Poštovani narodni poslanici saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština, ukoliko bude bilo potrebe, danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem da kolege iz opozicije žele da uzmu doprinos u radu Narodne skupštine, ali prvo moram da obavestim sve kolege narodne poslanike, pogotovo one nove, i građane Republike Srbije da postoji skupštinsko radno telo koje odlučuje da li je neki predlog zakona u skladu sa Ustavom ili nije i da li je u skladu sa pravnim sistemom ili nije. Ako on donese odluku da je predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, sednica Skupštine Srbije se nastavlja na osnovu tog predloga zakona i samo Ustavni sud može da ospori zakon koji proglasi Narodna skupština, odnosno donese. Molim vas da se do odluke Ustavnog suda kolege narodni poslanici malo strpe i uzmu kvalitetno učešće u radu Narodne skupštine.
Šta je problem sa preduzećima koja su u restrukturiranju i kakva su to preduzeća? Tu imamo dva vida preduzeća. Prvi deo, preduzeća gde privatizacija nikada nije pokušana ili je pokušana, a nije bila uspešna, i drugi deo preduzeća gde je privatizacija, odnosno ugovor o privatizaciji raskinut.
Ugovori su zaključivani na osnovu zakona koje su donosile razne vlade, a svi ti zakoni su imali jednu zajedničku veliku manjkavost, a to je da oni koji se makar malo razumeju u knjigovodstvo i u finansije, da je početna cena društvenog kapitala, koji ide u privatizaciju, 20% ne od tržišne vrednosti, nego od knjigovodstvene vrednosti predmeta privatizacije. To znači da je u 99,99% knjigovodstvene vrednost barem deset puta manja od tržišne. Znači, na deset puta manju vrednost od tržišne početna cena je bila 20%. To znači barem pedeset puta manje, nego što je tržišna vrednost predmeta privatizacije.
Imali smo situaciju da je neko došao do ogromne imovine za male pare i nije mu bilo u interesu, zato što je to kupio jeftino, da održava tu imovinu, da uposli ljude koji su radili u tom preduzeću, da nastavi delatnost preduzeća, nego da parča imovinu i stiče veliku dobit. Nije taj koji je to radio kriv, nego je kriv taj saziv Skupštine koji je izglasao takve zakone i vlada koja je predložila takve zakone. Zato kolege poslanici možete da budete sigurni da u ovom sazivu Skupštine u najskorije vreme takve sulude odredbe Zakona o privatizaciji moraju da budu izmenjene. Zato verujem ovoj Vladi na reč kada je ovo u pitanju.
Šta se dešavalo sa subjektima gde je privatizacija započeta, a nije uspela ili nikada nisu ušli u privatizaciju? Propadala su. Menadžment tih preduzeća najčešće je postavljala država, odnosno Vlada, odnosno neki nadležni ministar, odnosno neka skupština, koja je postavljana od strane organa izvršne vlasti.
Sada mi objasnite jednu stvar. Kako to da ta preduzeća, koja su u restrukturiranju, i 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine nisu mogla da rade i da iskazuju dobit, a sada kada je kriza mnogo veća, nego 2008. ili 2009. godine, ako već ne iskazuju dobit, prestala su da prave gubitke, većina njih, to je opet odgovornost onih koji su u to doba vodili Republiku Srbiju.
Šta je cilj ovog zakona? Cilj ovog zakona je da se tim preduzećima, koja vredi spašavati, vredi sačuvati te radnike, a broj tih radnika nije mali, nego je jako veliki, da ne pričamo o tome kakvu korist ima država od toga da se ta preduzeća restrukturiraju, svedu na ekonomske zakone po kojima će da posluju, ali ne kao gubitaši, ne kao propali slučajevi da idu u privatizaciju, nego kao zdrav deo privrede, već i onaj koji to kupuje da plati onoliko koliko košta, a zato što će da plati koliko košta, moraće da neguje, a ne da rasparčava imovinu i otpušta radnike i upropašćuje sve nas zajedno.
Dame i gospodo poslanici, najveći problem je bio Zakon o privatizaciji, ponavljam, koji je podrazumevao da kapital koji ide u privatizaciju bude zaračunat na osnovu knjigovodstvene vrednosti, koja je deset i više puta manja od tržišne, i da jedna petina te knjigovodstvene vrednosti bude početna cena. Zato sada imamo 400.000 nezaposlenih više, zato imamo pad privredne aktivnosti, zato što nisu hteli da rade, nego da rasprodaju imovinu, makar i kao staro gvožđe, jer su rasprodavali za više para nego što su kupovali. Zato ćemo sigurno u danu za glasanje da pružimo Vladi priliku da reši barem ona preduzeća gde je to moguće, da im damo priliku, vremena, da ovim zakonom ispravimo koliko je to moguće sve nepravilnosti koje su bile u proteklih devet godina.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić, u ime poslaničke grupe.

