Povreda Poslovnika. To malo i vređa dostojanstvo Narodne skupštine, zato što ne mogu da zaboravim jedan deo biografije. U redu, slažem se, ali kada je to bila tako uspešna Vlada, zašto je sadašnji predsednik Tomislav Nikolić toliko ubedljivo na predsedničkim izborima 2003. godine pobedio kandidata koga je predložila DS, čiji ste vi tada bili vršilac dužnosti? Ako su to uspešni rezultati, nemojte više da nam govorite šta treba da radimo.

Ne razumem svog kolegu koji govori da se jednim zakonom ne mogu suspendovati odredbe drugog zakona. Šta ako imate dva zakona i hoćete da napravite jedan? Šta je tu sporno? Hoćemo li da donesemo zakon o prestanku važenja zakona, pa da onda pristupimo izradi novog zakona? Već sam vam dao primere iz prošlosti, da se to dešavalo. Zakone za koje ste vi glasali, menjali ste odredbe drugih zakona. Menjali ste odredbe iz 25, 30 zakona u jednom zakonu. To vama tada nije smetalo. Sada vam odjednom smeta. Stavljali ste odredbe u zakone koji nisu imali nikakve veze sa onim što je pisalo u njima i za to ste glasali. To vam tada nije smetalo, a sada odjednom počinje da vam to smeta i da vam bode oči. Rekao sam, čak sam naveo nekoliko primera. Ako hoćete, mogu još, nema problema.

Mi ne želimo da ponavljamo vaše greške zato što ste, recimo, u Zakonu o budžetskom sistemu stavljali krivične odredbe, a to je predmet Krivičnog zakonika. U toj šumi propisa državni organi nisu mogli da rade i zato je to nama bila zamerka. Trebalo vam je sedam ili osam godina da to ispravite. Razumem da kada se piše da neki zakon stupa na snagu, pa želi da se spreči njegova zloupotreba, uvedu se neke odredbe i za šest meseci budu suspendovane drugim zakonom u kom to treba da bude. To je kod vas trajalo godinama. Vi ste godinama pravili paralelno zakonodavstvo. Sada vi to poistovećujete sa ovim. Ne može, ne ide. Ne možete to da mešate. Ovo je zakon koji na prvom mestu jeste jedan od zakona koji definiše kako radi državna uprava. Ministarstva nisu ništa drugo nego najviši organi državne uprave. Javna preduzeća, gde je osnivač Vlada Republike Srbije ili nadležno ministarstvo, jesu produženi organi te državne uprave. Vi možete kroz krovni zakon da suspendujete ili poništite odredbe nekih drugih zakona.
Što je najvažnije, mi nećemo da to bude godinama, nego samo za nekoliko meseci dok se ne donese novi Zakon o javnim preduzećima, koji će detaljno ovu materiju da obradi i reguliše. Zbog nastupanja mogućih štetnih posledica želimo da ovo bude uneto u zakon do stupanja novog zakona na snagu.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da očigledno kolega, podnosilac amandmana, kada je u pitanju Zakon o ministarstvima, ima problem. Nisam ja kriv što je dok je on bio predsednik Vlade bilo vanredno stanje, koje je odlukom Ustavnog suda proglašeno neustavnim. Nisam ja kriv što su tu neustavnu odluku mnogi ljudi koji su trebali da odsluže kazne morali da budu suspendovani zato što je dokazni materijal pribavljen suprotno Ustavu Republike Srbije.
Republika Srbija ima prilično velike odštetne zahteve, ali to vanredno stanje, bez obzira kakvo je stanje bilo u državi, je bio zločin prema demokratiji. Tada su bile čak suspendovane, a kasnije je pokušano da se uvede kao praksa zabrana prenosa sednica Skupštine Srbije, kao da će narodni poslanici da izvrše državni udar.
O čemu pričate? Za vreme vanrednog stanja prodat je „Sartid“. Neko kaže – prodao ga je stečajni sud. Da, ali ne onaj u Požarevcu koji je bio nadležan, nego onaj u Beogradu koji je bio nenadležan. To je samo neko iz vaše Vlade mogao da naredi.
Šta je sa Agencijom za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka, koja je za taj „Sartid“ otpisala sve dugove koje su banke koje su mogle da rade i da budu likvidne, otpisalo sve dugove da bi privatizovano i to antidatumirano i vi kao član Vlade i onaj koga postavljate da bude direktor te agencije ne reagujete? To je milijardu dolara.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu sva ona loša iskustva koja smo imali u ranijem periodu sa funkcionisanjem robnih rezervi, velikim poremećajima na tržištu koja su se dešavala, velikim oscilacijama u cenama osnovnih poljoprivrednih proizvoda, gde su štetili i oni koji su bili poljoprivredni proizvođači, gde je štetila i prerađivačka industrija, gde su štetili, naravno, i građani koji su korisnici takve robe, smatram da bi sa ovim amandmanom došlo do bolje kontrole Republičke direkcije za robne rezerve, pa iz tog razloga ovaj amandman prihvatam kao predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih čak u mnogim stvarima da se složim sa prethodnim kolegom, ali da li stvarno imamo toliko vremena?
Srbija više nema ni trenutka za gubljenje. Možda to vama izgleda kao floskula. Pogledajte malo kako izgleda otplaćivati kredite danas koje Republika Srbija otplaćuje, koji su podizani 2005, 2006, 2007. godine. Samo marta meseca oko 170 miliona evra i svaki mesec je takav.
Potpuno se slažem da se možda žuri, ali nemamo ni vremena kao što je imao Vojislav Koštunica da Vladu pravu tri ili četiri meseca. Potrebna nam je Vlada što pre koja će da preuzme odgovornost, Vlada koja će da ispunjava ono što je obećavano na izborima i ne vidim šta je sporno hoće li predsednik Republike Srbije danas potpisati Ukaz o proglašenju zakona ili sutra? Ipak ćete morati da pitate predsednika Republike. Što se nas tiče ovo zakonsko rešenje je potpuno u redu. Postojeće je.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj podnošenja ovog zakona jeste, Zakona o ministarstvima, odnosno izmena Zakona o Vladi, jeste da Republika Srbija u narednom periodu dobije Vladu koja će biti efikasna, što je god moguće više racionalna.
