svako od nas da zna šta je to što je dobro za njega, nego neka poštuje propisana pravila. Zato se tako u društvu i radi.

Mnogo je puta spomenuto da je smrtnost u Srbiji velika, ali smo dali i kontra argument. Reći ću i ja sada još jednom, ovo su podaci od juče, nećete zameriti, tu promenu nemamo veliku, dakle, Srbija 1,93%, Crna Gora 2,18%, Hrvatska 2,71%, Albanija 3,85%, BiH 3,89%, Bugarska 4,15% i sve više i više, Severna Makedonija, Rumunija, Slovenija i Mađarska 10,84%, procenat umrlih u odnosu na broj zaraženih. Dakle, Srbija 1,93%. Ako se danas značajno promenila cifra, ja se izvinjavam, evo, čekamo 15 časova da čujemo nove podatke.

Insistiranje na tome da sednica po svaku cenu bude organizovana. Slažem se da smo mi neko ko mora da potvrdi i proveri sve ono što radi Vlada Srbije, ali me niste ubedili vašim izlaganjima, dosadašnjim, da ćete doneti bolje predloge, da vaše sugestije mogu da poprave život građana i da su bolji od onih koji su sada na snazi. To je onaj trenutak koji je mene pomerio od dileme da li smo pogrešili što smo se tek sada organizovali.

Pričala sam i o ličnim dilemama, moguće da ja grešim, ali se nadam da upravo oni koji su došli, poput Radulovića, malo pre se izvikali ovde na sve nas, pri tom bez ikakve zaštite, bez maske, bez rukavica, kolege koje sede ispod, na metar ispod njega izloženi svim kapljicama koje on koji viče, pri tome, pljuje i sve ostalo kako se ponašao.

Sve vreme dok sam poslanik, dok govorim kao političar istovremeno govorim i kao roditelj i kao čovek, kao žena. Razmišljam o tome gde se tamo negde život dešava, šta je to što mi možemo ovde u ovoj sali da učinimo da se popravi život ljudi. U ovom trenutku, jer trenutno nema boljih predloga, na nama je da podržimo ono što su mere Vlade, da podržimo dosadašnji trud i predsednika države, predsednice Vlade i svih članova Vlade, ljudi koji pomažu u ovom trenutku.

Želela sam da moj govor bude još oštriji, da uputim mnogo veće kritike kolegama iz opozicije kojima se ne sviđa ovo što mi radimo, ali nekako ostadoh samo na ovom pozivu za solidarnost i za podršku. Želela sam da kolege iz opozicije i volela bih da to čine u buduće, svu ovu energiju koju su potrošili na zbunjivanje naroda, na zamajavanje naroda, na iznošenje laži, neistina, da tu energiju potroše da pomognu penzionerima, poljoprivrednicima, da se organizuju da kupe respiratore, da dostavljaju pomoć, da organizuju finansijsku pomoć. Ne možete u meri kao država naravno, ali svakako da može, ali čini se da to nije bila vaša ideja.

Narod nas gleda, beleži, pamti. Izbori kada god da budu, oni će biti rezultat ponašanja i našeg i vašeg tokom ovog izuzetno teškog perioda za celu državu. Ja ću zaista završiti možda patetično, ali u ovom trenutku jedina ta misao mi se vrzma u glavi – predaja zaista nije opcija, živela Srbija.
Predsedavajuća, izvinite, ja sam se prijavila za sledeći amandman, kao podnosilac. Nisam htela sada da komentarišem.
Hvala vam predsedavajuća.

Zarad javnosti koja prati ovo zasedanje da samo male korekcije uradim. Pretpostavljam da koleginica Mirjana Dragaš je mislila da se govori o mom amandmanu i da to podržava, a ne ovaj amandman kolege Srete Perića, koji je bio prethodni. Razumeli smo vas jer pratimo. Znamo, tu ste koleginica sa nama.

Što se tiče kolege Srete Perića, nije pazio na času, što bi rekli, jutros je usvojen ovaj amandman o kojem ste vi govorili na Odboru tako da imamo dve u pet, a ne četiri od deset.

U svakom slučaju moram da primetim i kažem javnosti koliko su radikali, poslanici SRS mekši u ovoj diskusiji u odnosu od 2012. godine. Znam kakvu smo imali oštricu u diskusiji SRS. Sada već se to drugačije čita. Hvala vam na tome. To mnogo znači nama. Znate, udarajte i dalje, ali što slabije udarate to je velika pomoć i promena u načinu razmišljanja.

Druga stvar, kratko ću o amandmanu, da pojasnimo za one koji nisu pratili. Dakle, Gordana Čomić predložila je 40% s tim da u deset kandidata, u svakih 10 bude po četiri. Nije nam bilo dovoljno precizno, manje zastupljen pol, to su sada žene, jer svima nam je palo na pamet da će žene, upravno ono što se čulo u diskusiji, sigurno biti sedam, osam, devet i 10, te pozicije.

Mi u SNS nismo u problemu. Pričaću vam o našim procentima. Ali je suština šta sa malim strankama? Ići će u koaliciju? Šta sa njima? Ukupno ta lista izbaci 10 ili 12 poslanika i to čine tri ili četiri stranke. Znači, svaka stranka izbacuje dva ili tri kandidata. Ne mora da bude žena. Mi moramo da omogućimo da u svakoj stranci žena može da uđe. To je suština naše priče. Sada pričamo o Zakonu o izboru narodnih poslanika, ali isto ovo ćemo govoriti i ponoviti kada bude Zakon o izboru odbornika za lokalne samouprave.

Iskoristiću jednu repliku. Znate ono – pucajte, ja i sada držim čas. To vam je Gordana Čomić u ovoj priči. Kada ste toliko hrabri da preskočite stranačku ogradu. Ovo je viša vrednost koja je dobra za naše društvo. Činite dobro ženama. Dakle, 52% u Srbiji, o njima brinemo kroz ovaj zakon. Žena je preskočila stranačku ogradu i glasala za nešto, predložila nešto što će svima pomoći. Svaka čast. Skupa je cena. Meni je Gordana Čomić politički suparnik. Oštro ćemo se sukobljavati pretpostavljam, jer očekujem da izađe na izbore, jer su potrebne žene koje razmišljaju kao one na političkoj sceni i u parlamentu.

Ali je ovo lekcija svima nama koji se držimo stranačkih ograda. Nismo sigurne da li sam dovoljno jaka da preskočim tu ogradu, da napravimo nešto dobro u mom društvu. Pokazalo se da može. Koliko će Gordanu da košta – to je lekcija za sve nas, pratićemo. Vrlo je važno da žene iz ovoga nauče da to licemerstvo u politici, da se borim za žene, ali pri tom ću prva da pljunem, žargonski rečeno, onu koja je dala ovaj predlog koji povećava broj žena i u Republičkom parlamentu i u lokalnim parlamentima. Jel to DS za koju se bore žene koje su sada u DS?

