Dame i gospodo narodni poslanici, razumem stav Zakonodavnog odbora kada je u pitanju usklađivanje amandmana narodnih poslanika sa Ustavom. Ali, molio bih gospodu iz Zakonodavnog odbora da se ne petljaju u ono što ne znaju.
Gospodine Vlatko, sledeći put kad budete ocenjivali da li su amandmani SRS-a u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu nabavite jedan digitron, dosta papira, nekoliko olovaka i počnite da računate. Videćete, kada sve amandmane SRS saberete i oduzmete na pozicijama, da su usklađeni sa Zakonom o budžetskom sistemu; saldo je nula, tačno onako kako računovodstveno treba da se dovede jedan zakon, jedan završni račun, jedan nalog za najobičnije knjiženje. To vi ne znate, zato vas molim da se sledeći put samo držite Ustava, a nama iz Odbora za finansije prepustite da mi ocenimo da li je nešto u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu ili ne, jer taj posao znamo da radimo.
Zašto je tako? Zato što ste vi izmenama Poslovnika i svega ostalog instituciju narodnog poslanika sveli na poslaničke grupe. Kad ste tako hteli, morate da prihvatite i činjenicu da poslanička grupa SRS radi kao jedan tim i kao takva nastupa. Vaš je problem što ako prihvatite jedan amandman od člana 1. do člana 6. morate i sve ostale amandmane Srpske radikalne stranke. U tome i jeste caka. Nekoliko puta su čitavi zakoni zbog toga padali, zato što ste brzopleto odbijali, pa videli na kraju da je neki amandman stvarno prihvatljiv za vas, priznavali ga i onda ste povlačili čitave zakone iz procedure, zato što Vlada Republike Srbije unapred odbija bilo kakvu primedbu SRS. To je vaš problem od kad ste došli na vlast. Tu vam ne mogu pomoći, ali vam skrećem pažnju, skrenuo sam i ministru, tada je bio Dinkić, 2004. godine...
(Dragan Todorović, sa mesta: Onaj lopov?)
Taj lopov.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Arsiću, nemojte da slušate gospodina Todorovića.)
Skrenuo sam pažnju ministru sa čarapom na glavi da to više ne radi; Vlada je proveravala naše amandmane, videla da su u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i više takvu primedbu nije ni davala. Molim vas da se ubuduće i vi toga držite. Proveravajte, nema problema, ali garantujem da će saldo biti nula.

Dame i gospodo, čitav član zakona o budžetu, član na koji se odnosi amandman narodnog poslanika Marka Milenkovića, ima za cilj samo jednu stvar - da prikaže Vladu Republike Srbije tako da ona štedi novac građana Srbije. Štedi ga tamo gde najmanje novac može da se potroši. U čemu je problem?
Još od dolaska DOS-a na vlast od 5. oktobra u raznim javnim preduzećima, na primer, uveli su ograničenje o primanju radnika u radni odnos. Međutim, stvari su se od 2000. godine, odnosno 2001. do kraja 2007. godine prilično promenile, i tu morate da se složite. Naravno da javna preduzeća koja rade imaju potrebe za novim radnicima. Međutim, ta uredba Vlade Republike Srbije ostaje ista, ne mogu nove radnike da primaju u radni odnos. Pitao sam se zašto na tome insistiraju.
Navešću primer "Jugopetrola". Tamo isto važi ta uredba Vlade, ne mogu da prime nove radnike u radni odnos. Predali su zahtev za sistematizaciju radnih mesta koja ne podrazumeva nove radnike, međutim, došli su sada u situaciju da ne mogu da prodaju gorivo, jer nema najobičnijih manipulanata na benzinskim pumpama. Baš u tom delu se pojavljuje problem i zloupotreba. Pošto ne mogu da prime nove radnike, pribegava se nečemu drugom – angažuje se nekakva zadruga koja će da ustupi radnike koji će da rade za "Jugopetrol", odnosno manipulativnu mrežu NIS-a. Kako sada to izgleda? Angažuje se samo jedna kuća za čitavu Srbiju i za sve benzinske pumpe. Treba li da vam kažem kako se zove ta firma? "Sigurnost" Vračar. Gle čuda, baš komšije DS-u, baš komšije. Nikome drugome, nego baš DS-u.
Sada pogledajte sledeću situaciju: znači, hiljadu i više radnika koji rade za "Jugopetrol" prima platu preko zadruge "Sigurnost" Vračar, i hajde da kažemo da je to u redu, međutim, nije, jer njihova plata je dva puta manja nego plata njihovih kolega koji rade u "Jugopetrolu". Gde je razlika? Uzima "Sigurnost" Vračar. Tako to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi NIS. Izračunajte sada, hiljadu radnika, otprilike im se krade 15.000 dinara po radniku mesečno, to je 15 miliona. Dakle, 15 miliona "Sigurnost" Vračar strpa u džep zahvaljujući nesreći građana Srbije. Ko pomaže u tome? Vlada Republike Srbije. Ko realizuje? Direktor NIS-a. Ko deli pare? Verovatno i članovi Vlade i direktor NIS-a, a i vlasnicima firme "Sigurnost" Vračar nije loše.
Ne može neko da mi kaže da Vlada Republike Srbije i NIS nisu mogli da reše ovaj problem i da reše status tih lica u "Jugopetrolu". Mogli su, isti novac i dan-danas daje "Jugopetrol" za te radnike kao da su u radnom odnosu. Ali, onda ne bi mogla zadruga "Sigurnost" Vračar da zaradi. U tome je problem sa vama, gospodo. Nemojte više ovakve lažne članove da nam podnosite. Ta ograničenja koja pravite, to su relativno male uštede u odnosu na sve one zloupotrebe koje sebi dajete za pravo da radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega koji je bio pre mene očigledno nije razumeo suštinu amandmana. Reč je o tome da, kao što smo i do sada tvrdili, ovaj budžet nije transparentan, kako to vole ovi iz DOS-a da kažu. Znači, ne znamo ko od nevladinih organizacija dobija sredstva. Ovaj amandman je podnet samo u svrhu da pokušamo da isprovociramo Vladu Republike Srbije da nam kaže kome će i koliko sredstava da opredeli, i ništa više.
Za predlog koji ste sada izneli ne mogu da kažem da ne postoji, jer postoji, ali je sramota za jednu državu da se prema tom problemu ovako odnosi i da udruženja boraca i ratnih vojnih invalida moraju da se bore za svoja prava. Njihova prava treba da rešava država, pre nego što uopšte dođe do posledica. Međutim, izgleda da, uopšte, od 5. oktobra, naovamo, država uporno izbegava svaku odgovornost za bilo kakvu posledicu koja je nastala reagovanjem državnog organa.
Imam, čak, i jedno ružno iskustvo, koje sam juče čuo, reći ću kasnije ime i prezime sudije. Reč je o tome da je jedan mladić iz opštine Golubac, koji je bio u Kopnenoj zoni na jugu Srbije, proveo je tamo šest meseci, u 32. godini preminuo. Njegovi roditelji već pet godina pokušavaju da saznaju uzrok smrti. Obratili su se i sudu i juče je bilo jedno ročište. Sudija je majci tog preminulog vojnika rekao nešto što je van svake pameti – da pravdu potraži preko novinskih članaka, ne preko suda, što je van svake granice dobrog ukusa.
To je, nažalost, primer kako se naša država odnosi prema ljudima koji su branili državu. Neki od njih nisu žalili ni živote, neki su preživeli srećom, ali uz ozbiljne posledice, i briga je države kako će ti ljudi da se vrate u društvo i da nastave da žive, koliko je to moguće. Međutim, DOS-ova vlast nema razumevanja za probleme građana koji su braneći zemlju postali invalidi.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče pitanja potpredsednika Skupštine, videćemo kakav će predlog zakona o teritorijalnoj podeli između gradova i opština da uputi Vlada Republike Srbije. Tu će biti rešeno i pitanje da li će gradska mesna zajednica Kostolac dobiti status opštine.
Što se tiče ovog amandmana, odnosno da Vlada Republike Srbije, otvaranjem agencija, stvara visoke troškove u sistemu državne uprave, vidi se baš iz ove agencije za rudarstvo.
Agencija za rudarstvo bi trebalo da bude neka institucija, da se bavi nekim istraživanjima, planovima, programima, da ispituju mineralna rudna bogatstva države i tako dalje, međutim, ovde se vidi da je reč samo o tome da se neko zaposli, da se neko zbrine i da živi na državnim parama, odnosno na teret građana Srbije.
Evo, ovako izgleda taj razdeo Agencije za rudarstvo. Kaže se, plate, dodaci, naknade zaposlenih, zarade, izdvaja se 5.114.000; socijalni doprinosi na teret poslodavca – 950.000; socijalna davanja zaposlenima –115.000; naknade troškova za zaposlene – 198.000; stalni troškovi – 144.000; troškovi putovanja 84.000; usluge po ugovoru – 84.000; materijal – 57.000; mašine i oprema – 500.000. Ukupno 7.246.000.