Mogu da kažem da u proteklom periodu do 2012. godine imali smo raznih zakona o vladi, zakona o ministarstvima i ono što je najčudnije u celoj toj priči, kao da to nisu bile vlade koje treba da rade u interesu građana Republike Srbije već su ti zakoni pisani i donošeni u Narodnoj skupštini zbog toga da bi se nečija politička ambicija ili želja ostvarila tako što će da bude ministar u nekoj vladi, u nekom određenom ministarstvu.
Mi smo imali situacije prilikom raznih rekonstrukcija vlada Republike Srbije, da imamo ministarstva koja se međusobno prepliću u njihove nadležnosti, gde se često prebacuje odgovornost sa jednog na drugo ministarstvo, zato što Zakon o ministarstvima jednostavno nije mogao da bude apsolutno funkcionalan i da ta vlada može da funkcioniše u onom punom kapacitetu isključivo u interesu građana Republike Srbije.
Poslednje izmene i dopune Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, jesu popravile stanje donekle ali imajući u vidu složenu ekonomsku i privrednu situaciju u Republici Srbiji, jedan složen sistem državne uprave, čak i pored dobre volje članova Vlade, nailazilo se na određene probleme i problemi su svakako uticali i na rezultate koje je ta vlada imala.
Mislim da zbog ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi treba da prestanu oni koji se bave politikom, da se bave isključivo svojim ambicijama i da oni koji žele da uđu u Vladu Republike Srbije, da uđu samo sa jednim ciljem, da izvuku Srbiju iz ekonomske krize u kojoj se nalazi.
Zato i jesu potrebne ozbiljne strukturne reforme i jedan od ciljeva ovog zakona jeste da stvori preduslove da Vlada Republike Srbije i njena ministarstva te ozbiljne, što je moguće brže, te strukturne reforme sprovedu.
U Predlogu zakona o ministarstvima, predviđeno je samo 16 ministarstava i to su Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo kulture i informisanja.
Mislim da će ova naredna Vlada, ukoliko ovaj zakon bude usvojen biti najmanja u novijoj srpskoj parlamentarnoj istoriji.
Sada bih hteo malo da se pozabavim zadacima i očekivanjima nas koji predstavljamo građane šta očekujemo od tih ministarstava i od te vlade.
Kada je u pitanju prvo ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo finansija, mislim da je dosadašnja poreska politika koja je sprovedena, dovoljno opteretila i privredu i građane sa poreskom politikom i da jednostavno, uvođenjem novih poreza, pritom ne mislim na javni sektor koji se finansira iz budžeta ili javni sektor koji se finansira iz sopstvenih prihoda, zahvaljujući svom monopolskom položaju na tržištu koji im je dala Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije, ne mogu više da budu oporezovani, odnosno da obična privreda koja stvara dohodak, jednostavno i pod ovim poreskim pritiskom, jedva sastavlja kraj sa krajem.
Ministarstvo finansija će morati da izradi jednu ozbiljnu strategiju u narednom periodu i da u tom narednom periodu vodi računa da one mere koje namerava da preduzme, stvaraju uštede u budžetu Republike Srbije, rasterećuju koliko je god to moguće realan sektor, da štede u javnom sektoru koliko je to moguće i da u tim merama vode računa o tome da Republiku Srbiju ne oteraju u recesiju.
Kada se krene sa rezovima kakve nam predlažu razne međunarodne organizacije, tada rizikujete da umesto da napravite uštede, ugušite i onaj deo realnog sektora i na taj način povećate probleme u kojima se nalazite.
To će svakako biti jedan od najvažnijih poslova Ministarstva finansija.
Međutim, u nadležnosti Ministarstva finansija jeste devizno poslovanje, odnosno devizni inspektorat i tu će isto tako morati da se urade ozbiljne reforme, pa čak i da se predlože novi zakoni da bi se sprečilo neopravdano iznošenje deviznih sredstava iz Republike Srbije i da bi se stvarali razni finansijski momenti koji će jednom špekulativnom sektoru da omoguće ekstra prihode, a na štetu i države i svih njenih građana.
Naravno da je u nadležnosti Ministarstva finansija i kreditno-monetarni sistem i bankarski sistem koji moraju da budu u saradnji sa Narodnom bankom Republike Srbije, pod kontrolom, a u smislu njihovog zakonitog poslovanja i usklađenosti njihovog poslovanja sa međunarodnim propisima.
Bilo je više špekulacija po sredstvima javnog informisanja koliko je deviznih sredstava izneto sa teritorije Republike Srbije.
Mogu samo da vas podsetim da je novac, pogotovo devizni, roba kao i svaka druga, da smo imali situaciju da je jedan dobar deo finansijskog sektora zarađivao na ekstra kamatama koje su postojale, da je imao ekstra profit i na deviznim razlikama za kredite koji su davani sa deviznom klauzulom i da se u jednom trenutku pojavio višak novca na tržištu koji više nije mogao da bude plasiran, pod onim uslovima kakvim je bio plasiran u ranijim periodima.
Umesto da se čisto ekonomskom logikom, oni koji posluju na finansijskom tržištu bave i da sada zbog povećane količine novca smanje kamate i omoguće i brži razvoj privrede i veći životni standard građana, bavili su se time da siromaše devizne rezerve Republike Srbije, da iznose devize sa teritorije Republike Srbije i na taj način održe nisku ponudu novca na kreditnom i finansijskom tržištu.
Prethodna Vlada je imala uspeha u toj borbi, očuvala je stabilan kurs dinara, došlo je do smanjenja referentne kamatne stope i do povećanja mogućnosti za razvoj Republike Srbije, ali to nije dovoljno.
Moraće svakako nadležno Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodnom bankom taj problem još efikasnije da rešava.
Takođe, Ministarstvo finansija nadležno je za sistem kontrole carinjena i tu smo nažalost imali situaciju da su pojedini monopolisti koji su bili na tržištu imali privilegiju da carine prolaze neverovatno brzo, a da se često dešavalo da, ako neko želi da uveze repromaterijal za svoju sopstvene proizvodnju i da taj proizvod koji se napravi na teritoriji Republike Srbije sa našim radnicima, sa našim mašinama, sa našom pameću i bude izvezen van teritorije Republike Srbije, da mu se bezrazložno zadržava i roba i potrebna dokumenta od tog njegovog repromaterijala i stvaraju se nepotrebni troškovi da bi neko ko nema te nepotrebne troškove bio konkurentniji na tržištu od njega, tako da će morati jedna ozbiljna reforma, kada je u pitanju sistem kontrole carinjenja, da se uspostavi.