Vi žene DS ste bile te koje ste nam omogućile da 2012. godine uđemo u procenat od 33%. Gde ste danas? Zašto ste zaćutale? Da li je Đilas toliko omađijao svojim idejama da ne smete da progovorite? Pustite Đilasa malo po strani. Stanite uz ovu ženu jer menja naše društvo istorijski i nikada se nećemo vratiti nazad.

Ponavljam, Gordana Čomić je dala ovaj predlog kao prostor za razvoj našeg društva i to je na prvom mestu prepoznala predsednica parlamenta Maja Gojković, kao u saradnji, moram reći sa muškarcima u SNS, koji su donosioci krupnih političkih odluka, bez muških kolega mi ovo ne možemo da uradimo. Uvek ponavljam, to je istina i to je suština naše borbe.

Borba za rodnu ravnopravnost jeste ženska, ali odluka da mi budemo ravnopravni u Srbiji, mora da bude i muška. Nerado ovo feministkinje rade, ali se zahvaljujem muškim kolegama, bez vaše podrške i vašeg izlaska iz zone komfora u kojem se vi dobro osećate, mi smo napravili. Vi ste pokazali da je Srbija zemlja evropskih vrednosti, da smo mentalitetom otišli napred i da ovde ima mesta da se čuju glasovi žena koje rade u Srbiji.

Govoriću kada bude sledeći predlog zakona za lokalne parlamente jer tu naše žene najviše ginu. Kad sam stigla da me kandiduju za poslanicu, mnogo sam ja toga već prevalila preko glave, ali treba pomoći da u dve od pet budu žene na lokalnu, jer one pune entuzijazma, tu energiju koja ona nosi kada prvi put ulazi u lokalni parlament, to je snaga koja vuče Srbiju napred.

Mi se pomalo i umorimo dok stignemo do parlamenta, ali ta osnovna energija to je to što treba Srbiji. Mi moramo da promenimo političku scenu. Trebaju nam nove energije, nove građanske male, sitne ideje koje uređuju moju ulicu, moj kraj i moj grad. Srbija jeste velika priča sastavljena od malih građanskih priča.

Volite Srbiju tako što menjate zakone koji je vode napred. Hvala vam.
Hvala, predsedavajuća.

Samo zarad informisanja javnosti. Uporno kolege iz SRS govore o svojim amandmanima koji su totalno van ikakvog smisla ako nisu pratili da su jutros usvojeni amandmani.

Dakle, uporno kažu da je loše da bude četiri od 10 i kritikuju Gordanin predlog, a zapravo mi smo usvojili, jutros je Odbor usvojio da bude dve u pet. Dakle, nema razloga da govorite o tome zbunjujete dalje javnost.

Dakle, mi smo za to, i postalo je sastavni deo Predloga zakona Gordane Čomić, da dve u pet kandidata, u svakih pet, budu manje zastupljen pol, a to su žene. Dakle, da ne zbunjujemo i za izbor za odbornike i za poslanike, samo još jednom da to pojasnimo. Pretpostavljam da će predlagač da to još jednom podvuče.

U svakom slučaju ja bih se zaista svima zahvalila na raspravi, ovako kao jedna od poslanica koja je učestvovala u svemu ovome, da se zahvalim posebno svim ženama u Ženskoj parlamentarnoj mreži, poslanicama izvinite, nisam se pravilno izrazila, i još jednom posebno kolegama muškarcima moram da naglasim to, izašli su iz onog komfora i odlučili da podrže nešto što je novo i što nas vuče napred. Možda to u ovom trenutku nije svima potpuno jasno, ali vremenom bićete ponosni na ove dane i ovu raspravu. Hvala vam.
Danas pričamo o ovom bloku izbornih zakona i nekako sa mnogo više elana sam bila na samom početku, kada smo kretali, a sve vreme slušajući i kolege i posmatrajući koliko nas ima u sali, nekako mi pada entuzijazam. Zapravo, loše se osećam, jer sam očekivala mnogo više kolega poslanika, bez obzira da li pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji. Čini se da i mediji ne prate dovoljnim intenzitetom ono što se dešava u parlamentu Srbije.

Ono što me je posebno zapanjilo da, osim u jednom dnevnom listu, nigde nismo mogli da čujemo o detaljima predloga zakona gospođe Čomić, jer on donosi krupnu političku promenu u naše izborne zakone, a posebno na našu političku scenu. Često najveći deo javnosti i ne bude svestan promena koje nas očekuju. Samo mali broj ljudi, koji su donosioci političkih odluka, budu svesni efekata onoga što u jednom trenutku stavite na papir.

Mislim da je dobro pričati o značaju zakona, ali za mene, u mom izlaganju ću mnogo više vremena posvetiti zakonima koji su predlozi SNS, konkretno, smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, ali na samom početku hoću da kažem par rečenica o predlogu gospođe Čomić, koji uvodi mnogo više žena u parlament, nego što je to bio slučaj do sada. Tako barem piše u predlogu zakona, što bi rekli, na papiru. Ali, često ono što piše na papiru realnost sasvim promeni.

Zaista, do sada, po našim zakonima, svaki treći kandidat na listi morao je da bude manje zastupljeni pol, a to su žene u Srbiji u ovom trenutku. To znači da usvajanjem predloga gospođe Čomić mi dobijamo 40% na listama na papiru. U nastavku ona precizira - 40%, s tim da u svakih 10 kandidata moramo imati četiri kandidata manje zastupljenog pola. Što znači - u prvih 10, u najgoroj varijanti za žene, mi dobijamo poziciju sedam, osam, devet i deset. Dakle, muškarci nisu u obavezi da nas stave na prvih šest mesta. Ja govorim o najgoroj opciji, dakle, ono što život može da ponudi. Sve što bude bolje, odlično.

Zašto kažem muškarci? Realno, najveći broj muškaraca pravi odborničke i poslaničke liste u Srbiji. Moramo da pričamo o realnosti, jer ovi zakoni lepo zvuče na papiru, ali realnost je ono što nas zanima.

Dakle, dobijamo sedam, osam, devet i 10 u najgorem slučaju. Da li smo onda umanjili sadašnju priču, gde smo imali svaku treću ženu potencijalno - tri, šest, devet? Jesmo. Dakle, gubimo pozicije tri i šest za žene među prvih 10, koje smo imali do sada. Što znači da treba malo razmisliti o tome da li je ova priča ovako, bez ikakvog amandmana koji bi precizirao dodatnu prolaznost žena, mogao da ostane? Ili mi ovim i ovakvim predlogom dobijamo 40, ali u realnosti teško da ćemo dobiti.

Vi ćete sad reći - jeste, lista ima 250, pa proći će, na kraju će biti 40% i nije problem za stranku kojoj ja pripadam. Srpska napredna stranka je velika i to je ono zbog čega se ljudi okreću velikim strankama, koje imaju veliku infrastrukturu. Zato što u tako velikoj stranci se manje osećaju ovakvi filigranski detalji zakona.