Kad ovo pročita neko ko se iole razume u budžetske stavke, doći će do zaključka da se sve ovo ovde troši na direktora, dve-tri sekretarice, njegovog zamenika, kafe kuvaricu i čistačicu. To je Agencija za rudarstvo. Pa, imamo mi Ministarstvo, čemu ona služi?
Da vam kažem, direktor Agencije za rudarstvo bio je zamenik direktora ''Površinskih kopova'' Kostolac, koji je imao prilično veliku platu kao zamenik direktora, Predrag Makar.
Mogu da pretpostavim kolika mu je plata sada dok je direktor Agencije za rudarstvo, i to je direktor i jedini, izgleda, zaposleni u toj struci, ovo ostalo su dve sekretarice, možda neki zamenik, kafe kuvarica i čistačice.
To sedenje na poslu, lep mu je posao, mogu da vam kažem, za te pare. Dođe na posao, kupi novine usput, može to i od reprezentacije da mu se kupi, naruči kafu od kafe kuvarice, dobije, pije kafu, čita novine, sačeka da prođe par sati, svrati do nekog kolege, opet direktora agencije kao što je njegova, i tako, malo ovaj kod njega, malo on kod njega, i u krug, dok svi ti direktori tih silnih agencija, direktorčići, mogu slobodno da kažem, ne završe radno vreme. To se najčešće dešava u nekom restoranu, gde već, naravno, imaju troškove reprezentacije, jer od sedam miliona 3% je reprezentacija, jel tako. To su, verovatno, ove usluge po ugovoru; ako lepo rasporede sredstva, ima ih dovoljno, mogu fino da se goste čitavu godinu.
Šta je s onim za šta stvarno postoje, zbog čega su ove agencije osnovane? Pa, one ničemu i ne služe. Ni ova ničemu ne služi, jer sve strategije, kada su u pitanju rudna bogatstva, davno su već razni instituti, stručnjaci koji su se za to školovali, imaju višedecenijsko iskustvo, napravili.
Ovo je, da kažem, klasičan produkt 5. oktobra, još jedna agencija u nizu koja opterećuje budžet, evo i nas, narodne poslanike, da o njoj raspravljamo. Mislim da je krajnje vreme da se predlagači zakona ostave tih agencija, kao jednog paradržavnog aparata koji preuzima nadležnosti državnih organa, u neku ruku, ali ne polaže račun Skupštini Srbije, već osnivaču, a osnivač je Agencija za osnivanje agencija, pošto imamo i jednu takvu agenciju, koja će da se bavi samo osnivanjem agencija.
Znači, samo uvećavamo državni aparat, povećavamo javnu potrošnju, opterećujemo budžet, a novac za ozbiljne socijalne programe, zbog nezaposlenih ili lica koja su ostala bez posla u postupku privatizacije, nema. Nema dovoljno sredstava ni za prekvalifikaciju, ni za, kako ova gospoda kažu, restrukturiranje, jer svako njihovo restrukturiranje podrazumeva samom gubitak posla, ništa drugo, da bi subjekat privatizacije, sa što manje opterećenja i što manje novca, prodali novom gazdi. Tako to izgleda od kako je DOS došao na vlast, od 5. oktobra.
Potpuno sam uveren da će od 20. januara 2008. godine situacija da bude sasvim drugačija, kada predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, bude radio isključivo u interesu građana Republike Srbije, a ne u interesu ovih prozapadnih partija, koje jedino razmišljaju o tome kako da, dok su na vlasti, sebe i svoje bližnje što bolje obezbede.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Vlada smatra da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, postavio bih samo pitanje - na osnovu kog zakona, važećeg ili ovog koji je kod nas u proceduri? Amandman jeste u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ovaj amandman je jedna nova projekcija budžeta Republike Srbije, onako kako bi budžet trebalo da izgleda sa stanovišta SRS, a ne da u samom predlogu budžeta, kako ova vladajuća većina to iskazuje, iznosi, prihodi i rashodi budu prikriveni raznim stručnim izrazima i pozicijama gde teško može da se utvrdi za koje su namene ti izdaci, odnosno prihodi opredeljeni.
Prva stvar koja budžet SRS-a razlikuje od budžeta vladajuće većine jeste ta da, po Srpskoj radikalnoj stranci, javna potrošnja treba da se smanji i treba da se prestane sa daljim zaduživanjem zemlje, samim tim i građana, pa je u skladu sa tom politikom ovaj amandman i napisan.
Prvo, nije tačno da, po predlogu Vlade Republike Srbije, budžet iznosi 639 milijardi i 600 miliona. Budžet Republike Srbije je, čak i po predlogu Vlade, daleko, daleko veći. Budžet se kreće oko 713 milijardi dinara, a ta razlika od 639 do 713 milijardi dinara se krije kroz tabelu 2, gospodine ministre, a to su primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine. Jedan izraz, jedna rečenica koja nekome malo šta znači, a u prevodu jeste - primanje od kredita i primanje od emitovanja hartija od vrednosti.
Već sam jednom prozvao ministra da izađe za ovu govornicu i kaže da ono što radi guverner Jelašić, ono što radi Narodna banka Srbije nije ništa drugo nego štampanje novca. Da li je novac štampan kao jedna moneta i tako pušten na tržište ili kroz hartije od vrednosti nema apsolutno nikakve razlike.
Da stvar bude još gora, kroz emitovanje hartija od vrednosti, a cilj emitovanja hartija od vrednosti jeste nekakvo dnevno pokrivanje eventualne nelikvidnosti budžeta, stvara se mogućnost da, kroz špekulacije na berzi i oscilacijama koje dinar odnosno evro ima u poslednjih godinu dana, neko stiče enormno bogatstvo na štetu građana Srbije i na štetu privrednih subjekata Srbije.
Hoću samo da kažem da je u 2006. godini Narodna banka Srbije sa ovim berzanskim i finansijskim transakcijama napravila gubitak, koji je pokriven iz budžeta Republike Srbije, od 30 milijardi dinara. Gospodine ministre, koliki je to gubitak pokazaću vam samo na jednom primeru, a to je da ste, po ovom predlogu budžeta, za čitavu 2008. godinu planirali da kroz Nacionalni investicioni plan potrošite 34 milijarde dinara. Znači, Narodna banka Srbije svojim mešetarenjem na tržištu napravi gubitak koji je skoro jednak godišnjem iznosu predviđenom za Nacionalni investicioni plan. Vi takvog čoveka pre samo nekoliko meseci ponovo imenujete za guvernera Narodne banke Srbije.
Druga stavka u tabeli 2 - otplata glavnice i izdaci za nabavku finansijske imovine, to su otplate starih glavnica kredita i izdaci za kupovinu hartija od vrednosti, gde će opet država na određen način da se zadužuje na teret građana Srbije i na teret ovog budžeta, a iz svega toga planirate da pokrijete navodni deficit od 14 milijardi 828 miliona.
U članu 1, koji iskazuje prihode i rashode budžeta, ja nigde, gospodine ministre, ne mogu da vidim koji su prihodi Republike Srbije iz privatizacije. Voleo bih da znam gde će da završi pola milijardi evra koje je dobila Republika Srbija kroz privatizaciju Robnih kuća i RTB Bor. Morate da se složite da je pola milijarde evra za Srbiju, ovako, od kada ste vi došli na vlast, ojađenu i opljačkanu, prilično veliki novac. Zašto te stavke nema u budžetu Republike Srbije?
Srpska radikalna stranka, u čije sam ime podneo ovaj amandman, napravila je drugačiju projekciju budžeta, gde neće više biti dozvoljeno Narodnoj banci Republike Srbije da pravi špekulacije od kojih će građani Srbije da imaju samo štetu, i budžet Republike Srbije u kome smo, nažalost, morali da prihvatimo sve ove dugove koje ste napravili građanima Srbije od kada ste došli na vlast do dana današnjeg. Ti dugovi, koji nisu mali, verovatno su opravdanje zašto niste dobili onih obećanih 6,5 - 7 milijardi dolara samo kada smenite Miloševića. Za otplatu tih dugova u 2008. godini građani Srbije treba da plate 74 milijarde dinara, odnosno skoro celu jednu milijardu evra.
Budžet, po SRS, treba da se finansira samo iz realnih prihoda i očekivanja od privatizacije u 2008. godini treba da budu u iznosu od 48 milijardi dinara 357 miliona da bi se postigla ravnoteža budžeta, a budžet, imajući u vidu sve ove prihode i rashode koje ste prikazali, u koje nećemo da ulazimo i za koja smatramo da se finansiraju iz realnih i pravih budžetskih izvornih prihoda treba da bude 687 milijardi 958 miliona.