O tome da li je sve što je uvezeno na teritoriju Republike Srbije stvarno i ocarinjeno u skladu sa zakonskim propisima takođe će morati Ministarstvo finansija više da povede računa, jer sistem carine koja ima zaštitnu ulogu ne samo od nelojalne konkurencije, već i zaštitnu ulogu od sive zone i sivog tržišta, mora u potpunosti da bude ostvarena baš i preko ovog organa, koliko je to u onim mogućnostima i u onim nadležnostima koje ima.
Kada je u pitanju Ministarstvo privrede, Ministarstvo privrede će konačno kao organ Vlade morati da utvrdi strategiju razvoja privrede. Imamo osećaj da u proteklih desetak možda i više godina naša privreda nije radila po principu šta su to prioriteti privrede, već u jednom haotičnom stanju koje je dalo kao rezultat i smanjenje broja zaposlenih, odnosno povećanje nezaposlenosti do 2012. godine, kada smo imali 27% nezaposlenih, što je dovelo takođe do pada bruto proizvoda na teritoriji Republike Srbije i smanjivanja privrednih aktivnosti.
Svakako da su razlozi bili jedna haotična privatizacija, ali svakako da i one mere koje su vlade tada imale i koje su bile podsticajne za privredu nisu bile usmeravane ili nisu bile dovoljne za razvoj privrede i vidimo kakav danas imamo rezultat.
Znači, potrebna je jedna ozbiljna strategija i da se odrede koja su to podsticajna sredstva za razvoj i koje je to strukturno prilagođavanje privrede na teritoriji Republike Srbije.
Možda jedno od najinteresantnijih ministarstava jeste i Ministarstvo poljoprivrede. Mogu da kažem da naše stanje u poljoprivredi nije baš najsjajnije i to iz više razloga. Jedan od razloga je da je sama poljoprivredna proizvodnja za individualnog poljoprivrednog proizvođača neverovatno skupa, da je prepolovljena naša industrija koja prati poljoprivredu. Pre svega, tu mislim na industriju koja se bavila i obezbeđivala sredstva za zaštitu bilja, sredstva za prehranjivanje bilja i da je svakako došlo do toga da repromaterijal koji se ulaže u poljoprivredu sada jeste značajno skuplji nego što je to bilo ranije.
Da stvar bude još gora, imali smo raznih situacija, da smo bez ikakvih uslovljavanja, bez ikakvih potreba ukidali carinske zaštite na uvoz poljoprivrednih proizvoda, što je takođe dovelo do toga da naša domaća poljoprivreda bude skoro prepolovljena u odnosu na neke periode od pre 20, 30 i više godina.
Naravno da je tu problem i Republička uprava za veterinu, koja će takođe morati da bude reformisana, da bude takva da onemogući sivo špekulisanje kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla, već da kompletan naš farmerski sektor ne bude zloupotrebljavan i ne bude pod pritiskom raznih špekulanata, na kome gube i oni koji se bave farmerstvom, a gubi i država, a jedan mali broj ljudi i te kako profitira.
Smatram da jedan dobar deo odgovornosti za to snosi i sadašnja Republička uprava za veterinu i taj organ takođe mora da bude ozbiljno reformisan.
Naravno da su pod nadležnošću i Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede jedan jako zanimljiv organ, a to je Republička direkcija za robne rezerve. Treba li da spominjem zloupotrebe koje su bile u robnim rezervama, one koje su kažnjive zakonom, a to je da neko ko robu koja mu je poverena na čuvanje proda i ne vrati taj novac državi ili ne nabavi nove rezerve? To je ono za šta se odgovara pred zakonom.
Međutim, špekulacije sa robnim rezervama su imale i onaj deo koji nije kažnjiv, ali koji će morati da se u narednom periodu reši, a to je da robne rezerve imaju osnovnu namenu, a ta namena je da zaštiti proizvođače određenih dobara i da zaštiti korisnike određenih dobara, da ne bude poremećaja na tržištu. Ti poremećaji su bili do te mere veliki da su robne rezerve retko, skoro nikad intervenisale, iako je poremećaja na tržištu bilo u razlikama u ceni i po 40%-50% kada je u pitanju sezonska razmena poljoprivrednih proizvoda. Tih 40 ili 50 posto nisu pripali ni proizvođačima poljoprivrednih proizvoda, ni potrošačima nego špekulantima koji su imali pristup robnim rezervama i u određenom trenutku ih ili povlačili ili vraćali na tržište. Tu je neophodna saradnja i koordinacija sa Ministarstvom trgovine i sa Ministarstvom poljoprivrede.
Republička direkcija za vode. I sami smo svesni sad ove pošasti koja je snašla građane Srbije u proteklom periodu kada su poplave u pitanju. Jeste nešto u nadležnosti lokalnih samouprava. Jeste da je jedan deo sredstava obezbedila i Republička direkcija za vode i nadležna ministarstva, ali problem očigledno nije otklonjen na nekim određenim teritorijama, tako da je tu potrebno da se napravi jedna ozbiljna strategija, obezbede sredstva za zaštitu plavnih područja. Naravno, kada se obezbede sredstva da se izvrši i kontrola utroška tih sredstava i efekti utroška tih sredstava.
Pojavljuje se još jedan problem koji je nadležan u Ministarstvu poljoprivrede, a to je eksploatacija mogu da kažem i rudnog bogatstva. Često je to pesak, šljunak, šoder i to često tako što se poništava poljoprivredno zemljište i ne vrši se rekultivacija tog poljoprivrednog zemljišta, iako je onaj koji to eksploatiše u obavezi da to uradi. Takođe tu nije bilo nikakve kontrole i nisu pokrenuti nikakvi postupci za naknadu štete i za uništavanje poljoprivrednog zemljišta.
Imamo situaciju kada su vode u pitanju da zbog eksploatacije šljunka čitavi gradovi budu ugroženi, da je ugrožena kompletna putna infrastruktura, da je ugroženo vodosnabdevanje zato što se eksploatacijom šljunka smanjuje nivo pojedinih reka i ugrožavaju vodoizvorišta i temelji mostova koji prelaze preko tih reka.
Treba li da spomenem da Požarevac ima takav problem, da su vodoizvorišta u Požarevcu ugrožena, a da dosadašnja Direkcije za vode i Ministarstvo poljoprivrede nisu reagovali o oduzeli pravo eksploatacije šljunka sa te teritorije? Mislim da će i tim problemom morati nova Vlada Republike Srbije da se pozabavi i novi ministri u Vladi.