Gospodin Stefanović se pre vas prijavio.
Ako se gospodin Stefanović slaže, dajem vam reč. Izvolite.

Samo bih hteo da pitam gospodina Ugljanina, po kom osnovu pravo na repliku?
(Sulejman Ugljanin, s mesta: Premijeru.)
Ni u jednom trenutku vas nije spomenuo u negativnom kontekstu, ali, evo, izvolite ovaj put.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, kao predsednik poslaničkog kluba. Izvolite.

Reč ima narodna poslanica dr Dijana Vukomanović, predsednik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.

Da li neko od predsednika poslaničke grupe ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja, prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Preostalo je još devet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako sam se pažljivo zainteresovao za ovu temu koja je sada bila pričana kada je u pitanju zaštita životne sredine. Ne bih hteo da govorim o tome kako su prethodna ministarstva radila po tom pitanju, ali očigledno da shvatanje državne uprave i načina na koji funkcioniše državna uprava ili verovatno možda i nepoznavanje kod svojih kolega poslanika, trebali su da se raspitaju, ministarstvo nadležno za životnu sredinu utvrđuje strategiju.
Imate regulatorna tela u okviru Vlade koja to sprovede na terenu. Imate Agenciju za zaštitu životne sredine, pa imate Upravu za zaštitu životne sredine. Problem je u tome što smo imali u nekim drugim vladama, ne u prethodnoj, ministre koji se baš nisu mnogo interesovali osim dobro za ove uprave koje nisu davale svoj rezultat, koje nisu utvrdile strategiju zaštite životne sredine, koje su se bavile promocijom svojom ličnom i promocijom ministarstva i zloupotrebama pod formom zaštite životne sredine.
Da li je zaštita životne sredine da se uvozi komunalni otpad koji je otrovan u Srbiju, stari akumulatori da bi se onda dobile subvencije od države? Ako je to zaštita životne sredine, molim kolege poslanike koji su podržavali takve ministre da nam kažu i šta su ti ministri radili dok su ih podržavali i šta novi ministri ne treba da rade?
Ovako kada je u pitanju da li je to Ministarstvo poljoprivrede…
(Predsednik: Vreme.)
… Ministarstvo prostornog planiranja. Kao predlagač da li mogu od vremena poslaničke grupe?
(Predsednik: Možete. Trošite vreme od poslaničke grupe.)
Nas interesuju rezultati. Interesuje nas rezultat u svakoj oblasti koju će neka Vlada, pa i ova buduća za koju verujem da će biti izabrana sutra, da postigne u narednom periodu. Isto tako, interesuju nas greške prethodnih vlada, jer po onoj narodnoj – pametan čovek se uči na tuđim greškama, a neko drugi na svojim. Mi ti drugi ne želimo da budemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, na izlaganje svog kolege mogu samo da se zahvalim što je on vodio računa o kvalitetu zakona. Mislim da je on čak i član tog Odbora za pravosuđe.
(Janko Veselinović, s mesta: Nisam.)
Niste član. Dobro.
Samo da vam kažem, taj veznik „i“ državu može mnogo da košta. Zahvaljujemo se na jednoj dobroj ideji. Nije bilo vremena zbog brzine donošenja zakona da vas pozovemo da uradite ispravku amandman, mada to ne bi bilo ni poslovnički, ali dešavalo se u dosadašnjoj praksi. Zahvaljujemo se i na tome što vodite računa o kvalitetu zakona i bili smo spremni taj amandman da prihvatimo. U suštini, on je i prihvaćen, gospodine Veselinoviću, samo je dodat jedan veznik. Ako vam je puno značilo da baš vaš amandman bude prihvaćen, evo, spremni smo u nekom budućem radu neki odborski amandman da ustupimo vama, koji ćete vi da potpišete. U suštini, taj odborski amandman je vaš amandman. Onaj veznik „i“ znači – na svim upravama koje su u nadležnosti tog ministarstva treba da se promeni tabla. Znate li koliko to košta? Treba da se promene legitimacije zaposlenih. Znate li koliko to košta? Treba da se promene pečati. Znate li koliko to košta? Zato je taj veznik „i“ dodat, da se ništa od toga ne bi menjalo. U suštini, vaš amandman je prihvaćen i ja vam se zahvaljujem na jednoj dobroj ideji.

