Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Veroljub Arsić

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da nije ista vlada predložila Zakon o parničnom postupku i Zakon o izvršnom postupku. Tamo su navodno skraćivani rokovi po dosadašnjim zakonskim rešenjima, da bi se parnični postupak što je moguće pre završio. Međutim, kada se jednom taj postupak završi nastupa izvršni postupak, koji to što se postiglo u parničnom postupku treba da sprovede u delo, odnosno da činjenično stanje uskladi sa tom presudom.
Po dosadašnjim zakonskim rešenjima ova država i zakonodavna vlast štitili su dužnike, tako da se u Srbiji pojavila još jedna kategorija ili profesija - uterivanje dugova. Čini mi se da jedan ovakav predlog zakona samo vodi ka tome da se poveća broj lica koja se bave tom delatnošću.
U ime SRS podneo sam amandman na član 23. koji reguliše kako predmet u izvršenju može da se vrati u pređašnje stanje. Tražio sam da ne može da se vrati u pređašnje stanje ukoliko se propuste rokovi za žalbu. Rokovi za žalbu, odnosno elementi koje žalba sadrži jesu elementi gde se sud ogrešio ili nije sagledao činjenično stanje do kraja.
Svojim amandmanom tražio sam da ostane mogućnost da se zbog prigovora vrati u pređašnje stanje, jer prigovorom može da se obavesti sud da je došlo do novih okolnosti ili da je deo obaveza dužnika izmiren. I, o tome treba da postoji zakonska mogućnost, da dužnik o tome obavesti sud, ako to poverilac neće.
Samim tim sprečili bi ponovne zloupotrebe, da se i taj parnični postupak, koji je izuzetno dug, a čuli smo to od mog kolege Petra Jojića, i koji prethodni zakon neće popraviti, da bar u ovom izvršnom postupku skratimo mogućnosti da dužnik izbegava svoju obavezu i da se konačno rasterete sudovi i da građani pred sudovima konačno počnu da ostvaruju svoja prava. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman, koji je podneo, u ime poslaničke grupe SRS, kolega Sreto Perić, treba da se prihvati. Treba da se prihvati, jer ovako tvrdokoran stav Ministarstva dovodi u pitanje iskrenost predlagača ovog zakona. Dovodi u pitanje, jer ako se pročita taj sporni član 84. stav 2. izgleda da je neki advokatski lobi insistirao da ovo ostane u zakonu. Gospodine ministre, vi ostavljate mesta za sumnju za tako nešto. Zašto?
Svedoci smo da određeni lobiji imaju uticaja na Vladu Republike Srbije. Jednom odlukom, odnosno izmenom i dopunom određenih Zakona o porezu na promet, recimo, lekare ste oslobodili fiskalizacije, oslobodili ste stomatologe, oslobodili ste i advokate, gospodine ministre. Sada terate i stranke u sporu da moraju da koriste advokatske usluge.
Postavlja se pitanje, kada je u pitanju to pravno lice, kao što piše ovde u obrazloženju, da li vi, gospodine ministre, znate koliko novca treba da bi neka stranka u sporu počela da ostvaruje svoje pravo, kao što je npr. najobičnija taksa koja treba da se uplati trgovinskom sudu da bi taj spor otpočeo? Zašto pojedina pravna lica zapošljavaju i po nekoliko pravnika da bi ih zastupali u tim sporovima, jer im je jeftinije nego da plaćaju advokatske usluge, ili po vama, ti pravnici treba da služe tim pravnim licima samo kao paravan za pisanje pravilnika o unutrašnjem uređenju tog pravnog lica?
Dalje, ako ostanete pri ovom svom stavu i ne prihvatite ovaj amandman, uskraćujete pravo onim strankama u sporu koje zbog svoje finansijske situacije nisu u stanju da angažuju advokata. O svemu tome morate da vodite računa, jer svi imaju pravo na sudsku zaštitu, bez obzira na to da li su siromašni ili bogati. Ovakvim članom zakona se stavlja ta mogućnost isključivo onima koji imaju novce. Da apsurd bude veći, gospodine ministre, može neko sutra da tuži vaše Ministarstvo, ima pravo. Ko će zastupati to Ministarstvo?
Dame i gospodo narodni poslanici, evo iz dosadašnje rasprave i u načelu i u pojedinostima utvrdili smo, kada je u pitanju taj status poverenika, da on nije definisan niti regulisan Ustavom Republike Srbije, znači da je to neustavna kategorija; da je državni organ, a ne može da bude kao pojedinac već samo može da predstavlja državni organ; da ima veću moć nego Narodna skupština, a po zakonu i Ustavu jedini koji ima pravo da se delimično meša u posao Narodne skupštine je Ustavni sud kada ceni ustavnost zakona, rezolucija, deklaracija i drugih akata koje donosi Skupština. Pri tome mislim na pravi ustavni sud, a ne na politički ustavni sud kakav imamo ovde.
Podneo sam amandman na član 37. Šta taj član definiše po pitanju poverenika, pa kaže u stavu 1: "Poverenik, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici u službenoj upotrebi izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom. U priručniku iz stava 1. ovog člana mora se naročito navesti sadržina i obim prava na pristup informacijama od javnog značaja, kao i način na koji se ova prava mogu ostvariti. Obaveza poverenika je da, putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine, upozna javnost sa sadržinom priručnika iz stava 1. ovog člana."
E, sad se postavlja pitanje koliko će taj priručnik da košta građane Srbije, odnosno poreske obveznike. U obrazloženju Vlade, kao predlagača, o finansijskim sredstvima kaže se: "Za sprovođenje ovog zakona potrebna su finansijska sredstva za rad poverenika za informacije od javnog značaja, rad njegove službe i za sprovođenje njegovih ovlašćenja i zakonskih obaveza, kao što je objavljivanje priručnika, pravilnika i sl. Za ostvarivanje ovih funkcija potrebno je u budžetu Republike Srbije izdvojiti, do kraja 2004. godine, sredstva u iznosu od pet miliona dinara."
Znači, građani Srbije treba da plate vaše eksperimente do kraja ove godine u iznosu od pet miliona. I, da stvar bude još gora, nigde ni u Zakonu o budžetu, a ni u rebalansu budžeta nije predviđeno odakle će ova sredstva da se obezbede. Odakle ćete sada obezbediti sredstva od pet miliona dinara? Hoćete li, kao i kada je bio u pitanju rebalans, da to obezbedite tako što ćete da smanjite sredstva izdvojena za poljoprivredu, ili ćete možda to da uradite na teret vojske, kao što ste to uradili prilikom rebalansa budžeta.
Postavlja se i pitanje hoće li taj gospodin poverenik imati vremena da potroši tih pet miliona dinara, jer je sasvim izvesno da planirate da samo u zadnjih nekoliko meseci u ovoj godini potrošite taj iznos. Pa me živo interesuje koliki će biti pravi trošak za čitavu godinu, ako će samo za nekoliko dana u decembru da bude utrošeno iz budžeta Republike Srbije pet miliona dinara.
Smatram da građani Srbije, kao poreski obveznici, nemaju ni vremena ni para da plaćaju vaše eksperimente i da sa ovim manirom s kojim je započela prethodna skupštinska većina, a nastavlja se i u ovoj vladi, i u ovoj skupštinskoj većini, treba da se prekine.