Uprava za šume. Jesu tu „Srbijašume“. Tu su često i nacionalni parkovi. Godine 2012. u zimu, neposredno pred izbore, imao sam priliku da obiđem deo Nacionalnog parka Đerdap. Video sam na hiljade tona ili metara, kako god hoćete, posečene najkvalitetnije građe u oblovini, koja je ostavljena da trune u šumi, a šume su naše prirodno bogatstvo, pa se to što je isečeno i što je istrunulo prodavalo budzašto da ne bi neko odgovarao za ono što je učinjeno. Mislim da će morati i sa ovim da se pozabavi nova Vlada Republike Srbije.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mogu da kažem da je ovim predlogom zakona konačno to objedinjeno. Nećemo više imati situaciju da jedan ministar vodi jedan koridor, da drugi ministar vodi drugi koridor, da se ne zna ko je u kojoj oblasti kriv i ko za šta treba da odgovara i Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno da je ovo u nadležnosti ovog ministarstva.
Uskoro očekujemo jedan zakon, predlog zakona ovde u Narodnoj skupštini, a to je predlog zakona koji treba konačno da reguliše dobijanje građevinskih dozvola, znači, novi Zakon o planiranju i izgradnji, zato što sadašnja zakonska regulativa koja je pravljena dugi niz godina umesto da pojednostavi dobijanje građevinskih dozvola, brži razvoj Republike Srbije, veću uposlenost građana Republike Srbije, samo su stvorili šumu propisa, po onom principu – mora da ti fali bar jedan papir i možemo da zaboravimo taj papir ako donesete plavu kovertu. To će takođe biti jedna od obaveza tog ministarstva.
Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je razdvojeno rekonstrukcijom Vlade 2011. godine, pa sam postavio tada pitanje – kako je to moglo da funkcioniše u određenim strateški jako važnim javnim preduzećima, koja se istovremeno bave i rudarstvom i proizvodnjom električne energije? Po predlogu tog zakona javna preduzeća koja se bave eksploatacijom rudnih bogatstava direktora predlaže ministar nadležan za poslove rudarstva. Kada je u pitanju energetika, direktora javnog preduzeća predlaže nadležni ministar za poslove energetike, a kada je i jedno i drugo, ko predlaže? Pa smo onda imali probleme i oko raznih renti i oko zaštite životne sredine zato što je očigledan cilj tog zakona iz 2011. godine bio ne da se napravi efikasno ministarstvo, nego da se zadovolje pojedine političke ambicije nekih članova Vlade.
Ministarstvo pravde takođe će morati da nastavi reformu pravosuđa koju je započelo 2012. godine, da nastavi reformu Republičkog javnog tužilaštva i svih nižih tužilaštava, ali bih voleo da u jednom delu, bar kada je u pitanju naše krivično zakonodavstvo, reguliše neke oblasti koje su klasična prevara u privrednom kriminalu.
Imamo sada situaciju, mislim da to izmenama i dopunama Krivičnog zakonika može da se reguliše, da neko otvori određeno privredno društvo, da podigne kredit ili nabavi robu, prodaje za gotov novac, izda blanko menicu i da onda to bude nenaplativo. Dosadašnja politika sudova je bila da je teško dokazati krivicu da je u trenutnu nastanka dužničko-poverilačkog odnosa lice htelo da se to desi. Nego šta nego da je htelo.
Znači, mora da se promeni krivično zakonodavstvo da bismo napravili zakonodavstvo koje će sprečavati jedan vid ovakvih prevara i koje će omogućiti da privreda posluje bez straha da će neko biti prevaren, da će neko biti oštećen, da će zbog toga morati da zatvori preduzeće. Na taj način smo pravili štete i državi, jer je zatvarao preduzeće i onaj koji je utajio porez, ali zatvarao je preduzeće i onaj ko je bio redovan platiša, ali zbog ovakvih nije mogao da posluje na tržištu.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave naravno da ima obavezu da javni sektor, pogotovo kada je u pitanju državna uprava, izvrši reorganizaciju državne uprave i poveća njenu efikasnost u narednom periodu, naravno, u skladu sa donošenjem novih zakona koje treba ova Vlada da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je zaduženo za bezbednost svih nas takođe mora da se poveća efikasnost, da se izvrši reforma policije, da se utvrdi strategija u razvoju naše policije i naravno, pošto smo imali situacije da su ponovo policajci ti koji su ugroženi na svom radnom mestu, da se u saradnji sa Ministarstvom pravde konačno poštre sankcije za napad na ovlašćeno službeno lice. Takođe, to je nešto što očekuje ovu novu Vladu.
Ministarstvo prosvete i nauke, nažalost, u prethodnom periodu imali smo potpuno devastiranje visokoškolskih ustanova, tako da je izgleda potrebno da ministarstvo donese novu Strategiju o razvoju visokoškolskih ustanova, da odredi nove standarde kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova, da bismo konačno imali prave stručnjake da znaju ono što im piše u njihovoj diplomi, a ne nazovi stručnjake koji su nabavili diplomu da bi obavljali neku državnu funkciju.
Ministarstvo za rad, naravno, jeste jako važno, ali evo kako je tako tadašnje ministarstvo iz 2011. godine brinulo o zaposlenima, o razvoju privrede, o razvoju privatnog sektora. Imali smo Zakon o radu koji je, čini mi, se donet 2003. ili 2004. godine. Zamislite da je naše Ministarstvo za rad donelo Pravilnik o primeni Zakona o radu koji je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Recimo, ako je neko vlasnik određenog preduzeća i to preduzeće reši da proda, jedan od uslova jeste da sa novim poslodavcem u tom istom preduzeću zasnuje radni odnos, nema pravo na uvećanje zarade po osnovu minulog rada dok je bio vlasnik preduzeća, iako je uredno uplaćivao sve doprinose. Baš bih voleo da vidim tog državnog sekretara koji je dao jedno takvo tumačenje i podvalio ministru da ga potpiše. Tako da, očekujemo i novi Zakon o radu koji će ovo nedvosmisleno da otkloni.
Ministarstvo kulture i informisanja takođe ima jedan ozbiljan zadatak, a to je da u narednom periodu konačno usaglasi naš Zakon o informisanju sa najvišim standardima, sa standardima koji važe u zemljama u okruženju, pa čak da budu po mnogo čemu i kvalitetniji nego što to imaju zemlje u okruženju i zemlje u EU. Nismo mi ti koji to ne bismo znali i mogli da uradimo, nego je pitanje da li se to htelo u ovom periodu ili nije.
