Dame i gospodo poslanici, moji prethodnici su obrazlagali ovaj amandman, gde SRS traži da i osnivač daje saglasnost za članove školskih odbora. Čudi me da predlagač ovog zakona to uporno, na određen način, izbegava.
Većina škola u Republici Srbiji je u vlasništvu države, odnosno Vlade Republike Srbije, a povereno je da saglasnost na izbor članova školskih odbora daje jedinica lokalne samouprave. Sve bi to bilo lepo kada bi se jedinice lokalne samouprave, kojih ima na teritoriji Republike Srbije, pridržavale Zakona o lokalnoj samoupravi, a čest je slučaj da se taj zakon krši, a još češći je slučaj da se krši Ustav Republike Srbije.
Postavlja se pitanje kako će takve lokalne samouprave, koje su po svim osnovama stekle uslov za raspuštanje i uvođenje privremenih mera, da imenuju članove školskih odbora, a ne pridržavaju se zakona, ne pridržavaju se Ustava, pa očekujete od njih da će ovaj posao, kada su u pitanju školski odbori, da urade kvalitetno, u korist građana i učenika koji idu u tu školu, i da zastupaju interese članova školskog odbora te škole. Nemam poverenja u jedan takav sistem vrednovanja i odluke koje takva jedinica lokalne samouprave može da donese.
Zato je SRS tražila da na takvu odluku, kada se donese, daje saglasnost i osnivač.
Postavlja se pitanje šta je sa privatnim školama, jer navodno biće, kako su to razni predlagači zakona o sistemima vaspitanja i školstva objašnjavali, privatnih škola. Ko će školski odbor da postavlja i ko će da odlučuje o tom školskom odboru ako je ta škola privatna? Hoće li ova procedura biti ispoštovana, znači tri roditelja, tri člana organa lokalne samouprave i tri člana iz kolektiva koji rade u toj školi, i kakva će onda biti prava osnivača, znači privatnog lica koje je osnovalo tu školu.
U sistemu podele vlasti, pogotovo kada je u pitanju državna uprava, određeni poslovi mogu da budu povereni organima lokalne samouprave. Programski je to u redu, u smislu da to vodi jačanju lokalne samouprave i decentralizacije vlasti, što jeste programsko opredeljenje SRS, ali tek onda kada država i institucije države budu toliko jake da organ lokalne samouprave ne sme da krši zakone i Ustav Republike Srbije, tek tada su se uslovi stekli.
Još uvek škole, gde je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno Republika Srbija, platu primaju iz Ministarstva za prosvetu, odnosno od Vlade Repubilke Srbije, pa je sasvim normalno da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo ima uvid i daje saglasnost ko je član školskog odbora za sve škole.
Tu se postavlja još jedan problem vezan za to finansiranje, jer ako mislimo da određene poslove poveravamo skupštinama opština da obavljaju, moramo da im obezbedimo izvorne prihode što je, imajući u vidu naš Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potpuno nemoguće, tako da dolazite u koliziju između već postojećih zakona na različitim nivoima i smatram da bi ovaj amandman zbog toga trebalo prihvatiti.

