Dame i gospodo poslanici, ovde se već vidi da neko ko je pisao ovaj zakon, ko je izmislio ovu komoru, neke stvari i odnose u Međunarodnoj federaciji računovođa ne zna. Ne zna da statutom te federacije, organi koji nisu nezavisni, koji nisu strukovni, ne mogu da budu članovi te federacije. U tome jeste vaš problem kad ste pisali ovaj zakon.
U članu 52. koji ste predložili je samo radi reda, da neko ima nekakva ovlašćenja, pa će on da postane član Međunarodne federacije računovođa, u skladu sa statutom te federacije. A zašto bi komora postala član Međunarodne federacije računovođa, odnosno šta će im takva jedna komora, kad oni već ovde članove imaju, Savez računovođa i revizora 55 godina je član Međunarodne federacije računovođa. Znači, jedno strukovno udruženje.
Ako već hoćete da obrazujete komore, pazite sada kako se komora obrazuje. ''Članovi komore su ovlašćeni revizori koji su zaposleni u preduzeću za reviziju i ovlašćeni interni revizori, kao i preduzeće za reviziju'', čl. 50. stav 2.. Znači, da bi neko postao član komore podrazumeva se da mora da bude u radnom odnosu u pravnom licu.
Kada se osnivala Advokatska komora Srbije niko nije postavljao pitanje da li neko radi u pravnom licu ili taj posao radi samostalno, kao advokatska kancelarija. Znači ovde ste već postavili i opredelili uslov da mora da bude zaposlen u preduzeću za reviziju, gde je ovlašćeni interni revizor ili itd. Znači, računovodstvena revizija može slobodno da se kaže da je jedan vid zanata.
U članu 52. prevazilazite sebe i kažete da je komora ovlašćena da postane član Međunarodne federacije računovođa u skladu sa statutom te federacije. Statut te federacije vas isključuje. To se vidi već u članu 54, kaže se: Skupština je najviši organ komore. Skupština bira predsednika skupštine iz reda ovlašćenih revizora članova komore. Pa se kaže - u poslednjem stavu člana 54 - predstavnik Ministarstva je član skupštine, predstavnik izvršne vlasti je član skupštine strukovnog udruženja. Mislite vi da će ovo da vam prođe kod Međunarodne federacije računovođa?
Da vidimo dalje kako to izgleda. Nadzorni odbor ima pet članova. Nadzorni odbor čine: predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik Ministarstva i dva predstavnika preduzeća za reviziju.
Znači nema samo predstavnika ministarstva u skupštini, nego još i u nadzornom odboru.
Da vidimo dalje dokle idete u tome da kontrolišete i vi postavljate standarde za računovodstvo i reviziju.
U članu 59. kaže se: ''Komora stiče sredstva za rad od članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanje sertifikata, licenci, naknade za upis i davanje podataka iz registara koje vodi, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora, u skladu sa zakonom.''
U sledećem stavu kažete: ''Sredstva za početak rada Komore mogu se obezbediti iz budžeta Republike Srbije.''
Što znači da ako predsednik nije po volji ministra finansija neće biti početnih sredstava, potpredsednik ukoliko nije po volji ministra finansija opet neće biti početnih sredstava, dva predstavnika preduzeća za reviziju ukoliko nisu u nadzornom odboru po volji ministra finansija opet neće biti početnih sredstava za rad.
Znači, koji god organ koji je predložen ovim zakonom, skupština, savet, nadzorni odbor i disciplinska komisija, ukoliko nisu po volji ministarstva, nema početnih sredstava za rad.
E sada mi recite da je ta komora nezavisno strukovno udruženje revizora i preduzeća koja se bave poslovima revizije. Od te nezavisnosti nema ništa.
Ako već hoćete da napravite jedan takav organ, ostavite ga, dajte mu zakonsku mogućnost, neka se on sam, u skladu sa zakonom gde nema ovakvih odredbi, osniva. Ako već mora da radi neke poverene poslove, onda mu na te poverene poslove, program kako će da ih radi itd, dajete samo saglasnost.
A ovako šta radite, iz te želje da se, ne znam zbog čega, možda zbog interesa nekih drugih konsultantskih kuća, istisne Savez računovođa i revizora, vi ste spremni da uđete u sukob sa Međunarodnom federacijom računovođa.
Prvo, teško da će oni prihvatiti bilo kog drugog člana osim onog koji je već tu 55 godina, a drugi razlog, neće vas zato što ima predstavnika ministarstva u jednom telu koje treba da bude strukovno i nezavisno. I još, da stvar bude gora, određujete mu i iznos iz budžeta kojim će da se finansira.
Znači, em ima predstavnika izvršne vlasti, da li su oni delegirani ili su postavljeni ili kako već to zamišljate da bude to je jedna priča, em sa druge strane dajete im i početna sredstva, dok se ne odrede cene, znači članarine, cena polaganja stručnih ispita, cene produženja dozvola, odnosno licenci za računovodstvo, reviziju, kotizaciju itd.
Pa šta će onda biti, znači da li ste sprečili bilo kakvu zloupotrebu; niste nijednu.
Čak će, zato što je i ministarstvo prisutno, zato što je ovo veći konglomerat koji je skuplji, koji se na skuplji način izdržava i još više je onih koji žele da se bave računovodstvenom revizijom, da budu opterećeni raznim izdavanjima licenci, produžavanjem licenci itd.
Znate, ta priča sa početka ove rasprave da je cilj predlagača bio da se spreči monopol Saveza računovođa i revizora ovde pada u vodu. Znači, ajde da sprečimo jedan monopol, umesto da ga ograničimo, da mu odredimo okvire u kojima on može da se nalazi, mi sada pravimo drugi, i to isključivo od strane države, i to tamo gde država, bar kada su ovakve stvari u pitanju, ne bi trebalo da se meša. Može da daje saglasnost, da odbije da daje preporuke itd. Ali, postoji određena praksa u svetu kada je ova oblast u pitanju. Tu praksu ne poštujete i videćemo kako će sve ovo da se završi.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako izgleda kada se u Predlogu zakona napravi još i sukob interesa. Član 55.  reguliše savet komora i odmah u prvom stavu kaže se: ''Savet je izvršni organ komore.''
U članu 54, čitano je za ovom govornicom koje su sve nadležnosti Skupštine i kojim poslom treba da se bavi komora itd. E sad, savet čine predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik Ministarstva, jedan predstavnik Narodne banke Srbije, jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, jedan predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, jedan univerzitetski profesor i četiri ovlašćena revizora zaposlena u preduzećima za reviziju.
Idemo redom, jedan predstavnik Ministarstva - izvršna vlast. Dalje, jedan predstavnik Narodne banke Srbije - opet izvršna vlast. Jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, tu već imate ljude koji su bliski vama, doduše prodali ste neke banke, tako da ste možda oslabili taj svoj monopol u tom udruženju, promenili su se vlasnici, ali sam siguran da ima tamo ljudi koji sprovode politiku za račun izvršne vlasti. Jedan predstavnik Komisije za hartije vrednosti, opet organ državne uprave, opet izvršna vlast. Jedan univerzitetski profesor i četiri ovlašćena revizora zaposlena u preduzećima za reviziju.
Kaže dalje, predsednika i potpredsednika predlažu članovi komore iz reda članova komore. Pa kaže dalje, za predsednika i potpredsednika saveta ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija ili funkcioner sindikalne organizacije.
Pazite, ovde znači da imamo predstavnike Udruženja banaka, imamo predstavnika NBS, pa zar ona ne određuje kontne okvire recimo, način obračuna završnog računa i način vođenja knjiga za banke. Sada u ovoj situaciji ona direktno može da utiče i na odluke saveta komore.
Predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, mnogi izveštaji koji se podnose, pogotovo kada su u pitanju hartije od vrednosti i preuzimanje akcionarskih društava i gde se menjaju vlasnički odnosi itd, to opet reguliše Komora. Otkud to, znači da jedno nezavisno, strukovno udruženje ima kao predstavnika opet jednog organa državne uprave, dakle izvršne vlasti.
Za predsednika i potpredsednika saveta ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke. Ne verujem da predstavnik ministarstva, a pogotovo Ministarstva finansija, može da se desi da ne bude član političke stranke. Smešno jeste možda vama, ali ovde imamo predstavnike ministarstva koji nose značke određenih političkih stranaka.
Znači, NBS, guverner, viceguverneri teško da mogu da budu na tim funkcijama ukoliko nisu po volji Mlađana Dinkića. Jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, već smo videli kako to radi ministar Dinkić. Ukoliko neka banka nije po njegovoj volji gubi dozvolu za rad. Jedan predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, videli smo i to, kako je to radio Miroljub Labus, pisan je ceo zakon samo da se komisija smeni. Ovlašćeni revizori zaposleni u preduzećima za reviziju, verovatno opet moraju da budu po volji ministra finansija.
Pazite ovo, ako ne može predsednik i potpredsednik da bude član političke organizacije, onda je moralno da nijedan od ovih koji se nalaze na ovom spisku članova saveta ne može da bude član političke stranke, odnosno funkcioner, a još manje funkcioner koji je na javnoj funkciji.
Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika saveta. Ako sam savet otme kontroli Ministarstva finansija i izvršne vlasti, tu još uvek stoji ministar finansija Mlađan Dinkić koji će da stavi veto sam.
Predsednik i potpredsednik saveta biraju se na period od pet godina i ista lica ne mogu ponovo da budu birana na tu funkciju. Tu doduše postoji jedno ograničenje, ali dokle će više da se mandat pojedinim licima produžava na pet godina. Šta ako to lice jednostavno, ako već ima toliko uplitanja izvršne vlasti u celom ovom postupku, jednostavno kada dođe promena vlasti ne bi bila smenjena.
Da li je to želja da stranke koje sada čine vlast, da G17 plus koji sada učestvuje u vlasti, zadrže svoje kadrove i po gubitku vlasti. To izgleda nije.
Kada god se donosi odluka o osnivanju neke agencije, kada se imenuju direktori, upravni odbor itd, kada se obrazuju komisije i sada čujemo i komore, cilj je da ljudi jednostavno nastave da budu na funkcijama i da određena političke stranka, koja nema podršku u narodu i nije uspela da uđe u neku novu vladu Republike Srbije, nastavlja da gospodari u određenim oblastima javnog života.