Nama iz SNS kontrola medijskog prostora nije potrebna. Mi se ne bojimo da građanima kaže i u kakvoj zemlji žive i sa kakvim se problemima mi srećemo i kakve će oni probleme imati. Očigledno je da je bio cilj donošenjem ranijih zakona o informisanju da se građani zabavljaju nekim stvarima i da ne shvate da žive sve teže i teže.
Mislim da to ovaj novi zakon o informisanju mora da reši, pogotovo kada je u pitanju i finansiranje medija i vlasnička struktura medija i sve što je vezano za informisanje.
To su predlozi i mislim da je ovo najvažnije što se tiče ovog Predloga zakona o ministarstvima. Predlog zakona je sačinjen u skladu ekonomskom situacijom na teritoriji Republike Srbije i jedini njegov cilj jeste da dobijemo što je god moguće efikasniju i racionalniju Vladu koja će morati puno da radi na tome da državu uredi i da zemlju ekonomski oporavi.
Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ove predložene zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta sam bio ovlašćeni predlagač nekog zakona i kao narodni poslanik sam predložio neki zakon. Niko ne može da mi ospori da nisam pažljivo slušao svoje kolege iz opozicije i da nisam cenio njihov rad i želju da se neki predlog zakona reguliše, poboljša. Cenio sam i to što svaki poslanik hoće da u predlog zakona stavi i svoju političku ideologiju, program svoje političke stranke, ako to nije bilo u suprotnosti sa strategijom za šta je zakon donet i to je bilo usvojeno. Ono što je bilo u suprotnosti sa strategijom, nije bilo usvojeno. Ne možete da kažete da smo loši narodni poslanici koji podržavaju Vladu Republike zato što nećemo za svaki predlog da vam izađemo u susret. To ne možete da kažete.
Isto tako sam pažljivo slušao vas. U Zakonu o ministarstvima se ne nalaze javna preduzeća. Objedinjavanje rada javnih preduzeća treba da bude regulisano Zakonom o javnim preduzećima. On tu materiju reguliše, i ko je osnivač i kako se imenuje direktor i kako se imenuje rukovodstvo tog javnog preduzeća itd. Tako da to ne može da bude predmet ovog zakona.
Kada ste rekli – kreditno-monetarni sistem, pročitaću zakon - da ministarstvo, između ostalog, vrši nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa inostranstvom i obavlja delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom i druge poslove devizne inspekcije, u skladu sa zakonom, sistem finansijskih odnosa sa inostranstvom itd, pa, između ostalog kaže i – međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, carinski sistem, carinsku tarifu, mere vancarinske zaštite iz slobodne zone, kreditno-monetarni sistem.
Narodna banka kontroliše kreditno-monetarni sistem u zemlji. Kreditno-monetarni sistem koji je sa inostranstvom, za koji je vezan Devizni inspektorat kontroliše Ministarstvo finansija. Ranije je to bila Narodna banka. Ne znam zašto je to promenjeno. Promenjeno je. Stavljeno je u nadležnost Ministarstva finansija. Da li ima svojih prednosti? Ima. Da li ima svojih mana? Ima i toga. Nisam bio u stanju kada sam ovaj zakon predlagao da procenim šta je bolje ili gore. Hajde da vidimo da nastavimo ovako kakve će rezultate da da. Znači, to se odnosi na spekulativni karakter kreditno-monetarnih sa inostranstvom, sa iznošenjem novca za razne avanse, za uvoz roba i usluga koji se nikad ne desi, za izvoz robe pa se nikada ne donesu devizna sredstva od izvoza te robe, niti se uveze neka druga roba. To su sve oblici kreditiranja, kreditno-monetarne politike, ne samo preko finansijskih institucija, ali ima i međunarodnih finansijskih institucija.
Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodnom bankom, baš tako sam rekao, treba da ostvari kontrolu. Znači, Narodna banka je ta koja daje servis Deviznom inspektoratu. To tako funkcioniše.
Kada je u pitanju poljoprivreda, dinamika je već predviđena SSP-om. Nemamo mi tu nešto mnogo da taktiziramo.
Kada su u pitanju rudna bogatstva, ako Vlada Republike Srbije nešto ne proglasi da je strateško važno, nego neki pojedinac reši da se bavi eksploatacijom nečega, pa mora da uništi poljoprivredno zemljište, mora da uradi projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljišta i po završetku eksploatacije da vrati u prvobitno stanje, da li je to radilo do sad? Da li je to funkcionisalo? Nije. Da li je zato nadležna inspekcija u poljoprivredi? Jeste.
Kada je u pitanju vađenje šljunka iz vodotokova, ko je nadležan za to? Ko to reguliše? Pa, nadležno Ministarstvo poljoprivrede. Imamo upravu. Šta se dešava? Da bi jedna mala grupica ogroman novac trpala sebi u džepove. Upropašćuje se jedan grad. Jedan od gradova koji se upropašćuje je i Požarevac. Samo za zaštitu vodoizvorišta grad je potrošio 300 miliona dinara da bi neko mogao da eksploatiše šljunak, a nadležno ministarstvo ne štiti svoj vodotok. O tome pričamo.
Kada je u pitanju razvoj demokratije u ovoj Narodnoj skupštini, tu mogu samo u jednom delu da zamolim kolege narodne poslanike koji su i stari i novi potpredsednici, a to je kada je koleginica Gordana Čomić bila potpredsednik Narodne skupštine, kako su njeni predsednici vodili sednice. Ako tako vodi sadašnji predsednik, Maja Gojković, podneću ostavku i vratiću se na to da budem običan narodni poslanik, što ste vi trebali da uradite kada je u Skupštini bio ukidan prenos, kada su poslanici bili isterivani iz sale, kada su poslanici isključivani sa sednice, koji nisu ni bili u zgradi Narodne skupštine. Nemojte nama o tome da pričate.