Dame i gospodo poslanici, kao što je već rečeno, SRS se zalaže da ovaj posao vode trgovinski sudovi, jer su oni jedini i kvalifikovani da ga vode. Svedoci smo da i pored te kvalifikacije, pored rigoroznosti koju imaju trgovinski sudovi prilikom izdavanja rešenja o osnivanju pravnih lica, postoji mnogo pravnih lica za koje ni poreski inspektori, ni drugi poreski organi ne mogu da pronađu njihove adrese ni vlasnike.
A, zamislite tek kada bi se to radilo preko Interneta, kao što je to predloženo ovim izmenama i dopunama zakona, koje bi sve mogućnosti bile da se zloupotrebe odredbe jednog ovakvog zakona.
Dalje, često je ovde bilo priča od nekih iz vladajuće većine da je potreban jedan jedinstveni registar, da treba da se zna makar preko Interneta koje se preduzeće čime bavi. Pa, gospodo, to već imate. Onaj ko se malo razume u tu proceduru trebalo bi da zna da za svako pravno lice matični broj pravnog lica izdaje Republički zavod za statistiku; da je u matičnom broju, i kroz taj obrazac, koji se dobija da bi jedno preduzeće moglo da se upiše u bilo koji registar, šifra delatnosti – ko je vlasnik tog preduzeća, kakav je akt o osnivanju, kakav je statut preduzeća, kakav je pravilnik o radu preduzeća itd.
Tako da jedino što će da stvori predlagač ovim zakonom to je još veća mogućnost da neko zloupotrebi neko pravno lice sa ograničenom odgovornošću. Videćemo u kasnijoj raspravi koliko takvih lica već ima po postojećem zakonu, koji je mnogo rigorozniji nego što je ovaj predloženi. Znači, postojaće veća mogućnost zloupotrebe.
To je problem sa ovim zakonom. Inače, o toj registraciji privrednih subjekata, kako se može doći do podataka, to već sve imate u Republičkom zavodu za statistiku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, hteo bih da reklamiram kršenje člana 143. Poslovnika.
"Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije."
Deo amandmana poslanika SRS podnet je 11. ovog meseca. Odbor za finansije kao matični odbor, kako vi to volite da kažete, nije zasedao po pitanju ovih amandamna, pa samim tim Skupština i ne može da raspravlja o njima bez predloga predlagača zakona, a to je Vlada Republike Srbije, i bez nadležnog odbora.

Sada ste kršili član na koji ste se pozivali (159). "Kad nadležni odbori razmotre predlog zakona, čije se razmatranje predlaže po hitnom postupku, Narodna skupština može da odluči da pretres predloga zakona otpočne odmah, i bez podeljenih izveštaja..." Znači, opet kršite Poslovnik o radu, pod uslovom da narodni poslanici nisu dobili izveštaje, ali da izveštaji postoje i u toku rasprave biće podeljeni narodnim poslanicima.
Hteo bih predsedniku Narodne skupštine i poslaničkoj većini koja je ovde da skrenem pažnju da su ovakve improvizacije bile korišćene i u prošlom sazivu, pa smo za rezultat imali glasanje iz Soluna, glasanje iz Bodruma, člak su poslanici SRS na vrata ove skupštine lepili nalepnicu sa natpisom "Zatvoreno zbog krađe". Nemojte to i vama da se desi.
Nastojte da poštujete Poslovnik u ovako važnom delu rada Narodne skupštine. Na taj način ćete ispuniti ono obećanje građanima, da će ova skupština da radi u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa demokratskim opredeljenjima, kakva navodno imate i koja ste obećali građanima Srbije.

Gospodine predsedavajući, proveravao sam kod sekretara Odbora za finansije, izveštaji o amandmanima poslanika SRS, koji su podneti 11. maja ove godine, ne postoje.
Odbor za finansije imao je zakazanu sednicu juče, nije održana zbog nedostatka kvoruma i, koliko mi je poznato, nije više nijedna sednica Odbora za finansije održana, jedino da ste pokušali da je održite, a da ne pozovite ostale poslanike iz SRS. To znači da izveštaj o ovom amandmanu mog kolege Zlatana Jovanovića i drugih poslanika SRS koji su podneli amandmane 11. maja ne postoji.
To je problem sa kojim se suočavate kada sednice zakazujete po hitnom postupku, pa onda narodni poslanici moraju da podnose amandmane neposredno pre nego što otpočne rasprava u načelu. Dok traje rasprava u načelu, pošto ima i kolega iz odbora koji žele da govore, kada se zakazuje sednica odbora ne može da se skupi kvorum, delom i zbog neodgovornosti poslanika vladajuće većine, pa smo sada u jednoj ovakvoj situaciji, zbog jednog tehničkog problema, aljkavosti i neodgovornosti; ili ćemo da kršimo Poslovnik, ali onda nemojte da se pozivate na njega i da pozivate poslanike SRS da ga poštuju, jer svojim primerom pokazujete da on može da se krši.

