Hvala, poštovana predsedavajuća.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da podsetim da smo u Narodnoj skupštini u aprilu ove godine usvojili Zakon o privremenom registru punoletnih građana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, čime je stvoren osnov za isplatu 60 evra u ovoj godini svakom punoletnom građaninu.
U utorak smo imali na raspravi izmene i dopune ovog zakona kojim je obezbeđena isplata još dodatnih 20 evra za sve punoletne građane Srbije.
Podsećam da je Vlada i želim da pohvalim Vladu, donela niz mera sa ciljem da se građanima i pravnim subjektima pomogne da lakše prevaziđu negativne posledice pandemije korona virusa.
Prošle godine Vlada je donela odluku da isplati 100 evra svim punoletnim građanima, da u dva navrata isplati dodatno 9.000 dinara svim penzionerima, korisnicima Fonda PIO. Ove godine, dakle, pored ovih 80 evra za sve punoletne građane, već je isplaćeno 5.900 dinara ili 50 evra dodatno za penzionere, zatim 3.000 dinara za sve vakcinisane građane, 60 evra za nezaposlena lica i, ponavljam, dodatna sredstva za mikro, srednja, mala preduzeća, naravno i za velika preduzeća.
Međutim, pored svih ovih mera koje, ponavljam, pozdravljam, imamo dve ciljne grupe koje nisu obuhvaćene ovim merama Vlade Republike Srbije. To su penzioneri koji su rodom i poreklom iz država nastalih na području bivše Jugoslavije. Njih oko 124 hiljade, od toga broja 59 hiljada penzionera rodom iz Hrvatske, 41 hiljada rodom sa područja Republike Srpske Federacije BiH i više od 24 hiljade penzionera sa područja današnje Slovenije, Makedonije i Crne Gore.
Od ove 124 hiljade penzionera rodom iz regiona, svega mali broj njih je bio obuhvaćen i dobio je novčanu pomoć, prošle godine devet hiljada, ove godine skoro šest hiljada i planira se februara i marta sledeće godine dodatnih 20 hiljada dinara, dakle za 1,7 miliona penzionera korisnika Fonda PIO Srbije.
Međutim, najveći deo od te 124 hiljade penzionera nisu korisnici Fonda PIO Srbije i oni nisu obuhvaćeni ovom merom. Ti penzioneri su ogorčeni, nezadovoljni, razočarani, jer časno, odgovorno i savesno ispunjavaju sve obaveze prema ovoj državi u kojoj žive. Diskriminisani su iz razloga što su ostvarili penziju na području današnje Hrvatske i BiH, međutim pošto tamo nemaju prebivalište penzioni fondovi Hrvatske i BiH im ne isplaćuju novčanu pomoć. Ovde im se kaže – pošto niste ostvarili ni dana radnog staža u Srbiji i ovde nemate pravo na novčanu pomoć. Dakle, radi se više od 100 hiljada penzionera rodom iz regiona, koji su u suštini građani drugog reda.
Moje mišljenje, ja sam se više puta obraćao Vladi Srbije, premijerki Brnabić sa molbom, sa apelom da se ispravi ova nepravda i da se tim penzionerima takođe isplati novčana pomoć, jer i oni takođe moraju da prevaziđu posledice korona virusa.
Podsećam da značajan deo penzionera iz Hrvatske i BiH su imali tzv. novčani dodatak, imaju male penzije, u Hrvatskoj i BiH i kada su odjavili prebivalište na području Hrvatske i BiH, dakle Republike Srpske ili Federacije BiH i prijavili prebivalište na području Republike Srbije, automatski su im penzioni fondovi u Zagrebu, Sarajevu ukinuli zaštitni dodatak.
Mi sada imamo ovde penzionere, građane Srbije koji imaju 68, 70, 75 godina i imaju recimo penziju od tri i po hiljade dinara, pet hiljada dinara, sedam hiljada dinara, deset hiljada dinara. Sad, zamislite osećaj tih ljudi, kaže, 1,7 miliona penzionera je dobilo novčanu pomoć, a nas 100 hiljada nismo dobili. Sad imate komšiju, domaćeg penzionera koji ima penziju od 40, 50 hiljada i on dobije prošle godine devet hiljada novčanu pomoć, ove godine skoro šest hiljada, u februaru i martu sledeće godine dobiće 20 hiljada, a ovaj pored njega koji ima penziju, rodom iz Hrvatske ili BiH, koji ima penziju četiri, pet, šest, sedam, osam ili deset hiljada dinara, on neće dobiti. Zato što vi penzioneri iz Hrvatske i BiH i drugih država regiona niste korisnici Fonda PIO Srbije.
To jeste ispravno sa formalno-pravnog stanovišta, ali sa ljudskog stanovišta, sa stanovišta pravde, sa stanovišta solidarnosti to je diskriminacija. Ako smo omogućili i našli sredstva za milion i 700 hiljada penzionera, pa hajde da nađemo i sredstva za tih 100 hiljada penzionera od kojih, ponavljam, značajna većina ima penzije od kojih ne mogu da žive zato što su im ukinuti zaštitni dodaci od strane penzionih fondova u Zagrebu i Sarajevu.
Apelujem ovde na ministra Udovičića da prenese premijerki Brnabić još jednom moj apel da Vlada nađe način i donese jednu pravednu odluku da se isplati, za ovih više od 100 hiljada penzionera sa područja Hrvatske, BiH i drugih država regiona, devet hiljada za prošlu godinu, 5.900 za ovu godinu, što je već isplaćeno i da tih sto hiljada takođe dobiju najavljenih 20 hiljada dinara koje će biti isplaćene sledeće godine tokom februara i marta.