Što se tiče manje zastupljenog pola u Savetu, nemam ništa protiv. Ali, šta ako predsednik Vlade reši da u tom Savetu budu samo dame, a mi smo ga zakonom to sprečili? Nemamo nameru da polemišemo kada je u pitanju rodna ravnopravnost. Mi iz SNS-a želimo da naše dame imaju mesto u društvu koje im pripada i da ostvaruju svoja prava, naravno, onoliko koliko one to žele i onoliko koliko to misle da mogu, a ne da ih naterujemo u nešto što možda i same ne žele. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem prethodnom govorniku. On je upravo rekao neke stvari na koje je SNS spremna. Mi smo još pre nego što je predsednik SNS postao mandatar za sastavljanje Vlade hteli o ovoj Vladi da razgovaramo sa svima, sa svima onima koji su prešli cenzus i koji se nalaze u Skupštini. Nismo mi ti koji su postavljali uslove. Mi kao poslanički klub imamo 136 poslanika, a 158 poslanika je osvojila lista koju je predvodila SNS. Nama za formiranje Vlade bukvalno ne treba nijedan koalicioni partner, ali smo bili spremni da razgovaramo sa svima i nismo postavljali uslove – hoćemo sa ovim ili hoćemo sa onim. To su neki drugi radili. To nije naš problem.
Mi smo sve one koji žele da budu dobronamerni pozvali u Vladu Republike Srbije i niko ne može da nam prigovori da nije tako. E sad, ako neko želi da da svoj doprinos kao stranka koja ne želi da učestvuje u izvršnoj vlasti, već da ceni isključivo kvalitet zakona koje budemo donosili, ili želi da ceni isključivo kvalitet rada Vlade, a da ne podržava tu Vladu, ali želi da da svoj doprinos, mi ni tome nećemo da se protivimo i da se ljutimo. Ne možemo nikoga da nateramo ni u Vladu, niti da mu zabranimo da podržava Vladu. Uvek smo se ponašali na taj način da smo sve dobronamerne predloge, sugestije, šta god je dolazilo iz redova narodnih poslanika koji ne podržavaju Vladu Republike Srbije, a poboljšavalo je i tekst predloga zakona, prihvatali kao nešto što je dobro i što treba da se nađe u nekom predlogu zakona ili, u krajnjem slučaju, u nekom zakonu. Tako da, nama te stvari ne možete da prigovarate.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi člana 39. Predloga zakona, da li možete jednim zakonom da ukinete odredbe drugog zakona, samo mogu da kažem da smo mi recimo u ranijem zakonodavstvu imali situaciju da se donosi neki zakon, recimo, Zakon o budžetskom sistemu ili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa se u taj zakon ubace krivične odredbe.
To je bila jedna praksa Narodne skupštine sve negde do 2008. godine, da smo imali dva krivična zakona, jedan Krivični zakon koji je baš regulisao vrstu i kvalifikaciju krivičnog dela i drugi Krivični zakonik koji je bio rasut u razne zakone, pa kada se donosio novi Krivični zakonik, sve odredbe koje su bile krivične po drugim zakonima, bile su ukinute novim Krivičnim zakonikom. To je nešto sa čim smo se već sretali u praksi. Niko nije imao primedbe na to. Čak mislim da ste vi podržali jedan takav zakon. Ne znam zašto ste tu u nedoumici.
Što se tiče javnih preduzeća, nažalost, čini mi se da su mnoge političke stranke vlast doživljavale kao plen, izborni plen i da gde bude postavljen ministar iz jedne političke stranke, po dubini tog ministarstva idu samo kadrovi iz te stranke, počev od kabineta, pa do javnih preduzeća, čak i šefova i portira. To nas je dovelo do toga da sada imamo probleme u funkcionisanju javnih preduzeća, u načinu rukovođenja. Jako je teško bilo po sadašnjoj regulativi izvršiti profesionalizaciju vođenja tih javnih preduzeća. Nije bitno da li će to biti u nadležnosti jednog ministarstva ili posebnog organa koji će time da se bavi. Bitno je da se izvrši kompletna profesionalizacija javnih preduzeća i da rukovodstvo u tim javnim preduzećima raspolaže tim javnim preduzećem na najbolji mogući način i da ono nije gubitaš ili generator koji će da isisava novac iz budžeta Republike Srbije, već javno preduzeće koje će budžetu da donosi sredstva.
Nažalost, zbog raznog izgubljenog vremena, zbog loših navika, zbog loših pravila koja su ranije uspostavljena, to će biti teško, ne i nemoguće i to je svakako jedan od najvažnijih zadataka nove Vlade, da se sa monopolima u javnom sektoru i lošim kadrovima u javnim preduzećima konačno raščisti. To je moguće u ovom trenutku, za sada, samo na ovaj način. Kada se prevaziđe sva ova problematika koja nas muči već decenijama, mislim da onda možemo da raspravljamo o nekom drugom zakonskom rešenju. Za sada, morao ovako.

Da neke nedoumice rešimo, jer očigledno da se ovde ne zna zašto postoji DRI i zašto Vlada ima pravo da ima svog revizora.
Državna revizorska institucija je osmišljena da radi za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne za Vladu Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije ima zakonodavnu i kontrolnu ulogu i nema kapacitet da sama sprovede kontrolnu ulogu. Zato postoji državni revizor. On kontroliše opravdanost i zakonitost trošenja javnih sredstava u ime Narodne skupštine Republike Srbije i zbog toga joj podnosi izveštaj. Da li neko ko raspolaže javnim sredstvima hoće da proverava kako organi kojima on poverava sredstva mogu da imaju svog revizora koji će da radi internu reviziju? Mislim da to ni zakonom nije sporno.
Telo koje će da se bavi analizom efekata propisa. Kamo sreće da smo imali normalno telo u Vladi Republike Srbije koje je donelo Zakon o privatizaciji, odnosno predložilo Narodnoj skupštini, da je izračunalo koliko će ljudi da ostane bez posla, koliki će da nam bude pad bruto proizvoda, koliki će da nam bude pad standarda. Nije, nego se doneo zakon, izvršila privatizacija i izađe stranka i kaže – mi smo živeli bez kredita. Pa jeste, prodavali ste sve živo. Onda dođoše ovi i kažu – zašto toliki porezi? Zato što mora neko da vraća kredite koje ste podizali. Kako reče jedan kolega – živelo se od kredita, a sada mora da se živi od rada i od zarađenog da se krediti vraćaju.
Što se čudite za savete? Srbija kakva je zatečena 2012. godine, zar neko stvarno misli da nam ti ljudi koji imaju ugleda ne trebaju? Ne rade oni to džabe, samo ih mi ne plaćamo. U tome je razlika.
Mi smo u tako lošoj ekonomskoj situaciji, da svako ko nam pomogne da se izvučemo iz ekonomske situacije u koju ste nas vi dok ste bili na vlasti ugurali. Njegove reference rastu u međunarodnim institucijama, zato to radimo. A ako ne uspeju, rizik je bio njihov, naš malo veći, to je to. Mi nismo u obavezi njih da poslušamo. Odluke će biti naše.