Kod nas je velika stranka i ja sam sigurana da sada imamo 103 poslanika u grupi i mi sada imamo 42% žena u poslaničkoj grupi SNS, dakle, mi smo daleko iznad, ne pre aktuelnog zakona, nego i onoga što će ići, mi smo već otišli, ali ne brine mene SNS, mi se ne bavimo politikom da samo svoju grupu zadovoljimo, brine me žena u nekoj maloj stranci ili grupi građana, da li će ona stići u tih prvih šest koje su sada propisane.

Pa, imamo listu koja je skup koalicija, pa su tu dve, tri, četiri koalicije. Svaka koalicija da po dva kandidata i svaka kaže - ne moram baš ja da dam ženu. Zašto? Ne zato što neko ima nešto protiv žena, manje smo vidljive, posebno na lokalu, nismo manje aktivne, nismo manje sposobne, nismo manje pametne i obrazovane, manje smo vidljive. Šta znači vidljive? Vidljive za one koji prave listu. Vi često niste vidljivi uprkos svojim rezultatima samo zato što to ne odgovara onome koji pravi listu.

Sve ovo o čemu ja pričam je zapravo tema za sve nas na mesnim, opštinskim i gradskim odborima naše stranke. To je tema. I ja danas, bez obzira da li prođe predlog gospođe Čomić, a znam da ćemo mi iz SNS glasati za vaš predlog, o tome govorimo, da li ćemo amandmanski da ga doteramo, pričaćemo o tome, ima vremena.

Suština je da sada razmišljaju žene širom Srbije koje se bave politikom one koje hoće da uđu u politiku i one koje u svojim političkim strankama imaju moć da utiču na liste koje se prave, da pazite da žene nisu u tih deset na sedam, osam, devet i deset, da u malim strankama ako šaljete samo dva ili tri kandidata ispred svoje stranke za koalicionu listu da pošaljete i manje zastupljeni pol ako je to žena.

I još jedna stvar, pričaćemo o tome i u subotu, ja bih volela da posebno mediji dobro razrade ove ideje, jer ovo govori o političkoj zrelosti naše scene i našeg društva, novinari i mediji ne smeju da stoje po strani i da čekaju da Ženska parlamentarna mreža sama, ovako krhka pravi neke promene.

Kad kažem Ženska mreža mislim na poslanice u Skupštini Srbije. Nisu sve tu danas, a trebalo je da budu, jer to što danas nismo ovde, mi žene koje smo poslanice, mi smo pljunule na sav trud žena koje su to radile decenijama iza nas.

Ja sam ovde danas jer se pre 30 - 40 godina neka žena borila snažno da možemo danas da govorimo, da pišemo, prvo 33, pa sada 40. I nećemo pisati dalje, jer sledeća promena, znači da smo 50 - 50, onoliko koliko nas ima u stanovništvu, ali za mene je ključ da smo vidljive da uđemo na te liste, a za to nemojte uvek tražiti kvotu, dobra je kvota koja postoji zakonska.

Dajte u samoj stranci, u opštinskom, u mesnom, u gradskom odboru borite se da budete vidljivije. Nije lako, pa ni muškarcima nije lako među sobom, i tamo ima trvenja. Politika je teško ratište, gde se mnogo krvari, mnogi odustaju, ali ako ostaneš do kraja mnogi popuste pred tvojim strpljenjem, upornošću i pred istinom i jačinom tvojih ideja.

Samo jedna poruka dragim kolegama, muškarcima. Maja je rekla – ne treba vi nama ništa da poklanjate, nije ovo vaše, pa sad vi nama dajete deo. Razmišljajte o ovom Predlogu zakona, ovo nije ženama veći procenat, ovo je manje zastupljenog pola. Šta kad vi jednom budete manje zastupljeni pol? Možda je to daleko za Srbiju, ali hajde da razmišljamo o tome kad budemo sa druge strane.

Dosta o ovome, pričaćemo u subotu dalje. Hoću da se vratim na Predlog zakona koji tretira smanjenje cenzusa sa 5% na 3%.

Ono što je rekao kolega Martinović i ja ću ponoviti dobar deo njegovog izlaganja, ne zato što ja ne umem drugačije da govorim o ovome, nego je on uboo u suštinu. Na samom početku obrazlažući Predlog zakona govorio je o tome da su Skupština treba da bude i politika je mesto sukobljavanja ideja, dobrih, loših, građani odmere, mi pojačamo kampanju, i jedni i drugi, i na kraju građani posle te kampanje donesu odluku. Dajte da ovde ratujemo idejama.

Ne treba nam ulica, ne trebaju nam ovakvi ili onakvi mediji, ne treba da razmišljam hoću li obmanuti birača na ovaj ili onaj način, na različita sredstva. Dajte Skupštinu, dajte da razgovaramo. Zašto nema nikoga kad pravimo budžet? Dajte izađite i recite – Vučićev budžet je loš, naprednjaci nisu dobro uradili, pogledajte šta je bolji budžet. Što to nismo čuli?

Evo, nije valjao Predlog izbornog zakona za žene i Čomićka uzela i napisala žena. Krivo mi je što ja nisam to napisala. Ko mi je kriv što se nisam setila? Žena se setila, napisala, mi rekli – predlog je odličan, dajte podržimo. Lično, politički, nisam zadovoljna. Zašto to nisam ja? Zato što želim da pravim rezultate. Ja sam ovde zbog rezultata, zbog građana. Neko je uradio, pružam mu ruku – svaka čast.

Još jedna stvar, kada je Čomićka u pitanju. Verovatno ćemo u narednim mesecima tek videti poteze. Za mene je pristojno što je gospođa Čomić ušla u parlament da progovori u ime građana koji su je birali. Njen Predlog zakona je glas građana sa terena. Možemo mi da tumačimo, naprednjacima se to jako dopada, od bojkota nema ništa, DS više ne bojkotuje, njegov poslanik sedi u sali. Možemo tako da spakujemo priču.

Ali, nemojte ime ove žene da se provlači kao motiv za priče Draga Đilasa koji nema snage da prizna da ne može da napravi dobar rezultat. Njegova rečenica da svako ko ne izađe na izbore, svako ko izađe na izbore nije opozicija, je takva uvreda za sve kolege koje su decenijama u opoziciji, koji imaju ozbiljne političke stranke koje decenijama postoje, koje imaju hiljade građana svojih članova, Đilase, to su ljudi koji misle drugačije od tebe, koji kritikuju Vučićevu stranku i Vučićevu politiku, ali misle drugačije od tebe.

Đilase, nisi ti opozicija u Srbiji, ne određuješ ti opozicioni način razmišljanja i delovanja. Možda bi želeo, ali žao mi je, politički život u Srbiji zavisi od više činilaca. Na prvom mestu od političke volje naroda i birača.

Kad smo kod političke volje birača, ona će se bolje videti smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%. Bolje će se videti, jer ono što reče moj kolega Orlić jednom – šta kad je dobra ideja, odlična, koje se niko nije setio, dolazi od lidera jedne male stranke, kako da građanin uvede tu ideju u parlament?

