Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Prekršili ste Poslovnik zato što niste reagovali dok je za ovom govornicom Velimir Ilić vređao poslanike SRS i sve ostale poslanike u Skupštini Srbije. Želim da se o tome u danu za glasanje izjasni Skupština Srbije. Sada bih hteo da obrazložim svoju povredu Poslovnika.

Nadam se da će kolege poslanici tada kada bude bilo glasanje o tome dobro da razmisle koje će dugme da pritisnu.
Već nekoliko godina unazad, čak i za vreme DOS-a kada je ovde bilo 176 poslanika Demokratske opozicije Srbije, onih revolucionara, još nisam video da se neko na grublji način iz izvršne vlasti, ministar, potpredsednik Vlade ili bilo ko drugi ko nije narodni poslanik, na ovakav način obraća narodnim poslanicima.
Mogu da razumem da jednostavno u toj skupštinskoj raspravi neko možda malo padne i u vatru, kaže možda neke teže reči, teže kvalifikacije, ali Velimir Ilić nije od tih. To je samo njegova gluma gde on sebe prikazuje kao velikog ministra, kao velikog političara, a u stvari tom glumom skriva svoje neznanje i lopovluk, dok je na čelu tog ministarstva. To su razlozi zašto se on ponaša tako za ovom govornicom.
I, kao ministar, ako ga neko od narodnih poslanika napadne da radi nezakonito, ovu govornicu može da koristi isključivo za to, dakle, da kaže ili da se brani da radi u skladu sa zakonom, ne da vređa narodne poslanike, prvo pojedinačno, čak i da iznosi činjenice koje nisu tačne, a onda vređa i poslanike SRS, smatrajući da je Skupština Srbije izgubila na kredibilitetu od kad postoje poslanici SRS. Onda vređa i vas sve, jer ste na isti način postali poslanici, kao i poslanici SRS, a to je na izborima.
A sva sreća što se Velimir Ilić ne pita hoće li ponovo na nekim izborima biti poslanika SRS u ovoj skupštini, a biće ih, u to sam siguran, i biće ih više od 126. Ni Velja Ilić, ni onaj Dinkić koji je zatvarao banke širom Srbije ne mogu tako lako da zatvore SRS. Videćete već na sledećim izborima.

Dame i gospodo poslanici, saslušali smo one koji su predložili ovakve zakone, one koji podržavaju zakone. Svi ova dva zakona predstavljaju kao neki veliki uspeh domaće Vlade, naše diplomatije, našeg izuzetnog geostrategijskog položaja, da ćemo na ovaj način da rešimo velike probleme u državi, da ne zaostajemo za EU, da u okruženju možemo da budemo ljudi koji ćemo biti na prvom mestu itd.
Prva stvar koja se uoči kada se čita naslov Predloga zakona jeste da su ovde potpisnice zemlje jugoistočne Evrope, Predlog zakona je od 5. maja, već tada je Crna Gora sebe smatrala državom, a sam ovakav Predlog zakona nam potvrđuje da se ova vlada nije mnogo borila za očuvanje državne zajednice, jer ovde ne piše ni državne zajednice, piše Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Kada se dalje pogleda, slažem se, ovde geografski ne može da se pogreši, ovo jesu zemlje jugoistočne Evrope, ali postavljam jedno pitanje – da li ova vlada brine uopšte o Srbima koji ne žive na teritoriji današnje Republike Srbije i o Srbima koji žive na teritoriji Srbije, ali ne uživaju zaštitu svoje države?
Savijajte glavu, vama je ovaj ugovor važniji možda od Kosova, nama iz SRS nije.
Kada ste potpisali ugovor sa Hrvatskom, da li ste postavili makar jedan preduslov o pravima Srba u Hrvatskoj i zašto se već raseljeni Srbi ne vraćaju nazad?
Smeškajte se, gospodine Prodanoviću, vama to možda nije važno, nama iz SRS jeste. Zašto niste insistirali da se u svim naseljima gde su živeli Srbi ponovo vrati struja? Jeste li to mogli da uslovite kada smo toliko važni da se bez nas ništa u ovoj materiji ne može desiti? Niste, nije vam to ni važno.
Hrvatska naizgled zbog EU stvara sliku o sebi kako je demokratska država, gde svi uživaju građanska prava. Činjenica je da nije tako, činjenica je da se pravo stanje prikriva, a vi potpisivanjem ovakvih ugovora to prikrivano stanje podržavate.
Kažete da se na izradi ovog ugovora radilo 10 godina. Mislim da se najintenzivnije radilo od 5. oktobra. Rezultat intenziviranja priprema za ovaj ugovor jeste cena električne energije.
Tada ste pričali da je tadašnja cena električne energije neodrživa, da je cena koštanja mnogo veća i da zbog te mnogo veće cene koštanja moramo narodu da skinemo kožu sa leđa. Čak je i tadašnji ministar Kori Udovički rekla – ako ljudi nemaju para da plate struju, neka prodaju svoje stanove.
Da li je u tom trenutku bio važniji građanin koji je bio siromašan ili ovakav ugovor? Vi ste se opredelili za ugovor.
To je problem koji ste platili na izborima u decembru 2003, a tek ćete da platite na narednim izborima.
Sve ono što ste obećavali u izbornoj kampanji zaboravili ste prilikom formiranja ove vlade i još jedanput ste i ona obećanja koja ste davali prilikom formiranja Vlade ponovo pogazili kada je Vlada počela da funkcioniše.
Ovde se priča o vlasništvu nad elektroenergetskim sistemom.
Slažem se da elektroenergetski sistem treba da ostane u većinskom vlasništvu Republike, ali čini mi se da ste u mnogim delovima zakasnili. Baš u ovima o kojima pričate i baš u ovim zemljama sa kojima ste potpisivali ugovor veći privatni kapital koji potiče odavde iz Srbije, a koji nije pod našom kontrolom, već je zakupio određene dalekovode i to baš strateški mnogo važne za Republiku Srbiju.
Je l′ treba da kažemo ko je to zakupio? Vojin Lazarević i Vuk Hamović. To vi znate. Oni već kontrolišu naš elektroenergetski sistem. Ne može više kilovat da uđe u Srbiju i da izađe iz Srbije, a da oni nama ne ispostave račun.
Hoćemo da se vratimo na Srbe koji žive u Srbiji, a ne uživaju zaštitu države? Ne znam da li će i to da vam bude smešno. Potpisali ste ugovor sa Privremenom misijom UN na Kosovu. Koliko ste, gospodo, i vi ovde, bar deklarativno, skakali što u nekim srpskim naseljima nema struje; da li ste se zapitali kada ste taj ugovor potpisivali? Jeste li uslovili da Srbi na Kosovu nisu građani drugog reda, da žive u Srbiji, da moraju da imaju električnu energiju?
Jeste bili spremni čak i da, barem deklarativno, Republika Srbija plati te dugove nekoj distribuciji koja postoji na Kosovu i koja eksploatiše naša energetska postrojenja. Kakav ste odgovor dobili? Od toga nema ništa dokle god Srbi ne potpišu ugovore sa kosovskom distribucijom.
Jedan od uslova jeste da prihvate i njihove tablice, njihove lične karte, da se odreknu Srbije. Kada ste razmišljali o ovom ugovoru, to vam opet nije bilo važno.
Sada ovde imamo ugovor koji je, eto, prvi pisani dokument između Republike Srbije i EU koji je obavezujući. Kolika je cena? Cena je prilično visoka, da počnemo od one najmanje štete, povećanja cene električne energije, do jedne prilično ozbiljnije – da niste zaštitili Srbe koji ne žive u Srbiji, teritorijalno ovoj, i da niste zaštitili Srbe koji žive u Srbiji, ali ne uživaju zaštitu države.
Hajde da se vratimo na ovu garanciju za Bajinu Baštu. Tehnički gledano, možemo da raspravljamo da li je ovakva investicija prvo potrebna toj hidrocentrali i da li je, ako je već potrebna, zato morala da se zaduži država.
Evo, čuli smo primer da je bivša Vlada Zorana Živkovića potrošila sto miliona dinara na nekakvu opremu koja omogućava Vladi Republike Srbije da u svakom trenutku prati građane.
Interesuje me koliko su tu zaradili ministri iz te vlade, na to nam još uvek niste dali odgovor, a smatram da možete, samo da hoćete. Ono je plaćeno iz nekih budžetskih izvora, a sada zadužujemo državu za 30 miliona evra.
Da stvar u celoj ovoj priči bude još pomalo tragičnija, baš je ta Bajina Bašta već duže problem u Republici Srbiji, ne zbog njenih tehničkih kapaciteta, mogućnosti, modernizacije, nego je predmet određene zloupotrebe.
(Predsednik: Koristićete i drugih 10?)
Koristiću i drugih 10 minuta. Znači, prilikom završavanja posla za ovu dvojicu lopuža Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su prisilili, odnosno svojim vezama uticali na EPS da električnu energiju koja je trebalo da bude isporučena Bosni i Hercegovini isporuči Srbiji iz Bugarske i zato što je tada bila podmirena potrošnja u Republici Srbiji, odnosno potrošnja bila manja od uvezene električne energije i one koju kapaciteti mogu da proizvode, baš ta Bajina Bašta je preko svojih prelivnih polja razvila svoju akumulaciju i baš sa tim novcem su i kupovani ovi dalekovodi koji su oko nas ili njihov zakup na 10, 15 i 20 godina.
Sada kada smo u jednoj ovakvoj situaciji, iako je taj Anketni odbor Skupštine Srbije nedvosmisleno dokazao... Mada se sporimo oko izveštaja, jer je navodno trebalo da bude angažovana revizorska kuća koja će izveštaj Anketnog odbora da potvrdi.
Revizorska kuća nikada nije angažovana, izveštaj nikada nije potvrđen, a ova dvojica mangupa i lopuža ostali su na slobodi i još uvek sa tim istim novcem koji je raznim malverzacijama dospeo do njih mogu da ucenjuju Republiku Srbiju.
Zašto ova vlada nije tada postupila kao što je postupila u slučaju Bogoljuba Karića, znači kada je čovek kriminalac počeo da ruši vlast onda je bilo moguće da država interveniše, a kada ova dvojica kriminalaca i dalje rade svoj posao na nezakonit način država ne reaguje. Postavlja se pitanje ko iz države sarađuje sa njima.
Evo, više nemate potrebe ni prema državnoj zajednici koju bi štitili pod izgovorom – ne treba kvariti odnose u državnoj zajednici zbog Vojina Lazarevića, pa eto neka se on provuče, važnija je državna zajednica. Eto sada više nema ni državne zajednice, i to ste ukinuli.
Znači, koji su razlozi, zašto država jednostavno ne zaštiti svoj interes, zašto ne otpočne postupak protiv te dvojice po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakonu o krivičnom postupku itd?