Dame i gospodo poslanici, kao što ste već čuli, Srpska radikalna stranka neće glasati u Skupštini da se daju garancije Skupštine Republike Srbije po osnovu raznih zajmova, kako to od nas traži gospodin ministar u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić.
Naime, Srpska radikalna stranka smatra da ako već moramo državu da zadužujemo treba da je zadužujemo u svrhu povećanja produktivnosti, proizvodnje, otvaranja novih pogona, otvaranja novih radnih mesta, a ne usmeravati zajmove i kredite u javnu potrošnju.
Ako poštujemo ovaj princip Srpske radikalne stranke, nova radna mesta i novi pogoni stvoriće novu vrednost i novu poresku obavezu, odnosno porez na promet, porez na dodatu vrednost, nazovite kako god hoćete, i puniće budžet, kako Republike Srbije tako i ministarstava i organa lokalne samouprave.
Međutim, ovde iznenađuje to da se od Skupštine Republike Srbije traži da da neku kontragaranciju, a nigde ni u jednom od ovih pet ili šest dokumenata koje smo dobili ne piše na koji rok je taj kredit, koliki je grejs-period tog kredita, ako ga ima, i kolike su kamate. Ne vidim ovde pod kojim uslovima mi treba da damo kontragaranciju da bismo zadužili državu za nekih 320 miliona evra.
Gospodin ministar je trebalo da ostane ovde, bar dok je bila ova rasprava, da nam odgovori na pitanje, pošto u ovim dokumentima to ne piše. Mislim da je to njegov posao, a ne da ovde politikantski tvrdi da ukoliko ne odobrimo ove zajmove, odnosno kredite, treba povećati porez da bi se do ovog novca došlo.
Samo Elektroprivreda, i to po tri osnova – za obnovu energetskog sektora 59 miliona evra, za upravljanje elektroenergetskim sistemom 22 miliona evra i za obnovu i razvoj elektroenergetskog sistema ponovo 60 miliona evra – treba da dobije na ovaj ili onaj način negde oko 150 miliona evra.
Kaže se, ako ova sredstva ne odobrimo da ćemo morati da povećamo porez. Ako ova sredstva odobrimo moraćemo da povećamo cenu struje. Jedno bez drugoga ne ide, a pitanje je, ukoliko ova sredstva ne odobrimo, da li treba povećavati poreze. Tvrdim da ne treba, jer je Elektroprivreda zbog sumnjivog poslovanja EFT-a Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića izgubila u protekle četiri godine oko 400 miliona evra, tri puta više nego što sada Elektroprivreda treba da se zaduži.
Skupština Republike Srbije je formirala Anketni odbor za ispitivanje svega ovoga i kada su Vuk Hamović i Vojin Lazarević bili saterani, radom tog odbora, u ćošak, članovi tog Anketnog odbora koji su iz vladajuće koalicije nisu doneli zaključak da je bilo zloupotreba, već su ostavili da to neka revizorska kuća, koju će neko da plati (čitajte slobodno: potplati), uradi i da ta revizorska kuća napravi izveštaj koji odgovara Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću.
Odobravanjem ovog zajma dozvoljavamo da ta gospoda i deo tog novca koji će biti iz ovog zajma ponovo trpaju u svoje džepove. Čini mi se da ova država polako ali sigurno, zbog ovakvih koalicija i ovakvih vlada koje nemaju hrabrosti da se suoče sa kriminalom i korupcijom, polako ulazi u vladavinu ljudi iz senke.
Trenutno su vladari u Republici Srbiji, vladari iz senke, Vojin Lazarević i Vuk Hamović. Svi novi sporazumi koji se ponovo dogovaraju oko uvoza energenata isključivo idu preko te njihove kuće EFT.
Bez obzira koliko se upinjali, još uvek nije utvrđena šteta koja je nastala kada smo struju uvozili i kada to nije bilo potrebno, kada je došlo do prelivanja brana gde se nalaze akumulacije i potencijali električne energije. Ako mislite da iz ovih zajmova to nadoknadite Elektroprivredi i da će SRS za to da glasa, grdno se varate.
Kada je u pitanju projekat vodovoda za pojedine gradove i opštine, u iznosu od 25 miliona evra, iz ovog predloga vidi se ko su promoteri – oni koji su se nadali da će zadržati vlast u pojedinim gradovima i opštinama. Nažalost, uspeli su da zadrže vlast u Beogradu, nisu u Novom Sadu i u drugim gradovima u Republici Srbiji, ali je činjenica da ni ova sredstva ne treba odobravati, jer se postavlja pitanje kolike su bile plate, po raznim osnovama, toj gospodi u opštinskim upravama.
Kada neko hoće da izazove nestabilnost ili nezadovoljstvo u narodu najlakše je da uzme i napiše kolike su plate narodnim poslanicima, a plate narodnih poslanika su dečija igra u odnosu na to koliku platu je imao predsednik izvršnog odbora, recimo, Skupštine opštine Niš. Poslanička plata je bila deset puta manja od njegove, i sada treba da odobravamo kredite za obnovu i rekonstrukciju vodovoda gospodi koja su nenamenski i bahato trošila sredstva građana Srbije.
Kada je u pitanju Urgentni projekat zdravstva, 50 miliona evra, tu je moj kolega Paja Momčilov lepo objasnio o čemu se radi, samo me interesuje pod kojim će vidom taj novac da se potroši, hoće li to biti ponovo stavka "specijalizovane usluge", u iznosima od više milijardi dinara, i hoće li se opet trošiti nenamenski novac građana Republike Srbije.
Ista je situacija za obnovu grada Beograda. Od čega da ga obnavljate? Od koga? Da li od sopstvene vlasti, onih koji su ponovo ušli u Beograd? Juče sam razgovarao sa predsednikom opštine Kučevo. Pobedio je ispred SRS-a i demantovao u jednom delu gospodina Vučića. Nije se samo rukovodstvo Demokratske stranke, koje je bilo na vlasti u Kučevu, ugrađivalo u sve moguće poslove, u faks aparate, u telefone. Ugrađivali su se čak i u čačkalice. Da bi nastavili to ugrađivanje treba da odobrimo zajam u iznosu od 90 miliona dinara.
Da stvar bude još gora kada je Beograd u pitanju i kada je Elektroprivreda u pitanju, gospodo, nijednom niste postavili pitanje šta ćemo sa štetom koja je nastala prilikom agresije NATO-a na Republiku Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Elektroprivreda je trpela najveća moguća razaranja, fizički su bili uništavani pogoni. Štete su mnogo veće nego krediti koje sada podižemo, ali zahvaljujući tim kreditima izgleda da pokušavate da opravdate one koji su učestvovali u svemu tome, i oni pokušavaju da se opravdaju.
Kako vidim, imate želju da odustanete od ratne štete, nego ne smete zbog građana Republike Srbije, ali zato sve ono što nije uspelo da se uradi u toj agresiji hoćete da postignete na drugi način, ovim kreditima i zajmovima.
Dame i gospodo poslanici, čuli smo u uvodnom izlaganju gospodina ministra da je ovaj rebalans neophodan iz nekoliko razloga. Jedan od tih razloga je i prihodna strana budžeta, zato što, navodno, vrši određene poreska olakšice, tako da je morao da izvrši preraspodelu sredstava na prihodnoj strani budžeta Republike Srbije, a i da ima povećanje bruto nacionalnog dohotka, proizvoda itd, tako da se, po njemu, povećavaju prihodi u jednom delu, kada su u pitanju porezi, a da to treba ovim rebalansom regulisati.