Nema, čovek je na 3,5, ne 3,7, na 4,2, ne prolazi 5% nikako, a nosi dobre ideje, za jednu grupu građana nosi dobre ideje. Mislimo da je smanjenje na 3% odlična priča da čujemo i tu dobru ideju.

Nama to donosi najviše štete, jer ćemo smanjiti naš broj poslanika, uslovno rečeno, sada gledano. Moramo da sačekamo rezultate izbora, ja zaista verujem na prvom mestu u ljude koji čine moju stranku, a onda svakako za sve ljude koji glasaju za nas.

U životu inače najviše cenim kad neko radi, kad nije primoran, ono što ne mora. Baš cenim te poteze zato što nije primoran, jer smo mi danas dosta stvari primorani u životu i u poslu. Ovo što je Aleksandar Vučić uradio da nanese sebi direktnu štetu, da napravi dobro za političku scenu u Srbiji, za demokratsko raspoloženje, za bolju sliku demokratske volje građana Srbije je stvar o kojoj ćemo još dugo dugo pričati u vremenu koje dolazi.

Slično tome i ovo što je uradila Čomićka danas, što je suprotno odluci o bojkotu, došla da u ime građana razmatra jedan predlog zakona. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, odnosno poštovane kolege poslanici i poslanice, u ovom načelnom delu govoriću o novcu koji je u budžetu za 2020. godinu odvojen za sektor bezbednosti, odnosno javne bezbednosti i odbrane, ono što pokriva dva ministarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i vojske Srbije i, naravno, BIA-e.

Pošto je ovo načelna rasprava, zaista ću govoriti u najširim okvirima, dakle, osnovne brojke ću izneti, a naravno da ćemo kasnije i u raspravi i u pojedinostima govoriti i detaljno, posebno što i jednom i u drugom ministarstvu u toku je realizacija zaista kapitalnih investicija i projekata koje su višegodišnje i koje su samo delom predstavljene u ovom budžetu, pa mogu da izazovu određene zabune kod ljudi, jer se prati, dakle, samo jedno godišnje ulaganje se vidi u ovom budžetu.

Naš je neki dogovor u okviru poslaničke grupe SNS da, zapravo, predsednici odbora govore o oblasti čiji su oni predsednici, pa tako ja kao višegodišnja predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove upravo govorim o ovom sektoru.

Ali, nemojte zameriti, u svom izlaganju, neće biti suviše dugo, želim da govorim o nekim planovima, o nacrtima planova za mlade u Srbiji, ne zato što se to mene lično samo dotiče, mislim da natalitet i briga o mladima, ono što je naš plan za budućnost, su podjednako važni. Za mene lično najvažniji u narednim godinama.

Ali, da se vratimo sada ponovo na budžet, na ove brojke. Kažu da je politika, zapravo, samo ono zašta konkretan novac izdvojite i šta finansirate. Mi političari, bez obzira kojoj stranci pripadamo, umemo jako lepo i prihvatljivo da govorimo, ali kada vi u budžetu odredite određenu količinu novca za određene programske aktivnosti, e, to je zapravo vaša politika.

Tako treba čitati sve naše budžete prethodnih nekoliko godina, jer smo tada pokazali da ono što svakodnevno govorimo ispred političke stranke kojoj pripadamo ispred Vlade i, naravno, kako je Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srbije, se apsolutno se podudara sa onim što je planirano u našim budžetima, a upravo i rebalansi, odnosno završni računi pokazuju da se svi naši planovi, nacrti ne razlikuju od realizacije kasnije.

To je ono što je najvažnije za ozbiljne države, za države koje žele da se kreću u ozbiljnim međunarodnim tokovima i da postanu neko ko je partner od poverenja, a ne neko ko se igra sa svojim finansijama. Dakle, sprovođenje ozbiljnih reformi u prethodnim godinama koje su nama politički mogle da nanesu veliku štetu, upravo su pokazale i da onaj rizik koji je Aleksandar Vučić poneo i mi kao politička stranka, naravno, sa koalicionim partnerima, taj rizik se isplatio i sada stižu plodovi naših planova i zamisli.

Dakle, u Sektoru za odbranu, moraću malo da se potpomognem papirima, 92,4 milijarde dinara, a konkretno, to je oko 10% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim budžetom, ali polovina od te sume, 43,3 milijarde su rashodi za zaposlene. Ovog puta smo, zaista, to se vidi i u prethodnoj godini, videće se i u narednoj, razmišljali o standardu ljudi koji su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, gotovo polovina tog iznosa odlazi upravo za rashode za zaposlene.

Kada je MUP u pitanju, 91,32 milijarde dinara, a to je neznatno oko 2,4% više nego što je bilo u prethodnom budžetu i tu je, takođe, plata, troškovi za zaposlene, nešto o čemu smo razmišljali i što smo značajno podigli u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče odbrane, Predlogom budžeta opredeljeno je 92,4 milijarde dinara, a najveći deo iznosa su rashodi za zaposlene, kao što sam i rekla.

Kada bismo i to podelili na procente, onda biste videli da 46%, ja rekoh nešto oko polovine, ali 46% ukupnih sredstava odlazi na rashode za zaposlene i dotacije Fondu SOVO, zatim oko 40% ukupnih sredstava, a to je oko 37 milijardi dinara odlazi na funkcionisanje Ministarstva vojske i Vojske Srbije i to je ta programska aktivnost, odatle se i finansiraju aktivnosti, u vezi sa sprovođenjem dokumenata planiranja odbrane, to nas očekuje u narednoj godini, realizacija propisanih poslova i zadataka, radi stvaranja uslova za očuvanje i zaštitu odbrambenih interesa, realizacija planiranih aktivnosti međunarodne vojne saradnje i upravljanje materijalnim resursima i nešto manje od polovine ovih sredstava, od ovih 40% opredeljeno je za kapitalne izdatke, ali to je, pre svega, za mašine i opremu.

Dakle, 10% sredstava je planirano u okviru programske aktivnosti i modernizacije i remont sredstava, to je nešto malo manje od 10 milijardi dinara i odatle se finansira nabavka novih sredstava, modernizacije i remont postojećih sredstava, njihovo održavanje, ponovo u potpunosti namenjeno za mašine i za opremu.

To je, dakle, okvir u kojem se krećemo kada je Ministarstvo odbrane u pitanju. Tu bih još jednom ponovila, to je negde oko 10% manje nego što je to bilo prethodne godine, prethodnim budžetom predviđeno, i ne zaboravite da smo veliki pomak napravili u modernizaciji i opremi Vojske Srbije, Ministarstva odbrane u prethodnoj godini. Tako da, zapravo ova značajna sredstva ne znače da se mnogo manje ulaže.

Jednostavno, prethodnih godina imali smo velika ulaganja, mnogih stvari koje se tiču vazduhoplova, kada su vezani ni za MUP i Ministarstvo odbrane, već su delom i stigla i uručena korisnicima, jednom i drugom ministarstvu, a ostalo se nastavlja i kroz naredne projekte.