Neko će reći da je budžet koji SRS predlaže ovim amandmanom veći, međutim, tvrdim da je veći ovaj sadašnji zato što ste kroz primanje i zaduživanje od prodaje finansijske imovine napravili građanima Srbije dug od 89 milijardi dinara, a izvore prihoda ne znamo kako ćete da ostvarite, hoće li to biti novi krediti ili samo emitovanje hartija od vrednosti kroz Narodnu banku, a to se ne može nazvati nikako drugačije nego štampanjem novca.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana, ne može se krečenje škola, zgrada, poreske uprave, sređivanje fasada itd. nazvati Nacionalnim investicionim planom, gospodine ministre. To je čak tekuće održavanje, teško da ga možemo nazvati investicionim održavanjem. Nacionalnim investicionim planom ne možemo nazvati pravljenje skijališta.
Nacionalnim investicionim planom ne možemo nazvati raznorazne finansijske malverzacije ministarstva za ravnomeran regionalni razvoj i zaduživanje građana Republike Srbije da bi se podigli neki krediti kojima ćemo opet da zadužimo građane Republike Srbije.
Tri milijarde dinara ste izdvojili i knjižite kao Nacionalni investicioni plan - krediti za privredne subjekte, odnosno za pokretanje malih i srednjih preduzeća i preduzeća koja će da se bave izvozom. Investicioni plan jeste rad na infrastrukturi, poboljšanju stanja privrednih subjekata.
Što se tiče zaduživanja, koliko planira ova vlada da zaduži građane Srbije, ja ću da kažem i dokažem samo na jednom primeru. Po budžetu Republike Srbije, samo za prateće troškove zaduživanja Vlada Republike Srbije planira da potroši skoro dve milijarde dinara tj. milijardu i 950 miliona dinara. Onda objasnite građanima Srbije, objasnite ovima što štrajkuju, prosvetnim radnicima, štrajkačima u pravosuđu, i onima kojima stalno ograničavate plate, zašto mislite da potrošite dve milijarde dinara i ko će od toga da ima najviše koristi. Najviše koristi od toga imaće ljudi koji su bliski Vladi.
Čak i kada dajemo saglasnost na razne kontragarancije i garancije za zaduživanje javnih preduzeća mi ne znamo pod kojim uslovima zadužujemo državu, ne znamo pod kojim uslovima se podižu krediti, nemamo opisane detaljne kamatne stope, nemamo analizu efekata tog kredita i nemamo analizu opravdanosti zaduživanja građana Republike Srbije, a ovamo se zaklanjamo iza državne revizorske institucije za koju ne opredeljujemo dovoljno sredstava da otpočne svoj rad, kojoj onemogućavamo da radi. Narodna skupština Republike Srbije, osim jednog jedinog završnog računa za 2001. godinu, nema ni jedan jedini završni račun budžeta do dana današnjeg.
Prvi budžet onog ministra finansija Bože derikože, "vojvode od Meridijan banke", kretao se oko 120 milijardi dinara. Ovaj novi je oko pet a možda i šest puta veći, što vam govori da je jedini cilj povećanja budžeta povećanje broja zaposlenih u organima državne uprave, otvaranje novih agencija, finansijske malverzacije Narodne banke Srbije, i to je jedino što građani Srbije plaćaju iz budžeta.
Kada malo više prođete kroz budžet videćete da Vlada Republike Srbije ograničava broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, ograničava masu novca za organe lokalne samouprave koja može biti izdata za plate. Sa druge strane, Vlada Republike Srbije sve više i više nadležnosti prebacuje na organe lokalne samouprave, ali ne povećava izvorne prihode organa lokalne samouprave da obavljaju tu delatnost.
Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave vi ste ove poreze koje ne možete da naplatite, porez na imovinu, gde je procenat naplate najmanji i što je najnepopularniji porez, gde poreski obveznik direktno plaća novcem, a ovo kroz robu i usluge plaća neko drugi, prebacili u nadležnost lokalne samouprave i onda ste rekli – sada vi fino kroz te poreze finansirajte lokalnu samoupravu, imaćete sve više i više obaveza, otvaraćete opštinske poreske uprave, da bismo mi što je moguće više novca mogli da ostavimo za sebe, za direktore javnih preduzeća, za direktore javnih ustanova.
Čitano je ovde sa ove govornice kolike su plate pojedinih direktora. Čini mi se, direktor "Službenog glasnika", u kojem se objavljuju zakoni Republike Srbije i koji čita samo onaj ko mora, ima platu 240.000 dinara.
Interesuje me kako mislite da razvojnim budžetom nazovete budžet koji finansira samo javnu potrošnju, u smislu izdavanja za plate i dodatke zaposlenih, otplate kredita i otplate glavnice. Kako mislite da taj budžet nazovete "razvojnim"?
Mislim da je budžet koji je Srpska radikalna stranka dala kroz član 1. daleko realniji nego vaš, daleko pošteniji. Osim toga, čak i kad je ovaj budžet u pitanju, videćemo ko će ovim sredstvima raspolagati. Ako vi nastavite da raspolažete, budžeti će nam biti sve puniji novca, građani sve siromašniji, privreda sve ojađenija, a razlika će biti dopunjavana kreditima. Ako Srpska radikalna stranka bude došla na vlast, to će biti vrlo brzo, budžet će biti realan, usmeren ka razvoju privrede i smanjenju siromaštva građana. U tome je razlika između nas i vas, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici koji podržavate ovu vladu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovim vremenima političke stranke se polako legitimišu. Legitimišu se koja je koja i koja je za šta, a legitimišu se i raznorazne regionalne organizacije ko je za koga i ko je protiv koga. Priča o Evropskoj uniji mogla je da prolazi kod ove, da tako kažemo, vladajuće većine, i to do pre neki dan.
Dakle, do pre neki dan, od kada EU završava onaj deo posla koji je započela Amerika, znači, četiri najveće zemlje Evropske unije insistiraju da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Te priče da ulazak Srbije u EU nije uslovljen nezavisnošću Kosova, to su vam priče za malu decu. Lepo su vam rekli - mi vas ne uslovljavamo da priznate nezavisno Kosovo, ali ne možete da uđete u Evropsku uniju dok pitanje Kosova ne bude rešeno, pa su uzeli oni da ga rešavaju. Kako? Tako što će Srbiji da otmu 15% teritorije.
Zaboravili ste još nešto, nezavisnost Kosova i naše priznavanje nezavisnosti tog Kosova povlači jednu drugu posledicu, a to je da smo mi ti koji smo odgovorni za NATO intervenciju 1999. godine. Povlači i to da ćemo možda morati da platimo i njihovu ratnu štetu, da platimo troškove koje su imali kada su nas bombardovali, kada su ubijali našu decu, rušili naše bolnice, naše mostove i naše fabrike.
Nas ka tome vodi Evropska unija. Zašto ne kažete jednom da Evropska unija, takva kakva jeste, nije samo ono što vidimo, ima i onaj deo koji se ne vidi, koja su sve ograničenja koje može da nam donese EU, koje sve posledice povlači ulazak u EU? Zašto ne kažete da ćemo jednog dela tradicije, naše kulture i običaja morati da se odreknemo? Zašto to ne kažete, kao i mnoge druge stvari?
U krajnjem slučaju, neka narod odluči o tome. Mi iz SRS smatramo da nam je sada, u najgorim i najtežim trenucima najviše pomogla Ruska Federacija, a najviše je pomagala i ranije, koliko je mogla. Nekima je to smešno, ali Srbija je jedina imala beneficirane cene za uvoz nafte i naftnih derivata, za uvoz gasa i time se pravio socijalni mir i socijalna sigurnost ovde u Srbiji.
U čemu je problem kod vas? Problem je što tih beneficija više nema. Zašto nema? Pričate o donacijama, o evropskim integracijama, o NATO članstvu i nemojte da vas onda čudi što kažu ono - ponašamo se od sada prema vama tržišno. Niste više toliko povlašćeni. Zašto naša Vlada ne insistira na većim... Tu je i ministar, zašto se trgovinski sporazum između Ruske Federacije i Srbije ne primenjuje?
Zašto ne koristimo njihove carinske i poreske olakšice? Zašto ne dozvoljavamo ruskom kapitalu da učestvuje u privatizaciji? Hajde da tretiramo sve ravnopravno, i Evropsku uniju i Rusku Federaciju. Ne, vi ste se okrenuli prema EU i šta god vam oni kažu, to je za vas božja zapovest. Dokle nas je to dovelo? Do jedne haotične privatizacije gde se ne zna ko pije a ko plaća, gde su privredni subjekti poklanjani, a ne prodavani. I ovo zdravo što smo imali upropastili ste u privatizaciji, i to kriznim štabovima 2000. godine.
Dokle je dovela reforma poreskog sistema? Dovela je do toga da građani ne moraju da razmišljaju ni o čemu više, već samo o tome kako će da plate porez. Zašto ne kažete kako se tamo, osim uzimanja poreza, porez vraća građanima i zašto to ne primenjujete? Ne, primenjujete tako što ste uvećali državni aparat, povećali javnu potrošnju. Gde su socijalni programi Vlade koji treba da se finansiraju iz ovog programa? Zašto nam raste broj siromašnih? Vi broj siromašnih merite po primanjima, a broj siromašnih se meri po onome koliko ko može da kupi, pa nalazite neke uporedne sličnosti između 1999, 2000. i 2007. godine. Ne može to da se poredi. Struja je bila jeftina, hrana je bila jeftina. Koliko vam košta hleb sada, a koliko je onda koštao?