Međutim, kada se pogleda Zakon o budžetu i Predlog o izmenama i dopunama zakona, tu logiku sa ovim obrazloženjem ne vidim. Tačno je da je stavka - opšti porezi na dobra i usluge, po zakonu 124.425.000.000, a po Predlogu zakona 132.794.000.000. Vidi se jedan određen porast. Međutim, kako gospodin ministar hoće da kaže da je to posledica povećanja proizvodnje, ne slažem se, to je posledica inflacije, koja već probija predviđene iznose i koja sasvim sigurno utiče na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije.
Sa druge strane, tu je jedna posledica na koju je direktno uticala Vlada, a to su izmene i dopune Zakona o akcizama, kada su povećane akcize na motorni benzin i ostale naftne derivate. Sada tvrdite da je najveći razlog za ovako drastična povećanja nafte i naftnih derivata rast svetske cene nafte. Međutim, u svakom slučaju, ima i zasluge za to i ova vlada povećanjem akciza, tako da se i te akcize, koje učestvuju kao osnovica za oporezivanje, na kraju prikazuju u delu gde su stavke prihodi po osnovu poreza i drugih dažbina.
Nije mi jasna stavka - porez na dobit i kapitalne dobitke, koji plaćaju preduzeća i druga pravna lica, po zakonu - 6.661.194.000, a po Predlogu zakona, ovim rebalansom - 6.864.000.000, ako znamo da je ova skupština nedavno porez na dobit pravnih lica smanjila sa 14 na 10%.
Sada se postavlja pitanje koliko je ova stavka tačna i koliko je ona stvarno i realno moguća.
Iz ove prihodne strane, koja se tiče dela budžeta koji nije u deficitu, u stvari je jedan vid matematike, jedan vid političke propagande, da se prikaže da je stanje u državi nešto bolje nego što jeste. To se vidi pogotovo u ovim stavkama - mešoviti i neodređeni prihodi i neporeski prihodi, gde je izvršena ta, da kažem, permutacija iznosa, usklađivanje, tako da je taj realni deo budžeta ostao na 329.325.000.000 dinara.
U deficitu budžeta, koji se smanjuje, vidi se, a to je već obrazlagano, da je jedan razlog deficita i smanjeni priliv sredstava iz privatizacije. Međutim, ne vidim u rebalansu budžeta 3.700.000.000 po osnovu stranih donacija. Vidim da piše da su krediti i donacije međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 8.600.000.000 dinara. Ako se pogleda Zakon o budžetu, taj iznos je 9.500.000.000 dinara, što govori samo jednu činjenicu, da država treba da se zaduži, po rebalansu ovog budžeta, za 8.600.000.000 dinara i da od donacija nema ništa.
Sada pitam ministra zašto nema tih donacija, jer je pretnja tim donacijama bio eventualni izbor Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije, pa su i ministar i drugi članovi Vlade iz stranke G17 trčkarali po Srbiji i tvrdili da ako pobedi Tomislav Nikolić nema nam ništa od strane pomoći. Pobedio je Boris Tadić, a u ovom rebalansu budžeta se vidi da nam i dalje nema ništa od strane pomoći.
Kada je u pitanju priča o poljoprivredi i povećanju iznosa za premije za otkup pšenice, tačno je da je gospodin ministar predvideo 900.000.000 dinara više za otkup pšenice, ali odakle je ta sredstva izvukao, nakamčio iz budžeta, da bi ta rashodna strana ostala ista. Nakamčio je od Uprave za veterinu, gde je od predviđenog iznosa - 2,800.000.000 dinara skinuo 900.000.000 dinara i prebacio u premije za pšenicu.
Međutim, i pored tog prebacivanja u premije za pšenicu, donacije ili dotacije, kako god hoćete nazovite ih, subvencije u poljoprivredi smanjene su za 1.400.000.000 dinara, računajući i ovih 900, što znači negde oko 2.300.000.000 dinara. Neke stavke koje su Zakonom o budžetu uspostavljene potpuno su brisane ili su smanjene, tako da sada nemamo u budžetu, kada je u pitanju poljoprivreda, recimo, stavku - subvencije za mleko i industrijsko bilje - 5.912.000.000; mere za unapređenje i produktivnost gazdinstva - 660.800.000; mere za uređenje poljoprivrednog zemljišta - 374.000.000; mere podsticanja izvoza u poljoprivredi - 608.000.000.
Jedino je povećana, sa dve milijarde na 2.900.000.000, premija za otkup pšenice.
Regresirano đubrivo i gorivo -nemaju 1.200.000.000; stručne poljoprivredne službe - nema 240.000.000 dinara; mere i akcije u poljoprivredi - nema 74.000.000; subvencije za unapređenje sela - nema 70.000.000; mere za povećanje kvaliteta mleka - 450.000.000.
Dalje, ukinut je poljoprivredi i Ministarstvu trgovine iznos koji je bio planiran od dve milijarde dinara za otkup pšenice za robne rezerve, smanjen je na 1.220.000.000, što znači da je, po rebalansu ovog budžeta, poljoprivreda osiromašena, odnosno oduzeta su joj sredstva u iznosu od 3.300.000.000 dinara.
Verovatno je taj novac upotrebljen da bi se isplatilo onih dve milijarde za otplatu kredita, odnosno kamata Londonskom klubu. Slažem se da treba pametno raspolagati sredstvima iz budžeta i štedljivo, ali da vidimo mi kako to ova vlada, koja je nasledila određene karakteristike prethodne, štedi novac.
Za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji potrebno je 13.550.000 predlogom izmene i dopune Zakona o budžetu, odnosno rebalansu. Kancelarija za saradnju sa medijima – 21.947.000 dinara, a to je stavka koja je viša za oko 1.300.000 dinara nego što je to predviđeno Zakonom o budžetu. Savet za borbu protiv korupcije – 9.850.000.
Čuli smo već analize pojedinih međunarodnih organizacija koje se bave korupcijom i tvrde da je Srbija u vrhu zemalja koje su korumpirane, pa se postavlja pitanje gde se i kako troši novac od 9.850.000, da li za suzbijanje korupcije ili za njeno povećanje. Komisija za ispitivanje kršenja ljudskih prava – 1.400.000 dinara, a jedan zakon koji je bio besmislen i kada je donošen Zakon o budžetu za 2004. godinu postavljali smo pitanje, šta je sa tom komisijom i da li ona treba da radi.
SRS je predala zahtev za izmene i dopune Zakona o lustraciji i da se taj zakon konačno ukine, i da se ovakve besmislene stavke, koje na kraju ipak mogu da se potroše iz budžeta, jednostavno ukinu u samom budžetu.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zatim Agenciju za unapređenje državne uprave – 2.588.000, Uprava za javna plaćanja – 1.700.835.210. To je jedan od retkih organa državne uprave kome nijedan jedini dinar ovim rebalansom nije oduzet i smatramo da je to posao nadležnog ministarstva, odnosno Ministarstva finansija, a ne nekih paralelnih ministarstva koja se stalno formiraju, kako od strane prošle Vlade, tako i od strane ove Vlade.
Imamo Agenciju za duvan – 12.322.000, a koja treba taj novac da potroši samo zato što će da izdaje dozvole za trgovinu duvanom po jednom prodajnom objektu, a čini mi se da je u pitanju 5.000 dinara na godišnjem nivo odnosno jedna ekipica ljudi koja kuca takve izveštaje i koja kuca takva rešenja, i naplaćuje to i još izvlači iz budžeta 12.000.000.