Imate pravo da svu imovinu koja je na nezakonit način stečena i potvrđena presudom, znači pravosnažnom presudom, imate pravo da tu imovinu plenite svuda gde god se nalazi u svetu.
Pa završite taj posao, nemojte više da državu zadužujete novcem, pogotovo kada imate načina kako da ono što je oteto od države vratite državi. Očigledno je da vi nemate nameru da tako postupite.
Potpuno razumem situaciju, pogotovo gospodina ministra, i on je u tom trenutku na određen način bio u vlasti kada se to dešavalo i izgleda mi da su to, između ostalog, razlozi zašto određeni ljudi još uvek ne mogu da budu dostupni pravdi.
Što se tiče ova dva predloga zakona, SRS će glasati protiv ovih zakona, jer na prvom mestu, kada je ovaj zakon u pitanju, zaboravljate i neke druge interese osim energetskih, koji su u ovom trenutku možda važniji. Kada je u pitanju ovaj zakon, em što ste dozvolili da država bude opljačkana, em je i cena električne energije prilično visoka pa možete iz realnih izvora da izvršite tu revitalizaciju sistema.
Pogotovo nemamo poverenje u vas kada se pogleda član 3, član 4. Voleo bih da mi neko objasni zašto to tako piše u zakonu. U članu 3. se kaže – otplatu zajma vrši EPS na račun KFW-a, u evrima. Sredstva za otplatu zajma obezbediće zajmoprimac iz sopstvenih prihoda. Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, proviziju na nepovučeni deo zajma, troškove garantovanja i prateće troškove.
U sledećem članu 4. dolazi do kolizije. Znači: "Zajmoprimac je dužan da za svrhu raspodele povoljnih kamatnih uslova zajma vrši uplate godišnjih iznosa, u dinarskoj protivvrednosti, na preostali iznos zajma, u skladu sa ugovorom člana 2. zakona. Zajmoprimac je dužan da vrši uplate sredstava iz stava 1. ovog člana u budžetski fond za finansiranje primarnih ekoloških mera u sektoru energetike, kojim će upravljati ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike."
E sad, dame i gospodo poslanici koji ćete podržati ovaj zakon, baš me interesuje da li ćete da se zapitate zašto se sredstva koja su primljena na osnovu nekog zajma ne vraćaju onome ko je dao zajam, nego se uplaćuju na neke posebne račune Ministarstvu.

Dame i gospodo poslanici, slažem se potpuno da je Skupština trebalo da raspravlja o jednom zakonu koji bi bliže definisao način finansiranja lokalne samouprave, ali isto tako pre ovog zakona je trebalo da bude u proceduri Predlog zakona o finansiranju gradova i gradskih opština, gospodine ministre, jer je očigledno da sadašnji sistem funkcionisanja gradskih opština, u skladu sa njihovim statutima, funkcioniše na politički način. Toga ste i vi svesni, čak i na republičkom nivou bilo je funkcionisanje opština na politički način.
Sada ovaj predlog zakona samo u jednom delu takvu mogućnost umanjuje, ali još uvek ministarstvo nadležno za poslove finansija i Vlada Republike Srbije mogu da protežiraju određene opštine, gde su njihovi predstavnici predsednici opština ili gde u skupštinama čine nekakvu koalicionu većinu.
Da je to trebalo da prethodi i ovom zakonu, to se vidi i po ponašanju čelnika grada Beograda, kako se neprestano doteruje, samo kozmetički, centar grada, bez nekih ozbiljnih razloga za takve investicije, dok siromašne opštine jednostavno nemaju ni osnovne civilizacijske tekovine, kao što su voda, kanalizacija, da ne pričam o putevima itd.
U samim nadležnostima i izvornim prihodima koji se vide ovde u članu 6. Predloga zakona, već u stavu 1. vidi se da Vlada Republike Srbije zadržava određena prava i to u tački 1) – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to: porez na imovinu. E sada, gospodine ministre, izađite za ovu govornicu pa kažite narodnim poslanicima i građanima Srbije koliki je procenat naplaćenog poreza na imovinu. Izađite i recite da je to porez koji se najteže naplaćuje i da je to porez čija se osnovica najteže utvrđuje.
Znači, takav vid oporezivanja, koji teško ubira prihode, vi opredeljujete za lokalne samouprave, pri tome zadržavate pravo da ste vi ti koji odlučujete o porezu na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, koji jesu deo ustupljenih prihoda lokalnih samouprava, ali procenat naplate itd. vi određujete, Ministarstvo itd.
Znači, kada su u pitanju ovi porezi, njihova naplata je prilično laka.
Da bi neko bilo kakav prenos apsolutnih prava ostvario, on mora prvo, uz neki ugovor ili sudsko rešenje, ili na bilo koji drugi način, to da ode da overi u poresku upravu, gde će da mu napišu kolika je vrednost imovine, koliko treba da plati porez, pa kad reši da to sve vlasništvo prenese na sebe moraće da dokaže, prilikom prenosa, da je taj porez izvršio. To zadržavate za sebe. Tamo gde je najteže naplatiti porez, to uvaljujete lokalnim samoupravama.
Još nešto, kada je u pitanju porez na imovinu, tu se jednostavno ponašate kao da vas je baš briga kako će lokalna samouprava to da naplaćuje. Želite da lokalne samouprave trpe posledice loše vlasti na nivou Republike. I to sa punim pravom, vi ste na vlasti u samo dve opštine od preko 120-130, tako da ćete eventualno u dve opštine da imate problema, ali neće oni morati da vrše tu naplatu toliko rigorozno, jer ćete transfernim sredstvima iz budžeta Republike Srbije taj novac da im nadoknadite.
Nemojte više da pričate o Stalnoj konferenciji gradova i opština, kako je to neko veliko i pametno udruženje koje se brine o lokalnim samoupravama, jer, nažalost, morate da priznate, hteli to ili ne, DS još uvek vrši vlast u Srbiji i tu vlast vrši baš uz pomoć G17 i DSS na lokalnom nivou. Svi koji predstavljaju Stalnu konferenciju gradova i opština su iz DS, eventualno možda ima neko iz DSS-a, možda ima neko iz G17, ali oni su ti koji određuju politiku Stalne konferencije gradova i opština.
Znači, na republičkom nivou ste navodno sa njima u svađi zbog lopovluka i kriminala prethodne vlade, Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, sada se predstavljate kao legalisti, pošteni ljudi, a u suštini zajedno sa Demokratskom strankom radite na lokalnom nivou to što ste radili i do sada na republičkom nivou.
Kada je u pitanju ta Stalna konferencija gradova i opština, ona ne bi trebalo da se meša u finansiranje lokalnih samouprava, bar ne na ovaj način kako je koncipirana i sa svojim predstavnicima koje ima.
Zašto, recimo, lokalnoj samoupravi ne opredelite neki poreski prihod koji je lakše naplatiti nego porez na imovinu? Zar nije lakše da opredelite da jedan od prihoda bude porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara?
Jer, vi oporezujete taj prihod, zadržavate isključivo za sebe, a već se vidi da u izvornim prihodima lokalne samouprave mogu da naplaćuju te iste poreze koje biste vi morali da im date kao lokalne administrativne takse i komunalne takse.
U članu 7. se kaže ... Dobar dan, gospodine predsedniče opštine Bor. U svoje ime i ime poslaničke grupe SRS, čestitam vam na izboru za predsednika opštine Bor i građanima Bora.
U članu 7. se kaže: "Stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom." Znači, tu ste dali to pravo da lokalna samouprava određuje kolika je stopa poreza na imovinu i kažete – samo ne može da donese odluku da bude veća nego što je to regulisano zakonom.
Kako će to da ima pravo dejstvo prilikom ubiranja takvog poreza? One opštine koje su siromašne i koje ne mogu da smanje poresku stopu zadržaće porez na imovinu onakav kakav je propisan zakonom. Opštine kojima se preliva, a ima i takvih, počeće da smanjuju određene poreze koji su im ustupljeni, baš zbog toga da bi stekli određene političke poene, a ne radi samog kvaliteta, odnosno poreske olakšice u interesu građana.
Na taj način imovinu koja se nalazi u manjim i siromašnim opštinama još više obezvređujete, pogotovo kada je u pitanju nepokretna imovina, jer takvu ne možete da selite iz opštine u opštinu, ona još više gubi na svojoj vrednosti, dok je imovina koja je u opštinama koje imaju bolju finansijsku situaciju još skuplja.
Bolje bi bilo, ako želite da pomognete lokalnim samoupravama koje su zadužene da se brinu i o privredi u svojim sredinama i da im omoguće normalno funkcionisanje svojom politikom na lokalnom nivou, da ste, kao što ste lepo razmišljali na republičkom nivou da smanjite porez na dobit na 10%, zašto taj porez ne ustupite lokalnim samoupravama. Na taj način stimulisali biste investitore da investiraju u onim opštinama gde je porez na dobit niži.
Da ne kažemo da bi baš te siromašnije opštine i te kako bile zainteresovane da takav jedan vid oporezivanja smanje, da bi privukle potencijalne investitore, zaposlile svoje građane i rešile velike ekonomske, socijalne i druge probleme na teritoriji opštine, a ne porez na imovinu koji je, u principu, najteže naplatiti.
Znači, očekujete od predsednika opština, od nekih drugih, da se šunjaju ljudima oko kuće i da proveravaju kolika im je kvadratura, da vrše popis njihove imovine, da bi mu odredili poresku osnovicu. Uradite vi to, gospodine ministre, zato jeste ministar. Neka to radi Republička poreska uprava, zato i postoji.
Dalje, kaže se u članu 15: "Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina". Gospodine ministre, vi to već oporezujete. Imamo porez na držanje, upotrebu i nošenje dobara. Hajde sada da lokalna samouprava, zato što nema pravo da raspolaže tim porezom, uvodi lokalne takse.
Tu je još držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. Isto, gospodine ministre.
Znači, postoji porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara i hajde sada i lokalna samouprava da u tom delu razreže komunalne takse, a vi taj porez ubirete i onda izlazite za ovu govornicu i tvrdite kako je budžet Republike Srbije u suficitu, ima više para nego što mu treba, a taj višak para je nastao tako što je lokalna samouprava prisiljena, jer nama pravo na raspolaganje tim prihodom, da uvodi takse. Jednostavno, taj prihod se pravi dranjem kože sa leđa poreskih obveznika.
Dalje – držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. Znači, opet regulisano porezom na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Zatim – držanje restorana. U članu 15. tačka 8) kaže – držanje kućnih i egzotičnih životinja. Baš bih voleo da vidim da li će neko da juri papagaje i kanarince po kućama. Ili mačka, teško je za mačku utvrditi čija je. To je jedino mogao utvrditi Vojislav Koštunica.