Hoćete u Evropsku uniju? Nemam ništa protiv, ali hajde da mi dostignemo vrednosti EU u materijalnom, finansijskom, socijalnom i ostalom programu, pa kada dostignemo, onda da se pitamo, a nemojte ovako obogaljene, unazađene da vučete tamo. Zašto ne kažete da ćemo ulaskom Srbije morati da otvorimo granice i da naša privreda, ovo malo što je ostalo, neće više imati ni ovo malo carinske zaštite koju sada ima? Što ne kažete da našu robu nećete moći da prodajete na tržištu u svojoj zemlji, da zato neće moći ni naši radnici da rade po fabrikama? Što to ne kažete?
Što ne kažete koja je najveća zemlja po spoljnotrgovinskoj razmeni? Vama je, vidim, sve smešno. Ali, cela ta Evropa, koliko god vama izgledala šarena, lepa, velika, zavisi od jedne jedine slavine, koja se nalazi u Moskvi. Setite se, kada je bilo pitanje Čečenije, kada je Evropska unija uvela sankcije Rusiji, koliko su trajale sankcije. Dva sata, dok nisu počeli da se smrzavaju po Evropskoj uniji. Onda su rekli - izvinite, mi smo se šalili, to nije bilo stvarno.
Zašto se ne okrećete ka prijateljima koji hoće da nas tretiraju potpuno ravnopravno, koji hoće da saradnja između dve zemlje bude na obostranu korist? Zašto se okrećete onima koji traže da ih služimo? Zašto je tolika panika u velikim sistemima Evropske unije kada su čuli da će možda Ruska Federacija, odnosno firme iz Rusije da učestvuju u privatizaciji Naftne industrije Srbije? Što ste se toliko poplašili?
Osim toga, kakvi god da su i ti Rusi i koliko god da ih neko kritikuje, jednu stvar nikada nisu uradili - nisu nas nikada bombardovali. Nikada. Nikada nisu hteli da nam oduzmu deo teritorije. Nikada od njih niko naš nije stradao. To za ovu prozapadnu gospodu ne možete da kažete.
Iskoristiću priliku kada o ovome pričamo, pošto je prethodni govornik bio sa mnom, bio sam u jednoj delegaciji sa ciljem da saznamo sistem funkcionisanja evropskog parlamenta. To je parlament Evropske unije. Svi poslanici koji su pričali sa nama nisu nam pričali ni o funkcionisanju i radu evropskog parlamenta, niti šta će bolje ili lošije doneti ulazak u Evropsku uniju; čitava njihova diskusija se svodila na to da su našu delegaciju ubeđivali kako treba da prihvatimo nezavisnost Kosova, da je to završena stvar, da se ne okrećemo nazad i da gledamo samo u njih. Na to se svodi sve što smo tamo radili dva dana.
Šta dobijamo od njih? Da li smo dobili neki kredit koji možemo da iskoristimo? Ovde piše da će posebne stavke u budžetu Republike Srbije da budu projekti koje ćemo mi da finansiramo, a Evropska unija da nam obezbedi banku, da nam obezbedi šta ćemo da radimo, da nam obezbedi izvođače radova, uslove pod kojima ćemo da podignemo kredit, a mi samo da se smejemo i da plaćamo. Vodite Srbiju ka jednom najobičnijem vazalskom položaju. Ne možete vi da gradite bilo kakvu politiku perspektive Srbije, integracije Srbije dok ne uredite stanje u privredi i ekonomiji, dok ne rešite probleme sa organizovanim kriminalom.
Još nešto, od jedne zemlje, ne mogu da kažem da je volim, daleko od toga, ona je započela sve ovo što se dešavalo na teritoriji bivše SFRJ, treba da učimo kako se ulazi u Evropsku uniju, kako se vrši sistem reorganizacije, privredni prelazak na tržišnu ekonomiju, da se učimo od nje koliko su poštovali Evropsku uniju. Kada su dostigli i standard i bruto proizvod i sve ostalo, ne mareći za direktive Evropske unije rekli su - gospodo, mi smo na svoj način došli do standarda koje ste vi propisali, hoćete li sa nama ili nećete? Dovedite vi Srbiju u taj položaj, dovedite u tu situaciju, a onda da se pitamo hoćemo li ili nećemo.
Ovako, sa ovakvom privredom, ulazak će samo da poveća broj nezaposlenih, doprineće uništavanju i ovo malo privrede koju imamo, zatvaranju postojećih fabrika; poslužićemo kao sirovinska, polusirovinska baza da se naši prirodni resursi i materijalna bogatstva budzašto iskorišćavaju i kao tržište. Zaduživaćemo se novim kreditima da bismo mogli da trošimo njihovu robu. Tome nas vodi Demokratska stranka, tome nas vodi Liberalno-demokratska partija, tome nas vodi Boris Tadić, tome nas vode Čedomir Jovanović i Koštunica.

Dame i gospodo narodni poslanici, između ostalih zakona, imamo i zakon o budžetskom sistemu...

U redu je, možda ipak i za vas ima malo nade.

Znači, zakon o budžetskom sistemu koji je 2001. godine donela Skupština na predlog tadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije Božidara Đelića doživeo je niz promena. Sve te promene koje su se dešavale od početka do sada uglavnom su išle u smeru jeftinog politikantstva i dešavale su se pred nekakve izbore, tako da smo tokom 2006. godine imali izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.
Tada je uvedena nova klasifikacija koja se zove Nacionalni investicioni plan, pa je, recimo, tadašnji ministar finansija mogao da koristi taj nacionalni investicioni plan u svrhu kampanje za svoju političku stranku za predstojeće izbore.
Kada se pogleda takav zakon o budžetskom sistemu i ovaj novi, nema tu ničeg novog u pravom smislu reči, nego se ponovo mogu videti ti jeftini politikantski marketinški potezi koji očigledno imaju neku svrhu, ne samo ovu kada je u pitanju budžetski sistem, nego i da se nešto predstavi.
Međutim, postavljam sad jedno pitanje - zašto od građana Srbije stalno nešto krijemo, stalno imamo želju da na neki način prevarimo i poslanike i građane kada je u pitanju budžet?
Kažemo da je zakon o budžetu jedan od najvažnijih zakona koje Skupština donosi. Verujem da je tako, međutim, i zakon o budžetskom sistemu je isto toliko važan, jer on opredeljuje i označava kako se troši budžet Republike Srbije, a ono što je najvažnije, zakonom o budžetskom sistemu možemo konačno da utvrdimo koliki je budžet.
Međutim, evo sada i u ovom predlogu zakona, očigledno je da neko ima želju da sakrije pravu vrednost budžeta Republike Srbije. To se vidi već u članu 2. tačka 7: ''Sopstveni prihodi su prihodi koji zakonom nisu utvrđeni kao javni, a koje svojim aktivnostima, odnosno prodajom robe i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom, ostvare direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja...''.
Ovaj prvi deo tačke 7. je potpuno korektan, ali nastavak koji sledi kaže: ''... kao i deo javnih prihoda koji se u skladu sa zakonom iskazuju kao sopstveni (namenski) prihodi''.
Dame i gospodo narodni poslanici, to je onaj deo budžeta Republike Srbije koji, kada kaže ministar - vama je budžet 649.000.000.000 - i pokaže prihodnu stranu, ne računa te sopstvene prihode koji su javni, ali su posebnim zakonom strogo namenski. Tako da imamo sada još oko, čini mi se, sedamdeset milijardi dinara, koji se vode kao sopstveni prihod i oni nisu budžet Republike Srbije.
Pa, to ne može. Prihodna i rashodna strana budžeta moraju da budu potpuno identične. Svaki prihod koji se ostvari je javni prihod. U tome i jeste problem, tu i dolazimo do onog problema koji je nastao kada je u pitanju Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Dakle, šta je to budžet? Prihodna strana ili rashodna strana? Šta je prihodna strana? Sopstveni prihodi gde su uračunati svi javni prihodi ili javni prihodi bez sopstvenih prihoda? Šta je budžet? Ili ono što se na kraju potroši? Na to pitanje ministar još uvek nije odgovorio, do dana današnjeg.
Dalje, kada sam otpočeo priču sa jeftinim politikantstvom, vidimo da su u zakonu o budžetskom sistemu date dve posebne definicije. U članu 2. stav 1. tačka 34. kaže: ''Razvojna pomoć Evropske unije je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu međunarodne razvojne saradnje između Republike Srbije i Evropske unije''.
To je sada posebno označeno mada je moglo da se prikaže kao najobičnija donacija, što u stvari jeste. A od onih šest i po ili sedam milijardi dolara, koliko ste rekli da ćete, kada smenite Miloševića, da dobijete pomoć, ne znam ni da li ste jednu milijardu dovukli u Srbiju za ovih sedam godina.