Imamo i Upravu za javne nabavke – 16.738.000 dinara, Agenciju za odnose sa dijasporom – 1.903.000 i imamo Ministarstvo za odnose sa dijasporom. Imamo Agenciju za energetsku efikasnost – 2.226.000, a imamo i Ministarstvo energetike i ministre u senci kada je u pitanju energetika, Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, pa mogu da kažem da je jedna od zasluga G17 to što se oni još uvek ne nalaze tamo gde im je mesto, a to je u zatvoru.
Imamo Upravu za zaštitu životne sredine 306.447.000, a imamo Agenciju za zaštitu životne sredine 2.742.000 dinara, a imamo i Agenciju za reciklažu, koja isto potpada pod tu oblast, 16.697.000, i imamo nadležno Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine – 4.126.045.000 dinara.
Imamo Agenciju za razvoj kulture i Ministarstvo kulture, a Agencija troši 1.430.000 dinara, a Ministarstvo kulture troši 4.283.426.000 dinara, a od toga je namenjeno RTS-u 3.200.000.000 dinara.
Imamo Agenciju za razvoj lokalne infrastrukture i lokalne samouprave – 2.278.000 i Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Agenciju imamo za promociju izvoza, nešto nam slabo ide sa tim izvozom i sa stranim investicijama i ovde, ali bitno je da oni troše 20.362.000 dinara, i imamo za Nebojšu Čovića i Olivera Ivanovića 1.650.000.000 dinara.
Gospodine ministre, bolje da ste sve ovo skinuli sa budžetskih stavki, nego što ste to uradili vojsci. Svi znamo u kakvom je vojska položaju i ne bih da ovo više ponavljam za ovom govornicom, samo sam hteo da vam pokažem da ako postoji iole malo dobre volje, ako neko želi da napravi efikasnu i jeftinu državnu upravu, može brisanjem ovakvih stavki to da uradi, i da se napravi rebalans i da se podmire sve te obaveze koje ste prihvatili ovim rebalansom.
Dame i gospodo poslanici, neki moji prethodnici pokušavali su da optuže SRS da mi ovo radimo isključivo u političke svrhe, zbog predstojećih lokalnih izbora, a zaboravljaju da je to poteklo od izjava sadašnjeg ministra inostranih poslova i da je SRS reagovala na ovaj način, jer vam ne verujem i smatram da treba da se donese jedna ovakva rezolucija, da se izglasa u Skupštini, da ne bi sutra – neko bio neobavešten.
Šta je tema ove tužbe? Tužba SRJ protiv članica NATO uključuje zločin genocida, ali se ne ograničava na to. Ona takođe obuhvata i odgovornost članica NATO za kršenje međunarodnih obaveza i to - obaveza koje zabranjuju upotrebu sile protiv druge države, intervenciju u unutrašnje stvari druge države, kršenje suvereniteta druge države, obaveza koje štite civilno stanovništvo i civilne objekte u vreme NATO agresije, obaveza o zaštiti životne sredine, slobodne plovidbe na međunarodnim rekama.
Zatim, obaveza koje se odnose na osnovna ljudska prava i slobode, obaveza o zabrani upotrebe zabranjenih oružja, obaveza kojima se zabranjuje namerno pogoršavanje uslova života civilnog stanovništva s ciljem da se izazove fizičko uništavanje nacionalne grupe.
Setite se samo šta je bilo bombardovano, pa ćete videti da i te kako imamo pravo da tražimo da se Međunarodni sud pravde u Hagu izjasni po ovom pitanju.
Ostaje pitanje zašto ministar inostranih poslova Vuk Drašković i drugi pojedinci iz vlasti kriju od javnosti celinu tužbe. Može biti objašnjivo zašto tužene članice NATO to čine, ali je teško objasniti istupanje naših zvaničnika kao advokata tuženih zemalja i deo o istovremenom povlačenju svih tužbi i protivtužbi. To su sasvim različite stvari i treba ih različito tretirati.
Ni sada NATO ne poriče da je napadom na SRJ prekršio Povelju Ujedinjenih nacija. Pokušava da to obrazloži moralnim i humanitarnim motivima. Međutim, ne može se prihvatiti teza o tome da je SRJ izvršila agresiju na Hrvatsku i BiH. Tu tezu ne prihvata ogromna većina svetske zajednice, čak su Ujedinjene nacije u svojim dokumentima konstatovale da u ratu u BiH nije učestvovala JNA, dakle SRJ, već da je to bio građanski rat.
To se zasniva na izveštaju specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN iz BiH od maja 1992. godine. Samo da podsetim, kada je taj izveštaj u pitanju, to je izveštaj koji je bio sakriven od članova Saveta bezbednosti kada se glasalo o uvođenju sankcija SRJ. O kakvom vi sada međunarodnom pravu pričate i sa kakvim pravom pričate da je nečija politika prouzrokovala izolovanost Srbije iz SRJ i intervenciju NATO-a.
Što se tiče nadoknade ratne štete, treba istaći da je to neotuđivo pravo naše zemlje koje ne zastareva. Drugo, danas je svima jasno da nama nikakva pomoć niti je stigla, niti će stići, koja bi nadoknadila bar deo štete koju je agresija NATO ostavila. Sve što imamo od tzv. demokratskih promena u proteklom periodu, to je enormno povećanje spoljnog zaduženja, čime su stvoreni realni uslovi da naša zemlja za koju godinu zapadne u krajnje ozbiljnu dužničku krizu.
Da li će, kada i kako odgovorni za ogromnu ratnu štetu to isplatiti, nije razlog za odustajanje od zahteva. To je zahtev u ime države i naroda, a ne u ime jedne garniture vlasti, pogotovo bilo kog pojedinca. Sramna je teza predstavnika vlasti kojom pokušavaju da ubede narod da, u interesu budućih dobrih odnosa sa agresorskim zemljama, prihvati odustajanje od tužbe, uz istovremeno isticanje da to odustajanje, kako uveravaju narod, ne sprečava pojedince da individualnim tužbama traže nadoknadu svoje štete.
Čiji su to pojedinci, ako nisu državljani ove države, koja ima ustavnu obavezu da ih štiti. Kakva je moć građanina pojedinca u državi koja bi povukla državnu tužbu, ostavljajući građanina pojedinca da se tuži sa vladama najmoćnijih zemalja na svetu. Ako su države članice NATO tako snažne da neće udovoljiti zahtevu naše države za nadoknadu štete, kakva je tek sudbina ljudi pojedinaca u procesima koji bi eventualno bili pokrenuti.
Šta nas, osim izjava Vuka Draškovića, navodi na to da ovakvu rezoluciju damo u Skupštinu na raspravu i usvajanje? Navode nas vaši politički postupci od petog oktobra, otkad ste došli na vlast naovamo. Prvo kršenje Ustava od vašeg dolaska na vlast je napravio Vojislav Koštunica, tek što se zakleo na Ustav SRJ, prekršio ga je tako što je zatražio da SRJ bude primljena u članstvu UN, suprotno zahtevu iz 1992. godine, gde se tražio kontinuitet sa SFRJ. Jedno takvo nepromišljeno, političko, diletantsko delovanje, daje kakav-takav pravni osnov da nas Hrvatska i BiH tuže za ratnu odštetu.