Dalje: "Vlada će utvrditi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tačke 1), 2) i 3) ovog člana, na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje komisije za finansiranje lokalne samouprave".
Lokalne komunalne takse – iz tačke 1) je isticanje firme na poslovnom prostoru; 2) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave; 3) držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina.
Gospodine ministre, recite mi u kojoj se to opštini desilo da se pojedinačno za firmu određuje kriterijum, znači, pojedinačni kriterijum za određivanje jednog korisnika poslovnog prostora koji će da istakne svoju firmu? Valjda se to uređuje za sve, nema tu povlašćenih, nema tu onih kojima posao dobro ide, pa hajde više novca da im uzmemo, nema onih kojima posao slabije ide, njima nećemo ništa ili ćemo manje da uzimamo. Takva akta se donose za sve, ne za pojedinca.
Obrazloženje koje ovde dajete je u najmanju ruku smešno. Ovo ipak treba da se ostavi lokalnoj samoupravi da ona to određuje. Kakva Stalna konferencija gradova i opština i Ministarstvo! Sa jedne strane pričate o decentralizaciji, a ovde čak i na njihove izvorne prihode, koji su do sada bili isključivo u njihovoj nadležnosti i sami su određivali iznose komunalnih taksi, sada vi kažete – ne, to više ne može, ta priča o decentralizaciji ne važi, sada ćemo mi da vam određujemo i to, vi možete samo nula, a mi najviše.
Dalje, u članu 32. kaže se: "Lokalni organ uprave nadležan za finansiranje vodi evidenciju o prihodima ostvarenim od zakupa po korisnicima". Pa se u sledećem stavu kaže: "Prihodi iz stava 1. ovog člana koriste se za kupovinu, izgradnju, tekuće popravke i održavanje zgrada i objekata i nabavku i održavanje opreme".
Gospodine ministre, to je ona priča sa početka mog izlaganja. To možete u opštinama koje nisu gradske. Šta ćemo u gradskim opštinama, kada one iz tih prihoda obezbeđuju plate za zaposlene u opštinama i organima uprave? Kako ćemo sa njima? Nemamo zakon o finansiranju gradskih opština. Znači, da se Bogdanović ne ponaša kao monarh, može na bilo koji način da opredeljuje sredstva opštinama u kojima je on na vlasti, a u opštinama gde nije da ne opredeljuje nikakva sredstva. Sad i za prihode koji su izvorni prihodi takvih gradskih opština opredeljujete im gde će ti prihodi da se troše. Jednostavno, na taj način možete da dovedete da lokalna samouprava u gradskim sredinama prestane da funkcioniše.
Dalje, u članu 35. se kaže – jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji: 1) porez na dohodak građana, i to na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalne delatnosti, nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica.
Dalje – Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, i to: godišnja naknada za motorna vozila, naknada za zagađivanje životne sredine, naknada za izvađeni materijal iz vodotoka, naknada za korišćenje šuma, naknada za korišćenje voda itd.
Gospodine ministre, sve ove naknade i poreze ili ne uplaćujete u odgovarajućim iznosima ili uopšte ne uplaćujete, pogotovo kada su u pitanju naknade za korišćenje šuma, jer tu "Srbijašume", koje vi kontrolišete kao politička stranka, nikome ništa ne uplaćuju, niti Republika Srbija vrši refakciju bilo kakvog prihoda lokalnim samoupravama, iako ta ista javna preduzeća eksploatišu i lokalne puteve i uništavaju ih i ne učestvuju u održavanju takvih puteva. Znači, ovo je samo navedeno forme radi, da se zamažu oči.
Ili kažite u zakonu – porez na dohodak građana, i to od samostalne delatnosti 100%, 90%, 80 ili 70%, kao što ste to pokušali da rešite u članu koji reguliše transferna sredstva lokalne samouprave.
Još nešto, gospodine ministre. Vratićemo se posle, kada bude bila rasprava o pojedinostima, na ovu Stalnu konferenciju i na ovakav način finansiranja lokalne samouprave.
Vidite kakvu prevaru sprema Mlađan Dinkić. Godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Poslednji podatak republičkog organa nadležnog za poslove statistike iz 2004. godine, on je manji od predviđenog za ovu godinu za 600 milijardi dinara.
Izračunajte, 600 milijardi dinara puta 1,7%, pa ćete videti da Mlađan Dinkić na ovaj način zakida lokalnim samoupravama između devet i deset milijardi dinara, a ovamo priča o nekom pravednijem načinu finansiranja lokalne samouprave.
Gospodine ministre, mi smo u svojim amandmanima tražili da se reguliše do kog dana nadležni organ za poslove statistike mora da objavi podatak za prethodnu godinu. Imajući u vidu da sva preduzeća i sva pravna i fizička lica koja se bave bilo kakvom delatnošću ili fizička lica kroz kumulativne poreske obračune, a pravna lica 28.2. u tekućoj godini treba da podnesu završni račun za prethodnu godinu, sa ovim informacionim sistemom koji ima i poreska uprava, i NBS i Agencija za privredne registre, nadležni organ za poslove statistike treba da objavi podatak najviše za tri meseca od dobijanja ovakvih podataka, tako da mu treba stvoriti i zakonsku obavezu, da ne bismo na ovaj način pljačkali lokalne samouprave.
Treba stvoriti zakonsku obavezu, pogotovo imajući u vidu prihode iz budžeta za tu delatnost koju on obavlja i pogotovo imajući u vidu da je on u funkciji Vlade Republike Srbije koja treba da nam zamaže oči kako se živi bolje od kada je ova vlada na vlasti. Zato zbog svih ovakvih nepravilnosti, koje su u samom zakonu, SRS neće glasati za ovaj zakon.

Tražio sam pravo na repliku. Da bismo se razumeli, kada mi je gospodin sa govornice pričao rezultate izbora u Velikoj Plani, možete da proverite u stenogramu. Slažem se sa ovim što su moje kolege prethodnici ovde izneli, ali morate da shvatite jednu stvar, da se mnogo za ovom govornicom govorilo i raspravljalo, recimo, i o skijalištima, a referendum u Crnoj Gori se pripremao.

Hvala. Znači, sad imam tri minuta, počev od sada. Prvo, ne bih se hvalio nekim suficitima koji su bili ostvarivani prilikom promene vlasti ili suficitom u godinama koje su iza nas.
Prva stvar koju je DOS uradio kada je došao na vlast bilo je uvođenje izmena i dopuna zakona o porezu na robe i usluge, gde je tada prvi put uvedeno da se oporezuju po opštoj stopi od 20% ne samo usluge, već i životne namirnice. To su ti prihodi koje su lokalne samouprave ostvarivale u tom periodu i odatle taj višak prihoda o kome se priča.
Isto tako, sve lokalne samouprave gde je DOS došao na vlast na zasedanjima skupština opština su donosile odluke o povećanju komunalnih taksi, naknada za građevinsko zemljište itd. Znači, nisu ostvarili povećanje prihoda po osnovu naplate ili nečega drugog, nego isključivo povećanjem taksi koje su bile u nadležnosti lokalne samouprave.
Ne bih se toliko radovao, da sam predsednik opštine, zbog toga što će jedan deo posla koji radi republička Poreska uprava da radi lokalna samouprava, jer je to deo poreza koji se najteže naplaćuje, koji je skoro nemoguće naplatiti u nekom visokom procentu, imajući u vidu kakav je sada ekonomski i socijalni status i kakva je situacija u državi, i taj najgori i najprljaviji deo posla daje se lokalnim samoupravama da to rade.
Da ne pričamo da neće doći do smanjenja broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, odnosno u republičkoj Poreskoj upravi, jer jedan deo radnika koji sada radi u republičkoj Poreskoj upravi radi na dva ili tri posla, tako da će doći do potrebe zapošljavanja novih radnika i u republičkoj Poreskoj upravi i u lokalnoj samoupravi.
(Predsednik: Molim vas, završite gospodine Arsiću.)
Tako da ne bih toliko hvalio ovakav predlog zakona, pogotovo što oni prihodi koji se najlakše naplaćuju i koji se, navodno, ustupaju lokalnim samoupravama, ustupa se samo jedan deo prihoda po volji ministra, a ne zakonom. Dajte vi kao izvorne prihode lokalnim samoupravama, recimo, porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara, pa ćete videti koliko će lokalne samouprave da ukidaju takse i da će sasvim lepo moći da se izdržavaju od tog prihoda. Za sada se od tog prihoda izdržavaju samo agencije koje ova vlada otvara.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ovaj zakon, ne zato što smo protiv slobodnih zona, već ima nekoliko razloga zašto ćemo glasati protiv.
Prvi je: kada je pisan zakon, bez želje da nekoga uvredim, zakon je tehnički loše urađen. Dakle, ima mnogo tehničkih nedostataka, mnogo toga je nedorečeno u samom zakonu.
Evo, pre nekoliko minuta je pomenuto, u članu 14. u stavu 1. se kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa."
Mislim da zakonski mora da bude regulisano koji su to predstavnici nadležnih organa, i nije samo da ministar daje formalno saglasnost, nego on daje saglasnost na predlog komisije koju on obrazuje.
Dakle, ministar obrazuje komisiju i daje saglasnost na njen predlog. Nema potrebe za takvom komisijom, jer će on to odraditi i bez nje. Znači, organ izvršne vlasti je tu nadležan.
Možemo da pogledamo i kada je u pitanju uprava za slobodne zone. Znači, obrazuje se uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljanje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona. Upravom za slobodne zone rukovodi direktor.
Ko sada imenuje direktore i na čiji predlog? Hoće li to opet da bude neka komisija koja se obrazuje iz nadležnih organa ili će jednostavno ministar nadležan za poslove finansija dekretom da imenuje direktora, ili će to da radi predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ko će da imenuje direktora?
To su stvari tehničke prirode, ali izuzetno važne u ovoj oblasti, jer iskustvo koje imamo sa vama od kada ste na vlasti je da vi jedino možete da vladate onako kako je u interesu građana samo ako ste zakonski sprečeni i ako zakoni nisu nedorečeni i ne mogu široko da se tumače.
U članu 17. kaže se: "Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe. Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog člana korisnik prijavljuje nadležnoj carinarnici.
Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja." Tu se podrazumeva verovatno neki tehnološki postupak.
"Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja."
Sada izvinite, gospodo, ovo je ipak previše široko tumačenje, pogotovo u ovom poslednjem stavu, jer roba koja se ispituje, atestira i marketinški prezentira na teritoriji Republike Srbije napušta definitivno slobodnu zonu.
Da li je nekim posebnim zakonom regulisano koliko to može biti robe?
Recimo, Zakonom o porezu na dodatu vrednost kaže se – ministar nadležan za poslove finansija će doneti uredbu koja će da dozvoli koliko to robe može da bude iskorišćeno u reklamne svrhe, svrhu poklanjanja, reprezentacije itd. Da li ima to negde ovde? Nema.