Znate šta, ja se nisam nikada ljutio. Recimo, ja sam doživljavao mnogo gore stvari nego kolega, pisao sam amandmane koji su glatko odbijani i na sednicama odbora i na plenumu Skupštine, nisu čak ni bili sledeći odborski amandmani. Pričali ste o intelektualnoj svojini. Onda su moji amandmani bili prepisani u zakon gde je predlagač bila Vlad ili određeno ministarstvo. To su bile vlade koje ste vi podržavali. Prepisivali su amandmane i za šest meseci moji amandmani su se nalazili u zakonima, u predlozima izmena i dopuna zakona.
Bilo je potrebno vreme, nismo hteli da vas maltretiramo da dolazite iz Pančeva da pišete ispravku amandmana, da se vraćate itd. U suštini, to je vaš amandman, kroz korekciju amandmana koji je podneo nadležni odbor. Možete slobodno da budete ponosni i da se hvalite sa tim. Nemamo mi želju da nekome osporavamo svaku dobru ideju, bez obzira da li ona dolazi iz stranaka koje predstavljaju bivši režim ili iz stranaka koje podržavaju sadašnju Vladu.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)

Član 106,107. povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Kolega koji je govorio pre mene spominjao je i mandatara koji nije u ovoj sali i ne može da mu odgovori, spominjao je neka vremena kada su ovde ušli poslanici u farmerkama, pocepanim cipelama, i za 12 godina na vlasti nose danas odela i satove koje ja ne mogu da zaradim od poslaničke plate za 20 godina. Spominjao je neke poslanike koji su mu srušili vladu. Spominjao je poslanike koji su glasali za njegovu Vladu, pa su glasali protiv njegove Vlade. Spominjao je neke stanove u kojima ljudi žive, a ne spominju se stanovi koji su sticani da bi se neko bogatio.
Spominjao je Zakon o porezu na ekstraprofitu, a platila su ga samo dva čoveka zato što su oni koji su stvarno trebali da plate odjednom postali miljenici režima. Spominje se vreme uspešnih evropskih integracija tako što smo kršili prelemane na izvoz šećera u EU. Spominje se rad parlamenta koji je bio demokratičniji, a isključivan je bio televizijski prenos. Spominje se uspešan Poslovnik. Ovo je nastavaka onog prvog Poslovnika. To su sva ona ružna vremena koja bih ja hteo da zaboravim.
Ako neko kao kolega koji je govorio o svemu tome…
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam.
…uvideo je svoje greške iz svoje prošlosti i želi da ih ispravi u ovom parlamentu i da se…
(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme za povredu Poslovnika je dva minuta.)
… Evo, završavam rečenicu koju sam započeo. Dozvolite mi da završim.
(Predsednik: Produžili ste na još pet sekundi. Izvolite.)
Zahvaljujem.

Član 106, 107. i 108.

Jeste bila replika, ali kada neko priča o svojim rezultatima vlasti, ne mogu da ne zaboravim…