Od dolaska na vlast odrekli ste se stava da su bivše države članice SFRJ napravile secesiju, već ste secesiju proglasili sukcesijom i delili zlatne rezerve SRJ sa ostalim članicama SFRJ. Priznali ste dug, koji niko nije mogao da nam pripiše, u iznosu od tri milijarde dolara, iako ste se odrekli kontinuiteta. Priznavanje tog duga izvršio je Miroljub Labus, koji je kasnije trčkarao po svetu, pred Londonskim i Pariskim klubom, pred MMF-om, i pričao kako su nam otpisali kamate na dug koji nismo morali ni da prihvatimo. To je bila vaša politika koju ste vodili. To je šta ste radili u međunarodnoj zajednici.
Hajde sada da pogledamo šta ste radili ovde.
Vojislav Koštunica pisao je aboliciju Fjore Brovine, poništavaju se presude protiv lidera NATO-a i poništavaju se pravosnažne sudske presude protiv albanskih terorista. Negde između 1.300 i 1.600 je pušteno na slobodu po nalogu Vladana Batića i ostalih iz DOS-a.
Vrhovni sud je poništio te presude tako što je proglasio materijalnu povredu krivičnog postupka, uz obrazloženje, pred ovom Skupštinom, tad ste još uvek bili jedinstveni DOS, da to puštanje njihovo na slobodu ne znači da neće biti nastavljen sudski proces protiv njih.
Sad vas pitam - da li su nadležni sudovi pokušali da makar jednom jedinom uruče poziv, od ovih koje ste pustili? Da li vam je palo na pamet da je možda jedan od tih 1.300 pucao u Goraždevcu na onu decu? Koliko je od tih 1.300 učestvovalo 17. marta u paljenju srpskih kuća, u ubijanju Srba, u proterivanju Srba? Snosite moralnu i političku odgovornost što su ti ljudi na slobodi.
Znam, gospodine Matiću, ti ne znaš.
Puštali ste na slobodu grupu šiptarskih terorista, koja je otvorila prvi krematorijum na Balkanu od Drugog svetskog rata naovamo, a čak su i javno priznavali da su silovali devetogodišnju devojčicu i njenu majku, ubili ih, a potom spalili u tom krematorijumu, samo zato što su Srpkinje. To su vaša dela koje ste radili od dolaska 5. oktobra na vlast, pa naovamo.
Koji su vaši politički odgovori za sve ovo što se dešavalo? Za one za koje tvrdite da su vam prijatelji i da prijatelje ne treba tužiti, pitam vas, da li vas prijatelji bombarduju. Da li vam ubijaju decu? Da li vam ruše mostove? Da li vam pale rafinerije? Da li vam uništavaju hemijska industrijska postrojenja da bi zagadili čovekovu i ljudsku okolinu? Da li vas bombarduju radioaktivnim granatama? Samo još nedostaje atomska bomba, kako to ovde neko reče.
Koji je vaš odgovor na to? Vaš odgovor je da su im neki vaši lideri ljubili ruke, a konkretno mislim na Madlen Olbrajt. Ne verujem da tu ruku može sva voda na ovom svetu da opere. Koji je bio vaš odgovor na bombardovanje Televizije? Na bombardovanje Televizije vaš odgovor je bio hapšenje Milanovića i rasprostiranje crvenog tepiha Solani, koji je naredio to bombardovanje. Koji je vaš odgovor na one koji su branili Srbiju tokom agresije? Još uvek se vodi debata da li treba isporučiti četiri srpska generala koji su učestvovali na Kosovu.
Samo da vas podsetim, svako takvo isporučenje daje bilo kakvu pravnu pozadinu svega ovoga što se dešavalo ovde. Pravnu pozadinu, jer NATO pokušava da se zaštiti sudom za ratne zličine tako što će suditi političkom vrhu države, vojnom vrhu države, pa ako je potrebno i vojnicima na terenu, samo da bi opravdao sebe u ovoj agresiji, sa svim onim što se dešavalo u proteklih desetak godina dok je Milošević bio na vlasti.
Zato ovu rezoluciju treba usvojiti, a ne deklarativno da se izjašnjavamo da nam je Hag, recimo, deveta rupa na svirali, a onda nepunih šest meseci posle toga počnemo da isporučujemo naše građane. Ne da deklarativno pričamo da ovu tužbu ne treba povući, nego da se izglasa da se zabranjuje bilo kom pojedincu da to uradi u ime Srbije.
Nemam pravo na repliku, imam pravo da se javim po Poslovniku, jer govornik pre mene nije govorio istinu, a dužan je to po Poslovniku.
O kojim vi zarobljenicima pričate? Zarobljenici su kada jedna država ratuje sa drugom, a teroristi su kriminalci, kojima je mesto u zatvoru.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovakve situacije, kakvu sada imamo u Narodnoj skupštini, dešavale su se i u prošlom sazivu. Bilo je i tamo odluka o produženju radnog vremena, bilo je odluka i o skraćivanju rasprave o amandmanima. To je radio jedan poslanik. Kada sam ga jednom za ovom govornicom kritikovao zašto nam ograničava vreme za amandmane kada sam nikada nije podneo amandman, iako je bilo vanredno stanje i nije bilo TV prenosa, podneo je jedan jedini amandman, tada i više nikada. Neću njegovo ime da spominjem.
Zamolio bih i vas, kao kolege, ako ste već doneli odluku da radimo dok ne završimo, da i onaj ko je predložio tu odluku i ko je glasao za tu odluku sedi u ovoj skupštini, jer nije sada vanredno stanje, imate TV prenos, ako vam je uopšte stalo do toga kada je u pitanju javnost rada ove skupštine.
Ovim amandmanom koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić u ime poslaničke grupe SRS se principijelno zalaže protiv uvođenja agencija. Poslanici vladajuće većine u proteklih nekoliko meseci često su za ovom govornicom pričali kako je Vlada Republike Srbije ukinula devet agencija koje su bile osnovane uredbom, da su agencije skupe, da ne mogu da se osnivaju podzakonskim aktima.
` Od tada do dana današnjeg osnovali ste sedam agencija, sa ovim predlogom zakona devet, koliko ste i ukinuli. Stvar je u tome što ste i jednu od ovih agencija ukinuli, baš agenciju za energetsku efikasnost. Znači da onaj način rada koji je prethodna vlada imala u vođenju politike ostaje i sada. Znači, opet ćemo imati zloupotrebe.
Ovde su priče da je ovaj zakon u interesu građana Republike Srbije iz dva razloga. Jedan je da su agencije u skladu sa politikom koju sprovodi EU i radi priključenja zemljama EU, a drugi je da ćete da obezbedite jeftinije energente i stabilnije tržište. Međutim, kako mislite da se opravdate pred građanima Srbije (bez obzira na tvrdnje ministra da plaćaju jednu od najnižih cena struje u odnosu na zemlje u okruženju) i da im objasnite kako to plaćaju električnu energiju u proseku sedam centi za isporučeni kilovat, a izvozite električnu energiju po 2,2 centa za jedan kilovat čas.
Ko se bavi tom politikom? Odgovor je poznat: to su Vuk Hamović, Vojin Lazarević, EFT. Ovaj zakon je pisala njihova agencija za energetsku efikasnost, koju ste ukinuli uredbom Vlade Republike Srbije, a sada je ovim zakonom ponovo osnivate. Verovatno je ta struja, koja je izvožena kasnije, uvožena po sedam centi i naplaćivana po sedam centi građanima Srbije da bi se neko za nečiji račun bogatio. I ta razlika u ceni od domaće električne energije koja je bila prodavana građanima jeste i bila da se pripremi infrastruktura u dalekovodnoj i niskonaponskoj mreži.