Da li pišu rokovi u kojima treba roba da se vrati u slobodnu zonu ili iz slobodne zone da se vrati na teritoriju Republike? Ne.
Imamo sada zakon u proceduri o deviznom poslovanju koji kaže – ako u roku od 180 dana za robu koju izveze sa teritorije Republike ne donese devize u zemlju kazniće se čak i kaznama zatvora, ili ako je platio unapred robu, a nije uvezao u roku od 180 dana kazniće se kaznom itd. Toga nema. Ko nama garantuje da će to da se vrati nazad tamo odakle je i steklo određenu povlasticu? Nigde.
Kakvo nam je iskustvo sa vama? Evo kakvo, da se vratimo malo na onu aferu oko štete koja je naneta Elektroprivredi i NIS-u. Reč je o mazutu koji je kupljen od NIS-a za potrebe izvoza.
Bio je oslobođen svih poreza, svih dažbina, sačekao je tri ili četiri meseca u carinskom skladištu i nije napustio teritoriju Republike. Samo je promenio deklaraciju, postao je uvozni mazut i naplaćen je po dva ili tri puta većoj ceni nego što je nabavljen, pa je čak i carina zaračunata, koja nikada nije stvarno obračunata i prikazana carinskim organima.
Tako to izgleda kada se zloupotrebljava neko pravo. Gde su akteri te afere? Na slobodi. Ko je za to kriv? Vlast. Ko sprovodi ovaj zakon? Ta ista vlast.
Zato, kada su ovakvi zakoni u pitanju, gde su moguće zloupotrebe, zakoni ne smeju da budu tehnički nesavršeni i nedorečeni.
Ili, kažete da je Uprava carine nadležna jednim delom za kontrolu ovog zakona, znači, sva roba koja uđe i izađe predaje se Upravi carine.
Zašto još uvek navodno postoji monopol Republike Srbije, odnosno NIS-a na preradu nafte i naftnih derivata? Obrazloženje za takvu jednu uredbu je bilo da država u to vreme još uvek kriminalizovanu, korumpiranu carinu ne može da kontroliše, pa iz tih razloga uvodi jednu takvu uredbu. To je ta ista carina, nije se ona bitno menjala.
Šta je sa određenim firmama koje su, pod izgovorom da uvoze polovnu i neispravnu robu, mimo carinskog postupka uvozile i plasirale na teritoriju Republike Srbije kao robu široke potrošnje, a niko nikada nije ni jednim jedinim postupkom utvrdio da je reč o polovnoj robi i tehnički neispravnoj?
Čak su oni koji su sprečavali da se takva kontrola uradi i dan-danas na odgovarajućim visokim funkcijama u carinskoj upravi.
Zašto nadležni carinski organ u takvom slučaju ne postupi po službenoj dužnosti, pa napiše krivičnu prijavu, nego prosledi u MUP, a tamo se gurne negde u fioku i ostane?
Tako izgleda kada vi sprovodite zakon.
Zato SRS ne veruje vama da ćete jedan ovako tehnički nedorečen zakon, koji može široko da se tumači, da sprovodite u skladu sa onim namerama koje ste proklamovali ovde u ovom obrazloženju. Čini mi se da će namere i interesi biti isti kao interesi onih koji su manipulisali i strujom, i naftom, i naftnim derivatima, i uvozom naftnih derivata i prodajom ove robe, navodno polovne ili tehnički neispravne. To su razlozi zašto SRS neće glasati za ovakav vaš zakon.

Dame i gospodo poslanici, voleo bih kada bi moj prethodnik malo više pričao o zakonu, a ne ogovarao lokalne samouprave, jer tamo kad god nešto začačkamo kada je u pitanju nedozvoljena gradnja ili kako su određeni građevinski objekti dobili građevinske dozvole, dođemo do njegovog, kako kaže, pobratima Saleta Isakovića, bivšeg direktora Direkcije za izgradnju.
Svi su ti objekti dobili dozvole dok je gospodin Slavoljub Matić bio predsednik SO Požarevac, pa je čak i kod nekih objekata legalizovan samo jedan sprat. Ne mogu da se setim ko je bio vlasnik makar jedne prostorije na tom spratu.
Kada su u pitanju te nepravilnosti, nemojte, gospodine Slavoljube Matiću, da nas učite o tome kako možete da dobijete upotrebnu dozvolu za prizemlje, a ne možete za sprat. To je izuzetak u Zakonu o planiranju i izgradnji. Još da kažemo da ste vi tu imali lokal, pa je verovatno bio taj razlog.
Evo, da pročitamo rešenje: "Odobrava se upotreba dela objekta poslovni prostor u objektu poslovno-stambenog centra, ulica Moše Pijade, Požarevac, koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole broj 04-3518/2000, od 27. 12. 2001. godine, izdate od nadležnog organa SO Požarevac". Gospodine Slavoljube Matiću, u to vreme ste bili predsednik Skupštine opštine.
(Slavoljub Matić, sa mesta: Šta je greh?)
Greh je, baš ako hoćete, kaže "dela objekta", a to ne može niko drugi, izgleda mi samo vi, jer još nisam video da neko dobije dozvolu za jednu sobu, osim predsednika opštine, ali pod uslovom, to nisam pronašao u Zakonu o planiranju i izgradnji, da se zove Slavoljub Matić.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, vratite se temi, jer nije uputno da vodite dijalog sa poslanicima.)
Što se samih zakona tiče i poreskih rasterećenja, kako to kaže ministar, gospodine ministre, moram da primetim da vi izuzetno optimistički nastupate i ovde nama predstavljate poreska oslobođenja. Reč je o tome da se samo u jednom delu jedne osmine poreza koji se plaća na plate i na zarade napravi ušteda, kako vi to rekoste, od 31 milijardu dinara.
Mene interesuje koliki je prihod budžeta Republike Srbije po osnovu tih poreza? Ispada da je prihod po osnovu tih poreza i doprinosa 240 milijardi dinara ili 50% ukupnih budžetskih prihoda u državi. Uzmite najobičniji digitron, papir i olovku, pa ćete da vidite da to nema nikakve veze sa onim što je stvarno u samom Zakonu o budžetu, na prihodnoj strani itd. Izgleda da je to manir ove vlade, da se ona stalno nešto hvali i da stalno daje određene poreske podsticaje, odnosno smanjenje poreza.
Kada se još malo bolje razmisli, to mi liči na onu priču kada je u pitanju poskupljenje nafte i naftnih derivata. Pomalo stidljivo se najavi poskupljenje od sedam, osam ili deset dinara, poskupe nafta i naftni derivati, a onda se odjednom pojavi ministar Dinkić i kaže - skidamo jedan dinar, pojeftiniće gorivo. Tako ste i vi ove poreze doneli, da li ste tada bili u DOS-u ili ste u ovom novom malo skraćenom DOS-u, ali sva poreska opterećenja koja imaju građani Srbije nastala su vašim dolaskom na vlast.
Sada se hvalite budžetskim suficitom, a nećete da kažete odakle taj budžetski suficit. Nećete da kažete da je budžetski suficit zato što ste uveli porez na mleko, na vodu, na pelene, na hranu za odojčad, na poljoprivredni repromaterijal. Nećete da kažete da je višak sredstava u budžetu, kako vi to kažete suficit, nastao time što ove male individualne poljoprivredne proizvođače terate da plaćaju PDV ili da se registruju kao zanatlije, fizička lica, da bi obavljali poljoprivrednu delatnost.
Uopšte ne dovodite u pitanje da li on to sa svojih četiri ili pet hektara, kojima želi da obezbedi sebi životnu egzistenciju, može da dozvoli jedan takav luksuz da bude registrovan kao fizičko lice, da vodi poslovne knjige, da obračunava refakciju PDV-a itd, pogotovo što su to mala domaćinstva, koja čak od te refakcije, za njih je to značajan iznos, ali samo mogu da plate lice koje bi obavljalo njihove poslove u vezi te same refakcije.
Dalje, kada su u pitanju ovi iznosi koje povećavate i koji su oslobođeni poreza na dohodak građana, vi ste u samom porezu na dohodak građana, koji ste naveli za lica koja primaju velike zarade, stavili odredbe da se taj iznos poreza na dohodak usklađuje godišnje i taj iznos ste vezali za četvoromesečnu, odnosno po ovom predlogu zakona za tromesečnu zaradu, pa ste išli šest ili osam ili koliko već posto. Mene sada interesuje zašto u samom Predlogu zakona nema gde su poreska oslobođenja, da se iznosi usklađuju na osnovu neke inflacije ili rasta zarada itd. Oni su fiksni i oni ne mogu da se menjaju, osim ako zakone ne uđe u proceduru za izmene i dopune zakona.
Mi smo podneli amandmane. Kažete da otkad ste vi došli na vlast, da je rast zarada veći od rasta cena troškova života i rasta cena na malo. Mi nismo hteli da se vežemo za rast zarada, kažete da je on veći.
Evo, tražili smo našim amandmanom da se ovi iznosi usklađuju tromesečno sa iznosom rasta cena troškova života.
Samim prihvatanjem ovog amandmana, interesuje nas da li biste na taj način sebi i građanima dokazali da je inflacija manja od zarada.
Međutim, pošto znamo da je statistika samo metoda, i da od te statistike može mnogo toga da se iskrivi i da ne odgovara činjeničnom stanju, sumnjamo da će ovo tako da se završi.
Dalje, kažete da, kada su u pitanju poreska oslobođenja na novozaposlena lica, i očekujete veće prihode iz privatizacije.
Evo kako to izgleda kada Mlađan Dinkić očekuje veće prihode od privatizacije. Pa se kaže u članu 9a, novom članu: ne plaća se porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koja se isplaćuju fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu do 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Znači, oslobodili ste socijalni program za lica koja ostanu bez posla do 200 evra. A šta ako poslodavac jednostavno u tom svom socijalnom programu ili prihodu od privatizacije bude veći od 200 evra, čovek je ostao bez posla?
E pa moraće da plati porez, iako mu niko ne garantuje egzistenciju i novo zaposlenje. Tako piše, vi sada možete da tumačite kako god hoćete, čitam ono što piše.
Dalje, kažete za ove podsticaje za novootvorena radna mesta, odnosno za novozaposlena lica. Pa se kaže da ste tu rešili da zbrinete lica do navršenih 30 godina života ili za lica koja imaju više od 45 godina života.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, a šta ćemo sa licima između 30 i 45 godina?
Slažem se da za pripravnike treba imati u vidu nova radna mesta, slažem se i za lica preko 45 godina, ali ne zaboravite da su lica između 30 i 45 godina radno najsposobnija lica i mislite da će oni samo zbog toga vrlo rado da budu primani na posao.