Dame i gospodo, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti. Trebalo bi prihvatiti, jer u sledećim odredbama Predloga zakona predlagač kaže da kazne za neplaćeni porez treba da budu naplaćene u iznosu od dva do deset puta od neuplaćenog poreza u nekom postupku.
Sasvim je i ta kazna neprimerena situaciji u kojoj je i naša privreda i u kojoj su naši građani, jer verujte da najveći broj lica koja ne stižu ili ne izmiruju svoje poreske obaveze to ne rade zato što nemaju para.
Ovako, zakonodavac je predvideo da se troškovi prinudne naplate plaćaju u iznosu od pet posto, pa čak u stavu 3. tog istog člana: "Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse". Ako nekom licu organ za prekršaje, a kasnije ćemo da se vratimo na taj organ, izrekne kaznu da plati deset puta višu kaznu na neplaćen porez nego što je iznos tog poreza, dobijamo da samo na ime troškova prinudne naplate treba da plati polovinu svog duga.
U drugom delu, koji sad vi predlažete, tražite da se i prekršajni postupak isto ovako tretira, što znači da, ako nekom kaznu naplatite u iznosu od deset puta od poreske obaveze, opet mu zaračunavate još jednu polovinu poreske obaveze koju nije izmirio, što znači da će prava kazna sa svim troškovima da bude jedanaest puta veća od neplaćenog iznosa poreza.
Kada sam rekao – sudija za prekršaje, to je još jedan vid od kojeg gospodin ministar želi da puni svoj rasipnički budžet, jer poreska uprava ne ide preko redovnog prekršajnog postupka, već ima svoje sudije za prekršaje, po onoj narodnoj "kadija te tuži, kadija ti sudi".

Dame i gospodi narodni poslanici, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer ovo o čemu pričaju poslanici SRS-a nije demagogija, već je činjenica u kakvoj situaciji živi naš narod i u kakvoj situaciji nam je privreda.
Ne bave se svi biznisom zato što to vole ili zato što im je to životno opredeljenje, nego zato što su ostali bez posla. Zato što gledaju na određen način da obezbede svojoj porodici egzistenciju, pa se često u početku ne snalaze baš najbolje oko svega toga. One velike utaje poreza kada se neko obogatio, to se obogatio nelegalnim poslovanjem, gde su izuzetno velika fiskalna davanja, a da li po osnovu carine, da li po osnovu akciza, da li po osnovu poreza. To su predmeti krivičnih zakona.
Ovo će da se svede na jurnjavu malih samostalnih trgovinskih radnji i malih preduzeća oko toga kako je stopu koji poreski obveznik primenio, da li je lepo preračunao, da li je lepo to što je preračunao, pomnožio sa prometom koji je imao. Onda će nekim zaokruživanjem decimala polako da se nabija iznos do 1.500 dinara da bi mogao da se pokrene nekakav postupak.
Za taj postupak, a u praksi je to tako, verujte, pa da bi taj postupak koji je pokrenut, trebalo da se završi plenidbom pokretne imovine, a prvo popisom, a onda, ako osnovano sumnja radnik koji vrši kontrolu, ima pravo i pokretnu stvar da oduzme.
Većina tih samostalnih trgovaca snabdeva svoje radnje svojim malim putničkim automobilima. Ako mu oduzmete auto, oduzeli ste mu sredstvo za rad i sredstvo za egzistenciju, i koji je to poreski izvršitelj koji će biti realan, koji će iste aršine primenjivati. Da li ih imate u Srbiji dovoljno takvih? Tvrdim da nemate, tvrdim da se sasvim drugačije ponašaju, tvrdim da baš kod onih koji su se obogatili na utajama fiskalnih davanja ne smeju ni da odu, ili neće. To je sada neka druga priča, ali ako već odu, zapisnik je, sve u redu, bez primedbi.