Evo, malo o Ministarstvo unutrašnjih poslova, 91,32 milijarde dinara, poslednjih godina MUP ima razvojni budžet, osim sredstava koja su neophodna za nesmetano funkcionisanje svih službi Ministarstva, to su plate, ostala lična primanja za zaposlene, neki redovni tekući troškovi, ulaže se mnogo u modernizaciju opreme i objekata. Poslednjih godina nabavljena je preko potrebna oprema, zaista, ne razgovaramo tu samo o odeći, obući, opremi za pripadnike MUP, nego i o osavremenjivanju informacionih sistema u MUP, o modernizaciji kompletnog voznog parka, o rekonstrukciji i adaptaciji objekata, predviđena je i neka izgradnja objekata u MUP. Nabavka vazduhoplova, helikoptera i vatrogasnih vozila.

Osim ulaganja, dakle, u ove kapitalne projekte, Ministarstvo ulaže u nabavku i obnavljanje uniforme, odnosno odeće i obuće za policijske službenike, stručno usavršavanje, osposobljavanje policijskih službenika, proširenje informacionih sistema. Zaključkom Vlade Republike Srbije planirana je nabavka helikoptera za MUP i za Ministarstvo odbrane, o tome sam već govorila i po ovom osnovu MUP-u su u 2019. godini, isporučena tri nova helikoptera, isporuka još jednog se očekuje u 2020. godini.

Želim samo da spomenem sedam novih kapitalnih projekata kada je MUP u pitanju, i tu ću završiti sa izlaganjima. Dakle, odobreno je sedam novih kapitalnih projekata u okviru ovog predviđenog budžeta, to je iznos negde oko jedne milijarde dinara u 2020. godini. To podrazumeva nabavku specijalnih sredstava, tehničke i zaštitne opreme za Direkciju policije, zatim, podizanje operativnih kapaciteta, posebnih i specijalnih jedinica MUP-a, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata Direkcije policije, zaštita i spasavanje građana, dobara, imovine i životne sredine od posledica vanrednih događaja, osavremenjivanje voznog parka Direkcije policije i izgradnja i adaptacija objekata Sektora za vanredne situacije u periodu od 2020. do 2022. godine. Izgradnja Centra za informacionu bezbednost, nešto što počinje, a čime ćemo se ozbiljno baviti u narednim godinama.

Kratko da napomenem, u ovoj 2020. godini, MUP realizovaće ukupno 26 kapitalnih projekata, 19 starih i sedam novih, i to značajno popravlja uslove i za rad i za modernizaciju i osavremenjivanje MUP.

Dakle, to je bila ukratko načelna priča o novcu koji je odvojen za sektor bezbednosti u Srbiji. Nešto što nije vezano konkretno za ovaj budžet, ali mislim da je vrlo važno da građani prateći kolege koje se ozbiljno bave analizom ovog budžeta shvate da ne samo nešto što piše konkretno u ovom budžetu, ovde se vide i koreni za naše buduće planove. Pričamo o mladima, o tome koliko su važni za Srbiju, koliko ovaj težak napor koji mi ulažemo u podizanje Srbije i dalji razvoj našeg društva u Srbiji, na prvom mestu kao građanskog društva, je važno samo zbog jedne stvari, zbog mladih generacija kojima sve ovo ostavljamo.

Pre nego što govorim o mladim generacijama neophodno je da pričamo o natalitetu. O tome se intenzivno govori poslednjih nekoliko godina, ali je potrebno još novca ulagati nego što je to bilo do sada. Kada govorimo o ulaganju u natalitet, osim jedne opšte atmosfere u društvu i mislim da je tu obaveza i nas političara da mnogo više govorimo o značaju nataliteta. Znam da žene u Srbiji rado i vole, deca su inače nešto što u Srbiji, u našem društvu ima posebnu poziciju, tako i treba da bude, i uvek smo spremni da se svega odreknemo, upravo zbog naše dece i potomaka. Zato ulaganje u natalitet mora da bude mnogo više ulaganja, i za podršku prvom detetu, jer se pokazalo da upravo odluka o rađanju prvog deteta je ona ključna i za nju treba najviše podrške, tu treba. Tako da, ona suma sadašnjih 100 hiljada dinara, mislim da apsolutno možemo da podignemo na više. O tome treba pričati, treba pritiskati, i mislim da upravo, ako naše muške kolege o tome mnogo ne razmišljaju, mi žene u politici moramo da budemo glasnije i da tražimo više novca za podršku i za rađanje. Nije samo suština finansirati prvo dete, drugo, ili treće u porodici, mnogo je servisa pratećih na kojima moramo da radimo. Tražimo da žene budu moderne, da se uključe u politiku, da budu obrazovane, da rade, da budu u svojoj karijeri, maksimalno posvećene, treba nam podrška, treba nam vrtić, treba nam škola, treba nam pomoć u kući ako želite da pokrijemo sve ono što se od nas traži da damo maksimum kao građanke ovog društva.

Druga priča o mladima, poseban program stipendiranja za mlade, pokazalo se da Fond za mlade talente nije ono što može da zadrži mlade u Srbiji i upravo zbog toga mi moramo da napravimo mnogo fleksibilniji program. Iznos od 250 do 500 miliona evra je neka suma o kojoj mi treba da razmišljamo kada pričamo o podršci mladima, u zavisnosti od reforme koju želimo i stepena reformi koji želimo da sprovedemo.

Stanovi za mlade bračne parove, to je nešto o čemu se rado govori. Kada je predsednik, Vučić, prvi put progovorio nedavno o tome koliko je to ozbiljna investicija izazvalo je veliku pažnju, veliku pažnju, pre svega, mladih ljudi. Mi razmišljamo u Nacrtu nekih naših planova da napravimo oko 30.000 stanova. Razmišljamo o tome da to budu stanovi prosečne veličine 60 kvadrata, gde bi investirali mladi bračni parovi oko 400 evra po kvadratu, ostatak bi dotirala država. Ali, ne zaboravite, kao što sam malo pre rekla, osim stanova za mlade bračne parove, osim podrške mladim talentima, potrebni su i prateći objekti, dakle vrtići, škole, domovi zdravlja i tu razmišljamo o nekoj sumi od 900 miliona evra.

Podsticaj preduzetništva za mlade, edukacija mladih za digitalne startap kompanije, to je nešto što, pretpostavljam, da najveći broj ljudi u Srbiji ne razume. Ja, sa svojih 45 godina i sa sinom koji je dvadesetak godina, svesna sam da već ne mogu da ga pratim u nekim tokovima kada on planira svoju budućnost.