Znači, kada stupi na snagu ovaj zakon, kada agencije počnu da rade, jednostavno, gospoda imaju kompletnu infrastrukturu koju ste obnovili sa parama građana Srbije tako što ste im drali kožu sa leđa cenama struje koje nisu mogli da plate. Usput, jedan deo novca je išao špekulantima i EFT-u, da bi imali početni kapital da kupe dozvolu od ove iste agencije, a novac je, normalno, od građana Srbije, koji su sa ovakvim špekulacijama stekli. Stav SRS je da sa ovakvim, sada već zakonom uobličenim kriminalom treba da se prekine.
Dame i gospodo, mogu da kažem da sam se začudio na izlaganje gospodina ministra kada je pričao o agencijama - one će same da se finansiraju, rasteretiće budžet Republike Srbije.
A sa osnivanjem ovakvih agencija, ova vlada nastavlja kontinuitet stare Vlade, doduše, oni su to radili uredbama; sadašnja Vlada je donela jednu uredbu, ukinula devet agencija pre par meseci; do sad ste uveli sedam na osnovu nekog zakona, tako da moja tvrdnja da ćete do septembra da imate i više agencija ide u tom pravcu, da je to tačno.
Mogu da kažem da ni gospodin ministar, za razliku od svojih kolega, drugih ministara u Vladi Srbije, koji su osnivali agencije, nije dobro prepisao zakon, jer ovde piše, između ostalog, da, "predsednika i članove upravnog odbora i nadzornog odbora, kao i direktora, odnosno zamenika direktora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije".
Gospodine ministre, na čiji predlog? Da li na vaš predlog, na predlog neke komore, na predlog nekog građanskog udruženja? Na čiji predlog gospodine ministre? To dokazuje samo da ne vodite računa o tome kako pišete zakon.
Što se tiče budžeta, gospodine ministre, tvrdite da će biti manje donacija vašem Ministarstvu na kontu toga što će agencija sama da se finansira, ima neki organ državne uprave, za čiji rad biste vi odgovarali, a agencijom želite da izbegnete odgovornost - jer, kažete da nenamenski ne trošite novac iz budžeta. Nije tačno!!
Kao što reče moj kolega dr Blažić, do sada su se dozvole plaćale - svejedno da li se plaća na račun Ministarstva, na račun Trezora, na račun Vlade Republike Srbije ili nekoj agenciji. Zaboravili ste drugu stvar, da je u svaku cenu leka uračunata i cena dozvole. To ne može niko da porekne. Trebalo je da se konsultujete sa svojim kolegom iz stranke, iz Vlade Republike Srbije, ministrom finansija Mlađanom Dinkićem, jer vam je uveo porez na dodatnu vrednost od 8% na lekove koji su sa pozitivne liste, a oni sa neke negativne liste - porez na dodatu vrednost se plaća sa 18%.
Jadna je ta Vlada Republike Srbije i ta ekspertska grupa, koji su, navodno reformisti, koji će na tuđoj nesreći i nevolji da pune budžet Republike Srbije.
A što se tiče agencije, vidi se (Glava 2.) da direktora agencije, članove upravnog odbora i nadzornog odbora imenuje Vlada. Gospodin ministar želi samo da izbegne odgovornost za eventualne zloupotrebe, čak i za zloupotrebe koje je on naredio kao ministar i ako se tako nešto otkrije, ne može da snosi nikakvu posledicu, jer je direktora postavila Vlada Republike Srbije, on će onda da kaže – to je bio dogovor između stranačkih i koalicionih partnera; smeniće direktora i postaviće nekog novog koji će dalje da radi za istu proviziju, možda pod pritiskom ministra, jedan isti posao.
To je problem kod agencija. Najbolje bi bilo da ste prihvatili koncept SRS, najbolje za narod.
Za vas ne verujem da bi bilo dobro, jer biste onda i za svaku lošu odluku koju taj odbor donese ili organ državne uprave, morali i vi lično da odgovarate. Ovako će sve da se svodi kao i sada kada je u pitanju direktor Agencije za privatizaciju; stala je privatizacija, menjajmo direktora i niko nije kriv osim direktora. Tako će biti i sa direktorima ove agencije.
Dame i gospodo poslanici, amandmanom koji je podnela Gordana Pop-Lazić, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, tražila je da se član 9. Predloga zakona briše, odnosno da ostanu u članu 15. tačke 6) i 9).
Kada se pogleda koje su to tačke u osnovnom zakonu, predlagač traži da se briše deo teksta koji glasi: "Članarine i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu".
U članu 7. dali ste mogućnost da pokloni i prilozi dati političkim organizacijama ne mogu da se prikažu kao trošak, a sada to u ovom članu 15. osnovnog zakona tražite da se briše.
Da kažemo teoretski, da ostane da se prilozi i pokloni dati političkim strankama ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, ali se postavlja pitanje članarine. Kako i na koji način će neko, koji je aktivista neke političke stranke, osnivač nekog pravnog lica, da plati svoju članarinu i da to ima mogućnost da prikaže u poreskom bilansu, a pojedini statuti političkih stranaka su tako široki da ta članarina može da bude za neke članove pet dinara ako nema para, a za neke članove milion ili više.
Smatramo da deklarativno predlagač ovog zakona hoće da se zalaže za to da pravna lica ne finansiraju političke stranke, ali ovim Predlogom zakona, kada se uđe malo u suštinu, vidi se da ima mogućnost da neko na određeni način finansira određenu političku stranku i da to svoje finansiranje prikaže kao trošak u završnom računu.
Drugi stav, koji tražite da se briše u osnovnom zakonu, glasi: "Ako se propaganda obavlja putem davanja poklona za koje nije dokumentovan primalac ili čiji je primalac povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona, ti rashodi ne priznaju se u poreskom bilansu".
Ovaj deo teksta "ili čiji je primalac povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona" možda ima nekog osnova, ali sada postavljam pitanje - šta ako se propaganda obavlja direktno na licu mesta, u neposrednom kontaktu proizvođač - potrošač određene robe široke potrošnje.
A svi smo svedoci da u skoro svim megamarketima svakodnevno ima dve, tri ili više prezentacija određenih proizvoda, gde proizvođač svojim budućim potrošačima poklanja svoje proizvode da bi kasnije, ako se uvere u kvalitet tog proizvoda, počeli taj proizvod da koriste.
Sama ova činjenica je u suprotnosti i sa onim zakonom koji je maločas bio u raspravi, a to je porez na dodatu vrednost, jer ti su proizvodi već oslobođeni poreza na dodatu vrednost. Doduše, ministar je uzeo za pravo da određuje koliko to može da bude, što je problem uopšte svih zakona koje donosite, koji se tiču određenih odredbi u samim zakonima, znači da izvršna vlast može da radi u nekom postupku i van kontrole zakonodavne vlasti.
Ali, kako sada neko može da pokloni neki proizvod i da bude oslobođen poreza na dodatu vrednost za poklon tog proizvoda, ali taj isti poklon mora u završnom računu da prikaže kao prihod i na njega da plati porez.