Još nešto, ako neko od tih priznatih stručnjaka pomaže Vladi Republike Srbije i u svom profesionalnom okruženju kaže da Republika Srbija je danas sigurna država za vaše investicije, ima uređen pravni i ekonomski sistem, možete tamo nešto da napravite, možete tamo nekog da zaposlite, imate odličnu radnu snagu. Zašto ih ne primiti? Što ih izbegavati?
Ili ćemo da se bavimo političkom demagogijom u smislu koji tim je koliko utakmica igrao i šta je uradio. Srbija zbog katastrofalne vlasti vodi danas utakmicu koja je u produženom trajanju i ovde nema revanša. Ovo mora da dobijemo. Nema više isprobavanja raznih politika. Sada mora da se vodi država na sigurno, ili želite da pričam o 2016. godini kada dolazi najveći deo kredita na naplatu, sa kojima ste nas zaduživali. Spreman sam i o tome da pričamo.
Da izvadim stenograme i da postavim pitanje koje sam postavljao vama, te kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, dvadeset puta sam iz ove sale pitao – ko će da vrati? Pa izgleda mi da će morati da vrate na prvom mestu građani Srbije, na drugom mestu u njihovo ime Aleksandar Vučić koji treba domaćinski da raspolaže tim sredstvima. Zato smo vas toliko pobedili na izborima. Budite sigurni, ponovo ćemo za četiri godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam pažljivo prethodnog kolegu. Mogu da kažem da je sigurno uloženo puno truda da se napravi jedan novi koncept Zakona o ministarstvima. Ako ste podneli 38 amandmana, vaš predlog bi verovatno bio ostvarljiv i prihvatljiv da Srbija, prilikom reforme državne uprave, nije izgubila 12 godina.
Prva intencija je bila da se određene nadležnosti koje su imala ministarstva ili razni organi državne uprave prebace na državne agencije. Da li je to bilo primereno našem ekonomskom trenutku? Mi smatramo da nije. Ali, da zlo bude još veće, osnivane su državne agencije, prenošene su im razne nadležnosti i da stvar bude još gora, u tim agencijama nisu postavljani za rukovodioce stručnjaci, bez obzira na političku pripadnost, nego isključivo i u najvećem broju slučajeva samo politički podobni rukovodioci. Ne sposobni, nego politički podobni. Onda smo došli do toga da su te državne agencije jednostavno služile same sebi i ničemu više. U jednom trenutku smo čak imali državnu agenciju koja se bavila osnivanjem državnih agencija, da to više ne bude osnivano zakonom. Dotle smo došli.
Potrošili smo 12 godina. Potrošili smo puno para na te agencije, a rezultata nije bilo. U razvijenim pravnim sistemima to bi bilo moguće. Imate državnu agenciju u kojoj rade isključivo profesionalci, ministarstvo i ministar je taj koji određuje strategiju, spušta ka državnoj agenciji a državna agencija je sprovodi. Ili, ako je dugoročna strategija, ministarstvo se bavi isključivo načinom sprovođenja te strategije i davanjem uputstava državnim agencijama.
Ovako, izgubljeno je puno vremena za nove eksperimente. Srbija nema vremena. Po meni, ako ćemo da dovedemo stanje i stvari na svoje mesto, pošto je ministar taj koji pred građanima odgovara za rad svog ministarstva, pred Narodnom skupštinom takođe, kao i pred narodnim poslanicima koji su nosioci suvereniteta građana, onda mu treba dati i određena ovlašćenja da one programske ciljeve koje je zacrtalo njegovo ministarstvo ili predsednik Vlade svoje ciljeve preneo na određeno ministarstvo, i stvarno ostvari. Oslanjanje više na državne agencije koje su kod nas pokazane kao jedan jako skup i jako neuspešan projekat, možemo da ostavimo za neka druga vremena. Tada bi vaš predlog zakona i vaši amandmani za nas bili prihvatljivi.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svim kolegama narodnim poslanicima koji su na kvalitetan način hteli da raspravljaju o predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane koje ćemo da pregledamo jako pažljivo. Zahvaljujem se i onim narodnim poslanicima koji su se podsmevali zato što se arče, rasipaju i upropašćuju prirodna bogatstva Republike Srbije. To dokazuje kakav su odnos imali prema imovini i prema građanima Republike Srbije dok su bili na vlasti i ništa više. To verovatno po onom principu – sit gladnom ne veruje, zato što neko da bi zaradio mnogo novca mora neke građane da ostavi bez vode za piće. Zato je jako lepo živeti na Vračaru gde ima vode za piće u izobilju, a u unutrašnjosti nema veze.
Što se tiče 2012, 2013, 2014. godine, samo da podsetim, kurs dinara je danas za četiri dinara manji nego 2012. godine, a nije potrošeno 4,5 milijarde evra deviznih rezervi na odbranu kursa dinara koji je za četiri godine od 2008. do 2012. godine skočio za 50%.
Koji su još rezultati ove vlade? Inflacija u 2012. godini je bila 2,2%. Ne mogu da kažem da je to neuspeh i pozivam one koji misle da bi bolje neka pokažu svoje rezultate pošto smo se svi ovde u ovoj sali manje ili više izmenjali na vlasti.
Rast BDP u 2013. godini je 3,5%. Zaustavljeno je povećanje nezaposlenosti sa 27% i smanjenje na 22%, 23%. Povećanje ugleda zemlje u inostranstvu. Dobijanje datuma početka pregovora o pristupanju EU. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Priznata reforma pravosuđa od međunarodnih institucija koji se bave reformama pravosuđa. Za razliku od reforme pravosuđa koja nije uspela, pa od reforme, reforme koja takođe nije uspela. To su rezultati Vlade koja je bila do ovih izbora na vlasti. Da li je to dovoljno? Nije. Da li može bolje? Uvek. Da li može više? Mora. Zato smo izašli na izbore.