Kada mladi, posebno oni rođeni od 2000. godine, razmišljaju o svojoj budućnosti, digitalne startap kompanije su za njih svakodnevica. Razvoj klastera iz svih oblasti preduzetništva za mlade do 40 godina i posebni programi kroz specijalizovanu instituciju, poput današnjeg Rasa ili Kancelarije za IT, dakle tu bi takođe morala da bude određena suma izdvojena kako bismo mladima pokazali da u Srbiji ne da ima mesta za njih, nego ozbiljno računamo na njih da bude neko ko vuče snažno Srbiju napred.

Mladi su neko sa kim je Srbija dužna da otvori dijalog, ali ozbiljan dijalog, a ne mi roditelji pitamo šta ima novo, letimičnom, a ne slušamo njihov odgovor šta zaista ima novo u njihovim životima i šta su njihovi planovi. Pri tom, dijalog sa mladima mora da pokrije zastupljenost svih delova naše zemlje. Iako stalno govorimo o decentralizaciji, mislim da mladi u zabačenim delovima Srbije, ako to nije Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, da slabo čujemo mlade i na tome ćemo mnogo raditi više u narednom periodu.

Ono što možemo mi kao ljudi iz SNS da uradimo i radimo svakodnevno na terenu, pre svega sa našim članstvom, sa mnogo mladih ljudi u SNS razgovaramo, tražimo njihove planove za budućnost, jer rekoh, ja od svojih 45, teško da mogu da razumem budućnost mladih i njihove planove ako sa njima ne razgovaram o tome. Decu treba pitati kakvi su im potrebni planovi, programi za osnivanje porodice, za ostanak u Srbiji, da i svoju decu uče da sutra ostanu u Srbiji, da vidimo šta je to što žele da bude njihov posao, šta im treba da pokrenu mali biznis. I ono što je vrlo važno za Srbiju, mi moramo da vratimo njihove vršnjake u Srbiju, moramo da ljude koji su otišli iz Srbije zamolimo da u kontaktu sa ljudima koji su još uvek u Srbiji, a razmišljaju da odu da ih zaustave, da im kažu da negde tamo nije sjajno, jesu plate bolje, ali nije život samo plata, život je država, prijatelji, porodica, tvoja ulica i dom. Srpska napredna stranka uradiće mnogo da zaista srpski san ne bude nešto što je Vučić izgovorio na jedanaestom rođendanu SNS, ovaj budžet je početak realizacije srpskog sna. Hvala.
Hvala.

Kao predlagač zakona da prokomentarišem ovaj amandman. Nema prostora komentarisati amandman zato što je jako skromno i napisan i obrazložen. Zapravo, ova forma amandmana samo je otvorila mogućnost da poslanici radikala progovore nešto loše o vladajućoj većini po svaku cenu, o ministru Stefanoviću po svaku cenu, jer teško je slušati i šta je to što su uspesi i rezultati ministra Stefanovića i MUP i onda ajde da iskoristimo bilo koju priliku.

Odnos države prema seljaku, prema zemljoradnicima, poljoprivrednicima, upravo se oslikava u ovom Predlogu zakona, gde nam je bilo jasno da je nemoguće na terenu insistirati na primeni ovog zakona i nismo hteli da zatvaramo oči pred stanjem na terenu i hteli smo da usaglasimo ono što jeste realnost u Srbiji, a to je da poljoprivrednicima, zemljoradnicima, ljudima koji su vlasnici traktora, multikultivatora, radnih mašina, priključnih mašina koje se koriste uz traktore omogućimo da i dalje ostane trajna registracija, jer to jeste ono što je realnost na terenu.

Samo ovako, u saradnji poslanika vladajuće većine i MUP, odnosno naših članova Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, u čijoj nadležnosti je ovakav Predlog zakona, možemo da budemo servis građana. Ovo jeste jedini način i to je sasvim normalno da se u parlamentu koriguju zakoni, da se prati sprovođenje zakona, reaguje odmah kako bismo mogli da izađemo u susret građanima, u ovom slučaju poljoprivrednicima.

Apsolutno su svi članovi Odbora glasali za to da se odbije ovakav amandman, jer ne mogu zaista da prihvatim nijedan od ovih šest amandmana koje je SRS podnela, jer uopšte se ne slažu sa realnošću i znam, kada bi oni pogledali seljake oči u oči, isto ovo ne bi smeli da im kažu, ali je mnogo lako govoriti ovde za mikrofonom. Kada čoveka gledate na terenu u oči, onda vam je jasno da ova izmena koju smo mi predložili je nešto što je najosnovnije i što je realnost na terenu. Mi moramo da gledamo realnosti u oči. Hvala.
Ja ću tokom rasprave o ovom predlogu zakona u pojedinostima istrpeti sve uvrede koje budu iznete na moj račun, jer najmanje što imam pravo je danas ovde da lično budem uvređena, jer sam ja ovde ispred Srpske napredne stranke. Moje ime jeste potpisnik ovog predloga zakona, ali govorim u ime Srpske napredne stranke i svakako Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa kojima smo u saradnji i pripremili ovaj predlog zakona. Istrpeću sve do eventualnih kletvi. Kad budu već kletve ka meni usmerene, onda ću se obratiti nekome drugom.

Sada da se vratimo na ovaj zakon.

Radikalka Vjerica Radeta je podnela amandman na prvi član ovog Predloga zakona, a sve vreme vam priča o jednom sasvim drugom članu zakona. Dakle, nije toliko skoncentrisana da ne govori ni o svom amandmanu. Ali, neka ostane sve to po strani.

Od naše rasprave koja zaista ne može da pomogne ni jednom poljoprivredniku u Srbiji, koliko god se ja razumela u to ili vi mislite da se nisam razumela – neće pomoći. Pomoći će samo usvajanje ovog predloga zakona, odnosno odbijanje amandmana SRS i radikalke Vjerice Radete. Hvala.
Hvala.

Želim da reagujem na konkretnu izjavu kolege Srete Perića koji je izneo nekoliko neistina o meni lično, iako rekoh na početku da neću da reagujem na uvrede koje su mi danas iznete. Svih šest poslanika SRS su neprestano mene vređali na vrlo grub način sa mnogo neistina i to ćemo ostaviti po strani. Ja samo želim, radi informisanja javnosti, da kažem da nikada, osim u SNS, nisam bila član nijedne političke organizacije, niti grupe građana i volela bih da ako neko ima dokaze drugačije od ovoga što ja govorim da to jednom i iznese. Najlakše je tvrditi i samo nekome zalepiti etiketu. Ja ne osuđujem ljude koji su menjali političke stanke i svoja mišljenja, ali mislim da je ružno o meni govoriti stvari koje nisu tačne, naročito kada imate toliko godina koje vam ne dozvoljavaju da govorite neistine, jednostavno nije pristojno.

Ja vas molim, ovo jeste replika, ali vas samo da zamolim da se držimo samo ovih amandmana. Niko osim jedne koleginice koja je podnela amandman nije tačno govorio o svom amandmanu, svi ostali su odlična pljuvačka mašina, neka im je na čast, gledaju ih građani i birači. Zato imaju ovakav rejting.