Koje su nadležnosti saveta? Savet priprema predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština. Znači, statut je za jednu komoru, za jedno preduzeće, za jednu političku stranku isto ono što i ustav za Republiku.
Priprema predlog programa za sticanje profesionalnog zvanja iz člana 4. ovog zakona u skladu sa međunarodnim smernicama i zahtevima za profesionalno osposobljavanje, u skladu sa ovim zakonom. Tu isto možemo da vidimo da se ona priča oko monopola, zbog koga je donesen ovaj zakon i dalje nastavlja, samo znači sada, da kažem, ukinuće jedan monopol i uvešće drugi, koji će verovatno biti još drastičniji i veći.
Predlaže članove komisije za sprovođenje ispita iz člana 6. stav 1. ovog zakona. Znači, članovi komisije takođe moraju da budu politički podobni. Verovatno i oni koji polažu ispit moraju da budu politički podobni. Svedoci smo kada se organizuju izbori čak i za savete mesnih zajednica, ukoliko jedan direktor želi da zadrži svoje direktorsko mesto, čak i za savete mesnih zajednica, mora da dovede 20, 30, 40, 50 ljudi koji će da glasaju javno. Dotle to ide.
Predlaže uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci ovlašćenim revizorima za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja. Znači, predviđaju i uslove za oduzimanje licenci. Da li to znači da ukoliko neko jednostavno ima suprotan stav, suprotno mišljenje, može da izgubi zbog toga licencu? Uslovi su takvi. Ovo me podseća na vreme jednopartijskog sistema kada se jednostavno, samo zato što neko drugačije misli, moglo da mu se odredi da izgubi pravo da obavlja jedan posao.
Odlučuje o upisu i brisanjem članova iz registra koje komora vodi, utvrđuje procedure za praćenje primene međunarodnih standarda revizije i kodeksa etike za profesionalne računovođe u preduzećima za reviziju itd.
Znači ono je to koje određuje i primenjuje međunarodne standarde za reviziju. Ko to propisuje? Ko je taj koji daje preporuku toj komori? Pa Međunarodna federacija računovođa.
Sa njom ne možete da imate saradnju jer obrazujete komoru koja je suprotna statutu te međunarodne federacije. Znači, svuda imate izvršnu vlast, finansira se iz budžeta Republike Srbije i samim tim jednostavno sebe, kao jednu nezavisnu organizaciju, stavlja u stranu.
Kada ste pravili razne komisije, razne agencije, uvek ste u zakonima navodili da su to nezavisna tela, ili stručna tela, pa obavljaju poslove koji su povereni zakonom, ustavom itd. Sada idete korak dalje, jer će jedna ovakva komora vama da treba, da biste mogli mnogo lakše da uredite postupak privatizacije velikih privrednih giganata i da na taj način obezvredite te iste gigante.
Ovo što je ovde napisano izuzetno me podseća na jednu kuću koja se bavila procenom određenih privrednih subjekata i verujem da je ta kuća i pisala Zakon o privatizaciji, koji je bivši ministar Vlahović iz Demokratske stranke ovoj skupštini predložio na usvajanje, to je ''Tuš Diloit.'' Izgleda da je i ovaj zakon pisala ista organizacija.
Doduše, tu se sada upleo i Privredni glasnik, a on je u suštini izuzetno blizak i ''Tuš Diloidu'', videćemo verovatno je tu negde Privredna komora Srbije. Kad je narodni poslanik, direktor Privredne komore, pisao zakon o privrednoj komori, to je pravi sukob interesa.

Dame i gospodo poslanici, vidi ste iz člana 57. kako to izgleda kada se neko igra predlogom zakona. Znači, članom 57. reguliše se disciplinska komisija komore, znači, to je organ komore koji sprovodi ovlašćenja utvrđena statutom i pravilnikom o disciplinskom postupku, uz sprovođenje disciplinskih i drugih mera u skladu sa ovim zakonom. Kaže se, disciplinsku komisiju čine tri člana komore, jedan predstavnik Ministarstva finansija i jedan predstavnik Ministarstva pravde.
Sada ste u ovoj čitavoj priči, znači, dostigli jedan vrhunac. Ajde da ste rekli da disciplinsku komisiju čine tri predstavnika iz reda revizora, ali ovde ste stavili tri člana Komore.
Znači, član Komore može biti, zakonom je predviđeno, jedan iz reda Ministarstva finansija, znači, u ova tri člana može i on, to je već jedan.
Dakle, jedan predstavnik Ministarstva finansija, ne mora da bude onaj isti, to je drugi. I treći je predstavnik pravde, znači, od pet, tri mogu biti iz izvršne vlasti.
Znači, izvršna vlast je u ovoj situaciji, ako ovakav zakon zaživi, ta koja će da vodi disciplinski postupak i druga ovlašćenja utvrđena statutom i pravilnikom o disciplinskom postupku; znači, izvršna vlast.
Nemojte da kažete da je to nemoguće, jer u zakonu niste predvideli ta ograničenja.
Izvršna vlast je ta koja će se ponašati kao sudija u nekom disciplinskom postupku protiv onih koje vodi komora. Protiv koga će da vodi?
Najverovatnije protiv onih revizora, računovođa itd. koji zbog nečega nisu hteli da obrukaju profesiju. Znate, već duže vremena se vrši pritisak čak na organe izvršne vlasti.
Ne može niko da me ubedi na zemaljskoj kugli da na predsednika Komisije za hartije od vrednosti nije vršen pritisak prilikom prodaje "Knjaza", niko ne može na ovoj planeti da me ubedi.
Na čoveka je vršen pritisak da se ta transakcija stavi van snage. Vršen je pritisak da se malim akcionarima vrate akcije, da bi samo neko ko je bliza izvršnoj vlasti završio posao i postao većinski vlasnik.
Sutra, kada se rade revizije ili kada se radi revizija završnog računa budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu, ko će da radi te revizije; preduzeća zadužena za reviziju, ili ćete da kažete da moraju strana preduzeća, pa možete da kažete da će strana, evo tu vam je "Deloitte and Touche", tu je pored zgrade Skupštine Srbije.
Znači, moći ćete da utičete na završni račun bilo kog preduzeća za reviziju koje ovde postoji. Moći ćete da vodite disciplinski postupak protiv tih preduzeća, ako u postupku revizije budžeta Republike Srbije, koji su trošili Božidar Đelić, onaj što je u narodu poznat kao Boža derikoža, i Mlađan Dinkić, ne daju prolaznu ocenu.
Hoće li takav izveštaj da razmatra Skupština? Teško. Takav izveštaj prvo ide Vladi, pa ide iz Vlade Skupštini Srbije.
Dalje, ministar finansija je taj koji će svojim aktom da odredi koja će revizorska kuća da radi reviziju i završnog budžeta Republike Srbije i budžeta javnog preduzeća, i nemojte da se pravite da to nije tačno, čak ima cirkularno pismo svim javnim preduzećima da su u obavezi da odrade tu reviziju, a ministar je taj koji će da odredi preduzeća.
Znači, ovde je izvršna vlast ta koja će biti u situaciji da, pod pretnjom da će nekome oduzeti dozvolu za rad, natera tu revizorsku kuću da napravi izveštaj za budžet Republike Srbije i završne račune javnih preduzeća koji odgovaraju izvršnoj vlasti.
Da li je to ona priča, to još uvek nije završeno, kada je u pitanju elektroenergetska mafija, kakav je izveštaj napravljen, a kakav je izveštaj usvojen. U izveštaju koji su radili oni članovi Anketnog odbora na jedan pošten način sve se te zloupotrebe razotkrivaju. A na koji način je predloženo da se završi? Tako što će da se angažuje revizorska kuća koja će da utvrdi da li je bilo zloupotreba ili nije.
Verovatno se sada čeka takva revizorska kuća, ali prvo ovaj zakon mora da stupi na snagu, da Vuk Hamović i Vojin Lazarević ne odgovaraju, da se poslovanje Ministarstva energetike i rudarstva ne stavi pod pravu reviziju, da se ne zna kako su građani Srbije opljačkani za 450 miliona evra.
E kada donesete jedan ovakav zakon, pa određujete ko će da dobije dozvole za rad na osnovu struke, pa mu još i određujete kakve će izveštaje da piše i revizije da vodi, onda ste zaokružili jednu celinu koja vodi baš prema diktaturi. Nema ovde ni nezavisnog, ni strukovnog organa koji će da radi svoj posao na osnovu profesije i struke, nego isključivo poso zarad Ministarstva finansija, Mlađana Dinkića i one dvojice barabe i lopuža, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Hvala.

Članom 59. Predloga zakona određuje se izvor prihoda komore, pa se kaže: "Komora stiče sredstva za rad od članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanja sertifikata, licenci, naknade za upis i davanje podataka iz registra koje vodi, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora, u skladu sa zakonom". U sledećem stavu se kaže: "Sredstva za početak rada komore mogu se obezbediti iz budžeta Republike Srbije". Na taj deo ćemo kasnije da se vratimo. Stav 3. je posebno zanimljiv i kaže: "Komora, uz saglasnost Ministarstva, utvrđuje visinu članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanje sertifikata i licenci, kao i visinu naknade za upis i davanje podataka iz registara koje vodi".
Da se vratimo na član 5. U članu 5. Predloga zakona se kaže: "Polaganje ispita za sticanje profesionalnog zvanja iz člana 4. stav 1. ovog zakona vrši se po programu koji utvrđuje komora. Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar finansija".
Narodni poslanik Vitomir Milošević je podneo amandman na ovaj član, da se stav 2. menja i da glasi: "Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za vođenje poslova finansija". Ovaj amandman je odbijen, uz obrazloženje: "Ove poslove ne može da vrši ministarstvo, jer se radi o aktu koji donosi rukovodilac nadležnog organa, u ovom slučaju ministar finansija, koji je rukovodilac organa uprave, odnosno Ministarstva finansija".
A ovaj vaš predlog za član 59. kaže: "Komora, uz saglasnost ministarstva". U čemu je razlika? Znači, ovamo je nadležan ministar i obrazlažete da se radi o aktu koji donosi rukovodilac nadležnog organa, a ovde se ne radi o aktu koji donosi rukovodilac, nego sam organ. Kada pišete te zakone, bar budite dosledni sebi. Znači, za jedan isti stav , koji je u skladu sa članom 59. Predloga zakona, amandman ste odbili.