Dame i gospodo poslanici, ovim novim članom 176a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predlagač ovim zakonom ovlašćuje svoje poreske službenike da rade posao za koji je zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova i istražni organi nadležnih sudova.
Prvo, u samom članu 176a nije definisano ko je odgovoran. Da li je odgovoran vlasnik robe, onaj koji nekome čini uslugu pa skladišti neku robu ili onaj čiji je poslovni prostor, ili su sva trojica? U stavu 1, da zaboravimo na ovaj deo da je to predmet rada nekih drugih organa, mogu da kažem razumem, ali ne opravdavam, ali mogu da kažem da može da se prihvati.
U stavu 2. u već registrovanom poslovnom prostoru može da odgovara i vlasnik poslovnog prostora, zato što ne poseduje dokumentaciju o poreklu robe i dokazima da je porez uplaćen. Ovo mogu da napišu samo ekonomski diletanti, a ne eksperti, jer izvorna dokumentacija koja se zove faktura, odnosno otpremnica sadrži podatke o vrsti robe, količini, ceni i rokovima plaćanja.
To poslovne tajne, zato što postoje količinski rabati, zato što postoje odloženi rokovi plaćanja na količine koje se preuzimaju, zato što možda postoji neki međusobni dogovor između dva poslovna partnera.
Slučajno je i treći u nekom kontaktu između njih dvojice, pa će sutra da postavlja pitanja zašto si ti meni dao gore uslove nego mom kolegi? Ovaj možda ima opravdane razloge i ne želi da se pravda nekom drugom zašto to radi. Tako je u praksi.
Vi svim ovim zakonskim propisima, u želji da sprečite nekakvu nelegalnu trgovinu, jednostavno davaćete ovlašćenja da poreski inspektori, bez ikakvih posebnih naloga, a kasnije ćemo to da vidimo u toku postupka terenske kontrole, mogu ljudima da upadaju u kuće, u stanove, ako oni nešto osnovano sumnjaju. Takvo ovlašćenje nemaju ni radnici MUP-a. U pojedinim slučajevima ih imaju i teško se rešavaju da to svoje pravo primene.
Kako ćete sada sa poreskim službenicima, koji nisu obučeni da rade taj posao, koji ne znaju posledice koje mogu da ih snađu, ako pokušaju tako nešto da rade, koje će posledice biti uopšte i za njih same i za građane koje će da oštete neopravdano.

Dame i gospodo poslanici, u čitavom ovom zakonu stalno se prepliće želja ministra finansija da se meša u posao pravosudnih i policijskih organa.
Još uvek ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona i u ovom članu, koji je predmet ovog amandmana, ne vidi se u toj poreskoj prijavi, ni u tom samom članu zakona šta je u slučaju ako poreski obveznik obračuna porez koji treba da plati, evidentira ga u svojim poslovnim knjigama i ne prijavi ga do dana kontrole.
Sada to može da bude čista sreća. Prvo, hoće li da prijavi posle 10 dana od roka koji je predviđen Zakonom o poreskom postupku i tada će platiti neku kaznu koja je navodno manja, od dva do 10 puta, ili će mu sutradan odmah po isteku roka banuti poreska inspekcija i naplatiti kaznu od 2 do 20 puta. Šta ako poreski obveznik u svojoj poreskoj dokumentaciji uopšte ne zaračuna porez, ne evidentira ga, pa u nekoj naknadnoj kontroli taj porez pronađe poreski inspektor? Da li je to krivično ili prekršajno delo?
Moj kolega koji je obrazlagao svoj amandman naveo je odredbe pod kojim je to krivično delo. Samim tim ne može da bude predmet ovog zakona. Šta ako poreski obveznik obračuna porez, plati porez, a ne podnese na vreme poresku prijavu? Opet će biti kažnjen od 2 do 10 puta, isto kao i onaj poreski obveznik koji je zakasnio i nije platio porez u predviđenom roku.
Čini mi se da predlagač ovde ne shvata u kakvoj situaciji živi većina poreskih obveznika, da većina trgovina, samostalnih trgovinskih radnji, preduzeća koja su klasifikovana kao mala i najčešće imaju maloprodajni objekat, često i najviše rade na veresiju.
Pa poreski obveznik može da bira hoće li da plati porez na vreme, da izvrši svoje obaveze prema državi na vreme i da ošteti svoje dobavljače koji će prekinuti da ga snabdevaju robom i tako će da ga spreče kroz poreski zakon da obavlja svoju delatnost i da sačuva svoju egzistenciju.
To je problem sa kojim ova vlada izgleda ne može da izađe na kraj, jer to ne zna. Ovako drastičnim kaznama koje su predviđene i koje će u najčešćem broju slučajeva da budu na štetu baš tih malih, sa nekim ovlašćenjima koje će imati poreska policija, nećete napuniti budžet.
Izazvaćete samo da se polako i postepeno te male trgovinske radnje i ta mala preduzeća gase. Isteraćete ljude na ulicu, da švercuju po ćoškovima, po raskrsnicama, jer neće biti u mogućnosti da ispoštuju ovako rigorozne odredbe zakona. Samim ovakvim zakonima, u stvari, ubijate poreskog dužnika.