Još jedna stvar, ja se bavim medijima i ispitivanjima javnog mnjenja, rejtinzima i hvala vam na ovome danas. Mnogo puta ponavljajte moje ime jer to je jako dobro za SNS. Hvala vam.
Hvala.

Poštovani narodni poslanici, vi ste, kao i šira javnost, putem medija upoznati sa nezadovoljstvom jednog broja naših građana koji se bave poljoprivredom i poslednjih dana sa pravom su uznemireni povodom izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koje smo u ovom visokom domu usvojili pre tačno godinu dana, što bi značilo da 3. aprila stupaju na snagu odredbe tog zakona.

Ma koliko se mi trudili da uskladimo ekonomsku moć i normalne životne uslove građana sa obavezama koje svakodnevno utvrđujemo kroz brojne zakone, sa namerom da se osigura veća bezbednost građana, uvereni smo da su ove izmene zakona pre godinu dana, kada smo ih i usvojili, bile apsolutno kvalitetne, ali se ispostavilo da u jednom svom delu one predstavljaju značajan teret za ono što se iz dana u dan borimo da sačuvamo i ono u čemu treba velika pomoć, gde nam je prioritet da povratimo, a to je selo u Srbiji i seljaci.

Vodeći se na prvom mestu interesima i glasom srpskog seljaka, na današnjoj sednici ću izneti predlog kojim može da se reši ovaj problem koji je značajan za egzistenciju i svakodnevni život ljudi na selu, a posebno poljoprivrednika.

Naime, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim interes države treba da uskladimo sa interesom građana, jer interes države jeste interes njenih građana. Baš zbog toga, članom 351. stav 9. ovog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđeno je da potvrda o registraciji vozila na motorni pogon, dakle, radnih mašina, motokultivatora, traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključnih vozila koji vuku ove traktore, prestaje da važi nakon godinu dana od dana stupanja na snagu izmena iz marta prošle godine, odnosno 3. aprila ove godine, za nekoliko dana. To bi značilo da ova vozila moraju ponovo da se registruju, i to je razlog velikog nezadovoljstva koje sam spominjala na početku govora.

Izmenom koju ja predlažem, a pretpostavljam da ćete me podržati, jer je to dobro za sve ljude koji su vlasnici ove vrste vozila, se produžava važnost ove potvrde o registraciji vozila, dakle, i radnih mašina, i motokultivatora, i traktora i sličnih vozila. Dakle, ostajemo pri onoj prethodnoj stavci o trajnoj registraciji vozila.

Jednu stvar hoću da naglasim. Mi smo i uveli priču o ponovnoj registraciji kako bi obezbedili bezbednost u saobraćaju i kako bismo mislili na pojačanu tehničku ispravnost tih vozila, kako bismo zaštitili poljoprivrednike i one ljude koji koriste ovu vrstu mašina. Očigledno se pokazalo da ovih godinu dana nije bio dovoljan rok da se naše društvo prilagodi novim standardima na kojima insistiramo i zato činimo ovu izmenu. Pričaćemo o tome danas i u petak, kada budemo govorili po amandmanima.

Prema podacima MUP-a, procena je da bi produženje važnosti ove potvrde rasteretilo vlasnike više od 493 hiljade ovih vozila. To je obaveza administrativne prirode, dakle, oko 500 hiljada vozila bi bilo rasterećeno. Ovim ipak smatramo da to ne bi značajno uticalo na bezbednost, jer vlasnici ovih vozila i dalje imaju obavezu da njihova vozila budu tehnički ispravna i da obavljaju redovne tehničke preglede, a o tome koliko se obavljaju redovni tehnički pregledi, koliko su ispravna sva ta vozila o kojima govorimo danas, o tome možemo na nekom drugom mestu i u neko drugo vreme, ali svakako zaslužuje dosta prostora, pa i ovde u parlamentu i na nadležnim odborima, na odboru kojem ja predsedavam, a to je odbor koji kontroliše rad MUP-a, samim tim i upravne poslove pod koje spada i registracija ovih vozila.

Dakle, prema podacima MUP-a, želim da vam napomenem da, kada smo govorili o bezbednosti u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora, samo u prošloj godini su poginula 34 lica, a 394 teže i lakše je povređeno. To je veliki broj ljudi koji su nastradali u ovoj vrsti ili povređeni u ovoj vrsti nezgoda, a kada je ova vrsta poljoprivrednih vozila u pitanju, što nam samo daje za pravo da insistiramo na tome da bezbednost i tehnička ispravnost ovih vozila bude na mnogo većem nivou, nego što je bila do sada.

Još nekoliko izmena imamo u ovom zakonu, zapravo još tri, ali ova trajna registracija je bila nešto što je najviše zauzelo mesta u medijima i javnosti, najviše je brinulo seljake šta će biti sa tim, hoće li biti novog nameta? Imali smo još nekoliko izmena.

Predložena izmena člana 247. ovog zakona, prema podacima MUP-a, dosadašnja praksa u primeni navedenog člana je pokazala da postoje problemi u procesuiranju prekršilaca propisa, jer veliki broj građana dostavlja podatke o identitetu lica koja nisu dostupna i za koje nije moguće utvrditi da li postoje, odnosno da li je adresa u inostranstvu tačna. Na ovaj način, uz uvođenje obaveze da se pruže odgovarajući dokazi na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice baš upravljalo vozilom u određeno vreme i očekujući da će vlasnik, odnosno korisnik vozila dati potpune i tačne podatke o licu koje upravlja vozilom u vreme izvršenja prekršaja.

Da još malo pojasnim. U trenutku upravljanja vozilom, ukoliko to nije vlasnik ili neko ko ima ovlašćenje da koristi vozila, često vlasnik vozila ili korisnik koji ima pravo korišćenja daje pogrešne podatke o tome ko je vozio u trenutku saobraćajne nezgode i daju često imena i podatke, adrese ljudi u inostranstvu do kojih je teško doći i teško utvrditi ko je pravi počinilac prekršaja. Na kameri vidite da to nije vlasnik vozila, očigledno, ali ne možete dobiti pravi identitet.

Promenom ovog stava ovog člana vi obavezujete vlasnika vozila, odnosno onog koji je imao ovlašćenje da vozi to vozilo da vam da istinite podatke i da donese overenu izjavu gde to lice potvrđuje da je on zaista vozio vozilo u tom trenutku. U situaciji da ne možete da pribavite tu dozvolu odgovornost pada na vlasnika vozila. Mislim da ćemo na ovaj način smanjiti veliki broj zloupotreba i otkriti prave počinioce i učesnike u određenim saobraćajnim prekršajima.

Takođe, izmena člana 253. zakona se javila kao potreba iz razloga što se pored utiskivanja broja šasije kao identifikacione oznake vozila u praksi vrlo često javljaju i zahtevi za utiskivanje broja motora, koji je takođe bitan element za postupak registracije vozila.