Taj član 59. je u suprotnosti sa članom 54. koji glasi: "Ministar finansija daje saglasnost na izbor predsednika Skupštine". Član 59. je u suprotnosti i sa članom 55. koji kaže: "Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika saveta". Član 59. je u suprotnosti i sa članom 56. koji kaže: "Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika Nadzornog odbora".
Šta je problem sa članom 59? Nije Mlađa lepo pročitao, pa vam nije rekao da ispravite. Jednostavno, čovek želi da bude iznad zakona, iznad svega. Ako ne može baš tako očigledno da ga krši, onda će da zatraži od Skupštine da mu ona sama da ta ovlašćenja. U tome i jeste problem.
Ili je ovde samo problem u tome što su amandmane podnosili poslanici SRS? Ovde ima i konstruktivnih amandmana, odnosno svi su konstruktivni i nisu napisani zarad samog opstruisanja Predloga zakona. Znači, angažovali smo i stručnjake iz ove oblasti, koji su nam pomogli kada je pisanje ovih amandmana u pitanju, koji nam daju smernice i uputstva kako voditi diskusije, jer narodni poslanici ne mogu sve oblasti da poznaju.
Ovde nije bila bitna ni struka, nije bila bitna ni profesija, bitno je da se donese jedan zakon. Iz mog prethodnog obrazlaganja sasvim je jasno i zbog čega je bitno da se ovakav zakon donese - da bi se poslovi revizije stavili pod kontrolu izvršne vlasti, a pod izgovorom transparentnosti. To je strana reč, ali dobro, možda bi bilo bolje da poslovanje, način vlasti bude jasniji građanima.
Vi to zovete transparentnost, onda angažujete neke revizorske kuće, koje plašite članom 57, jer možete da im oduzmete dozvolu za rad kad god hoćete, da bi vam reviziju završnih računa radili onako kako ne treba, tj. da neko ko je trošio taj novac sutra ne odgovara pred zakonom. Izgleda da je to jedini cilj pisanja ovog zakona.
Doduše, oni koji su na izuzetno čudan način jedno javno preduzeće, kao što je bio "Privredni glasnik", privatizovali, sada je akcionarsko društvo, verovatno im je malo onih par stotina hiljada evra dividendi koju dobijaju godišnje.
Proširiće ovako delatnost, imaće umesto par stotina možda i par miliona, zato što ne verujem da će ovaj cenovnik biti nešto niži nego što je važeći. Biće svakako viši, pogotovo što i ne odgovaraju Međunarodnoj federaciji računovođa, koja ipak vodi računa da njene članice ne preteraju u tom svom bitisanju, da ne bi ona sama, kao jedna međunarodna organizacija, izgubila autoritet.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nastavljamo ovaj set finansijskih zakona koji se tiču tržišta hartija od vrednosti, kada su u pitanju investicioni fondovi.
U svom amandmanu, koji sam podneo u ime SRS, tražio sam da se u članu 2. Predloga zakona o investicionim fondovima, gde se regulišu pojedini pojmovi koji su bitni za sprovođenje ovog zakona, kaže se da kvalifikovano učešće poseduje lice koje je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća u kapitalu ili glasačkih prava drugog lica.
U svom amandmanu sam tražio da se taj broj 10% zameni brojem 5%. Vlada Republike Srbije, kao predlagač, odbila je ovaj amandman uz obrazloženje da je procenat predviđen Predlogom zakona usklađen sa direktivama EU koja reguliše ovu oblast i sa iskustvima zemalja u okruženju koja već imaju razvijene investicione fondove.
Baš u tome i jeste problem, to su zemlje u okruženju koje imaju razvijene investicione fondove. Kod njih već duže vreme postoji i organizovano tržište hartija od vrednosti, postoje investicioni fondovi i pojedinačno gledano, vrednost kapitala koji poseduju mali akcionari mnogo je veća nego domaćih budućih akcionara.
Dalje se kaže: "Propisani procenat od 10% za sticanje kvalifikovanog učešća je adekvatan mehanizam koji obezbeđuje transparentnost strukture vlasništva društava za upravljanje investicionim fondovima", što znači da će mali akcionari morati mnogo više da se udružuju da bi dostigli tih 10% upravljačkih prava. Protiv sebe će, u tom slučaju, imati i one druge velike akcionare, koji poseduju 50, 75, pa možda i neki procenat više i naravno da će teško biti da pojedinačno sami zaštite svoja prava, svoj kapital.
Razlog za podnošenje ovog amandmana jeste baš taj da u ovoj početnoj fazi obrazovanja investicionih fondova i akcionarskih društava, u početnoj fazi organizovanja tržišta hartija od vrednosti taj procenat od 10% bude manji da bi se manji akcionari lakše udruživali i lakše branili svoja prava u upravljanju određenim investicionim fondom.
Samim tim, uz veći broj kvalifikovanih učesnika rad jednog takvog investicionog fonda biće sasvim sigurno kvalitetniji i prava svih vlasnika hartija od vrednosti biće mnogo bolje zaštićena ukoliko se ovaj amandman prihvati, a ne ako to ostane ovako kako je u samom Predlogu zakona napisano.
Dakle, da to bude 10%, znači način da oni koji imaju više novca, više sredstava, imaju i određen monopol kome će biti teško suprotstaviti se u određenom investicionom fondu. To pogotovo kada je u pitanju kasnija podela prihoda, gde se odlučuje šta će od prihoda da se priključi osnivačkom ulogu, odnosno kapitalu i šta će od prihoda da se podeli samim akcionarima kroz oblik dividendi.
Naravno da će oni koji imaju više novca, svojim odlukama i glasačkim pravom da dobar deo prihoda okvalifikuju kao osnivački ulog i samim tim povećavaju svoj procenat u samom investicionom fondu, opet na štetu malih akcionara koji će morati da se zadovolje dividendama i to će im biti jedini prihod. Te dividende će u svakom slučaju, zbog smanjenja njihovog vlasničkog procenta, da budu sve manje i manje, dok se jednostavno ne utope u onom delu kada i onih poslednjih 5% moraju da prodaju većinskom vlasniku.
Tako da mislim da bi Vlada trebalo sada, u ovom početnom periodu, da se manje usklađuje sa direktivama EU, kada to tržište hartija od vrednosti i investicioni fondovi zažive, kada se vide mehanizmi kako to funkcioniše, kada se uklone nedostaci zakona koji će sigurno da se pojave u primeni.
Najlakše će biti, znači, da se u nekom narednom periodu, kroz izmene i dopune ovog zakona, taj procenat možda i promeni na 7 i na 10% ili možda i više, ali tek pošto zakon zaživi, kao i tržište hartijama od vrednosti; kada zažive investicioni fondovi; kada vidimo u praksi nedostatke zakona, jer je ovo za Srbiju jedna potpuno nova materija i sasvim je sigurno da prvim osnovnim zakonom neće biti moguće sve nedostatke otkloniti na vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je očigledno da su ovaj zakon pisala ista lica kao i Zakon o tržištu hartijama od vrednosti, pogotovo kada je u pitanju povlašćen položaj Republike Srbije i Narodne banke na tržištu hartija od vrednosti i evo, čak i u ovom zakonu se favorizuju ta dva učesnika na tržištu hartija od vrednosti.
Samo obrazloženje predlagača Zakona da je Republika, odnosno Narodna banka, sigurniji garant na tržištu hartija od vrednosti i da zbog toga može da bude njihova hartija od vrednosti deo osnivačkog kapitala, može da se demantuje u nekoliko primera.
Prvo, taj koji je napisao takvo obrazloženje morao bi da pogleda Zakon o budžetskom sistemu. Svaka jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije ima svoj budžet.
Ukoliko izda dužničke hartije od vrednosti dužna je da u svom budžetu odredi stavku – poseban račun, podračun, kako god hoćete, na kome će se nalaziti sredstva za otplatu dužničkih hartija od vrednosti.
Dalje, potrebna je opet, bez obzira što je lokalna samouprava u pitanju, saglasnost Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, a ne vidim zašto njihove dužničke hartije od vrednosti ne bi mogle da budu predmeti osnivačkog uloga jednog akcionarskog društva.
Na sledećim primerima, već u članu 8. ponovo se spominje Komisija za hartije od vrednosti. Ona je ta koja ima određene nadležnosti u sprovođenju ovog zakona, tako da u najmanju ruku čudi što niste prihvatili juče onaj amandman, gde smo u članu 3. tražili da se nadležnosti Komisije spominju samo u određenom zakonu.
Ovde već imamo u članu 1. nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, stav 1. tačka 6. i ona je nadležna za sprovođenje ovog zakona. Zašto ste onda njenu nadležnost ponovili – za sprovođenje ovog zakona u Zakonu o hartijama od vrednosti. Ovaj zakon još uvek nije donet i pitanje je, ako bude donet, hoće li biti u ovom tekstu kao što ste predložili.
Pravo je narodnih poslanika da se o tome opredeljuju u danu za glasanje. Prvo, o tome predlagač mora da vodi računa, kada piše zakonski predlog, na koji se sve zakon poziva, a ne da se poziva na zakone koji još nisu izglasani.
U članu 8, stav 3, čije je brisanje predloženo u amandmanu Stevice Deđanskog, koji ga je podneo u ime SRS, taj stav 3. glasi: "Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehničke osposobljenosti koje propisuje Komisija".
Da se vratimo na stav 1: "Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlenog na neodređeno vreme."
Zar to nije ta kadrovska osposobljenost? Jeste. Šta ako Komisija u svom podzakonskom aktu opredeli drugu kadrovsku osposobljenost? Hoće li taj podzakonski akt da bude u koliziji sa samim zakonom? Hoće, jer ste već u stavu 3. dali za pravo Komisiji da krši sam zakon, kojim se reguliše jedna materija.