Voleo bih da kolega izađe ovde i da kaže nešto što ima smisla. Sve vreme ovde pričam da se ove odredbe zakona odnose baš na one male koji kako-tako izvršavaju svoje poreske obaveze, sa zakašnjenjem, ali izvršavaju.
Oni veliki, oni koji stvarno krše zakon, koji još na carini ne prijavljuju istinite fakture, ostaju zaštićeni, neće biti predmet ove kontrole. U tome je problem. Još u ranijim raspravama sam napomenuo to.
Nije ovde reč o tome da se zaštite oni koji vrše utaju poreza. Postavljao sam to pitanje i za govornicom – kako ovaj zakon razdvaja one koji stvarno vrše utaju poreza i one koji ne mogu da plate porez na vreme? Ali, to su prava poslanika većine koji izađu za ovu govornicu, govore nekih 30 sekundi i izađu iz sale.
Sada ću da reklamiram povredu Poslovnika, a u vezi kvoruma za rad Narodne skupštine i da završimo sa tim poslovnikom i tim kvorumom jednom za svagda. Gospodo narodni poslanici, ovde se stvorila većina koja nije stvorena da bi radila u interesu građana Republike Srbije, koja se stvorila isključivo radi same vlasti i borbe protiv SRS.
Svako ko izađe za ovu govornicu i insistira na povredi Poslovnika – zašto poslanici SRS ne učestvuju u kvorumu, nije u pravu.
Dame i gospodo, imate više od 126 poslanika. Gde su vaši poslanici koji treba da podrže Vladu u svakom trenutku, najmanje u broju od 126. Onda pričate da poslanici SRS neće da rade. Nije tačno, vi nećete da radite, jer ne prisustvujete sednicama, jer dolazite u ovu skupštinu samo kada treba dnevnice da se podignu.
Čast izuzecima, ali vama u ovom trenutku nedostaje najmanje 40 poslanika, koji će podići dnevnice kao i poslanici SRS, koji su prisutni i koji su u sali. Zato nemojte da tražite od nas da vam dajemo kvorum, nego skupite vaših 126 poslanika i dajte kvorum i podršku svojoj vladi, ako uopšte ta vlada ima podršku ove skupštine.

Izražavam sumnju u trenutnu ispravnost elektronskog sistema i tražim da se elektronski sistem resetuje i da se ponovo utvrdi kvorum.

Dame i gospodo, poslanici SRS-a su pokušali ovim amandmanom da isprave postojeći zakon, pa i izmene i dopune zakona.
Prva i jedna od osnovnih ispravki tiče se novog predloženog rešenja da će se za prekršaj iz stava 1. do 3. ovog člana, za podnošenje netačne poreske prijave, kazniti odgovorno lice u pravnom licu. Predlagač dokazuje svoje neznanje, jer nosioci poreskih obaveza su i fizička lica, samostalne trgovinske radnje. Ovde je ponovo određena nelogičnost u celom zakonu, da će jedni morati da plaćaju kaznu, a drugi neće morati da plaćaju kaznu. Zato smo tražili da se ova odredba izbriše. Ako će jedni da plaćaju kaznu, a drugi neće, ne treba ni da postoji u zakonu.
Stari zakonski predlog, odnosno član 178. Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku koji jeste predmet ovog amandmana nije dobar. Nije dobar, otud novčane kazne sada idu do novih milion dinara; a tamo se taksativno nabraja do 10% pogrešno podneta poreska prijava, pa do 25%, pa do 50%.
Zna li predlagač zakona da 10% može da bude i 150 dinara, a može biti i milion i po dinara, može da bude 50 dinara. Imate poreskih obveznika koji stvarno plaćaju male poreze. Bez obzira na veličinu, nominalni iznos neprijavljenog poreza, platiće kaznu do milion dinara. Zašto kaznene odredbe nisu vezane za nominalne iznose poreskih prekršaja, a ne za procente, kao što je to predlagač ovim zakonom predvideo.
Problem čitavog zakona je što ste u isti koš strpali male poreske obveznike i velike i kažnjavaćete ih po istom aršinu za male prekršaje, mala poreska zakidanja i za velika poreska zakidanja.
To je problem ovog zakona. Baš bih voleo da vidim tu reformu poreskog sistema i poreske administracije, pa ako je to reforma, onda ta reforma sigurno propada.