Šta ćemo sa licima, gospodine ministre, koji su u postupku privatizacije ostala bez posla, a ne ispunjavaju jedan od ovih uslova? Da li država uopšte razmišlja o tome kako njih da zbrine ili državu interesuje samo ovaj deo koji kaže da se oslobađaju plaćanja poreza do 200 evra za svaku godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Da li lica koja su ostala bez posla treba sama da se snalaze ili država i kroz ovakve zakone treba o licima koja ostaju bez posla u postupku privatizacije da brine?
SRS je napravila jedan amandman na ovaj član zakona, kako zakona na porez na dohodak građana, tako i na Predlog zakona za obavezno socijalno osiguranje i smatramo da je naše rešenje koje je ponuđeno mnogo bolje nego ovo koje se nalazi u Predlogu zakona od strane Vlade Republike Srbije. Znači, nijedno od ovih oslobođenja poreskih nismo se odrekli u tom amandmanu, čak smo dali i povoljnija poreska oslobođenja u tom amandmanu, ali smo vodili brigu i o licima koja su ostala bez posla u postupku privatizacije.
Pa isto tako, kada budete dobili te amandmane, pažljivo ih pročitajte, jer je dosadašnja praksa da ste prilikom čitanja tih amandmana na sednicama Skupštine ih odbijali, a u nekim kasnijim izmenama i dopunama zakona prihvatali takva rešenja.
Dalje, kada je u pitanju zarada i oporezivanje zarade, tu ste smanjili na iznos sa 14 na 12% i sada mene baš interesuje da li je to u stvari taj novi deficit u budžetu u iznosu od 31 milijardu dinara, a tvrdim da to eventualno može da smanji prihode budžetske za četiri do pet milijardi. Ili očekujete da toliko novih radnih mesta bude u Srbiji da će jednostavno da dođe do određenih ušteda poreskih obveznika u iznosu od 31 milijarde. Međutim, novootvorena radna mesta nisu planirana u prihodu budžeta, tako da to o čemu pričate i da je ta ušteda od 31 milijarde čisto samo politička priča jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Kada su u pitanju, kako vi to kažete, zarade i porez na dohodak građana, tu ste napravili sad pazite ovo, napravljena je podela građana na one koji imaju velike plate i one koji imaju male plate. Slažem se, podela treba da postoji. Oni koji imaju male plate plaćaju porez u iznosu od 12% prilikom isplate zarade.
E, sad se uvodi porez na one koji imaju visoka primanja i zove se to kao jednogodišnji ili jednokratni porez na dohodak građana za godinu i kaže se da je ona do sad bila 10%, pod uslovima da neko primi platu veću od milion i 200.000 dinara, itd. E sad, da biste se opet na određen način politički dodvorili biračima, kažete uvodite veći porez na one koji imaju veću zaradu.
Taj porez je već uveden, ali ste vi izgleda mi napravili samo podelu na one vrlo bogate i bogate i ne vidim gde je tu poresko rasterećenje kada je tu u pitanju onaj najbrojniji i najsiromašniji sloj građana i ne vidim koliki su prihodi iz budžeta Republike Srbije po osnovu poreza na dohodak građana, koji se plaća po stopi od 10%. Baš me interesuje koliko je to u budžetu Republike Srbije novca i koliko ima tih milionera ili milijardera u Srbiji. Izađite jednom pa kažite za ovom govornicom.
Dalje, ovde samo ima još tehničke kozmetike kada su u pitanju plaćanja za estradne umetnike.
Znači, do sada su plaćali jednom mesečno, sad mogu da biraju jednom u tri meseca. Sad vas pitam, gospodine ministre, a zašto to ne uvedete i za STR, SZR, SUR, zašto to ne uvedete za sva fizička lica? Da plaćaju porez tromesečno, jer i oni ostvaruju neki prihod od svoje delatnosti koji je često manji nego određenih estradnih zvezda. Pa, dajte i njima poreske olakšice, pogotovo kako kažete da stalno u budžetu imate viška novca.
I sa tom klimom kada su u pitanju investicije itd, gospodine ministre, donosite nam podatke iz zemalja koje su ekonomski razvijenije, nažalost neke to i nisu bile do vašeg dolaska na vlast, na zemlje gde je veći životni standard, donosite nam podatke iz zemalja odakle narod može da plati te poreze. Nije realno da se mi upoređujemo sa takvim državama, pa makar one bile u našem okruženju.
I jedno pitanje, gospodine ministre: kada ćete konačno, kada je u pitanju porez na dodatu vrednost, a to je porez koji najviše opterećuje građane Srbije i sve poreske obveznike, da smanjite u neke prihvatljivije granice za građane Srbije, pogotovo kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači koji su najopterećeniji ovakvom jednom poreskom politikom koju vodi ova Vlada, pogotovo iz oblasti finansija koju vi lično vodite?

Dame i gospodo poslanici, u amandmanu koji je u ime SRS podneo narodni poslanik Branislav Rankić traženo je da se deo teksta u član 8. briše.
Taj stav 3. glasi: "Ako aktom Vlade nije drugačije određeno, odredbe ovog zakona ne primenjuju se:
1) na prenos svojine bez naknade na akcijama koje su izdale banke, sa teritorije državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koji su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba;
2) na trgovinu akcijama koje su izdale banke kada je zakoniti imalac tih akcija Republika po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između SRJ", opet prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba;
3)"na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada je zakonit imalac tih akcija Republika;
4) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada je u skladu sa zakonom, zakoniti imalac tih akcija Agencija za osiguranje depozita;
5) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastila Agencija za osiguranje depozita, da u njihovo i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu" (ima još dve tačke).
Znači, podnet je amandman da se ovaj deo teksta briše. U obrazloženju amandmana piše: "Ovakva diskriminacija predviđena u stavu 3. ovog člana isključivo služi za dalje prikrivanje zloupotreba Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa i omogućava privilegovanim krugovima da se i dalje bogate".
U obrazloženju bi još moglo da stoji da je odredbama člana 8. u stavu 3. Republika Srbija povlašćena prilikom trgovine određenim akcijama ili hartijama od vrednosti, kako god hoćete.
U obrazloženju zašto je ovaj amandman odbijen kaže se: "Amandman se ne prihvata. Ovom odredbom se omogućava Republici Srbiji da, u slučaju kada je ona zakoniti imalac akcija, izabere najpovoljniji metod trgovanja svojim akcijama". Valjda je svim učesnicima na tržištu cilj da izaberu najpovoljniji metod trgovanja svojim akcijama.
Dalje, narušava se i član 3, koji kaže: "Opšta načela ovog zakona su sledeća: 1) svi akcionari ciljnog društva imaju ravnopravan položaj u postupku preuzimanja; 2) manjinski akcionari mogu pod istim uslovima kao i većinski akcionari da prodaju svoje akcije ponuđaču; 3) akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni" itd.
Znači, cilj ovog zakona je da se obezbedi ravnopravan položaj svima koji trguju akcijama. Šta sada ovde imamo? Ovde imamo da je Republika povlašćena. Kako to izgleda u praksi?
Prvo me čudi zašto se ovde stalno spominju Pariski i Londonski klub, kada pre nekoliko meseci, doduše, dok su još bili zajedno, Mlađan Dinkić i Miroljub Labus seku nekakve torte, neki veliki uspeh, neke silne milijarde otpisane, a što od Pariskog i Londonskog kluba.
Odakle sada to u zakonu? Ili ste taj zakon napisali ranije, pa neka sada prođe u proceduri ili nekog ozbiljnog i pravog otpisivanja nije ni bilo. Možda je otpisan dug koji, u stvari, nije ni mogao da se pripiše Srbiji, nije moglo da bude pravnih lica sa teritorije Republike Srbije.
Dalje, ovo se odnosi na pravna lica i banke sa teritorije SRJ. Koje banke? One banke što ste ih zatvorili, koje su u postupku stečaja i likvidacije, one banke kada im je Mlađan Dinkić oduzimao dozvolu za rad sa obrazloženjem – ukoliko te banke budu morale da vrate svoje dugove, doći će u pitanje stabilnost nacionalne valute, doći će u pitanje ekonomija države itd. Obrazloženje za ukidanje tih banaka je bilo to.
Obrazloženje je bilo da više ne priznajemo dugove tih banaka, to je bilo dok je Mlađan Dinkić bio guverner Narodne banke, a kada je postao ministar finansija, donosimo zakon gde država preuzima dugove tih banaka. Hajde da razumem da država preuzima dugove banaka po osnovu štednje građana, depozita po viđenju, ugovora o depozitu itd. kada su u pitanju građani. Ne, država preuzima sve obaveze, pogotovo prema Pariskom i Londonskom klubu. Obrazloženje je bilo - da zaštitimo građane. Od koga? Od Pariskog i Londonskog kluba? Na čiju štetu? Na njihovu štetu.
Dalje, hajde da se podsetimo kako to izgleda kada država emituje svoje akcije, kako to izgleda kada država prodaje svoje banke, kako to izgleda kada jedna određena banka, koja u početku ima samo registraciju, odnosno dozvolu za rad i saglasnost Narodne banke, koju je potpisao tadašnji guverner Mlađan Dinkić, jednu kancelariju ovde u Beogradu, verovatno jedan sto, jednu stolicu, jedan telefon, odjednom postaje državna banka sa većinskim državnim kapitalom. U redu.
Odjednom se gasi Zavod za obračun i plaćanje Narodne banke Jugoslavije tada, poslovanje prelazi u poslovne banke, odnosno finansijske transakcije rade sada poslovne banke i gle čuda - Nacionalna štedionica ulazi u sve veće filijale Narodne banke tadašnje Jugoslavije. Treba li da se kaže da je taj prostor bio ekskluzivan. Obično su zavodi za obračun i plaćanje bili u najužem centru gradova. Obično je vrednost tog poslovnog prostora bila višestruko veća nego u nekim drugim, možda malo daljim delovima određenih centara.
Postavlja se pitanje šta je sa infrastrukturom Zavoda za obračun i plaćanje, koji je, niko to ne može da spori, pogotovo ne ovi iz Ministarstva i iz Narodne banke, bio jedan od najboljih na svetu kada je u pitanju platni promet; da su svi bili međusobno povezani računarski, da je, maltene, onog trenutka kada predate nalog za isplatu, tog trenutka novac bio na računu poverioca.
Šta je sa tom infrastrukturom? Nasledila je Nacionalna štedionica.
Onda odjednom Nacionalna štedionica postade privatna banka. Vlasnici Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Zašto? Prodao Đelić kaže Dinkić. Pa prodao je Đelić, a sa neprihvatanjem ovog amandmana može bilo ko da je proda.
Kako je izgledalo, sada kada pričamo o preuzimanju akcionarskih društva, kako je preuzeta sada Nacionalna štedionica koja je u većinskom privatnom vlasništvu, a u manjinskom državnom od Euro banke. Zašto tada pod jednakim i istim uslovima nije prodat i državni deo kapitala?