Šta se podrazumeva pod tehničkom opremljenošću? Koliko znam, ta materija bi trebalo da bude regulisana zakonom. Tehnička opremljenost je, recimo, Zakon o fiskalnim kasama. Doneli ste ceo jedan zakon da biste naterali učesnike na tržištu koji rade sa gotovim novcem i svoje usluge i robu njime naplaćuju, da moraju da imaju fiskalne kase. Ipak je to moralo da dođe pred narodne poslanike, da se narodni poslanici o tome izjasne.
Znači, donet je poseban zakon o tome. Kasnije je menjan sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, ali u suštini ta tehnička osposobljenost bila je regulisana zakonom.
Ako se podsetimo Zakona o duvanu i prodaji duvanskih prerađevina, tamo su bili propisivani tehnički uslovi. Bilo je juče reči o tome, čak i za trafike koje će da se bave prodajom duvanskih prerađevina, pa ste navodili da mora da ima sanitarni čvor, odvojen ulaz za istovar robe, odvojen ulaz za manipulaciju, prodaju robe, pa ste čak išli dotle da ste predviđali koja vozila mogu da prevoze duvan i duvanske prerađevine. Čak ste regulisali zakonom šta mora da piše na tim vozilima. Napomenuli ste da ne može ništa drugo da se prevozi osim toga.
Čitavu oblast u delu koji nije toliko bitan obradili ste zakonom, a sada je Komisija ta koja će podzakonskim aktima i drugim aktima da reguliše neke odnose, ko će moći, a ko neće moći da ispunjava tehničke uslove i osposobljenost da se organizuje kao društvo za upravljanje.
Dalje, kada su u pitanju podzakonska akta, mogu da se menjaju veoma brzo i lako. Dovoljna je jedna sednica Komisije za hartije od vrednosti i to se promeni. Posle izvesnog vremena možda se uslovi ublaže, zavisno od situacije kako je kome potrebno i u tome i jeste problem kada se nešto reguliše podzakonskim aktima i nije predmet samog zakona.
Zato predlažem da se ovaj amandman Stevice Deđanskog prihvati, pogotovo iz razloga što je u članu 8. regulisano koja je to kadrovska osposobljenost.
I samim stavom 3, člana 8. možemo da damo ovlašćenja Komisiji koja ovlašćenja mogu da izazovu da se donose podzakonska akta koja su u suprotnosti sa samim zakonom.

Dame i gospodo poslanici, hajde da pogledamo kako to izgleda kada ova vlada i njeni predstavnici rade na tržištu hartija od vrednosti, a šta se radilo u prošlosti.
Ovde je reč o tome da domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili neko drugo lice povezano sa njim ne može biti osnivač društva za upravljanje, pa se kaže u sledećem stavu, čije je brisanje predloženo: "Izuzetno od stava 3. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje".
Ovaj amandman se odbija iz razloga, kaže se: "Predloženim stavom se u ravnopravan položaj dovode sve domaće finansijske institucije.
Ne bi bilo opravdano izuzeti najveće domaće banke i društva za osiguranje koja u ovom trenutku imaju većinski državni, odnosno društveni kapital, iz razloga što oni predstavljaju najznačajnije domaće učesnike na finansijskom tržištu".
Tu i jeste problem, dame i gospodo, jer su te najveće banke i osiguravajuća društva u postupku privatizacije.
Da vas podsetim kako je to izgledalo ranije, to sam do sada više puta ponavljao za ovom govornicom, a ko zna koliko puta ću još to da ponovim – "Nacionalna štedionica" je u trenutku kada je isplaćivala obveznice stare devizne štednje bila u većinskom vlasništvu Republike Srbije, dok nije stekla pravo da isplaćuje i otkupljuje obveznice stare devizne štednje. Čim je to pravo stekla, država je izgubila većinski vlasnički deo u toj banci.
Naravno, zahvaljujući takvoj situaciji i takvoj špekulaciji, vlasnici, u tom trenutku većinskog dela "Nacionalne štedionice", zahvaljujući monopolskom položaju "Nacionalne štedionice" zaradili su ogroman novac. Dakle, zaradili su, da ne pričam kako su se otkupljivale te obveznice stare devizne štednje, koja je njihova prava cena na tržištu kapitala bila, ko je sve to mogao da kupi, i tako dalje.
Zato što je "Nacionalna štedionica" imala spiskove građana koji imaju obveznice stare devizne štednje, jer su se kod njih prijavljivali, davala je te spiskove sa ličnim podacima vlasnika obveznica, odnosno brojevima telefona i adresa, pa se sa njima stupalo u kontakt i nagovarani su da određenom licu ili licima, pravnom ili fizičkom, prodaju te obveznice po nekoj daleko nižoj ceni nego što je nominalna vrednost obveznice bila, i to iz razloga što novac mogu da dobiju odmah, a država im garantuje isplatu od dve pa na više godina.
Zato što je "Nacionalna štedionica" u trenutku prihvatanja tog posla bila u većinskom vlasništvu države, određenom špekulacijom pravi vlasnici su postali Vuk Hamović i Vojin Lazarević, iskoristili su tu bliskost sa Mlađanom Dinkićem i zaradili ogroman novac stare devizne štednje.
Sada se postavlja pitanje, ako se ovaj stav 4. koji je u Predlogu zakona zadrži, znači, kada te banke, zahvaljujući ovakvom zakonu, osnuju društva za upravljanje, dobiće opet od Vlade Republike Srbije unosne poslove, i odjednom te banke postaju privatne. Dok banke ne postanu privatna osiguravajuća društva, ne bi trebalo da organizuju društva za upravljanje.
I ovako i onako, takvi kakvi ste, ako budete imali vremena, prodaćete te banke i ta osiguravajuća društva u bescenje svojim prijateljima i samim tim postati vlasnici ili suvlasnici tih istih banaka i osiguravajućih društava.

Dame i gospodo poslanici, znači, reč je o tome da se, u stavu 7, tačka 3), uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi "dokaz o poreklu osnivačkog kapitala."
Sada tih dokaza može biti više, može biti da je neko novac nasledio, legalno zaradio, platio porez, prijavio to, itd, ali se sada pitam zašto smo osnivali Komisiju za sprečavanje pranja novca i da li će taj dokaz o poreklu osnivačkog kapitala možda da bude i sa nekog egzotičnog ostrva, što da ne?
Znači, čovek može da podigne novac, donese potvrdu da je to podigao iz banke, da uplati. Kako ćete da osporite da je taj izveštaj te banke netačan? Vrlo teško. Da li je to dokaz o poreklu kapitala? Na neki određen način i jeste, novac je bio u banci, doduše na Devičanskim, Sejšelskim, Kajmanskim ostrvima, ali svejedno, u banci.
Postavlja se pitanje kada ćete takva lica, koja imaju račune u tim bankama, pitati odakle im taj novac tamo, kako su taj novac uopšte zaradili? Zašto uopšte imamo tu Komisiju za sprečavanje pranja novca? Ona čak ima pravo, dali ste joj ovlašćenja, da traži izveštaj i od stranih banaka, i sa tih egzotičnih ostrva.
Da li je ta komisija uopšte jedan jedini takav izveštaj zatražila, jesu li zatraženi izveštaji za srpske tajkune, da li se neko zapitao odakle predsedniku Narodne kancelarije toliki novac, odakle mu taj osnivački ulog, da nije i on sa nekih egzotičnih ostrva?
Da li se neko zapitao gde je završilo onih 450 miliona evra od pljačke struje Naftne industrije Srbije, kada su Vuk Hamović i Vojin Lazarević ojadili građane Srbije? Ili će, jednostavno, ako neko reši da osnuje društvo za upravljanje, da donese potvrdu iz banke koja je na Sejšelskim, Kajmanskim, Devičanskim ili ko zna kojim drugim ostrvima iz raznih of-šor zona, i vi kažete – novac je potpuno u redu, vidite on je došao iz banke, čovek je tamo novac uplatio, tamo je banka čuvala njegov novac. A odakle taj novac u toj banci to je već neka druga priča. To se desilo pre 10-15 godina i nemamo pravo da to istražujemo.
Zašto smo onda osnivali Komisiju za sprečavanje pranja novca? Ako sada to treba da radi Komisija za hartije ili ovim zakonom, znači izuzimate Komisiju za sprečavanje pranja novca kada je ova oblast u pitanju i isključiva je nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.
Znači, imaćemo dva potpuno paralelna državna organa koji će da rade isti posao i postavlja se opet pitanje – a šta ako Komisija za sprečavanje novca kaže da novac nije legalan, jeste sa Sejšelskih ostrva, jeste iz banke, ali ne znamo kako je tamo dospeo. Dok se to ne dokaže, taj novac je za nas samo pran tamo. A Komisija za hartije od vrednosti kaže – ne, ne, sa ovom potvrdom iz banke sve se to rešava.
U tome i jeste problem kada se pišu ovakvi zakoni, kada, valjda u toj želji da što više svojih ljudi stavite u organe uprave, insistirate na tome da napravite takav krug ljudi koji će da vas štiti i kada padnete sa vlasti.
Pomalo preterujete i pravite paralelne organe koji treba da rade isti posao, pa će to najverovatnije da liči kao na obezbeđenje Čedomira Jovanovića – ima svoje lično, ima i državno, pa se jedni s drugim tuku ovde u hodnicima Skupštine Srbije.
Verovatno ćete i sa državnim organima tako, jedni će da teraju jedan posao, drugi – drugi posao, jedni će da nalaze da je nešto nezakonito, za istu stvar drugi organ će reći da je zakonito, pa ko se tu snađe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 10. je problematičan i za samog predlagača.
Znači, u članu 10. su uslovi koje neko treba da ispuni uz zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje. Sam zakon je u koliziji sa mnogim zakonima.
Ovde smo imali zakon koji je regulisao kako se osnivaju privredna društva. Čak se lepo ovde kaže, u članu 4. – "Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo.
Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno".
Sada da vidimo gde je to drukčije određeno. Već u stavu 6, člana 10. se kaže: "Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i vodi Registar društava za upravljanje". Znači, sav taj posao radi Komisija.
Koje se to onda odredbe primenjuju na privredna društva? Zašto smo osnivali Agenciju za privredne registre? Do sada su taj posao radili trgovinski sudovi.
Rekli ste – niste sposobni, nemaju pojma sudovi, moguće su zloupotrebe, sudije su korumpirane, a vi ste na vlasti. Umesto da učinite da sudije više ne budu korumpirane, nema veze, budite i dalje korumpirani, ali mi ćemo neke poslove da vam oduzmemo.