Problem je što vi sami, kada pišete ove zakone, ne vodite računa o tome šta ćete u sledećem zakonu da napišete i dolazite u ovakve situacije.
Dame i gospodo narodni poslanici, još kada smo raspravljali o Zakonu o budžetu za 2004. godinu pitao sam gospodina ministra – kuda ide novac u iznosu od 8,5 milijardi pod stavkom specijalizovane usluge. Dobio sam odgovor od ministra da taj novac iz budžeta Republike Srbije ide za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene itd.
Ovim amandmanom, imajući u vidu šta je gospodin ministar rekao tada, kolega Mirović je u ime SRS tražio, ako već država mora da izdvaja toliko novca, da je bolje da se taj procenat od 3,5%, koliko se priznaje kao rashod, dozvoli pravnim subjektima i da im prizna rashod od 5%. Mislim da bismo na taj način bar malo rasteretili budžet jedne izuzetno sumnjive stavke u potrošnji, pogotovo ako se ne zna tačno za šta se taj novac konkretno i troši.
Samo se kaže – to je za to. Ko ga koristi za specijalizovane usluge, odnosno ko je krajnji korisnik koji dobija taj novac, još uvek to ne znamo. A, da bismo izbacili tu stavku iz budžeta, dozvolimo pravnim licima da ona uplaćuju veći procenat. Verovatno će onda oni sami i da kontrolišu te ustanove koje troše taj novac i na taj način mogućnosti zloupotreba tih ustanova biće mnogo manja.
Sada sam siguran da taj novac ide na nekakve uzaludne analize, na neke proračune – šta bi bilo kad bi bilo, za neke projekte koji će možda da počnu da se ostvaruju za 50 ili 100 godina, šta će da se desi kad nestane nafta u svetu.
E, to su ti projekti gde se troši tih 8,5 milijardi dinara, pa smatramo da država ne treba da brine o tome, ali da ne bi ostali bez izvora sredstava i finansiranja, da dozvolimo pravnim subjektima da ih finansiraju 5%, ako to oni žele.
Sledeći stav, za koji je traženo da se briše, jeste stav – izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1,5% od ukupnog prihoda. Svi smo svesni u kakvoj su situaciji maltene sve ustanove kulture u zemlji.
A, ima još jedna specifičnost, da se ta stavka – specijalizovane usluge, ne provlači samo u budžetu Republike Srbije već i kroz budžete lokalnih samouprava tj. skupština opština, i da jedan deo tog novca baš ide za oblast kulture, pa je ovim amandmanom traženo da taj iznos bude umesto 1,5 do 3%.
Računamo da će kontrola onih koji uplaćuju taj novac, da bi ga ponovo uplatili, biti kvalitetnija i da će taj novac stvarno da se koristi u te svrhe, a ne pod nekim sumnjivim okolnostima da se uplaćuje određenim korisnicima za nekakve usluge od kojih niko nema u skorijoj budućnosti nikakve koristi.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekivali smo da će ovaj stav da se briše, što je tražili amandmanom moja koleginica Nataša Jovanović u ime SRS, ali hajde da pročitamo koja su to ovlašćenja koja ovaj stav daje pojedinim ministrima.
Znači, bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, ali tek po pribavljenom mišljenju ministra finansija i ekonomije.
Mogu da kažem da je gospodin Dinkić, ako želi da zadrži ovu odredbu zakona, univerzalni ekspert, čovek se razume u sve.
Kada se pogleda porez na dodatu vrednost, on je taj koji će da odluči šta su to proteze, šta su to pomagala, šta se to ugrađuje hirurškim putem u organizam, i to će da bude na listi od 8% poreza na dodatu vrednost, a sve ono drugo iz oblasti medicine biće oporezovano po 18% poreza na dodatu vrednost. Sada je ministar taj koji određuje šta je u oblasti kulture donacija određenog pravnog lica, tako da je pravo čudo kako taj čovek sve to postiže da sazna, da uradi.
Ili je u pitanju najobičnije šarlatanstvo, jer da je pogledao malo zakon, video bi da taj stav za koji smo tražili da se briše, kaže da je nadležan ministar finansija i ekonomije. Mogli ste bar ovu zadnju reč da usaglasite sa Zakonom o ministarstvima, jer u samom predlogu zakona piše da je Dinkić ministar finansija, a o ekonomiji on nema pojma. On izgleda da hoće samo narodu da odere kožu sa leđa.
Još izađe juče za ovu govornicu i kaže, šta hoćete, na lek ima da se plaća porez 8%, za one koji su na pozitivnoj listi, a za one koji nisu plaćaće se 18%. I, kao vrhunac, u sledećoj tački dnevnog reda kaže, maltene likuje pred poslanicima, šta hoćete, ako ovaj zakon usvojimo, doktori neće morati da uvode fiskalne kase.
Znači, pacijenti će morati da plaćaju porez na lekove, a doktori koji se bave privatnom praksom odlučivaće po svojoj slobodnoj volji, pošto naplate uslugu, da li će to da prijave kao prihod ili neće.
To je ono što ministar odlučuje i uređuje.
Dame i gospodo poslanici, amandman koji je u ime SRS podneo narodni poslanik Branislav Rankić predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik Vlade, gospodin Dinkić je odbio, pa ga samim tim nije prihvatio ni Odbor za finansije. To dokazuje onu priču da ova vlada brine samo o tome kako će da napuni budžet, bez obzira kakvu štetu će od toga da imaju i građani Republike Srbije i svi pravni subjekti u Republici Srbiji.
Ovim amandmanom je traženo da se u novom članu 16. stav 1. tačka 3) briše, u kojoj piše da ukoliko poreski obveznik želi nešto da otpiše kao nenaplativo potraživanje, mora da pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Samo bih da upozorim poslanike, pre nego što glasaju o ovom amandmanu, da pre nego što bilo ko reši da ostvari bilo koje svoje pravo putem trgovinskog suda, jer ovde je reč o pravnim licima, najčešći sud jeste trgovinski, moraće prvo dobro da se maši za džep da plati sudske takse, koje ste za pet i više puta povećali od 5. oktobra naovamo.
Obećanje mnogih političkih stranaka koje sada sačinjavaju Vladu Republike Srbije jeste bilo da sudske i republičke takse treba smanjiti. Od tog obećanja nema ništa. Takse su ostale. Da biste pokrenuli bilo kakav spor, prvo treba da uplatite taksu, treba da platite naknadu za rad i advokatu, da podnesete određen broj podnesaka, da tražite sudska veštačenja, koja su i te kako skupa, da biste na kraju dobili presudu, na koju će vrlo verovatno druga strana da uloži žalbu, pa ćete morati da pišete odgovor na žalbu, što se takođe taksira, dok neki viši sud konačno ne donese odluku da je taj koji je tražio zaštitu od suda imao puno pravo.
Pa onda ide postupak izvršenja, izvršnom odeljenju mora da se podnese zahtev za sprovođenje pravosnažne sudske presude, pa onda da izađe na lice mesta sudski izvršitelj, pa kasnije, ako lice kome treba to da se naplati pruža otpor, treba da se plati asistencija policije, koju opet plaća onaj koji traži da se zaštiti od strane suda itd.