Međutim, ima tu još jedna stavka, isti član, isti stav, samo tačka 35: ''Kofinansiranje razvojnog programa Evropske unije..''.
Zašto lepo ne napišete da nam za taj program Evropska unija odredi banku, odredi uslove, odredi šta ćemo da radimo, odredi sa kim ćemo da radimo i odredi kako ćemo da radimo, a mi ćemo sve to našim novcem da platimo.
Je l' to naravno? Znate šta, kada je novac moj, ja određujem kako ću da ga trošim, niko drugi ne treba da mi popuje, ne trebaju savetnici. Ili vama možda trebaju, ali ne zato što ne znate, nego zato da lakše promuljate a da ovi dođu do para.
A sad, da vas pitam još jedno kada je u pitanju EU. Do pre nekoliko dana EU otvoreno poziva na nezavisnost Kosova. Da li vi to prodajete Kosovo? Da li to radite?
Ne treba nam novac od država koje nam otimaju teritorije. Ne treba nam novac od država koje učestvuju u genocidu nad srpskim narodom. Ne treba. Da li se to možda kupuje? Da li se kupuje dostojanstvo jednog naroda? Je l' hoćete da prodate jedan narod? Šta hoćete?
Evo sad i u novinama vidimo, odložiće možda to do okončanja predsedničkih izbora, ne bi da smetaju Tadiću, predsedniku DS, jer znaju da Kosovo može da bude priznato i nezavisno samo ukoliko Tadić bude predsednik Srbije. Vi im ovakvim zakonima čak i pomažete u tome.
Kada su u pitanju budžetske inspekcije, to su male i šarene laže. Budžetska inspekcija na republičkom nivou, takva je kakva je, možda bi trebalo da bude i bolja, ali je jedini republički organ i jedini organ koji bi trebalo da se bavi trošenjem javnih prihoda. I potpuno je bespredmetno voditi lokalne budžetske inspekcije i budžetske inspekcije autonomne pokrajine.
I to je jedno kukavičje jaje koje Ministarstvo finansija uvaljuje lokalnim samoupravama, jer ih sa jedne strane guši u prihodima koje ostvaruju, u masi novca koju treba da opredele za plate jer preuzimaju sve veći i veći deo nadležnosti Republike, a s druge strane, još više im dajemo obaveza, pa se dovodi u pitanje kako da lokalne samouprave ispune sve ove obaveze.
Znači, napravite tu budžetsku inspekciju na nivou Republike kako treba. O tome kako ova ovakva sada radi, kako budžetski inspektori sada rade, malo više ćemo u pojedinostima, ali nemojte više opterećivati lokalne samouprave jer je to i besmisleno.
Koga će da kontroliše taj budžetski inspektor u jednoj lokalnoj samoupravi? Ko je izvršilac budžeta u lokalnoj samoupravi? – predsednik opštine. Ko imenuje budžetskog inspektora? – načelnik opštinske uprave. Ko postavlja načelnika opštinske uprave? – predsednik opštine. Koga će on da kontroliše, samoga sebe?
Zašto onda imamo Državnu revizorsku instituciju ako ćemo da pravimo i paralelne organe koji će da kontrolišu trošenje budžetskih sredstava?
Članom 23. Predloga zakona kaže se koji su to budžetski prihodi Republike Srbije. Kaže se – 1) porezi u delu utvrđenom zakonom: porez na dodatu vrednost, akcize, porez na dohodak, porez na dobit, porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, porez na međunarodnu trgovinu - carine, 2) takse: republičke administrativne i sudske takse...
Zašto to ne napišete lepo u budžetu? Zašto i u predlozima zakona o budžetu nemamo lepo iskazane vrednosti, po kom osnovu sve Republika dobija sredstva? Jer, sada imamo situaciju da nam, evo, pravosudni organi ponovo štrajkuju. Zašto ne bismo znali koliko pravosudni organi ostvaruju budžetskih prihoda na osnovu naplaćenih sudskih taksi? Kolike su republičke administrativne takse? Zašto to sve prikazujete u jednoj masi kada je od različitih organa prikupljeno?
Nema problema, član 23. nije loš član, samo ga primenite onako kao što ste ga napisali u Predlogu zakona o budžetu, odnosno u zakonu o budžetu. Nemojte više, kada predlažete zakon o budžetu, da se igramo šta je to finansijska imovina, šta je nefinansijska imovina, šta su primanja i zaduživanja od finansijske imovine. Nemojte to da uvaljujete narodnim poslanicima i nemojte o tome da prodajete priču građanima. Finansijska imovina su hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija i krediti koje će Republike Srbija da podigne da bi neko primao visoke plate.
Završavam, onom koji je stavio u Predlog zakona da budžet može da se donese za tri godine postavljam pitanje da li je pri zdravoj pameti, jer je i ovaj budžet, koji je pravljen za 2008. godinu, u roku od 10 dana dva puta puštan u proceduru i vraćan. Baš me interesuje kako mislite da napravite budžet za tri godine kada niste u stanju samo za jednu.
Da vas podsetim, od 2001. godine samo jedan jedini budžet nije imao rebalans, samo jedan jedini - to je ovaj za 2007. godinu - a zašto? - zato što je donet u junu. Niste vi u stanju da planirate budžet ni za godinu dana, a kamoli za tri godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred nama drugi primerak istog budžeta. Ne bih znao zašto je onaj prvobitni budžet povučen sa dnevnog reda, a mogu da kažem da ovakav predlog kakav jeste ništa naročito i ništa novo nisam ni očekivao od Demokratske stranke kada je u pitanju budžet.
Sve stavke koje su ovde u budžetu predviđene uglavnom imaju za želju da se sakrije činjenica da se u 2008. godini planira enormno veliko zaduženje države. To zaduženje države je putem garancije koju će Republika Srbija da izda raznim javnim preduzećima, ustanovama, fondovima, kreditima koje će država sama da uzme i emitovanje hartija od vrednosti putem najverovatnije Narodne banke Republike Srbije.
Mogao bih da razumem želju predlagača kada bi ta sredstva bila u stvari investiciona sredstva. Međutim, čitav budžet, čak i ovaj prezadužen budžet, isključivo ide u javnu potrošnju, za izdržavanje državnog aparata. Imali smo priliku da čujemo gospodina Todorovića, koji je čitao kolike su plate u pojedinim državnim organima i nije vam dovoljno to što već jedan deo vaših stranačkih prijatelja i funkcionera ima izuzetno visoka primanja, već nastavljate sa otvaranjem agencija.
Evo, čak i u razdelu Ministarstva za ravnomerni regionalni razvoj već se spominje nova agencija, inicijalna sredstva za osnivanje agencije itd. Obično rukovodioci tih agencija su vama ili stranačke kolege, ili prijatelji, ili rođaci, a plate koje primaju u takvim paradržavnim organima, jer ne mogu drugačije nikako agenciju da nazovem, jesu iznosi koje neko primi za dve ili tri godine koliko oni prime za jedan mesec, i to kažem ne nižih zarada u Republici Srbiji nego prosečnih.
Znači, jedno umnožavanje državnog aparata konstantno postoji, a sve pod izgovorom da je to nešto moderno, da je to stav Evropske unije, da mi u stvari usaglašavamo naše državno rukovodstvo, odnosno državni aparat sa aparatom zemalja Evropske unije.
Možda u nečemu i pokušavate da ih imitirate, ali u ovome vrlo neuspešno, to mogu da kažem, jer ako postoji veliki broj agencija u nekoj državi, onda je broj državne administracije u ministarstvima izuzetno mali, odnosno ministar je taj koji samo koordinira jednim manjim timom i tehničkim službama, a rad agencija za koje je on nadležan, odnosno koje odgovaraju njemu za svoj rad.
Ovde to nije slučaj. Znači, broj radnika u ministarstvu se neprestano povećava, u državnoj upravi se neprestano povećava, broj agencija se neprestano povećava, broj zaposlenih u agencijama takođe i valjda zbog stalnog jednog pritiska SRS-a kada su u pitanju agencije da ne bi Skupština osnivala više agencije, doneli ste Zakon o osnivanju agencija za osnivanje agencija. Tu ste pokazali kakvu u stvari državnu politiku vodite.
Obezbedili ste sredstva čak i putem kredita za izdržavanje jednog ogromnog državnog aparata koji ničemu ne služi, mogu da kažem, veći deo državnog aparata ničemu ne služi. S druge strane, Vlada pokazuje izuzetno malu brigu za privredu i poljoprivredu, a možemo da kažemo da je poljoprivreda naša strateška grana i da ne možemo da imamo ni industriju bez poljoprivrede.
U kom pravcu ide vaša briga za poljoprivredu? Pa evo, u sledećem: država će uzeti kredite, daće kredite, te iste, poljoprivrednicima, umesto da to uradi iz realnih izvora. Ali, kako? Razumeo bih da postoje određene subvencije u poljoprivredi, u smislu da se za gotov poljoprivredni proizvod da određena subvencija. Međutim, ovde toga nema, subvencionisanje pravog nema, znači, da subvenciju dobije neko ko koliko vredi, koliko napravi, koliko stvori.