Potom ste osnovali Agenciju za privredne registre. Stav SRS je bio, ako to već ne može da radi sud ili smatrate da sud nije dobar za to, neka radi Narodna banka, centralna banka, kako god hoćete. Ne, ne, ovakvo rešenje u svetu je primenjivano.
U redu, izglasali ste Zakon o privrednim društvima, izglasali ste Zakon o Agenciji za privredne registre, dali ste nadležnost toj agenciji da je ona ta koja vodi Registar, koja izdaje dozvole za rad, itd.
Napisali ste šta sve ona mora da ima od te tehničke opremljenosti i kako da radi svoj sajt, čak ste išli u detalje kada je taj zakon bio u pitanju. Društva za upravljanje neće raditi Agencija za privredne registre, nego će raditi Komisija, pa čemu onda priča da se osniva jedinstveni Registar svih privrednih društava.
Zašto ste onda donosili zakon i hvalili se tim da će u jednom jedinom registru da budu sva privredna društva, čak i preduzetnici i fizička lica koja se bave određenom delatnošću. Sada imamo Komisiju za hartije od vrednosti i ona će voditi neki svoj poseban registar, kada su u pitanju društva za upravljanje.
Sada da vidimo, bilo je u prethodnom amandmanu, koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, priče oko stava 7. Da vidimo šta se kaže u ovom stavu: "Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se: 5) organizacioni dijagram društva za upravljanje; 7) dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti".
Hajde malo da se pozabavimo time i bez obzira da li je akcionarsko društvo otvorenog ili zatvorenog tipa, ono znači svoju delatnost, u skladu sa zakonom, ali kada je u pitanju njeno unutrašnje uređenje, to je živa materija koja se menja.
Znam, G17 voli te dijagrame, oni su to koristili u kampanji 2003. godine i pravili su ih za "Lutru", Dušana Mihailovića, za Bodrum, za stečajeve nekih preduzeća itd. Znači, za sve živo i to su crtani dijagrami, kako se novac krao.
Došao G17 na vlast, a gde su procesi protiv tih krađa? Najveći uspeh je bio hapšenje predsednika Trgovinskog suda, Kljajevića, ali gde su oni pravi tajkuni, on je samo radio za nekoga. Toga nema. Ti dijagrami, gde su vam? Nestali.
Sada da se vratimo na organizacione dijagrame.
Da li stvarno mislite da će neko, dokle god postoji to akcionarsko društvo, svoju unutrašnju organizaciju da održava onako kako je imao u početku obavljanja svoje delatnosti? Neće. Ako mu je preskupo – smanjiće, ako mu posao ide dobro – povećaće. To nije konačna stvar. To je živa materija.
Svaki direktor, u bilo kom preduzeću, ako želi da njegovo preduzeće uspešno radi, stalno eksperimentiše, stalno proverava i svoju unutrašnju službu i službu interne kontrole, dok ne dođe do rešenja sa kojim je zadovoljan. Nisu vam potrebne saglasnosti za takvo uređenje, čak ni saglasnost Upravnog odbora, osim kada je u pitanju sistematizacija, a to samo za javna preduzeća i to ukoliko je njihovim podzakonskim aktima predviđeno.
Neka mi neko objasni, ako postoji organizacioni dijagram društva za upravljanje, onda treba da se dostavi i dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti. Sam dijagram već je neki dokaz da li će tu da piše Pera ili neko drugo ime i neka druga priča, da li će morati da donose svoju stručnu kvalifikaciju i dokazuju spremu, itd. To je živa materija danas i često se dešava, da bi neko dobio neku dozvolu za rad i delatnost, zaposle lice koje mu je potrebno za obavljanje te delatnosti. Čim dobije rešenje, raskinu radni odnos, čovek radi sa nadom, ako ga uhvate – uhvate, platiće kaznu i dovešće nekog drugog na privremeno.
Insistirate na stvarima koje nisu i koje ne bi trebalo da budu zakonom toliko precizno definisane. Kada je u pitanju tehnička osposobljenost, evo, neka neko od predlagača izađe za ovu govornicu i kaže šta je ta tehnička osposobljenost, šta je dokaz da je kupio računar, da ima račun, da li će biti predviđeni standardi za taj računar?
Poslednjih nekoliko godina, tri-četiri generacije računara su se promenile. Hoćete li da im određujete koliki mora da ima hard disk, kakav hardver, softver itd. To će za šest meseci da zastari. Da li će da ima jedan sto ili dva, koliko stolica, kakva je prostorija. Stvarno u nekim stvarima preterujete. Ako čovek hoće da obavlja određenu delatnost, ako ispunjava onu drugu regulativu koja se tiče njegovog neosuđivanja ili ako je potrebno da ima određeno zvanje ili stručnu spremu, to može da bude propisano zakonom.
Ljudi, jedino kada je u pitanju tehnička osposobljenost, to se predviđa zakonom i u kojoj oblasti, pa i kada je u pitanju proizvodnja i trgovina životnim namirnicama. Zašto? Da se ne bi ugrožavalo zdravlje i životi građana i ništa više. Sve ovo ostalo, kada je u pitanju kancelarijski deo posla, ako hoćete da odredite – moraš da imaš kancelariju u "Sava centru" ili u "Geneksovim apartmanima", ili moraš da kupiš kancelariju od Miodraga Kostića na Ušću – da bi mogao da obavljaš određenu delatnost? To sve Komisija može pod zakonskim aktima da navede.
Šta im možete? Ništa. Zašto? Kaže, imamo ovlašćenje, po zakonu. Manite se toga. Da li hoćete da im određujete visinu stolica? Stvarno, razumem kada je u pitanju trgovina životnim namirnicama i kaže se – pod ne može da bude porozan, mora da ima tu i tu visinu i mora da ima rashladni uređaj i sl. Ali, za kancelariju i tehničke uslove, to stvarno nigde u svetu nisam video.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kao u članu 10. i u članu 11. ponovo imamo u samom zakonu određene široke i prilično jasne odredbe koje su nadležnosti Komisije.
Već u članu 11. u prvom stavu kaže se da Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona. Komisija je deo vlasti, državni organ i ona nema pravo da prilikom sprovođenja zakona procenjuje da li je nešto u skladu sa zakonom ili ne, nego mora jasno to da utvrdi. Na taj član i na taj deo teksta utvrđivanja, podnet je amandman.
U mišljenju Vlade se kaže da se amandman odbija, jer se radi o neprihvatljivoj pravnotehničkoj redakciji, s obzirom da bi se u istoj rečenici dva puta ponovila ista reč kojom se ne menja značenje ove odredbe.
Znači, po vama, kada se nešto utvrdi, isto je kao i kada se procenjuje. Izvinite, ako za član 10. Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi, znači da su ispravni uslovi iz člana 10, onda treba da utvrdi da su uslovi ispunjeni i u članu 11. ovog predloga zakona.
Mada je to, po vama, pravno-tehnička redakcija, ali ko može da ima procenu?
Procenu može da ima fudbalski sudija, košarkaški sudija, bilo koji drugi sportski sudija; može da ima direktor nekog preduzeća, da li mu se neki posao isplati ili ne; procenu može da ima sudija, da li Trgovinskog, Opštinskog, Okružnog, Vrhovnog, Ustavnog suda. Organi koji sprovode zakon, znači izvršna vlast, moraju da utvrđuju, a ne da procenjuju. U tome i jeste problem ovog zakona.
Ukoliko je procena netačna, ona ne povlači nikakvu odgovornost, osim moralne, a ako neko napravi pogrešnu procenu, onda podnese ostavku na dužnost koju obavlja.
Ako utvrdi, a ne utvrdi u skladu sa zakonom, tu već postoji krivična odgovornost za nesavesno obavljanje poslovanja, itd.
Znači, ako već želite Komisiji da date određeno ovlašćenje, onda ćete morati da je naterate da ta ovlašćenja koristi isključivo u skladu sa zakonom, jer na osnovu pogrešne procene, koliko znam, niko još krivično nije bio gonjen. Možda je neko bio dužan da nadoknadi štetu, ali niko još nije bio krivično gonjen.
Dalje, imamo ponavljanje iz člana 10. Znači, po članu 10. je neophodan dokaz o poreklu osnivačkog kapitala, a u članu 11. je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza. Sada ponavljate istu stvar.
U članu 10. mora da utvrdi, u članu 11. procenjuje istu stvar.
Mene je iznenadio odgovor koji je Vlada Republike Srbije dala na amandman koji je podnela Nataša Jovanović u ime SRS, pa se kaže da se amandman ne prihvata, jer materija koja je uređena ovim Predlogom zakona nije predmet regulisanja Zakona o sprečavanju pranja novca, te je stoga neophodno regulisati je ovim zakonom, pa je stoga neophodno Komisiji za hartije od vrednosti dati ovlašćenja da proverava poreklo osnovnog kapitala, s obzirom da je reč o jednim od najvećih učesnika na domaćem tržištu kapitala.
Sada jedno pitanje – koji će kriterijum i koja zakonska ovlašćenja Komisija za hartije od vrednosti da koristi kada bude proveravala poreklo novca? Na koji će zakon, osim na ovaj, da se pozove? Moraće da se pozove na Zakon o sprečavanju pranja novca, moraće da se pozove na ista ona ovlašćenja koja ima Komisija za sprečavanje pranja novca. Moraće da traži iste one izveštaje od banaka, turističkih organizacija, kockarnica, štedionica i drugih učesnika na finansijskom tržištu, čim neka uplata bude veća od one koja se smatra normalnom. Znači, u tom zakonu su već postavljeni kriterijumi kada se neki novac proverava.
Čak, kada idete u menjačnicu i menjate po 100 evra, ako to radite u više menjačnica, prilikom svake zamene ste dužni da pokažete ličnu kartu, pa se taj izveštaj šalje Komisiji za sprečavanje pranja novca, jer neko, bože moj, može da obiđe 30-40 menjačnica danas, pa vi izračunajte koliko je to, pa pomnožite sa brojem dana u godini, pa ćete videti da je to ogroman novac. Čak su i te odredbe u zakonu napisane. Čak i za pojedinačne uplate koje budu u jednom danu u više banaka, čak i te odredbe postoje u Zakonu o sprečavanju pranja novca. Znači, ova materija je već regulisana zakonom.