Postoje dva razloga, jedan je onda bi nominalna vrednost akcija bila mnogo manja. Trebalo je još gospoda Vuk Hamović i Vojin Lazarević da zarade. Sada postavljam pitanje, nema ovde ministra i ovi zakoni imaju dva ovlašćena predstavnika predlagača, nema ni Dinkića, nema ni Bubala, baš me interesuje da li je pod istim uslovima, znači po nominalnoj vrednosti jedne akcije prodat i državni kapital Nacionalne štedionice, po istoj ceni i po istom rangu kao i onaj deo kapitala koji su prodali Vuk Hamović i Vojin Lazarević?
Niko za to ne odgovara, a odredbama ovog zakona se predviđa da, ukoliko neko kupi većinski deo nekog akcionarskog društva i stiče pravo na upravljanje, obavezan je i onaj preostali po istoj ceni da kupi, najmanje po istoj ceni. Da li su te odredbe ovog predloga poštovane? Ako nisu, zašto onda sada imamo ovaj zakon?
Je l' se čekalo sa ovim zakonom od 14. decembra, da se on sada nađe u primeni kada se završi posao?
Znači polako, ali sigurno jedno društvo kriminalaca završava posao, prvu fazu, privodi je kraju, znači zatvara finansijske konstrukcije, briše tragove iza sebe. Sada ćemo da radimo po nekim drugačijim pravilima, a ako posao krene loše, moći ćemo opet, u skladu sa zakonom, da kupujemo akcije mimo odredbi zakona, mimo onoga što važi za sve ostale akcionare, ako je to aktom Vlade dozvoljeno.
Pa ne može više ni Mlađan Dinkić, niti bilo ko u ovoj državi da ima veća ovlašćenja na tržištu, koje treba da bude slobodno, od bilo kog drugog učesnika. Kada vam to bude bilo jasno, onda ovakve gluposti u zakonima nećete ni da pišete.

Dame i gospodo poslanici, član 45. Predloga zakona predviđa krivične sankcije ukoliko dođe do kršenja ovog zakona. Praksa ove vlade jeste takva da uz svaki zakon koji se donese ovde u Narodnoj skupštini idu i krivične odredbe.
S jedne strane, to bi moglo da bude prihvatljivo, da mi nemamo Krivični zakon, pa bi naši pravosudni organi imali zbirke krivičnih dela iz različitih oblasti i na osnovu toga postupali.
Međutim, Srbija ima Krivični zakon i ne treba praviti uporedno krivično zakonodavstvo, tj. ne treba u pojedinačnim zakonskim predlozima da postoje krivične sankcije za počinioce krivičnih dela.
Znači, nije ni problem i ne bi trebalo da bude problem ovoj skupštini da, kako donesemo određeni zakon, odmah na sledećoj sednici ide predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji bi usklađivao novu materiju, koja je tek ušla u primenu ili tek treba da uđe u primenu.
Šta imamo ukoliko nastavimo sa ovakvom praksom? Imamo situaciju da pojedini zakonski predlozi, odnosno krivična dela u posebnim zakonima budu u suprotnosti sa samim Krivičnim zakonom. To je problem koji se dešava kada se ovakve stvari rade.
Pročitaću samo jedan deo, stav 2. člana 45. Predloga zakona: "Lice koje, u nameri da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist (pa se sada opisuje na koji način) drugom licu saopšti privilegovane informacije ili na osnovu tih informacija preporuči drugome da stekne, kupi ili proda akcije ciljnog društva kojima se trguje ili može trgovati na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine".
Imamo sličnu formulaciju u Krivičnom zakonu, koja kaže, ne mogu na pamet da citiram, ali lice koje u nameri da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa se navede kolika je ta protivpravna imovinska korist, pa se kaže - 150 ili 500.000 dinara, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.
Pa se kaže - ako je veća od tog predloženog iznosa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Pa se kaže, ako je i to veće od tog predloženog iznosa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Pa se kaže, ako je i to veće kazniće se zatvorom od godinu do 10 godina. Pa se ostavi još jedna mogućnost isto tako, gde se kaže ako je stvarno veliki iznos - mora se neizostavno kazniti sa godinu dana do 10 ili 15 godina.
Znači, Krivični zakon već duže vremena, na osnovu iskustava sudova, na osnovu iskustva predlagača zakona, određuje kakve se propisuju krivične sankcije za počinioce krivičnih dela, pa čak iz oblasti privrednog kriminala. Najčešći oblik jednog privrednog kriminala jeste prevara, pa ovo nije ništa drugo nego prevara. Novac koji je stečen prevarom.
E sad, Krivični zakon za prevaru ima daleko strože sankcije nego ovaj predlog zakona. Valjda je cilj svakome, kada određuje određene sankcije, da izjednači počinioce krivičnog dela. Znači, ono što je prevara u običnom poslovanju, prevara je i prilikom preuzimanja AD. Na nepošten način je došao do toga, napravio određenu štetu, pribavio sebi protivpravno imovinsku korist. To su oni aspekti o kojima predlagač zakona treba da vodi računa.
Ovako znači, sada imamo određenu situaciju da jednostavno, zato što se u svakom zakonu nalaze krivične odredbe, da će naravno onaj koji je okrivljeni za određeno krivično delo biti u situaciji da se poziva na odredbe koje su za njega povoljnije. Samim tim uopšte Krivični zakon kao takav gubi smisao, zašto smo ga uopšte i donosili.
Nedavno je donet novi, krivično zakonodavstvo za svako društvo koje se razvija, za svako društvo koje pokušava makar u zakonskim predlozima da napravi nešto novo, sasvim je normalno da je taj krivični zakon jedna živa materija koja se menja.
Ovakvim predlozima zakona, ovakvim zakonskim rešenjima u stvari ulazimo i u onaj deo posla za koji imate u Vladi Republike Srbije nadležno ministarstvo. A predlagač ovog zakona nije Ministarstvo finansija, ovde piše Vlada Republike Srbije. Pa valjda sarađuju ministri u toj vladi, valjda ono ministarstvo koje učestvuje u izradi tog zakona može da se konsultuje sa Ministarstvom pravde, ili na sednici Vlade, ili na neki drugi način, i da se pred narodnim poslanicima nađe novi predlog, odnosno izmene i dopune Krivičnog zakona. To uopšte nije nekakav veliki problem.
Želi se izgleda da se uštedi na nekom vremenu, u stvari Skupština Srbije treba da radi, ako je potrebno, i svaki dan da bi zakoni koji se donose bili što bolji i sasvim je sigurno da je mnogo važnije da imamo jedan kvalitetan Krivični zakon, nego sada zakon o javnim skijalištima. Verovatno je važniji Krivični zakon, ne kažem da i ovaj nije važan, ali znači Skupština Srbije treba da raspravlja i da napravi određene prioritete prilikom donošenja zakona, a i Vlada Republike Srbije bi trebalo prilikom predlaganja zakona da napravi neke prioritete.
Naše krivično zakonodavstvo nije rešeno više samo u jednom zakonu, postoji još na desetina zakona, pa zato valjda i morate da donosite zakon o obuci sudija i ostalih nosilaca pravosudnih funkcija. Pa sve to državu košta, mnogo je jeftinije da Skupština Republike Srbije na svakoj narednoj sednici raspravlja o izmenama i dopunama Krivičnog zakona nego da se ovakvim uporednim krivičnim zakonodavstvom rešava oblast po oblast.

Dame i gospodo poslanici, sada imamo pred sobom zakon o računovodstvu i reviziji. U poslednjih nekoliko godina zakon koji se stalno menja i iziskuje određeno angažovanje svih onih koji hoće da se bave jednim ovakvim poslom.
Imamo savezni Zakon o računovodstvu i reviziji. Nažalost, više nemamo nikakvu saveznu državu, čak ni državnu zajednicu. Kriminalci su završili svoj deo posla, oni u Crnoj Gori. Sada je red na ove u Srbiji.
Postoji već jedna određena praksa koja reguliše ovu oblast kao što su računovodstvo i revizija. U primeni tog zakona naišlo se na određene poteškoće, kao i određene nepravilnosti, nazovite kako god hoćete. Predlagač jednim ovakvim zakonom hoće da spreči, da kažemo da je tako, monopol koji ima Savez računovođa i revizora Srbije. Zbog tog navodnog monopola imamo jedan ovakav predlog zakona.
Sada se postavlja pitanje ko je sve umešan u izradu jednog ovakvog zakona. Ima puno, ima konsultantske kuće koje su se bavile procenom vrednosti kapitala u postupku privatizacije, pogotovo kada su u pitanju cementare.
Znači, nije im odgovaralo jedno strukovno udruženje, koje je član međunarodnih računovodstvenih organizacija, pa je zbog toga verovatno zasmetalo i "Tuš Diloitu" da taj deo posla obavlja dalje.
Dalje, gospodo, postavlja se pitanje, ako već rešavate pitanje monopola kada je jedna oblast u pitanju, zašto ne rešite sa svima, nego to radite selektivno. Sa ove strane se Savez računovođa i revizora stavlja u stranu. Sada da vas pitam šta je sa "Privrednim glasnikom", da li on ima monopol. Ima, gospodo, ima, bili su neki put državno preduzeće, pa su nekim čudom postali AD. Zašto ne kažete koliko im para gurate u džepove, zašto ne kažete da i najmanji akcionar u tom "Privrednom glasniku" nema manju dividendu od 100.000 evra?
Zašto ne kažete ko su oni da tumače zakone koje donosi Skupština Srbije? Ko su oni da određuju kako se zakoni, koje donosi Skupština Srbije, sprovode i ko su oni da svi organi države uprave koji rade na terenu postupaju po njihovim uputstvima? Kada vam dođe kontrola preduzeća, sedne inspektor i vadi "Privredni glasnik" i na osnovu njega vrši kontrolu.
Zašto njima ne oduzmete monopol? Da li su oni neko strukovno udruženje, zar mi nemamo ministarstva sposobna da sama određuju primenu zakona? Da li neki organ iz ministarstva daje saglasnost na to što oni napišu? Da li organi uprave, a sudija za prekršaje jeste organ uprave, postupa po mišljenju "Privrednog glasnika", koji je privatno preduzeće. Inspektor koji je na terenu postupa isto tako po njihovom mišljenju. Šta je sad ovde u pitanju? O kakvom se sad cirkusu ovde radi?
Amandmani se ne prihvataju iz obrazloženja da je to podzakonski akt na koje može samo ministar da da saglasnost i objavi u Službenom glasniku.