Čovek koji se jednom upusti u sve to, postavlja pitanje uopšte svrhe - da li će nekog da tuži ili ne, ili jednostavno da oprosti taj novac. Sada ga još država na određen način i primorava da se odrekne prema nepoštenim partnerima, tako što će jedino uz sudski dokaz o neuspeloj naplati moći da prikaže neko potraživanje, odnosno da ga otpiše kao nenaplativog i da ga prikaže u završnom računu kao trošak i da bude oslobođeno poreza na dobit korporacije.
To je taj problem. Izgleda mi da ova vlada, kao i prethodna, jedini cilj ima da puni budžet, da bi mogli da kupuju najnovije automobile audi A8, da bi mogli da idu po belom svetu, da bi mogla sredstva da se obezbede da neko letuje na Azurnoj obali, na Kanarskim ostrvima, da možda da ide da podigne novac sa Devičanskih ostrva.
Eto, to je razlog zašto se budžet puni, a ne u interesu građana Republike Srbije, kako vi to uporno tvrdite. Kada biste bili malo više pažljivi prema novcu koji trošite, mnogo bi više ostalo građanima Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu 17. vidi se želja predlagača, odnosno namera, za koga on radi. Naime,  sva pravna lica moraju da se odreknu troškova u vezi poslovanja sa rizikom, osim banaka. Doduše, to je ministar stidljivo uradio kada je brisao član 26e. Predloga zakona, gde se kaže: "Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaje se uvećanje posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih  gubitaka, utvrđene u skladu sa propisima NBJ, kao razlika iznosa ove rezerve na kraju i početku poreske godine, odnosno u periodu izrade poreskog bilansa".
To je posebna rezerva. Međutim, postoji jedna rezerva koju banke, da bi uopšte mogle da rade, moraju da deponuju u NBS. Deponuju je i tu rezervu mogu da prikažu kao trošak u svom završnom računu. U skladu sa tim kako su vodili poslovnu godinu ili kako nameravaju da je vode, dužni su da ispoštuju samo minimum, a može i više da se uplati kao rezerva u NBS nego što je to propisima predviđeno.
Evo kako se to najčešće radi. Ako neka banka želi da za jeftin novac kupi preduzeće, istovremeno da izbegne plaćanje poreza, davaće preduzeću, koje ide u privatizaciju ali je u teškoj finansijskoj situaciji, određene kredite. Da li su oni kratkoročni ili dugoročni, sve zavisi od poslovne politike banke i procene kada će preduzeće ući u privatizaciju ili u stečaj. Može i pod jednim i pod drugim uslovom.
Na kraju banka kupuje to preduzeće, deo novca koji je dala kao kredit služi za nabavku kupovine preduzeća, a onda ga u svojim računovodstvenim knjigama evidentira kao nenaplativo ili neposredno pred privatizacijom, i taj iznos rezerve koju je imao u NBS povlači, odnosno stavlja u efektivu, znači da može da raspolaže sa njim po svojoj volji i knjiži kao trošak.
E, to je ta razlika, gde su druga pravna lica stavljena u nepovoljan položaj sa bankarima. Jedino što ćete ovim zakonom da uspete da uradite, sa ovim smanjenjem od 10%, jeste da privučete strane banke u Srbiju.
Strane banke, jer ste zbog njih napravili vakuum uništavanjem domaćeg bankarstva. Strane banke, koje u svojim zemljama plasiraju kredite po 4, 5 ili 6%, a u Srbiji plasiraju od 12%, sa fiksnom stopom, do 17%, sa preračunatom stopom, navodno zbog nekih rizika, zbog inflacije, gubitka itd.
Činjenica je još i da se jednom mesečno vrši revalorizacija osnovnog duga. Vezuju ga za evro, a ne daju kredit u stranoj valuti već u dinarima. Vrednost jednog kredita godišnje košta oko 30 do 35%, a strane investitore po pitanju pravljenja novih pogona ili proširenja pravnih lica koja su u privatizaciji možete slobodno da zaboravite.
Jer kako očekujete da neko investira u našu privredu i zapošljava građane Srbije, taj neko iz Evropske unije, kada ste im prevarom izvezli 190.000 tona šećera, prodali 600 kilograma droge, opljačkali nemačke banke prilikom privatizacije Sartida. Kako mislite da privučete strane investitore?
Jedino ko će imati od ovoga koristi jesu strane banke, privatne banke, koje misle da mešetare u privatizaciji i stečajima, što je bio slučaj između "Delta banke" i "Pekabete", koja je preko kredita privatizovala "Pekabetu", na osnovu mnogih akcija i deonica koje su štampane, bez ikakvog tendera, suprotno Zakonu o privatizaciji. Jednostavno je samo sutra osvanulo u novinama da Mišković kaže – ja sam od sada vlasnik "Pekabete".
E, ovakvim zakonom u stvari pospešujete takve mutne radnje u privredi.
Dame i gospodo poslanici, pročitaću tekst koji je predlagač tražio da se briše, a onda novi tekst. U prvom se kaže: "Novoosnovano pravno lice dužno je da podnese poresku prijavu najdocnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar, u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda do kraja prve poslovne godine". Taj deo teksta se briše i stavljen je novi koji glasi: "Obveznik poreza koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa. U poreskoj prijavi iz stava 1. ovog člana obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu".
Ovo bi naš narod rekao – nije šija nego vrat, ali dobro. To su te reforme i razlika, suštinska razlika između prethodne i ove vlade. Međutim, da kažem da ovaj prvi stav i ima smisla, ali drugi stav Predloga zakona apsolutno nema smisla. Traži se od novoosnovanog pravnog lica koje počinje sa svojom delatnošću da podnese procenu prihoda i rashoda u roku od 15 dana od upisa u registar, da bi poreska uprava mogla, na osnovu prihoda i rashoda koji će da budu procenjeni, da čoveku odredi akontaciju za plaćanje poreza na dobit preduzeća.
Poreski obveznik, koji je u suštini još uvek u troškovima, otpočinje svoju delatnost, počinje da nabavlja opremu, materijal, sirovine, robu, još uvek sva njegova ulaganja nisu počela da se oplođuju, da se vraćaju, ali vi već tražite da on vama da procenu svojih prihoda i rashoda, da biste mogli što pre da ga oporezujete i to je jedini razlog zbog kojeg je ovaj stav 2. napisan.
Očigledno da niko od ovih ko je pisao ove zakone nikada nije išao logikom nekog privrednika, kako jedan ovakav pokušaj može da se učini besmislenim, pa da li možete da pokrenete protiv nekoga bilo kakvu odgovornost, dakle bilo kakvu odgovornost, ako je napisao da će imati promet od 10 dinara, da će ostvarena razlika u ceni biti jedan dinar, da će troškovi biti 90 para i dobit jedan dinar. I zato ćete mu pisati rešenja da plaća 12 mesečnih akontacija na iskazanu dobit od 10 para.
Baš bih voleo da vidim ko će da napiše to rešenje. Dakle, da se onaj ko piše ove zakone imalo služi glavom i mozgom, mogao je da predvidi da prva poreska prijava ide na osnovu prihoda i rashoda koje je neko pravno lice imalo, da li u prvih šest meseci u toku godine kada je otpočeo da obavlja delatnost, da li možda u drugih šest meseci.
Da li će to da bude kvartalno na tri meseca, da se neko služi glavom on bi tako napisao, a ne kao neki koji izađu za ovu govornicu, tzv. eksperti, i onda počinju da pričaju sve i svašta u vezi zakona, a kada krene primena tih zakona, tek onda vidite posledice tih zakona, a tek onda vidite da su poslanici SRS bili u pravu.