Zašto Komisiju za hartije od vrednosti opterećujete sa tim? Već imate organ uprave koji se brine o tome. Već ste se hvalili tim organom uprave, da su to ljudi koji nisu stranački opredeljeni, koji taj posao već rade, ali radili su na osnovu uredbe i drugih podzakonskih akata, pa njih čak nećete ni da menjate, nego ćete iste da postavite u tu Komisiju za sprečavanje pranja novca, jer oni već imaju određena iskustva.
Hajde da kažem da je tačno sve što ste rekli, ali zašto sad jedan isti posao mora da radi Komisija za hartije od vrednosti. Ona nema iskustva sa tim, nema tolika ovlašćenja kolika ima Komisija za sprečavanje pranja novca. Sasvim je sigurno da Komisija za sprečavanje pranja novca verodostojnije može da utvrdi poreklo kapitala koji je osnivački ulog nekog društva za upravljanje ili bilo kog društva koje postoji, da li je to privredno društvo, da li je to preduzetnik, zanatlija, fizičko lice i građansko lice. Znači, to je već regulisano jednim zakonom.
Zašto predlagač, a to je već postao manir ove vlade, pravi uporedno zakonodavstvo? Nemamo samo u ovoj oblasti uporedno zakonodavstvo, imamo i u krivičnom zakonodavstvu. Ako već donosite jedan zakon, ako ta vlada stvarno postoji, ako je homogena, kao što je predstavljate, čim se donese jedan zakon, na sledećoj prvoj sednici mogu da se rade izmene i dopune krivičnog postupka, gde će da se odrede krivične sankcije za povredu tog zakona koji je na prethodnoj sednici donet.
Krivični zakon nije nešto što je večito, u smislu nepromenljivosti. Svako društvo koje se razvija, razvija se privreda, ekonomija, nažalost razvija se i mogućnost zloupotrebe i vršenja krivičnih dela. Zašto onda taj krivični zakon ne dopunjujete, nego pravite paralelne krivične odredbe, koje su često u suprotnosti sa Krivičnim zakonom.
Imamo i u ovom zakonu: ukoliko neko o nekome stvori lažnu sliku itd. To imate i u Zakonu o krivičnom postupku, tamo piše da je to krivično delo prevare. Tamo je taksativno navedeno za koje vrednosti je to krivično delo prevare, koje su kazne predviđene u odnosu na težinu tog krivičnog dela, na osnovu vrednosti protivpravno pribavljene imovine ili štete koju je neko lice pretrpelo.
Ovde toga nema. Ako se steknu uslovi, koji će zakon da bude u primeni? Krivični ili ovaj koji pojedinačno reguliše neku krivičnu oblast? Koji će zakon da bude u primeni kada je u pitanju sprečavanje pranja novca? Da li Zakon o hartijama od vrednosti, o investicionim fondovima ili Zakon o sprečavanju pranja novca?
(Predsedavajući: Vreme.)
Ima vremena za SRS, a vama vreme ističe mnogo brže nego što mislite.

Evo, opet, i ovaj amandman se odnosi na to kako treba da radi Komisija. Pa se kaže: "Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni:", pa deo teksta koji se briše – "2) da su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi."
Hajde da pogledamo koji su to dokazi iz člana 10. stav 7. "Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se: 1) osnivački akt društva za upravljanje".
E sada, koji je dokaz osnivački akt i po čemu on mora da bude uverljiv. Osnivački akt može da donosi pojedinac, može neka skupština, itd. Biće potvrđena nekim potpisom, pečata još uvek nema, osim ako nisu pravna lica koja će da osnivaju društvo za upravljanje, ali mogu i fizička. Znači, hoće li Komisija da pravi anketu sa svakim licem koje se potpiše na tom osnivačkom aktu? Jedini način da utvrdi valjanost je taj, nema drugog.
Da vidimo dalje – "2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke". Hoće li priznanicu kao takvu da proverava, da traži izvod ili će jednostavno, da traži izveštaj iz te poslovne banke i na koji način i sa kojim ovlašćenjima?
Znači, taj koji bude uplaćivao osnivački kapital moraće Komisiji da potpiše saglasnost da proverava njegov račun, taj privremeni ili kako ga već zovete.
Znate i sami, određeni organi državne uprave imaju ovlašćenja da kontrolišu neke račune, ali to su računi koji se tiču javnih prihoda, računi iz određene privredne delatnosti mogu da kontrolišu samo inspekcijski organi i zna se postupak, to je već regulisano Zakonom o poreskom postupku, o poreskoj administraciji, itd.
Ima li Komisija ovlašćenja da zatraži od poslovne banke da joj podnese izveštaj da li je tačno da je taj iznos stvarno uplaćen na taj račun? Nema, moraće da priloži saglasnost lica koja su otvorila taj privremeni račun i uplatila novac. Znači, to ovim zakonom nije regulisano.
"Dokaz o poreklu osnivačkog kapitala"; već smo o tome toliko toga pričali, zar ne bi bilo najbolje da se o tome stara Komisija za sprečavanje pranja novca, pa neka Komisija za hartije od vrednosti od nje zatraži izveštaj, je l' taj novac stvarno, u skladu sa zakonom, stečen ili nije, ili je njegovo poreklo sumnjivo. Jedino tako može da funkcioniše, Komisija za sprečavanje pranja novca je ta koja već ima ovlašćenja da svaku uplatu proverava, dali ste joj to pravo zakonom. Zašto sada pravimo paralelni zakon koji treba da stupi na snagu?
"Pravila poslovanja društva za upravljanje"; e sada, koja su to pravila i ko određuje ta pravila, da li je to regulisano zakonom? Nije. Treba li Komisija, po članu 11, da se uverava da su ta pravila poslovanja u skladu sa zakonom, poslovnim moralom itd? Ovo je već zadiranje u unutrašnju organizaciju pravnog lica, pa neka je to i društvo za upravljanje.
Za Komisiju za hartije od vrednosti bitno je ko je predstavlja pred zakonom i pred drugim organima. Možda jednostavno da zatraži, uz osnivački akt može da bude navedeno ko je direktor i čija su prava ograničena ili neograničena, ali unutrašnja sistematizacija ne treba da bude predmet rada Komisije za hartije od vrednosti. Komisiju samo interesuje ko jedno javno društvo predstavlja pred zakonom i drugim organima, ko ima ovlašćenja.
"Organizacioni dijagram društva za upravljanje"; i o tome smo pričali. Kakav je to dijagram? Znači direktor, pa šta ide ispod direktora, ko je Upravni odbor, da li će imati Nadzorni odbor, da li će da ide po sistemu Skupštine, ko će koga da zastupa? O čemu pišete, koje su to odredbe koje će da budu primenjivane u zakonu, koje su to vrednosti da Komisija utvrdi da li je organizacioni dijagram društva za upravljanje tačan? Na osnovu čega?
Društvo za upravljanje još uvek ne postoji, ono tek treba da se osnuje. Šta će da se desi ukoliko javno društvo promeni svoj organizacioni dijagram, hoće li da izgubi dozvolu za rad? Jer, bože moj, nije dostavilo organizacioni dijagram Komisiji za hartije od vrednosti.
Ili ćete da kontrolišete da li se on stvarno pridržava tog organizacionog dijagrama, sve pitanje za pitanjem, ili ko vama garantuje da, kada dobije dozvolu, neće da promeni organizacioni dijagram? Taj dijagram možda neće odgovarati Komisiji za hartije od vrednosti, ali nema uslova da mu oduzme dozvolu za rad.
U tome jeste problem kada pišete zakone. Spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica, akcionara društva za upravljanje, odnosno overen prevod izvoda registra za strana pravna lica.
Kada je u pitanju spisak akcionara po imenu i prezimenu, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica, da li predlagač zakona zna da Agencija za privredne registre još uvek nije uspela da registruje sva pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost.
Čak smo imali izmene i dopune Zakona o privrednim registrima, gde smo produžavali te rokove za registraciju privrednih subjekata. Na kraju ni ta zakonom predviđena produženja nisu bila dovoljna, nego se kasnije prećutno žmurelo na to što Komisija za privredne registre ne stiže da odgovori zahtevima koje ima na tržištu privrednih subjekata.
Kako će neko da dostavi izvod iz privrednog registra, kad još uvek taj privredni registar, takav kakav treba da bude, ne postoji. Opet imamo dokaz o organizaciono-tehničkoj osposobljenosti. Kada je u pitanju i najobičnija samostalna trgovinska radnja, izlazi više nadležnih inspektora da bi nekome dali dozvolu za rad i obavljanje određene delatnosti, svaki iz svoje oblasti. Bila je i veterinarska i tržišna i sanitarna, itd.
Kako će to sada Komisija da sprovodi? Hoće li Komisija imati svoju inspekcijsku službu koja će da ide od kancelarije do kancelarije da proverava da li stvarno ima određenu visinu, da li stvarno ima tu opremu koju je priložio kao neki dokaz, spisak te opreme koji prilaže kao neki dokaz?
Vidim da će, ukoliko amandmane SRS ne prihvatite, Komisija za hartije od vrednosti u sprovođenju ovog zakona imati silne glavobolje da ovakav zakon stvarno zaživi u praksi i verujem da će biti potrebno mnogo više vremena, nego što ste to odredili u prelaznim i završnim odredbama, da Komisija za hartije od vrednosti to reguliše podzakonskim aktima, iako ste to mogli samim zakonom vi da regulišete, odnosno predlagač, ako mislite da se stara samo o sprovođenju zakona.

Dame i gospodo poslanici, narodni poslanik Zlatan Jovanović, u ime SRS, podneo je amandman u kome traži da se u članu 11. stav 4. briše. Da vidimo šta piše u tom stavu.
"Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, odnosno članova uprave i direktora društva za upravljanje, utvrđuje Komisija".
Obrazloženje koje je Zlatan Jovanović dao kaže: "Ova materija je već regulisana članom 12. Predloga zakona, pa samim tim nikakva podzakonska akta nisu potrebna." Obrazloženje Vlade za neprihvatanje ovog amandmana: "Kriterijumi podobnosti i pouzdanosti se detaljno uređuju podzakonskim aktom Komisije za hartije od vrednosti i u skladu sa direktivama Evropske unije koje regulišu ovu oblast".