Dalje, u Predlogu zakona se ne predviđa donošenje nacionalnih računovodstvenih standarda, već se primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, čiji se prevod objavljuje u Službenom glasniku. Čiji su to međunarodni računovodstveni standardi i ko opredeljuje te međunarodne računovodstvene standarde? Međunarodna federacija računovođa. Da li imamo člana te međunarodne federacije? Imamo, to je Savez računovođa i revizora Srbije. Oni ovde predstavljaju tu federaciju.
Da li morate sve što oni napišu da prihvatite? Ne morate. U samom zakonskom predlogu saglasnost na svaki prevod daje Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija daje saglasnost na prevod, daje saglasnost za nacionalne računovodstvene standarde. Ministarstvo, jer to mu je i posao, ne određuje to Privredni glasnik, daje saglasnost na plan i program obuke računovođa i revizora. O tome se radi.
Vi ste jednim potezom hteli sve da sklonite u stranu i da sve počne ispočetka. Kasnije ćemo doći na komoru, kako se ona obrazuje, ko je sve obrazuje i kako će to da funkcioniše.
Nemamo ništa protiv, neka prave računovođe i revizori svoju komoru, ali da li će oni da budu zaduženi za određivanje toga ko može da obavlja internu reviziju, a stvarno ne znam koji je to pojam interna revizija i revizija.
Interna revizija je nešto novo i koji je to dokument koji je nastao iz interne revizije, isto tako se postavlja pitanje i u čiju svrhu. Valjda u svrhu vlasnika kapitala, ali on ne mora da traži internog revizora. Tražiće onoga ko zna taj posao i za koga je siguran da će da ga uradi pošteno, za njega. Taj dokument ne izlazi iz okvira pravnog lica, odnosno vlasnika kapitala.
Dalje, u članu 2. stav 4. kaže se: ''Pod internom regulativom podrazumevaju se opšti akti koje donosi pravno lice, odnosno preduzetnik, a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, računovodstvenu politiku za priznavanje, procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, uputstava i smernica za usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koje je ovim zakonom propisano da se uređuju opštim aktom pravnog lica.''
Tu stvarno prevazilazite sebe u jednom delu. Pravna lica, prema Predlogu zakona i prema dosadašnjem zakonu, dele se na mala, srednja i velika. Međunarodni računovodstveni standardi po Predlogu zakona važe samo za velika pravna lica, za mala ne važe, ali očekujete od malih pravnih lica da donesu opšta akta koja sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, računovodstvenu politiku za priznavanje, procenjivanje imovine.
Pa čak idete u tom delu i dalje, dajete takva ovlašćenja preduzetniku, znači, fizičkom licu, samostalnoj ugostiteljskoj radnji, samostalnoj zanatskoj radnji, samostalnoj trgovinski radnji da donosi opšta akta. Da li je to moguće?
Da li neko kada postavlja pitanje unutrašnjeg uređenja, najčešće poslodavac to radi onako kako je njemu najlakše, pogotovo ako je to malo pravno lice, eventualno preduzetnik. Najlakše je, najjeftinije i najefikasnije za njega. Ali, da malo pravno lice i preduzetnik donose opšta upravna akta, to je stvarno presedan u našem domaćem zakonodavstvu.
Da li su u obavezi da takav jedan akt koji donesu i pokažu nadležnom inspektoru koji će doći, revizoru ili kome već koji će doći u kontrolu? Nigde to u zakonu ne piše, a ako jesu, hoće li takav jedan opšti akt da bude u skladu sa zakonom? Neće, zato što ga nisu sastavljala lica koja znaju da sastavljaju takva akta.
Da li to podrazumeva da će morati da zaposli posebno lice u jednoj trgovinskoj radnji koje će da donosi opšta akta kako se uređuje njegovo računovodstvo?
Zašto se onda nalazi onoliki broj poslovnih knjiga koje moraju da budu u jednom objektu, eventualno nekoj kancelariji gde se vode poslovne knjige određenog preduzetnika itd.
Znači, cela ova regulativa koju predviđa zakon je u principu neprimenljiva u praksi. Slažem se da svima koji imaju monopol taj monopol treba ograničiti, ali svakako ne bismo smeli da strukovna udruženja stavljamo po strani kada je primena određenog zakona u pitanju, pogotovo ako su ta strukovna udruženja članovi raznih međunarodnih federacija, kako ste ih vi nazvali ovde, pogotovo što ne znamo kakav će biti autoritet nekakvih komora, pogotovo kada je u pitanju kakvim će aktima da upravljaju te komore i nije regulisano zakonom ko treba da daje saglasnost na akta koja donosi ta komora, a predviđen je način finansiranja komore iz budžeta Republike Srbije.
Pa se sada tu ponovo vrtite u krug, jer međunarodna federacija računovođa, koja određuje međunarodne računovodstvene standarde, ne želi da ima bilo kakav kontakat sa organima izvršne vlasti, a ta komora će to biti, pa me baš interesuje kakva će biti saradnja između te komore i raznih međunarodnih organizacija na koje se pozivate kada je ova oblast u pitanju.

Dame i gospodo poslanici, očigledno je da se nastavlja sa praksom da ministar propisuje način priznavanja, merenja i procenjivanja imovine i obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika, koji ne primenjuju međunarodne računovodstvene standarde, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.
Pa se amandman odbija. Obrazloženje je da se radi o aktu koji donosi rukovodilac nadležnog organa. Čemu onda nadležni organ? Da ukinemo ministarstva, da bude samo ministar, nema potrebe da budu ni zamenici ministara, ni pomoćnici ministar. Ministar je, pogotovo kada je u pitanju ministar finansija, iznad svega, bog i batina, on određuje sve. Čak smo imali zakonske predloge ovde i ova skupština je dala da ministar nadležan za poslove finansija može čak u pojedinim situacijama da stavi van snage pojedine odredbe zakona. Čovek je iznad zakona, monarh, šta je.
Dalje, u amandmanu koji je podneo Vitomir Plužarević u ime SRS, još uvek jedna definicija nije jasna: zašto se mala pravna lica izjednačavaju sa preduzetnicima? Imamo u članu 7. kako se razvrstavaju pravna lica, pa se kaže da je prosečan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50 do 250, pa da ima dva i po miliona evra do deset miliona ili od milion do pet miliona itd.
Sada vas pitam koja je razlika između preduzetnika koji ispunjava dva uslova da se svrsta u srednje ili veliko pravno lice. Nikakva, osim u načinu sastavljanja računovodstvenih izveštaja. Da li je to moguće? Ograničenja koliko će koji prihod da ima ne određuje status da li je pravno lice ili preduzetnik.
Evo, imali smo situaciju da je Ministarstvo odbrane, dok je ministar odbrane bio Boris Tadić, to je onaj što je zaboravio gde su srpska stratišta, ali ide na tuđa, to je isti onaj Boris Tadić koji se ponudio da ide na sahranu Ibrahimu Rugovi, taj isti je sklapao ugovore o nabavci vojne opreme sa preduzetnicima, jer onaj što ste ga hapsili, ne mogu da mu se setim imena, on je bio SZR, koji je snabdevao vojsku opremom i koji je sasvim u skladu sa svim propisima mogao da se tretira kao srednje ili veliko pravno lice, u skladu sa ovim zakonom.
Sada se postavlja pitanje koliko ima takvih, a ima ih dosta. Verujte, ima puno samostalnih zanatskih i drugih radnji koje imaju veći obrt nego srednja pravna lica. Zašto onda oni ne bi primenjivali računovodstvene standarde? Samo zato što nemaju status pravnog lica? Da li ste im postavili ograničenja koliko mogu da imaju zaposlenih kao preduzetnici? Nema.
Da li postoje ograničenja koliko mogu da naprave godišnji prihod? Nema, ali im ministar propisuje podzakonskim aktom kako sastavljaju računovodstvene izveštaje.
Ipak bi ova materija trebalo da bude regulisana zakonom, bez obzira što su u pitanju preduzetnici. Nema tu podzakonskih akata. Barem da ste u zakonu naveli da se i na preduzetnike primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, ukoliko ima više od 50 zaposlenih i ako mu je prihod koji je ostvario u toku godine veći od milion evra u dinarskoj protivvrednosti. Niste se čak ni to setili da napišete. Bitno je da se donosi zakon. Zašto? To niko ne zna da objasni.
Važeći Zakon o računovodstvu i reviziji je par godina u primeni. On je već zaživeo i ušao u privredu i već je zauzeo svoje mesto u toj oblasti. Hajde sada da menjamo, hajde sada da ukidamo dozvole, odnosno sertifikate koje računovođe poseduju, koje poseduju revizori. Hajde da napišemo novi zakon, pa ćemo sve ispočetka.
Sada samo da vidimo ko će da zaradi novac na novim sertifikatima. Taj koji bude zarađivao novac na novim sertifikatima u stvari je i pisao ovaj zakon. Hoće li to da bude komora? Možda. Videćemo ko će sve to da uđe u tu komoru i kako će komora da deli svoje prihode, a ne bi me iznenadilo da ta komora opet bude neko akcionarsko društvo gde će opet par pojedinaca koji su se već ovde od 5. oktobra naovamo pokazali kao osobe koje znaju kako se novac zarađuje na nezakonit način, pa je to počelo previše da bode oči i vama - dajte da vam omogućimo siguran prihod na drugoj strani. Doduše, ko se obogati na nezakonit način, to je i lak način sticanja novca, napravićemo zakon da vi i dalje na lak način zarađujete ogromna sredstva, ogroman novac.
To je problem kada se ovakvi zakoni donose. Samo, kako vam je krenulo, sumnjam da ćete jedan ovakav zakon uspeti da stignete da primenjujete. Vaše vreme mnogo brže prolazi nego što ste se nadali, a vreme SRS je mnogo bliže nego što mislite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako to izgleda kad ministar nadležan za poslove finansija donosi samostalno pojedinačne akte, pogotovo ako se više ni struka ne pita, pogotovo ako je u pitanju način određivanja vrednosti nekog preduzeća.
U samom Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji ministar je taj koji određuje način obračuna i primene međunarodnih računovodstvenih standarda. Imali smo Zakon o završnom računu, gde je ministar opet taj koji određuje koji će način amortizacije i revalorizacije osnovnih sredstava da bude u primeni.
Znači, na jedan ovakav način vi možete, primenom dva ili tri zakona, da potpuno obezvredite državni kapital. Izgleda mi da je to i cilj kada se ovakvi zakoni donose, kada ne postupa organ nego pojedinac, koji sebe postavlja iznad zakona, koji sebe postavlja iznad ove skupštine, koji sebe postavlja iznad države. Za čiji interes je jedan ovakav akt potpisao Mlađan Dinkić, videćemo ako uspe da uđe u postupak privatizacije RTB Bor, videćemo kakve će standarde Mlađan Dinkić da primenjuje kada bude pokušao da proda EPS, kada bude pokušao da proda Elektromrežu Srbije, NIS, prodajnu mrežu NIS.