I, konačno, predloženo je minimalno produženje roka za početak izdavanja probne vozačke dozvole na novom obrascu. Ova izmena je proizvod procene da će se time učiniti ušteda u budžetu, jer iz tehničkih razloga nije moguće izdavati stare i nove obrasce u isto vreme, dok je prvobitna namera bila da se stari obrasci za B kategoriju izdaju do utroška tih postojećih obrazaca. Početak izdavanja novih obrazaca probne vozačke dozvole u roku koji je ostavljen zakonom značilo bi da se preostale količine starih obrazaca proglase škartom, odnosno nepotrebnim troškom i to na ovaj način može da se izbegne.

Dakle, predviđeno je da počnemo da dobijamo plastificirane probne dozvole, a ne one u papiru, kao što se trenutno izdaju, ali pomeramo rok do 2. septembra ove godine kako bih ovih narednih pet meseci istrošili postojeće već odštampane obrasce u papiru. Radi se o jednostavnoj uštedi u budžetu.

Razmatra se još jedna mogućnost, o tome ću sad samo govoriti, a kasnije ćemo o tome imati i konkretan dokument, koji mislim da bi značajno olakšao život građanima u Srbiji, da se u saradnji sa Poštom Srbije, ali ovo je zaista nešto što je tek u pregovorima, možda i ne bi trebalo o tome da govorim, ali je dobar signal za građane da vide da država zaista razmišlja o njima, da u dogovoru sa Poštom Srbije dostavljamo na kućne adrese, u slučajevima produžetka ili izrade nove dozvole, gde ćete vi elektronski naručiti, a vama stići na kućnu adresu, jer će i država sama pribavljati svu dokumentaciju. Nije potrebno da više budete na šalterima. Ali, to je jedna od mogućnosti o kojima ćemo pričati u narednom periodu kada ti sporazumi i budu sklopljeni.

Važno mi je da u glavama ljudi koji danas prate i slušaju, i inače građana koji će nas slušati narednih dana, ostane utisak da država snažno insistira na tome da bude servis građana. Ove izmene koje pravimo, samo godinu dana kasnije, su znak da pratimo stanje na terenu i da oni vide, da građani znaju da je država njihov servis.

Ja ću biti na raspolaganju kao predlagač svih ovih dana da pričamo o detaljima. Hvala vam na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Htela sam da reagujem na izlaganje prethodnog poslanika, zato što je zaista neprimereno i ovakav izraz na licu, jer ne mogu da verujem da ste izneli ovoliko netačnih podataka, da ste zloupotrebili javni mikrofon da uznemiravate javnost i da iznosite takve podatke koji su u kategoriji – 50 evra mora da se putuje u Sloveniju, mora u različite zemlje, nemamo predstavništvo ove ili one firme, da sad ne reklamiram ta preduzeća. Toliko ste izneli pogrešnih stvari, da sam zaista u šoku da moram da objašnjavam takve stvari. Jer, kad ste ih izgovarali, verovatno ste znali da to nije istina. To je jako neozbiljno sa vaše strane.

Ta priča da samo ostaje bicikl sa motorom, kao što piše u ovom zakonu, neću uopšte da se osvrćem na to.

Kvalifikacije koje ste izneli prema ministru Stefanoviću, tu se očigledno vidi neka politička mržnja sa vaše strane, neka netrpeljivost. Žao vam je zbog svih rezultata koji su postignuti, pre svega ispred tog ministarstva. Samo se vi smejte, nema nikakvih problema. Ali, ovo prati mnogo ljudi. Ljudi prate i rad ministra Stefanovića i rezultate Ministarstva unutrašnjih poslova. To nije odgovoran rad u parlamentu, način na koji vi komunicirate.

Zaista ostaje, dakle, ostavili smo trajnu registraciju i za radne mašine, motokultivatore i traktore koji su namenjeni obavljanju poljoprivrednih radova i, naravno, priključna vozila koje vuče taj traktor, a ostavljen je bicikl sa motorom. Međutim, bicikl sa motorom je kasnije, drugim zakonom, svrstan u sasvim drugu kategoriju i jednostavno kada budu došli na registraciju bicikli sa motorom, oni će preći u kategoriju – moped ili motocikl. To će biti obavljeno u samom procesu registracije.

Sve ove cene kojima ste vi uplašili građane, i zaista, ja da sam neko ko je vlasnik bicikla sa motorom koji treba da pređu u ove druge dve kategorije, jako bih se neprijatno osećala i imala bih neki osećaj netrpeljivosti, nezadovoljstva prema ljudima koji predlažu ove zakone. Neću da vas molim, samo jednostavno hoću da apelujem da na ovaj način ne obmanjujete javnost, jer to zaista ne priliči nama poslanicima.

Nije tačno ništa od toga što ste izgovorili i sramota je da na ovaj način razmatramo zakone, ali, biće verovatno još prostora da razgovaramo.
Da ovo sve svrstamo u kategoriju nesporazuma.

Vi ste se u Novom Sadu raspitivali. Mogu reći jedino da ste bili u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. I to se dešava. Evo, ja ću vas lično odvesti u predstavništvo „Jamahe“ u Beogradu, da pomognem i da rešimo taj problem.

Dakle, vama ne treba zakonska pomoć, pomoć prijatelja. Nemojte samo zamajavati narod. Hvala.

(Milorad Mirčić: Replika.)
Hvala.

Replika, član 107. Povređeno dostojanstvo parlamenta. Kada ljudi govore laži, neistine, onda to svakako jeste zato što je izrečeno da nema nikakve mrlje kada Srpski pokret Dveri u pitanju i da to nije moglo da bude pronađeno.

Svakome ko je malo pročitao će biti vrlo jasno da ima mnogo mesta gde, ne da su mrlje, nego takve brljotine, za koje treba da slede ozbiljne sankcije.

Samo ću da citiram kratko po stavkama, pa neka oni izaberu o čemu žele više detalja. Hoće li brlje sa mafijašima crnogorskim i ruskim? Hoće li brlje sa Hilandarom, sa proneverenim novcem? Hoće li sa finansiranjem od Demokratske stranke Srbije? Dobili 50 hiljada evra, pet hiljada koštali troškovi, još pet uzeli za svoje zadovoljstvo, 40 hiljada dali onome koji im je i uplatio 50 hiljada evra? Hoće li brlje sa DS? Kako ih je Đilas finansirao sa svojim kumom, redovno? Ali, to nisu one Dveri, oni književnici i istoričari, znači, to je kasnije preraslo. NJima kad su se zakleli u Hilandaru da nikada neće prerasti u političku organizaciju, da neće biti predsednika u Dverima, pa ništa od toga se nije dogodilo.

Ne znam, da vidim čega još tu ima. A, velika stavka! Zloupotreba novca iz budžeta republičkog. Dvadeset devet miliona dinara je uzeto, samo 25% opravdano kao namenski trošeno. Sve ostalo je predato svojim firmama koje su vezane sa Dverima.

Evo, to vam je ovako taksativno, pa vi izaberite da pojasnim po svakoj stavci. Hvala.