To država neće da plaća, ali hoće da podiže kredite, da kredite, naravno, pod izgovorom da radi za poljoprivredu, plasira navodnim poljoprivrednicima, a najčešće su to u stvari ljudi koji su vrlo bliski strankama koje raspolažu tim sredstvima.
Samo da navedem jedan primer zloupotrebe, gospodine ministre, i to vašeg stranačkog kolege, tadašnji ministar u Vladi Zorana Đinđića, Marija Rašeta-Vukosavljević, podigla je podsticajni kredit za razvoj poljoprivrede, a otvorila je noćni klub. To je potpuna istina, to je čak i priznala, čak je i Zoran Živković tražio od nje da podnese ostavku zbog toga.
Tako vi iz DS raspolažete narodnim parama. Dok je bio ministar poljoprivrede iz G17 plus, čak su osnivali mrežu poljoprivrednih proizvođača koji su morali da budu članovi G17 i odatle plasirali sredstva za kredite. Samo su članovi G17 mogli da dobiju kredit iz poljoprivrednih fondova.
Opet, nikakve kontrole nije bilo i većina tih kredita su zloupotrebljeni.
Čak postoje i dopisi, nije to sporno da se dokaže da je tako, da tadašnji ministar, Dulićka, šalje opštinskim odborima cirkularna pisma kako treba da postupe, kako da pronađu građane koji će da dobijaju kredite iz njenog ministarstva.
Kada je u pitanju industrija, kada je u pitanju stimulacija izvoza, to ne postoji, postoje navodno sredstva u budžetu Republike Srbije kojima će da se obezbede izvozni aranžmani. Ama ljudi, ostavite vi privredu, da se oni sami snalaze, najbolje oni znaju svoju brigu da brinu, ali ih nagradite kad nešto plasiraju izvan zemlje, pod uslovom da to nije sirovina ili poluproizvod i da je većinski vlasnik kapitala državljanin Republike.
Znači, da je osnivač sa ove teritorije, a ne da je došao ko zna odakle. Međutim, toga nema, opet će čak i takva sredstva po nekom ključu koji odredi Dinkić, pošto je to sad novac koji iz budžeta ide njemu, ta sredstva da budu opredeljena.
Da je tačna činjenica da je ovaj budžet i rasipnički, i da će zadužiti još više građane Srbije, ide u prilog kako ste prikazali prihodnu stranu, odnosno rashodnu stranu budžeta Republike Srbije. Znači, pokušali su da ga prikažu samo sa onim iznosima i budžetskim primanjima koja su očigledna da su budžetska i ne mogu da se prikažu drugačije, jer i laik zna da to mora da bude prihod budžeta.
Međutim, prihodi budžeta su i prihodi od privatizacije, toga ovde nema. A kredite koje ste planirali da podignete, to ste prikazali na vrlo lukav način tako što ste i podizanje kredita, i vraćanje starih kredita stavili kroz jednu poziciju, u jednoj tabeli budžeta Republike Srbije.
Ali, i to bi bilo previše glomazno i previše veliko, pa ste na sasvim drugom mestu stavili na jednom da se glavnice otplaćuju, a na drugom mestu kamate.
Znači, očigledna je želja da Vlada Republike Srbije, odnosno DS, sakrije koliko planira da zaduži državu u toku 2008. godine. Koliko je to ozbiljno zaduženje da navedem samo iz jednog primera, da se za prateće troškove zaduživanja planira skoro dve milijarde dinara. Neka uzme neko digitron pa neka izračuna koliko kredita može da se podigne sa dve milijarde dinara, ako su troškovi zaduživanja u proseku od 1 do 3%. To je iznos koji ne verujem da ćemo uskoro moći, ako nastavite ovim tempom, da plaćamo.
Gospodine ministre, dugujete građanima Srbije još jedno objašnjenje, a to je da izađete za ovu govornicu i da kažete da je emisija hartije od vrednosti isto što i štampanje novca, da država na taj način štampa novac, često obezvređuje dinar, da Narodna banka Srbije takođe emituje hartije od vrednosti i igra se kursom dinara.
Ko god da ima malo smisla za posao, imo nešto slobodnih para, samo novim kursnim razlikama je novac mogao da dva ili tri puta oplodi samo na špekulaciji u vezi samoga kursa i ne može niko da me ubedi da iza toga ne stoji guverner Jelašić, ne stoji ministar Dinkić, a bogami, gospodine ministre, počeo sam da sumnjam da i vi u tome delu imate svoju ulogu kada su u pitanju hartije od vrednosti.
Izađite i kažite da je u toku 2006. godine Narodna banka Srbije emitovala hartije od vrednosti u iznosu od 30 milijardi dinara, da je napravila gubitak od 30 milijardi dinara i da su taj gubitak morali da plate građani Srbije iz budžeta Republike Srbije.
To je što se tiče špekulacija. Mogu da kažem još jednu stvar, gospodine ministre, da ste u jednom delu čak bili vrlo bezobrazni i prema narodnim poslanicima, mislim da je to član 22, koji se tiče tog nekog viška sredstava koji je uplaćen političkim strankama, napisali ste kao da su stranke pokrale taj novac.
Nemam ništa protiv, ako je greškom došlo do viših odnosno većih davanja, da se taj novac vrati u budžet odnosno građanima Srbije, ali nemojte da okrivljujete političke stranke. Za nesaglasnost Zakona o finansiranju političkih stranaka i budžeta Republike Srbije, kriv je predlagač zakona. A zašto je političkim strankama više novca isplaćeno, kriv je ministar kao izvršilac budžeta i kriva je Uprava za trezor, koja se stara o usklađenosti zakona o budžetu sa drugim zakonima.
Tako da nemojte da optužujete tim tekstom političke stranke koje su trošile, ne nego kojima je greškom Ministarstva i Trezora više uplaćeno. To bi bio prihvatljiviji izraz. Prihvatite odgovornost na sebe kada je to u pitanju.
Još uvek i Odboru za finansije i ovoj skupštini dugujete objašnjenje šta je to budžet i zašto mi pravimo konsolidovani račun trezora? Biće o tome u raspravi o budžetskom sistemu, zašto ako sve vreme pokušavamo da budžet umanjimo, da li njegovu prihodnu, da li njegovu rashodnu stranu. Prikažite jedanput lepo: budžet je tolki, najjasnije što može, da laik može da pročita.
Poreski prihodi su toliki, prihodi od taksa, pa pravosudnih, pa administrativnih, pa koje koji sud naplaćuje, opštinski, okružni jesu toliki, napišite zadužićemo budžet tolko, emitovaćemo hartije od vrednosti tolko, a ne da se stalno nešto krije i ako hoćemo nešto da saznamo moramo dobro da potražimo ona najsitnija slovca koja možete da stavite u ionako sićušan, da kažem, materijal koji je po obimu izuzetno veliki ali fizički mali, da pronađemo stavke kako mislite da napravite budžet i kako ćemo ta sredstva da trošimo.
U svakom slučaju, gospodine ministre, da završim ovim, SRS je podnela preko 70 amandmana. Drago mi je u jednom delu da se ovaj budžet i rasprava o budžetu poklopila sa predstojećim predsedničkim izborima.
Mislim da je predlog budžeta izuzetno loš za predsednika DS Borisa Tadića. Ovo će biti prava poslastica za poslanike SRS, da pokažu kako Boris Tadić i DS misle u 2008. godini da troše narodni novac.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se otmem utisku kada sam sada slušao Božidara Đelića, u narodu poznatog kao Boža derikoža, vojvoda od Meridijan banke, kao da sam se vratio u 2001. godinu i ne mogu da se otmem utisku da je ipak sadašnji potpredsednik Vlade malo evoluirao, odnosno malo uznapredovao i kada je priča u pitanju, i kada je osnovna kultura u pitanju, ne skače više preko stolova, ali u osnovi ostao je isti.
Znači, kada Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović kažu reč restruktuiranje, znam da će nekoliko hiljada ljudi da ostane bez posla. To od kada priča od 2001. godine koliko je građana Srbije ostalo bez posla u postupku privatizacije. I, gle čuda, sada se pojavljuje bivši ministar finansija, sadašnji potpredsednik u Vladi, koji obećava građanima da će nešto da im da, kao da to što on daje nisu sticale generacije i da je to već na određen način javno dobro koje pripada svim građanima, gospodine potpredsedniče Vlade.
Voleo bih da, kada je u pitanju Božidar Đelić, ne uzima SRS u usta, barem u onome što SRS priča. Bio sam poslanik i tada kada se donosio zakon o privatizaciji i niko nije rekao iz SRS da je zakon o privatizaciji dobar. Rekao je i predsednik SRS, i ostali narodni poslanici, nas 22, da je zakon bolji od prethodnog, ali da je daleko od toga da je dobar. Da smo bili u pravu govori činjenica koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je bilo zloupotreba u postupku privatizacije i kako su često vitalni kolektivi, vitalni privredni subjekti prodavani u bescenje zbog manjkavosti samog Zakona o privatizaciji.