Znači, izgleda da je politika Vlade Republike Srbije da kada nešto treba da se odbije, odmah se pozivaju na direktive Evropske unije.
Pokažite mi tu direktivu gde piše da Komisija za hartije od vrednosti podzakonskim aktom uređuje koja su lica podobna i pouzdana. Da li ona stvarno postoji? Pa i ako je takva, i da postoji, ne verujem da će Evropska unija imati išta protiv da nešto bude regulisano zakonom, a ne podzakonskim aktom.
To je još veći standard, stroži, još bolje reguliše neku oblast. Sada, ako već imate iskustva iz zemalja Evropske unije, što to niste prepisali, pa stavili u zakon, a šta se kaže u članu 12. koji jedino može da bude osnov za primenu u radu Komisije. Dakle: "Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.
Za direktora i člana uprave društva za upravljanje može biti izabrano lice koje nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih finansijskih organizacija."
Da li su to kriterijumi za utvrđivanje podobnosti i pouzdanosti jednog lica? Jesu. Kakav podzakonski akt, čemu podzakonski akt, da li može u podzakonskom aktu nešto da bude u suprotnosti sa članom 12. ovog zakona? Može. Koje je to bliže regulisano podzakonskim aktom? Sve moguće vrste krivičnih dela ste naveli, čak ste uveli i privredne prestupe. Znači, ne više ni krivično zakonodavstvo, već privredni prestup.
Dakle, neko tamo, za privredni prestup 1992. ili 1993. godine, jer nije prijavio kompenzaciju koju ste ukinuli čim ste došli na vlast, neće moći da bude u ovakvom društvu. Neće moći da bude ni direktor, ništa, za najobičniji privredni prestup koji u suštini nikome nije prouzrokovao štetu niti je nekome pribavio imovinsku korist.
Znači, sve moguće vrste, sva ograničenja koja ste mogli da izmislite, stavili ste. Šta će to da ostane Komisiji da podzakonskim aktom određuje kriterijume podobnosti, pouzdanost lica koja stiču kvalifikovano učešće, šta će to podzakonskim aktom da reguliše, hoće li da određuje broj cipela, visinu, težinu, ne znam šta je ostalo više.
Da li će možda da određuje to na osnovu toga da li je bio ministar u Vladi Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, Mirka Marjanovića? Šta je to pouzdanost, jesu li to kriterijumi? Kakav će to da bude podzakonski akt, na šta će to da liči, jeste problem kada zakon napišete, a on je u proceduri već od 8. septembra 2005. godine. Zašto ga niste malo ozbiljnije uputili u javnu raspravu?
Zašto niste, jer dobili biste sigurno primedbe i sugestije na ovakav zakon, mogli ste bar da razmislite.
Ovako izađete u medije, napisali smo taj i taj zakon, on reguliše tu i tu oblast, rešićemo sve probleme, zakon je odličan, a verujem da neki stvarno misle da je odličan, ali kada počne da se češlja na sednici Skupštine, prvo u načelu, a onda u pojedinostima, pa onda na nadležnim odborima, vidi se da zakon nije više baš tako idealan i sprovodljiv.
Kada se to dešava u Skupštini, sada jedno logično pitanje, šta će stvarno da se dešava u njegovoj primeni, jer tu je češljanje zakona još rigoroznije, tu se tek ulazi u ona sitna crevca, kako naš narod kaže, da se utvrdi šta u zakonu može da se primeni, a šta ne može.
Vi ste već u članu 12. odredili kriterijume, tako da je u članu 11. ovaj poslednji stav potpuno nepotreban i zato predlažemo njegovo brisanje.
Nemojte da u jednom zakonu, u članovima koji idu jedan za drugim pravite takav problem, da dajete Komisiji ovlašćenja koja joj ne pripadaju i koja su već regulisana zakonom, a ta komisija podzakonskim aktima treba da utvrdi nešto što već postoji u samom zakonu.
Na takav način izbegava se da Narodna skupština treba da da saglasnost, a u stvari usvaja zakon i jednostavno će jedan organ državne uprave, na osnovu ovlašćenja koje prenosi Skupština izglasavanjem ovog zakona i neprihvatanjem ovakvih amandmana, da preuzme posao narodnih poslanika. Izgleda mi da to i jeste cilj ove izvršne vlasti.
Znači, da Skupština Srbije bude samo glasačka mašina u službi Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija, ministra finansija Mlađana Dinkića, jer sve zakone koje on piše i koji su takvi, njemu daju za pravo da se može smatrati čovekom koji je iznad zakona, iznad Ustava, a to može da postigne u nekim zemljama koje su u anarhiji, ali u jednoj zemlji koja je republikanskog tipa, koja ima demokratski izabrane organe zakonodavne vlasti, to ne bi smelo da se desi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne može da se objasni ovolika istrajnost predlagača, kada su u pitanju podobnost i pouzdanost, pa se u članu 13. kaže: "Komisija daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje na osnovu dokaza da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 12. ovog zakona". Protiv ovog dela teksta podnosilac amandmana, narodni poslanik Milovan Radovanović, nema ništa.
Onaj deo koji je predložio da se briše glasi - "i kada proceni da su predloženi članovi uprave i direktor podobni i pouzdani". Još jednom ću, zarad javnosti, da pročitam šta je sve članom 12. predviđeno i koji su to uslovi.
"Za direktora i člana uprave društva za upravljanje može biti izabrano lice koje nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih finansijskih organizacija".
Dalje kaže: "Direktor i član uprave društva za upravljanje ne može biti lice koje je:
Još se kaže: "Direktor i članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti", pa se nabraja koji su sve to poslovi, da ne čitam ceo član 12. To su oni uslovi koji bi trebalo da budu sasvim dovoljni da neko dobije saglasnost od strane Komisije.
Dalje, opet reč – "proceni" da su predloženi članovi uprave i direktor uprave podobni i pouzdani, Komisiji se sad daje za pravo da donese podzakonski akt i onda da procenjuje, a ne da utvrđuje, znači na osnovu svoje slobodne procene da utvrđuje da li je neko lice podobno i pouzdano za obavljanje jednog posla.
Čak i u sledećem stavu se spominje kako može da se vrši ta procena, ali to ćemo kada bude bio na redu amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić. Znači, u ovom slučaju Komisija preuzima dve vrste vlasti koje su Ustavom regulisane. Samom izradom podzakonskog akta preuzima nadležnosti iz zakonodavne vlasti, a to je Skupština Srbije, tako što će da izrađuje podzakonski akt, da izvršava ono što joj već po zakonu pripada, ali preuzima još jednu nadležnost – nadležnost sudske vlasti. Samo sud može, na osnovu procene, da donosi odluke, a procena je često kom svedoku će više da veruje. To mora da obrazloži u nekoj eventualnoj proceni.
Šta će da procenjuje Komisija, to niko ne zna, jer podzakonskog akta nema, a zakonom je regulisano, čak i u članu 12, i to prilično strogo, da više ne znam šta u tom podzakonskom aktu može još da se nalazi, koje odredbe koje će još više da povećaju kriterijume da li neko može da obavlja taj posao ili ne.
Obrazloženje je isto kao i na prethodni amandman, a ono otprilike glasi – da je u skladu sa Direktivama EU, podobnost i pouzdanost se rešavaju podzakonskim aktima Komisije za hartije od vrednosti.
Prvo, ne verujem da EU ima baš takve direktive. Drugo, ne verujem da bi imali bilo šta protiv da mi naše standarde povećavamo, da budu stroži od samih direktiva EU, jer bismo time dokazali da smo u nekim stvarima ozbiljniji od njih, da smo dalje otišli od njih.
Možda će oni sutra, na osnovu naših iskustava, da promene svoje direktive, jer ni njihove nisu Sveto pismo, oni to menjaju i prilagođavaju u zavisnosti od njihovih potreba i onoga što žele da ostvare.
Jedini razlog neprihvatanja jeste nekakva Direktiva za koju, iskreno rečeno, ne verujem da postoji, a i ako postoji, takva kakva jeste, ne verujem da bi EU imala bilo šta protiv da neke stvari ne rešavamo podzakonskim aktima, nego samim zakonima.
Ako se vratimo opet na član 11, da Komisija treba i da pribavlja informacije da li je neko lice pouzdano ili ne, dobijamo još jedan oblik koji joj dajemo, dali smo joj zakonodavnu vlast, sudsku vlast, sada joj dajemo i deo izvršne vlasti koji je regulisan drugim zakonima – Zakonom o Ministarstvu unutrašnjih poslova, zakonima koji regulišu obaveštajne službe itd.
Znači, sve to dajemo Komisiji koja, u suštini, samo treba da sprovodi tri ili četiri zakona: Zakon o hartijama od vrednosti, o investicionim fondovima, preuzimanju akcionarskih društava i Zakon upravnom postupku. Možda sam neki zakon i zaboravio, ali to su u principu zakoni koji su bitni za funkcionisanje jedne države, ali ne toliko da bi Komisija imala ulogu i zakonodavne i sudske i izvršne vlasti.

Dame i gospodo poslanici, obećao sam, znači dolazimo do amandmana narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić, koji je podnela u ime SRS. Odnosi se na član 13. stav 3. Predloga zakona.
Pročitaću još jednom taj stav i obrazloženje Vlade: "Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Komisija može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave i direktora da lično dođu na intervju".
Obrazloženje Vlade, zašto se ovaj amandman odbija kaže: "U postupku davanja saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje neophodno je da Komisija za hartije od vrednosti adekvatno proceni predložene članove uprave i direktora. Nije reč o slobodnoj – diskrecionoj proceni Komisije, već o potrebi da se zbog značaja društava za upravljanje ostavi mogućnost Komisiji da prikupi dodatne informacije i putem direktnog razgovora sa predloženim članovima, a koje se odnose na poslovnu reputaciju, profesionalno znanje i iskustvo".