Ponavljam, to bi bila jedna pravedna odluka i to bi bila jedna poruka države da ona uvažava te građane, jer se radi, podsećam, o najvećim žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije, radi se o proteranim Srbima.
Uvek moram da istaknem činjenicu da ne bi voleo da bilo koji građanin Srbije, a to su, nažalost, doživeli građani sa područja Kosova i Metohije, mora da uzme svoju torbu i da ode 400, 500 kilometara dalje od svog mesta. Niko nije otišao iz svog stana, niko nije otišao iz svoje kuće od dobre volje. Otišao je zato što, nisu otišli, nego su proterani od strane proustaškog režima Franje Tuđmana i islamističkog režima Alije Izetbegovića i to su činjenice koje mislim da bi Vlada morala da uzme u obzir.
Druga ciljna grupa, koja je takođe diskriminisana, koja nije uzeta u obzir, radi se o 26.000 građana Srbije koji imaju izbegličku ili prognaničku kartu. Dakle, radi se o proteranim Srbima koji su proterani sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH.
Podsećam, Vlada je prošle godine isplatila 100 evra za sve punoletne građane. Ove godine će isplatiti 80 evra. Više od pet miliona građana je obuhvaćeno ovom merom, ali nažalost, tih 26.000 građana nije obuhvaćeno merom, zato što se kaže u odluci Vlade – isplaćujemo ovu novčanu pomoć za građane koji imaju prebivalište. A pošto vas 26.000 izbeglih lica imate boravište, vama nećemo da isplatimo tih 100 evra prošle godine i 80 evra ove godine.
Sad ja podsećam na jednu nespornu činjenicu. Te izbegličke karte izdao je MUP na onom istom mestu gde izdaje i lične karte za sve ostale građane. Pa ako MUP smatra da izbeglička karta nije validan dokument, zašto ga onda izdaje? Tih 26.000 građana i dalje su zadržali izbegličku kartu ne od dobre volje, ne što žele da imaju dalje formalno izbeglički status, iz dva razloga. Jedan je razlog što se i dalje bore, zadržali su prebivalište u Hrvatskoj ili u Federaciji BiH da pokušaju da ostvare oteta imovinska, stečena, statusna i druga prava.
Podsećam, svima nam je poznato da političko Sarajevo, politički Zagreb vode već evo 26 godina od završetka rata u Hrvatskoj i BiH politiku cementiranja etničkog čišćenja našeg naroda, a to uključuje i plansku i sistematsku otimačinu i uzurpaciju imovine proteranih Srba. Zato je jedan deo njih zadržao te izbegličke karte da bi pokušali da vrate svoje kuće, da vrate vojne stanove u Sarajevu, da vide da vrate uzurpiranu ili otetu zemlju, poljoprivredno zemljište, šume, da reše deo staža koji su zasluženo ostvarili do početka rata, a sad im, recimo, ne priznaju osam godina od 1983. do 1991. godine ili deset godina od 1970. do 1980. godine itd. Dakle, zadržali su izbegličku kartu zbog borbe za svoja prava.
Drugi razlog, jedan deo tih, od 26 hiljada, građana koji imaju formalnu izbegličku kartu su taj dokumenat zadržali iz razloga zato što je to jedini način da mogu da ostvare zdravstveno osiguranje. Nemaju drugi način. Dakle, prinuđeni su, još uvek, da imaju te dokumente, a MUP još uvek nije donelo odluku da kaže da taj dokument ne važi i da će biti ukinut od tog i tog dana. Dakle, ti su ljudi ogorčeni, razočarani, osećaju se građanima drugog reda.
Uputio sam jedno pismo premijerki Brnabić i u prilogu dostavio spisak od 65 građana koji imaju izbegličku kartu, koji su me lično zvali i molili da vidimo kako da Vlada uzme u obzir i njih i njihove potrebe i da ih izjednači u pravima sa svim ostalim građanima.
Dakle, i ovom prilikom želim da apelujem na Vladu Srbije na premijerku Brnabić da se donesu dve odluke. Prva odluka, još jednom ponavljam, da se isplati novčana pomoć za sve penzionere rodom i poreklom sa područja današnje Hrvatske, BiH, i drugih država regiona. Dakle, devet hiljada evra što su dobili penzioneri korisnici Fonda PIO Srbije prošle godine, pet hiljada i 900 dinara isplaćeno domaćim penzionerima ove godine i najavljenih 20 hiljada dinara koji će biti isplaćeni penzionerima korisnicima Fonda PIO Srbije sledećeg februara i marta.
Druga odluka Vlade da se nađe način da se isplati novčana pomoć za 26 hiljada građana Srbije koji imaju izbegličku kartu, nemaju formalno prebivalište, već imaju boravište. Dakle, da im se isplati 100 evra koji su isplaćeni svim punoletnim građanima prošle godine i da im se ove godine isplati 80 evra, pošto je već 30 evra isplaćeno u maju. U novembru će, ako se ne varam, biti isplaćeno novih 30 i sada ovim izmenama i dopunama zakona smo omogućili da se u decembru isplati i dodatnih 20 evra.
Mislim da bi te dve mere poslale snažnu poruku penzionerima rodom iz regiona, kao i 26 hiljada proteranih Srba koji imaju izbegličke karte, da Vlada jednako tretira sve građane i da neće gledati formalno-pravne razloge, nego će sa aspekta pravednosti, solidarnosti pomoći i tim ljudima da i oni jednako, kao i svi ostali građani Srbije, lakše prebrode posledice pandemije korona virusa. Hvala.