Navešću samo jedan primer, gospodine Đeliću, a to je primer kupovine turističko-ugostiteljskog preduzeća "Avala" iz Požarevca, sada tu nešto radi UBPOK čini mi se oko njih, neki su već i pohapšeni, gde su tri ili četiri čoveka kupili čitavo jedno preduzeće koje nije imalo obaveze prema poveriocima, nije imalo obaveze prema bankama, nije imalo obaveze prema fondovima, kupili za 200 hiljada maraka i samo nekoliko meseci posle toga jedan jedini lokal tog preduzeća prodali su za 200 hiljada evra. Vratili su kompletnu investiciju i još na jednom lokalu samo zaradili. Toliko o jednom primeru zloupotreba.
Ima još toga, pogotovo kada pogledamo zakon baš o toj privatizaciji i uporedimo sa ovim zakonom o besplatnoj podeli akcija. Postavljam jedno pitanje: otkud ministru, odnosno potpredsedniku Vlade tolika naknadna pamet da on sada predviđa zaštitni mehanizam za građane koji treba da dobiju besplatne akcije? Kažem odlično, ali ne mogu da se otmem utisku onog ranije što ste radili kao ministar finansija.
Ne mogu da se otmem utisku zašto niste zaštitili i građane koji su imali staru deviznu štednju i koji su dobijali obveznice od Republike Srbije. Ko je trgovao tim obveznicama?
Nacionalna štedionica. Ko je zaradio novac? Miodrag Kostić, MK komerc. Je l' vam poznato to ime, gospodine potpredsedniče Vlade?
Baš se pitam šta je sa tim čovekom, hoće li i on sada u nekoj besplatnoj podeli akcija da učestvuje? Hoće li sada i on da stekne protivpravnu imovinsku korist? Da li to beše onaj koji je kupio tri šećerane za po tri evra, gospodine potpredsedniče Vlade? Čini mi se da je taj. Toliko o tome koliko je vaš Zakon o privatizaciji bio dobar i šta ste radili kada ste bili ministar finansija.
Da pogledamo kako to izgleda kroz ove nove zakonske predloge.
Prvo, ovaj zakon koji ste napisali je najobičniji predizborni zakon. Voleo bih da se većina ovoga što piše u zakonu stvarno desi, ali da korist imaju građani kojima dugujete te obveznice i akcije, a ne pojedinci koji će na tržištu hartija od vrednosti da profitiraju. Dajete u pojedinim odredbama zakona da imam pravo da sumnjam na vas kada je to u pitanju, jer imam takvo iskustvo s vama, gospodine potpredsedniče.
Rekoste, kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, zabrana da lica koja su pod istragom učestvuju u postupku privatizacije. Postaviću vam pitanje: šta je sa DDOR Novi Sad? Nemam ništa protiv, osim u jednom delu - koja su pravosnažno optužena, gospodine potpredsedniče Vlade, jer ako imate 11 miliona evra neku ušteđevinu, a došli ste ovde bez dinara, mogu da vam napišem krivičnu prijavu, i to osnovanu, i da budete pod istragom. Ne možete onda da učestvujete u postupku privatizacije.
Kada budete imali pravosnažnu optužnicu, onda možete da postavljate zabranu. Šta je bilo sa DDOR Novi Sad i kako lice koje je učestvovalo u trgovini cigaretama sa crnogorskom mafijom i izdajničkim režimom Mila Đukanovića može da kupuje imovinu Srbije? Toliko o tome kako je ova vlada nešto bolja od one prve.
U članu 12. Predloga zakona o besplatnoj podeli akcija kažete - cena akcije po kojoj Akcijski fond prodaje akcije ne može biti manja od cene po akciji koju je platio kupac kapitala u postupku privatizacije. Kada neko pročita rekao bi sasvim u redu, a nije. Neki privredni subjekti su privatizovani još pre četiri ili pet godina.
Kolika je inflacija bila? Koliko se taj kapital početne prodajne cene akcija do sada obezvredio, gospodine potpredsedniče Vlade? Gde to vi žurite?
Zašto niste napisali - uvećan za rast cena troškova života, za indeks inflacije, kako god hoćete, ali da stavljate onaj dinar iz 2002. i dinar iz 2008. da budu u istoj ravni, ne mogu. Tada je jedna nemačka marka koštala 20 dinara, a jedan evro 40. Gde su sada? Nema od toga ništa, gospodine potpredsedniče Vlade.
U članu 23. zakona, odnosno u članu gde se procenjuje početna cena kapitala, kaže se u drugoj tački prvog stava - pravo na prenos akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije računato u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke itd.
Gospodine potpredsedniče, kojom metodom ćete da utvrdite početnu cenu, odnosno procenjenu cenu vrednosti kapitala jednog preduzeća? To piše u ovom zakonu? Vrednost se formira po više osnova – aktiva, pasiva, kako će da se uradi amortizacija, kako će da se uradi revalorizacija. Da li može matematički i knjigovodstveno da o jednom istom pravnom licu date sasvim dve različite procene? Moguće je.
Da li je moguće da bude po zakonu? Moguće je, pa ste tamo, kada je u pitanju Zakon o računovodstvu i reviziji, odredili da ministar propisuje i određuje koji će postupak amortizacije i revalorizacije da bude. Zašto ovde to Vlada ne radi? Kome ste to ostavili? Agenciji?
Kako to radi Agencija? Isto kao što je radila sa Sartidom. Koja je procenjena vrednost Sartida? Kaže – 26 miliona dolara, umanjeno za neke troškove – 21 milion. Ali, taj koji je vršio procenu Sartida se ogradio od toga da ne raspolaže pravim podacima.
Šta ste vi uradili? Za 21 milion dolara otpisali sve dugove Sartidu, prihvatili da država plati te obaveze prema stranim bankama, poubijali naše banke i prodali „US STEEL-u“ – nešto što vredi pola miliona dolara najmanje. U tome ste, gospodine potpredsedniče Vlade, učestvovali i vi isto sa vašim stranačkim prijateljem, sa vašim stranačkim kolegom, Aleksandrom Vlahovićem.
Tu još možemo da dođemo i do ove grupe – Janjušević, Kolesar itd. Možda ste hteli da napišete jedan zakon, koji u osnovi jedino vama može da služi za izbornu kampanju koja je evo ovde na vratima. Ali, za sve ono što ste radili, što se vidi u ovom predlogu zakona, ostavljate sebi mogućnost da to ponovo radite, i to se vidi iz čl. 29. stav 2, gde Vlada može da određuje i postavlja odredbe mimo ovog zakona, a u članu 31. uopšte da ne primenjuje zakon. Ko će tu da strpa pare u džep? Verovatno ista ekipa kao iz Vlade Zorana Đinđića. I vi ste u toj ekipi.

Gospodine predsedavajući, vama o kršenju Poslovnika više neću govoriti, kada ga vi kršite, jer vi ste beznadežan slučaj, o tome ne vredi govoriti.

Ne vredi na to obraćati previše pažnje.
Što se tiče mog kolege iz Demokratske stranke, iskoristiću to pravo da mu odgovorim za sve ono što je rekao za ovom govornicom sličnim rečima kojima je on to rekao, ali prihvatljivijim za građane Srbije. Znači, ne postoje dve prizme i dva pogleda.
Vi ste upravo rekli građanima Srbije da će da ostanu bez posla i da je to dobro za njih. Ništa drugo niste rekli.
Mišljenje SRS je da to nije dobro ni za njih ni za državu. Kažete - nisu imali pravi posao 10, 20 godina unazad. Ne bih se s time složio. A čak i da jeste tako, je l' treba da ih ubijemo? Je l' ne treba da im damo da oni zasnivaju porodicu, je l' ne treba da im damo da školuju decu? Je l' ne treba da im damo da se leče?
Vi ste sve to rekli pred podnošenje kandidatura za predsednika Republike Srbije. Drago mi je što ste jasno i glasno rekli ša misli DS građanima Srbije. Postavljam pitanje zašto, koji je razlog. Da bi vaše kolege iz DS, iz ove vladajuće većine, imale platu recimo po 600.000 dinara.
Znači, NIS mora da podiže cene naftnim derivatima, da utiče na cenu hrane, da bi direktor NIS-a primao platu od 600.000.
Hajde nećemo JAT, nećemo Aerodrom. Šta je sa ŽTP? Podižemo kredit. Zašto? Da bi direktor primao platu od 300-400 hiljada. Sva ona usta koja će zbog privatizacije da ostanu gladna, po vama, treba da ih poubijamo da ne biste morali na njih da trošite novac.
Još nešto, lepe šarene laže pričate, lakše je kupiti frižider i kupiti auto, ima kredita. Uporedite te kredite sa kamatnim stopama koje su ovde sa zemljama iz EU. Što ih u nečemu ne kopirate, u čemu treba, a ne u ovome. Nisu ni blizu, dva, dva i po, tri puta više.