Sve što se sada radi, radi se radi pripreme da se svi privredni subjekti, koji su za sada u državnom vlasništvu i koji stvarno vrede, da li zbog svog monopolskog položaja na tržištu, ali u pitanju su državna preduzeća, ili zbog prava da koriste određene mineralne sirovine i rude, znači, za koju vrednost će takva preduzeća da budu prodata.
Previše ovlašćenja za privredu koja je u privatizaciji, previše načina da se ta privatizacija zloupotrebi. Doduše, sa ovakvim zakonskim predlozima daćete za pravo ministru da ovako postupa, da ne odgovara pred zakonom, a da rasproda ono što je najvrednije što imamo trenutno u državi. To su veliki giganti, koji su čak i onu staru Jugoslaviju, mislim na SFRJ, izdržavali.
Sada će neko za mali novac, za skromna sredstva da dođe u posed tih preduzeća, da eksploatiše naša prirodna bogatstva, naše rude. Kad završi sa eksploatacijom, iza njega će ostati samo razvaline, radiće se bez ikakvog programa.
Već ste i otpočeli to sa Zakonom o davanju koncesija, koji će da se primenjuje i za ovakva preduzeća, za ona rudna nalazišta koja još nisu otpočela sa eksploatacijom.
Znači, neko će bez ikakvih problema, za mali novac, da dođe u posed tih bogatstava, a da stvar bude još gora, treba da damo i zakonsku saglasnost ministru za jednu ovakvu pljačku.

Dame i gospodo poslanici, u najmanju ruku iznenađuje zašto se ovaj amandman na član 7. ne prihvata. Reč je o podeli pravnih lica, kako će da budu svrstavana, u mala, srednja ili velika.
Međutim, postoje određene finansijske institucije koje ipak moraju da budu razvrstavane u velika pravna lica i moraju prema njima da se primenjuju međunarodni računovodstveni standardi.
U članu 7. narodni poslanik Momčilo Duvnjak, koji je podneo amandman u ime SRS, traži da se posle stava 4. doda novi stav koji glasi: "Velikim pravnim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanski posrednici.
Vlada je odbila ovaj amandman. Sada se postavlja pitanje zašto, pogotovo kada su u pitanju banke, neko izgleda ne želi da se na banke primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, pogotovo što je dato ovlašćenje Narodnoj banci da je ona ta koja određuje koji će standardi da se primenjuju na banke, na osiguravajuća društva i na berze i berzanske posrednike. Ako banka nije svrstana kao veliko ili srednje pravno lice, hoće li ona biti u obavezi da se pridržava uputstava Narodne banke. U tom slučaju zakon sam sebi ulazi u koliziju.
Koji su uslovi da bi neko mogao da bude svrstan u veliko pravno lice? Jedan od uslova, nije bitno koji, da ima više od 250 zaposlenih. Drugi uslov je da ima veći prihod od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Treći uslov je da mu je poslovna imovina veća od pet miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Sada postavljam samo jedno pitanje - koliko je potrebno banci da uplati u depozit NBS da bi dobila dozvolu za rad? Je l' i to njena poslovna imovina? Koliko je potrebno osiguravajućem društvu da to isto uradi? Koliko je potrebno nekoj kući koja se bavi lizingom da uplati NBS da bi mogla da obavlja tu delatnost?
Znači, na sva ova pitanja nema odgovora, a sada postavljam i pitanje - a kako će te banke i druge finansijske organizacije da posluju ukoliko se na njih ne primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, pošto banke naše, takve kakve jesu, kao nosioci platnog prometa to nisu samo u unutrašnjem prometu, već i u spoljnom. One su te koje mogu da se bave i poslom trgovine hartija od vrednosti, koje mogu da učestvuju i na domaćoj i stranoj berzi bez saglasnosti komisije itd.
Sada se postavlja jedno logično pitanje - a na osnovu kojih kriterijuma će ta banka da iskazuje svoju dobit? Da li je banka ta koja mora kadrovski i organizaciono da bude osposobljena da sama vodi svoje knjigovodstvo ili će čak i banke da angažuju ovu komoru da ona to radi umesto njih?
U najmanju ruku čudi zašto se ovaj amandman ne prihvata. Da li je možda razlog taj kako bi se procenjivalo i na osnovu kojih kriterijuma bi bile procenjivane ove banke što su ostale u društvenoj, odnosno državnoj svojini? Da li će se u postupku njihove privatizacije koristiti međunarodni računovodstveni standardi ili neki drugi posebni standardi, da neko opet dođe do ovo malo banaka koje su još uvek u većinskom vlasništvu države?
Kako će njihova imovina i na koji način biti obračunavana, kako će se vršiti revalorizacija osnovnih sredstava, kako će se vršiti amortizacija? Hoće li biti u obavezi da se pridržavaju posebnih okvira za kontni plan itd?
U najmanju ruku čudi neprihvatanje ovog amandmana, pogotovo iz razloga da su banke, organizacije za osiguranje, berze i berzanski posrednici, kako vi to kažete, sada u ovim sistemskim zakonima, koji su bili ovde u raspravi nekoliko dana unazad, nosioci jednog novog privrednog sistema i jedne nove prakse ovde kod nas.
Samo se postavlja pitanje - hoće li na njih biti primenjivani međunarodni računovodstveni standardi ili će neki posebni, koji važe samo za njih.
A pogotovo mislim na "Dunav", kompaniju osiguranja, koja ima zahvaljujući višegodišnjem prisustvu na tržištu jedan određen monopol, koja se kako tako zbog tog monopola, i pored velikih zloupotreba u samoj kompaniji od kada ste vi na vlasti, sačuvala, koja ima svoje sopstveno tržište, koje nije malo?
Kako ćete njih i po kojim standardima da obračunavate njihovu vrednost u postupku privatizacije? U postupku privatizacije koji vi sprovodite zaboravili ste na drugu stvar, a to je da nije bitna samo vrednost imovine i obrtnih sredstava preduzeća. Bitno je i tržište koje on kupuje kada kupuje to preduzeće.
Kada to budete shvatili, onda možemo da pričamo o tome zašto ovaj amandman niste prihvatili.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SRS podnošenjem amandmana pokušavaju da koliko-toliko poprave jedan ovakav predlog zakona. Čini mi se da je Predlog zakona pisan za nekog privatno, ali zakon je jedan javni dokument koji se nalazi u primeni i neko treba da ga sprovodi.
U članu 16, čija se izmena traži, kaže se: ''Pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijski izveštaj. Pravno lice i preduzetnik opštim aktom određuje lice zaposleno kod pravnog lica i preduzetnika kome poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.''
Sada, kada čovek ovo ovako pročita, stiče se utisak da bilo ko može da obavlja poslove vezane za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Samo da vas podsetim, u nekim drugim vremenima zakon koji je regulisao jednu ovakvu materiju zabranjivao je čak da lice koje je blagajnik sastavlja finansijski izveštaj. Da čak ne mogu da budu ni povezana lica, znate ono u krvnom srodstvu, bračni drugovi, po tazbinskoj liniji itd, samo da bi se sprečile moguće zloupotrebe prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.
Znate, poslodavac može da zahteva da neko sastavi loš finansijski izveštaj, odnosno koji ne odgovara činjeničnom stanju. Najčešće može da bude i odbijen, ukoliko taj koji sastavlja takav izveštaj jednostavno ne želi da svoju struku, znanje, zvanje podredi ciljevima poslodavca. Ali, ako su u pitanju srodnici, onda može doći do takvih zloupotreba.
Doduše, to sada nije predmet ovog amandmana. Ali, eto, da se zna kako se to ranije rešavalo.
U amandmanu koji je narodni poslanik Goran Dunjić podneo u ime SRS traži se da se sledeći tekst uvrsti u zakon, a to je: ''Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja pravnog lica i preduzetnika obavlja stručno lice.
Stručno lice iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima položen stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa).''
Vi čak i sada kada imate ljude koji su završili fakultet, znači u tom sedmom stepenu, za računovođu nije potreban neki poseban ispit, dovoljno je da ima završen ekonomski fakultet i to je sasvim dovoljno da obavlja ovaj posao.
Recimo, kada je u pitanju rad u državnim organima traži se, i pored toga što je neko završio fakultet, da ima položen stručni ispit iz te oblasti ili kako se to ranije zvalo državni ispit. Da bi neko mogao da obavlja lekarsku praksu mora da završi stažiranje, da polaže državni ispit i da bude lekar, doktor, za specijalistu je već neka druga priča.
Međutim, ovde nije reč o tako visokim zvanjima, ali u svakom slučaju zbog obimne materije i značaja u samom sistemu prikazivanja završnih računa i vođenja poslovnih knjiga taj posao treba da obavlja neko stručno lice ili barem da ima angažovano lice sa strane koje će obavljati taj posao za poslodavca, bez obzira da li je to pravno lice ili preduzetnik.
Ovakvim predlogom, kakav imamo u samom zakonu, taj posao može da obavlja bilo ko. Pa hajde da kažemo da je uslov recimo da ima samo srednju školsku spremu bez ikakve veze sa samim računovodstvom, ukoliko položi taj ispit, da može i da obavlja.
Međutim, ovde nema uslova, može i sa osnovnom školom. Nema uslova ni da je radio na nekom mestu, može sa osnovnom školom. To je doduše pravi raj za poresku policiju, za tržišnu inspekciju, jer će nestručna lica da vode poslovne knjige. Zato što će nestručna lica da vode poslovne knjige, moći ćete da vršljate po čitavoj Srbiji i naplaćujete kazne.
Znate, zasad ovako se to radi, vaše inspekcijske službe idu pa kažnjavaju ljude zato što je na samoj ceni artikla malo izbledela boja, kažnjavaju zato što je radno vreme malo izbledelo, ne vidi mu se lepo firma iznad radnje, nije izdao fiskalni račun pre nego što je uzeo novac nego u trenutku dok je uzimao kucao je fiskalni račun. Za to naplaćujete ogromne kazne.
Kada to budu radili oni koji nisu stručni, oni koji ne znaju kako, predlaganjem ovakvog zakona pravnim licima i preduzetnicima, jer ljudi gledaju što jeftinije svakako prođu, daćete mogućnost da sami vode poslovne knjige, tako nestručni kako jesu u velikoj većini, a onda će vaši poreski organi i svi drugi inspekcijski da nagrnu na njih, pa će im ispasti mnogo skuplje nego ugovor sa nekom kućom koja će za njih da obavlja taj posao ili npr. da prime nekoga u radni odnos koji će opet za njih taj posao da obavlja.
Tako da predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanju prihvate ovaj amandman. Doduše, nekima se to neće svideti zato što od kazni i ostalih dažbina neće moći da pune u planiranoj meri budžet Republike Srbije.