Srbiji su potrebne mnogo brže reforme. Srbiji je potrebna izgradnja državnih institucija. Srbiji je potrebna ekonomska stabilnost, razvoj, povećanje zaposlenosti, povećanje životnog standarda građana. Smatramo da su ovi rezultati prethodne Vlade jedna dobra osnova za rad buduće Vlade, a da će novi zakon o Vladi, odnosno o ministarstvima da bude jedan dobar temelj za novu Vladu Republike Srbije da svoje programske ciljeve ostvari. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas će Narodna skupština Republike Srbije, verovatno da reši enigmu koja opterećuje medije na teritoriji Republike Srbije, razna nagađanja i licitiranja ko je naš kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ne bih mnogo da pričamo o značaju predsednika Narodne skupštine, o onome koja on ovlašćenja ima predviđena zakonom i Ustavom, već o onom što je možda, isto tako važno, a to je koliko predsednik Narodne skupštine doprinosi ugledu Narodne skupštine i ugledu svakog narodnog poslanika ponaosob.
Nažalost u proteklom periodu od 2000-te godine do 2012. godine, čini mi se da je želja svih predsednika Narodne skupštine bila da Narodna skupština izgubi značaj koji ima predviđen Ustavom i zakonom. Da izgubi značaj da je to najviše telo u Republici Srbiji koje donosi zakone, a možda i ona druga funkcija na koju mnogi zaboravljaju, a to je funkcija da Narodna skupština i kontroliše rad izvršne vlasti.
Da stvar bude još gora, u svim poslovnicima koje Narodna skupština donosila u tom periodu svaki Poslovnik o radu Narodne skupštine bio je sve gori i gori. Da vas podsetim, ranije u sali Narodne skupštine Republike Srbije bilo je potrebno da sedi 126 narodnih poslanika da bi Skupština mogla da vodi debatu. Navodno zbog velikog broja radnih dana i obaveza narodnih poslanika, a ne znam šta su to veće obaveze narodnih poslanika nego da učestvuju u radu Narodne skupštine, ta odredba je promenjena pa je bilo potrebno da sedi samo jedna trećina narodnih poslanika u sali. Pa je i to bilo teško izvodljivo, ne znam zbog čega, pa je određeno da u Narodnoj skupštini treba da sedi predsednik Narodne skupštine i makar jedan poslanik sa kojim će da vodi debatu.
Postavljam pitanje – Kakvu smo to mi sliku kao Narodna skupština slali građanima Republike Srbije? Možda je to imalo nekog smisla u periodu kada su prenosi 2003. godine Narodne skupštine bili ukinuti, pa građani nisu videli šta se ovde dešava, ali posle toga sednice Narodne skupštine su postojale i Narodna skupština je konstantno gubila ugled zbog toga što u sali nije bilo narodnih poslanika. Želja je bila izgleda i onih koji su donosili i glasali takve poslovnike, da narodni poslanik nema previše prava, pogotovo u debati Narodne skupštine i da narodni poslanik što manje učestvuje u radu Narodne skupštine.
Takva je bila situacija do 2012. godine. Poslovnik na žalost nije promenjen, ali je promenjen način ponašanja i ophođenja prema narodnim poslanicima. Poslovnik nije promenjena najviše iz razloga, pošto smo se svi izređali i kao vlast i kao opozicija u tom poslovniku, osetili njegove i dobre i loše strane, da imamo želju da napravimo jedan normalan poslovnik koji će Narodnoj skupštini da vrati ugled koji zaslužuje.
Kandidat za predsednika Narodne skupštine Maja Gojković ima bogato parlamentarno iskustvo u svom životu. Ono što je najvažnije bila je i narodni poslanik opozicionih stranaka. Kao narodni poslanik koji je bio u opoziciji, bio je u situaciji da oseti na svojoj koži šta to znači biti predsednik koji nije dobar, šta to znači biti predsednik koji zloupotrebljava ovlašćenja koja su mu data poslovnikom. Potpuno sam siguran da je njen životni moto – što ne želiš sebi, ne čini ni drugima. Zato i smatram da će biti jedan od najboljih predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u novijoj parlamentarnoj istoriji Republike Srbije.
Moraće puno da radi na povećanju ugleda Narodne skupštine Republike Srbije, na ugledu svakog narodnog poslanika, na ugled i kvalitet sednica koje će se voditi u narednom periodu. Moraće da prestigne, ne samo da dostigne standarde koje je postavio dosadašnji predsednik Nebojša Stefanović, koji su jako visoki i potpuno sam siguran da u tom poslu neće biti lako. Ali, Srbija mora da se menja, moraju da se menjaju neke loše navike sticane u prošlosti i Narodna skupština mora da zauzme svoje mesto u srpskom društvu koje joj pripada, a to je da su narodni poslanici nosioci suvereniteta građana Srbije, da odgovaraju građanima Srbije za svoj rad i da predsednik Narodne skupštine kao lice koje predstavlja Narodnu skupštinu mora to isto da postigne prema građanima Srbije. Potpuno smo sigurni da Maja Gojković ispunjava sve ove uslove i zato smo je i predložili kao kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem predsednika poslaničke grupe DS. Ovo je njemu prvi mandat. Ja iskreno ne bih voleo da oseti 10% na koži kao narodni poslanik opozicije ono što sam ja osećao do 2012. godine, isključenja sa sednica narodnih poslanika koji nisu bili u sali, oduzimanje reči, deljenje opomena, izmene Poslovnika.
Ne znam šta je loše u tome što sam u svom izlaganju rekao da Narodnoj skupštini treba da podignemo ugled, da je predsednik Narodne skupštine najodgovorniji za ugled Narodne skupštine, a bogami su odgovorni i narodni poslanici. Zašto da nemamo radni kvorum? Šta ima za one koji žele da se bave politikom i da budu narodni poslanici, šta ima lepše, važnije i ozbiljnije nego da sede u sali kada je debata Narodne skupštine?
Ne bih voleo ni da, kada su u pitanju citiranja da je naš kandidat rekao da „političkim neistomišljenicima treba da se satre seme“, nadam se da sam pogodio citat, ali sada ću reći još jedan drugi. Rečeno je na mitingu u Novom Sadu, naš kandidat za predsednika Narodne skupštine je rekao: „Korupcija i kriminal su seme zla koje treba iskoreniti“, nije ni reči o opoziciji. Ne znam zašto se neko oko toga identifikuje?
Što se tiče zakona o bankarskom sektoru, možda sam prevideo, ne sećam se da sam video jedan takav zakon. Možda je i bio, ali znam da smo doneli Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i znam da je tada u donošenju tog zakona, gde je bio predlagač Narodna banka, poslanička grupa SNS aktivno učestvovala u donošenju zakona i da smo uz pomoć svih narodnih poslanika uspeli da neke odredbe zakona ispravimo i da zakon napravimo još boljim.