Kad pričamo o tim vrednostima, moram da priznam da ste u nečemu bili u pravu. Lakše je danas od jedne prosečne plate, gledajući paritet plata i robe, kupiti frižider ili automobil. Možda vam je ranije trebalo 500 plata za frižider, sad vam treba 300 plata. Ali, koliko puta je skuplja hrana?
Koliko puta je skuplja struja? Koliko puta su veći troškovi života? Koliko je skuplje školovanje za decu? Koliko je skuplje lečenje dece? Koliko su skuplji fakulteti? Kad to saberete i oduzmete, vidite koliko vam ostaje, mnogo manje nego pre 5. oktobra.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje šta je predlagač hteo ovim zakonom. Da li je ovde u pitanju da se postavlja neka civilna kontrola Službe bezbednosti ili da se napiše zakon koji će, eto, da stvori neku formu da se steknu uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora?
Čini mi se da je ovaj drugi razlog verovatniji, jer ovo što je ovde napisano mogu da tumačim kao da je to pisao neki početnik ili da je ovo nekome nekakav seminarski rad, a ne predlog zakona. Vidim da se gospodin ministar ne slaže sa mnom. Kasnije, po nekom drugom amandmanu malo ćemo više da kažemo oko toga kako rade naše službe bezbednosti i šta su ovi od 5. oktobra uradili sa našim službama bezbednosti.
Kada se pogleda član 8. i Kancelarija Saveta, kako oni to ovde pišu, to je neko telo koje treba da koordinira rad službi državne bezbednosti. Da li je u pitanju BIA, da li su u pitanju vojne službe bezbednosti itd.
Članovi tog saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde itd., više puta je to rečeno, pa se osniva kancelarija, jedno telo pri Vladi Republike Srbije, koje će svim ovim silnim ministrima da priprema sednice tog saveta.
Hajde i to, tehnički deo posla mora da bude, mora neko da vodi zapisnik, da fotokopira dokumentaciju, papire, da šalje pozive, i pozivar vam treba u tom savetu, jer očigledno niste dovoljno svojih ljudi zaposlili, ostalo je još ponekog da zaposlite, ali interesuju me neke druge stvari.
Kaže - kancelarija Saveta obavlja i stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta. Baš me interesuju ti pisari i ćate kako će da kontrolišu šta rade službe državne bezbednosti. Oni su mala deca za njih. Kako oni misle da uđu u službe državne bezbednosti, da ih kontrolišu i kako da ih proveravaju? Ko će to da uradi? Ne verujem da ijedan ministar u Vladi to može, a kamoli neki njihov službenik.
Za sve ove godine niste uspeli da postavite službe državne bezbednosti da rade po pravilima i kriterijumima kako vi to hoćete, jedino što ste uspeli je otpuštanje sa posla itd. da rasturite deo službi državne bezbednosti. Ali ste zaboravili na jedan drugi problem, da operativac uvek ostaje operativac, samo sada više nije pod vašom kontrolom. Za koga sad radi? To je veliki problem koji ste napravili sami sebi i nemojte da se čudite što ima više laufera. To je rezultat vašeg rada i vaše politike koju sprovodite u smislu državne bezbednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadao sam se da će gospodin ministar da bude ovde. Ali, dobro, kaže da mu je dosadno.
(Predsedavajući: Molim gospodina ministra da zauzme svoje mesto.)
Međutim, ovo što ću da kažem je više zbog građana Srbije. Ministar to zna. Moram da kažem građanima Srbije da Srbija više nema ozbiljne službe bezbednosti na bilo kom nivou, da li je u pitanju BIA, Vojno-bezbednosna agencija ili neka druga služba. Više službe bezbednosti u Srbiji ne postoje, a razlog njihovog nepostojanja jeste večiti sukob koji i dan-danas traje između DSS i DS, koja će od te dve stranke, ili Vojislav Koštunica ili Boris Tadić, da kontrolišu ove službe. Išlo je dotle da su obe službe bukvalno potpuno uništene, a sada funkcionišu samo njihovi ostaci, to je jedan od razloga.
Drugi razlog je što naša država nema strategiju - šta će sa tim službama? U pravom smislu reči nema. Znači, kada je u pitanju kontraobaveštajna služba, to više ne postoji. Više ovde ne postoje čak ni strane službe koje nas špijuniraju, možda nekog drugog ko je ovde prisutan i radi nešto. Nema više za to potrebe. Dovoljno je da vas nazovu telefonom - vi ćete sve da im ispričate. Ako im nešto nije jasno, donećete i pismeno da mogu lepo da prouče. Tako da više pravih stranih službi ovde takođe nema.
Kada je u pitanju strategija, naše službe bezbednosti to nemaju. To je neznanje političkog vrha šta će sa tom službom. Evo, na jednom primeru. Znači, naše službe treba da se bore protiv organizovanog kriminala i za to ste angažovali čak i Biju. Naše službe treba da se bore protiv terorizma, evo, angažujte koju hoćete službu bezbednosti. Ali, niste napravili strategiju šta te službe treba da rade. I to je problem.
Iz nekog straha od ljudi koji su radili u tim službama, koji nisu bili politički orijentisani, ali su bili školovani za to, imali su iskustvo, veze sa drugim obaveštajnim službama iz zemalja koje su nama prijateljski naklonjene, oterali ste iz službi.
Naše službe bezbednosti više nemaju nikakav kontakt sa drugim službama, ne postoji i sve je potpuno zamrlo. Razmena informacija, bitna za bezbednost zemlje, koju može neka druga služba da sazna, ne postoji. Sve je uništeno - iz želje da se uspostavi kontrola nad ovim službama.
Da je cilj da se uspostavi kontrola nad ovim službama, navešću vam na prostom primeru. Ko je uhapsio izdajnika, potpredsednika Vlade Republike Srbije Perišića - vojna bezbednost. Gde su ti operativci koji su ga uhapsili - proterani, a ljudi koji su njima rukovodili za vreme "Sablje" su pohapšeni. To da je tačno tako i da oni nisu više u službi, a časno i pošteno su radili posao, govori činjenica da Perišiću nikada nije suđeno.
Ko mu je pomogao da mu nikada ne bude suđeno?
(Zoran Krasić, sa mesta: Karla del Ponte)
Ne interesuju me ovi iz inostranstva. Interesuju me ovi ovde, ko mu je pomogao - Demokratska stranka. Je l' se zaklanjao iza imuniteta narodnog poslanika u Saveznoj skupštini tadašnje Savezne Republike Jugoslavije? Jeste. Je l' se zaklanjao iza imuniteta narodnog poslanika u državnoj zajednici? Mogli ste tada, ako vam je bilo neprijatno da ne bude više narodni poslanik - ponovo mu je bio uspostavljen imunitet.
Kasnije ukidate vojne sudove i prebacujete ih u sudove opšte nadležnosti, teku rokovi koji predviđaju da jednom izdajniku može da ne bude suđeno zbog zastarelosti. Je l' se sve tako desilo? Jeste. Jesu li su svi ti ljudi koji su učestvovali u hapšenju izdajnika potpredsednika Vlade Zorana Đinđića pohapšeni? Jesu. O čemu sada pričate?
Kada budete iz svih ovih činjenica koje sam malopre rekao mogli da izvučete neke pouke, verujem da nećete da pišete ovakve zakone koji su jedna najobičnija šarena laža da se nešto u državi uređuje. Najveće dostignuće naše službe bezbednosti jeste nedavno hapšenje organizovane grupe kriminalaca, pazite sada ovo, organizovana grupa koja se bavi privrednim kriminalom, znači, sofisticiranim kriminalom, gde upadaju ljudi sa fantomkama, razvaljuju se vrata, maltretiraju se porodice, deca itd.
Nemam ništa protiv. Ta gospoda, ako jesu kriva, neka odgovaraju. Javnost bi trebalo da zna da su mesec dana sedeli sa policijskim inspektorima koji su prikupljali dokazni materijal protiv njih, a onda ih u toku noći hapsili. Nemam ništa protiv da ih hapsite. Treba da hapsite kriminalce. Ali, zašto na taj način?
Da biste stvorili utisak kod naroda da država nešto radi, da biste stvorili utisak kako se država bori protiv kriminala, dok oni pravi kriminalci prolaze, opstaju, kao što su Vuk Hamović i Vojin Lazarević. To su pravi kriminalci.
Šta ste uradili sa tim policajcima koji su njih pohapsili, odnosno napisali krivične prijave? Neke ste poslali u penziju, neke premestili na radna mesta, jednostavno da bi ih naterali da daju otkaz, a neke jednostavno proterali iz službe.
Cilj je da se, eto, stvori slika u državi kako se nešto radi i kako se nešto dešava, da se narod pomalo i zaplaši. Koji je cilj? Verovatno ovi predstojeći predsednički izbori, verovatno je to u pitanju. Vama se očigledno žuri, svesni ste da vama u srazmeri sa vremenom popularnost pada, već je kasno da i sada raspišete izbore, kasno je za Borisa Tadića. Što ih pre raspišete, dame i gospodo iz DS, pre će gospodin Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.