E sad, dame i gospodo narodni poslanici, u svom prethodnom izlaganju naveo sam da smo dali Komisiji nadležnost zakonodavne vlasti, što znači da će izrađivati podzakonske akte koji imaju snagu zakona, kada su u primeni. Rekao sam da Komisija može da obavlja čak i posao koji je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, ovo je informativni razgovor sa jedne strane, a sa druge strane Komisija, kako to piše u ovom obrazloženju, može da se ponaša i kao sudska vlast.
Meni sve ovo liči, moram to da kažem, na period jednopartijskog sistema, samo tada nije bila Komisija nego je bio Komitet, pa je on vršio procenu da li neko može da obavlja određenu delatnost ili ne. A koji su njegovi kriterijumi bili?
Ne znam, verovatno kolege koje su moje godište i oni koji su stariji od mene to znaju, a ovi mlađi neka pročitaju malo knjige, posebno predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, pa će videti koje su sve to kriterijume podrazumevali.
E sad, Komisija vrši pribavljanje informacija i to – "putem direktnog razgovora", znači tu je već mešanje i u posao organa Ministarstva unutrašnjih poslova i u posao pravosudnih organa, "sa predloženim članovima, a koje se odnose na poslovnu reputaciju, profesionalno znanje i iskustvo".
Znate šta, kad već nešto ovako napišete onda morate i da stanete iza toga, ako ste već pisali a niste razmislili.
U tom direktnom razgovoru hoćete li kandidate da stavljate na detektor laži, poligraf ili kako se to već zove? On može da vam kaže šta god hoće, može da donese dokumentaciju – radio sam u toj i toj firmi u inostranstvu, ona se bavi poslovima brokera.
Na kom mestu, nije ni važno, doneo je potvrdu, može da vam kaže šta god hoće. Radio je u nekom vremenskom periodu. Dalje, poslovnu reputaciju, pa hoće li neki kriminalac ili lopov da vam kaže da je lopov i kriminalac? Neće.
"Profesionalno znanje i iskustvo". Pa profesionalno znanje i iskustvo se ne vidi iz razgovora, nego na osnovu priložene dokumentacije koju kandidat daje.
Meni sve ovo liči, predlagač ovog zakona bi se možda i zamislio kada bi, recimo, u Zakonu o ministarstvima i Zakonu o Vladi Republike Srbije bilo regulisano da, pre nego što Narodna skupština da saglasnost na izbor predsednika Vlade, odnosno Skupštine Srbije, moraju svi kandidati sa predsednikom Vlade u kolonu jedan po jedan, pa kod Slobodana Vučetića u Ustavni sud da on proceni jesu li oni pouzdani i podobni da obavljaju posao ministara, predsednika Vlade itd.
Ako vam je materija toliko bitna i toliko ulazite u sitnice, onda dajte da napišemo to i u Zakonu o Vladi.
Hajde da stavimo i to, neka idu u Ustavni sud da dokažu da su sposobni, pouzdani, da su podobni da obavljaju posao predsednika Vlade i ministara u toj vladi, samo teško, računajući na to kakav vam je predsednik Ustavnog suda, kakav vam je Ustavni sud, da li tu bilo šta može da se proceni i uradi na osnovu Ustava Republike Srbije, zakona, morala itd, jer ova vlada još uvek nosi boljke petooktobarske revolucije.
Još uvek vam neki kadrovi iz vremena Vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, vladaju ovom zemljom. Iz vremena kada Srbija nije imala čak ni Ustavni sud, kad niste mogli da tražite da li je Ustavna povelja u skladu sa Saveznim ili Republičkim ustavom, da li Republička skupština prekoračuje svoja ovlašćenja dajući saglasnost na Ustavnu povelju.
Evo, za par dana imamo referendum u Crnoj Gori. Siguran sam da će mafijaš i kriminalac Milo Đukanović posle ovog referenduma da beži glavom bez obzira iz Crne Gore, a ne znam kako ćete vi da se ponašate kad ova vlada padne, pogotovo ne znam kako će da se ponašaju ti vaši kadrovi koji su na značajnim državnim funkcijama. Doduše, pokušavate da im produžite vek trajanja tako što u razne organe državne uprave imenujete ljude, odnosno predlažete zakone da će mandat trajati pet godina.
Samo predsedniku Republike mandat traje pet godina. Sasvim je normalno da organi uprave imaju rok koliko ima onaj organ koji ih je postavljao ili predlagao.
Narodnoj skupštini mandat je četiri godine, Vladi Republike Srbije u najboljem slučaju četiri godine i tu je kraj priče.
Ovim i sličnim zakonima na određen način samo hoćete da, i kada padnete sa vlasti, još uvek preko određenih organa uprave sprovodite vlast.
Nemojte se nadati da će vam to uspeti ukoliko SRS osvoji 126 i više poslanika, a kako vladate nama je sve lakše i lakše da na izborima dobijemo i više od 126 poslanika.

Dame i gospodo poslanici, isto kao što se Komisiji daju široka ovlašćenja prilikom davanja saglasnosti za izbor direktora i članova uprave za društvo za upravljanje, tako joj se i u članu 14. daju široki uslovi i široka ovlašćenja da povuče tu svoju saglasnost, pa se kaže u članu 14 – "Komisija povlači saglasnost za izbor direktora, odnosno člana uprave društva za upravljanje kada utvrdi da je:
1) odluka doneta na osnovu neistinitih i netačnih podataka; (Neko je falsifikovao određenu dokumentaciju, dobio je saglasnost na osnovu lažno prikazanog stanja, na osnovu toga nemamo ništa protiv da izgubi saglasnost, odnosno dozvolu za rad.)
2) u međuvremenu prestao da ispunjava uslove iz člana 12. ovog zakona".
(Uslovi su da nije pravosnažno osuđivan za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda, pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuju tržišta i hartije od vrednosti, privatizacija, osiguranje banaka i drugih finansijskih organizacija. To je sasvim dovoljno.)
3) izvršio težu povredu odredaba ovog zakona (a to već piše u članu 12. i u prethodnoj tački), pravila poslovnog morala, savesnog poslovanja i pravila o upravljanju rizikom ili na drugi način teže ugrozio interese članova, odnosno akcionara investicionog fonda kojim upravlja to društvo".
Sada, negde je napisan zakon o poslovnom moralu? Da li ga negde ima? Da li je objavljen u nekom "Službenom glasniku"? Da li je napisana uredba o poslovnom moralu? Da li ima nje u nekom "Službenom glasniku"?
To vam liči na onu odluku koju donose lokalne samouprave na osnovu konferencije stalnih gradova o tome kako funkcioneri lokalnih samouprava treba da se ponašaju. Takve gluposti. Osnovni moral ima mehanizama kako se od toga štiti i kako se insistira na tom poslovnom moralu. Vratićemo se kasnije.
"Savesnog poslovanja"; a kakvo je to savesno poslovanje? Dolazi svaki dan na posao? Ne kasni na posao? Da ne odlazi ranije sa posla? Da radi prekovremeno? I "pravila o upravljanju rizikom"; a kojih pravila? Rizik u svakom poslu postoji. U svakom sklapanju ugovora, gde i jedna i druga strana imaju želju da ostvare dobit, pod određenim uslovima.
A koji su to uslovi, da zaradi i jedna i druga strana. Pod određenim uslovima, kada dođe do poremećaja na tržištu i koja ne mogu da se očekuju i predvide, često nijedna strana ne zaradi i obe su na gubitku, ili zaradi jedna, a druga ne, itd.
Koji je to poslovni rizik? Da li smatrate da je poslovni rizik ukoliko mediji stalno vrše pritisak na Narodnu banku Srbije da treba da se izvrši denominacija dinara, da treba dinar da se uskladi sa cenom u EU, da treba da se poveća vrednost evra.
Guverner Narodne banke, ministar finansija izlaze u javnost i kažu: ne, od toga nema ništa, neće biti vršena denominacija, neće dinar da padne.
Na osnovu toga čovek donosi odluku i svestan je poslovnog rizika, na osnovu saopštenja zvaničnih predstavnika vlasti. Ulazi u posao, zarad neke mutljavine, kako je ova vlada spremna da radi, a pogotovo kada je u pitanju skok i pad dinara, jednostavno dinar padne i izgube na tržištu.
Hoće li taj direktor zbog toga da bude sankcionisan? Verujem da će Komisija da kaže: nije trebalo da slušaš ministra, ni guvernera, ti si čovek koji je stručan za to i moraš da predvidiš da će dinar da padne. Da li je to taj rizik koji bi trebalo direktor i član uprave da preuzmu na sebe?
Dalje, "ili na drugi način teže ugrozio interese članova, odnosno akcionare investicionog fonda kojim upravlja to društvo za upravljanje". Sada, kako to se rešava? To je materija koja se rešava sama od sebe.
Društvo za upravljanje živi od provizije i na osnovu vođenja određenih investicionih fondova, na osnovu toga živi. Ako je nepodobno, nepouzdano, nestručno, nekvalifikovano, zar mislite da će stvarno neko njima da da svoj novac i poveri im da upravljaju njime i da zarađuju? Neće niko.
Hoće li vlasnici društva za upravljanje da drže nesposobnog direktora koji će da upravlja na određen način i njihovim novcem, odnosno da zarađuje za njih? Neće, oni će prvi da krenu na njega kroz mehanizme koji postoje i koji su regulisani zakonom o privrednim društvima.
Vi samo dajete saglasnost na izbor direktora, a njihova međusobna odluka akcionara jeste hoće li direktora da postavljaju na skupštini ili će to da uradi upravni odbor, tj. da li će skupština da razrešava direktora ili neće.
Vlasnici društva za upravljanje će svakako da intervenišu, jer oni su najviše na gubitku. Gube poslovnu reputaciju, gube zaradu. Tako je to na tržištu.
Tržište na osnovu konkurencije reguliše ko je dobar, a ko nije. Ko je sposoban, a ko nije. Ko je poslovno moralan, a ko ne. Samo sebe reguliše. Na svakom tržištu, na tržištu hartija od vrednosti je borba za opstanak, borba je svakog dana.
Sigurno je da niko neće da trpi nesposobne, moralno nepodobne, koji ne poštuju pravila poslovnog morala, savesnog poslovanja i pravilo upravljanja rizikom. Neće, sami vlasnici će to da raščiste sa njim. Neće mu ni dati priliku, neće stići do Komisije da to ona procenjuje. Rešiće to začas, za dva-tri minuta, i ne treba im više.