Dame i gospodo poslanici, evo još jednog člana u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona gde se vidi nelogičnost samog predlagača i razdvajanje, odnosno klasifikacija poreskih obveznika koji treba da plaćaju različite kazne za isti učinjen poreskoprekršajni prestup.
Recimo, predviđena je kazna za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od pet hiljada do 50 hiljada dinara. Gornja granica se opet pomera, ali ne vidi se gde će biti kažnjeno odgovorno lice kod preduzetnika.
U sledećem stavu, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara. U sledećem stavu pravno lice.
Znači, pravno lice će u ovakvom Predlogu zakona za jedan isti poreski prekršaj morati da plati dva puta kaznu. Preduzetnik jednu.
Poslanik SRS, koji je podneo ovaj amandman baš zbog tog razdvajanja poreskih obveznika, tražio je da se odredbe ovog zakona brišu i da se donese novi član koji bi ovo pravedno rešio. Predlagaču zakona očigledno nije jasno da status da li je neko preduzetnik ili fizičko lice, odnosno pravno lice ne određuju kapital kojim on raspolaže. U praksi je to sasvim drugačije.
Imate preduzetnike koji imaju čitav lanac od proizvodnje do maloprodaje, sa kapitalom koji je od 10 ili 15 puta veći nego jednog prosečnog pravnog lica.
Njihovu ekonomsku moć ne možete da merite po tome kako je registrovan, da li je registrovan u Privrednom sudu ili je registrovan u odeljenju Ministarstva finansija na teritoriji neke skupštine opštine.
To je vaša podela, to može da se vrši po načinu registracije, ali po kaznenim odredbama sva lica moraju da budu izjednačena, i po Ustavu je tako da su svi građani jednaki pred zakonom. Ispoštujte Ustav i kada su u pitanju prekršajne odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i sve poreske obveznike, na sve poreske obveznike primenjujte iste kazne.

Dame i gospodo poslanici, predlagač i na onako neprecizan član traži povećanje kazne za određene poreske prekršaje.
Bilo je čitano nekoliko puta, pa recimo u tački 5) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog pripisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB. Odmah posle toga sledi tačka 6) koja kaže - poreskoj upravi ne podnese, ne podnese u zakonskom roku ili dodatnom roku poresku prijavu ili ako je podnese nepotpisanu.
Sada možete da zamislite da neko ko nema vaše podatke, osim vašeg imena i prezimena, vaše adrese, sve te podatke može pronaći u najobičnijem telefonskom imeniku. Može umesto vas, da bi se sa vama našalio ili da bi vam napakostio, da podnese poresku prijavu sa ovakvim nepotpunim podacima.
Ko će morati da plati kaznu? Građanin koji je, ni kriv, ni dužan, već možda podneo ispravnu poresku prijavu, ali koja će poreska prijava da se tretira. Poreski prekršaj je učinjen. Organ za sprovođenje prekršajnog postupka, koji se nalazi u poreskoj upravi i radi u poreskoj upravi na osnovu naloga nekog poreskog inspektora, a najčešće su prijatelji, postupiće uvek po zapisniku koji bude dobio od svog kolege.
Tačka 13) - na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari. Najčešće se u poreskom postupku i u svakom drugom postupku prinudne naplate prvo traži pokretna imovina.
Svesni smo činjenice da danas veliki broj građana kupi auto od nekog svog komšije ili prijatelja, nema novca da ga prevede na sebe, formalno jeste vlasnik tog auta, dođe poreski inspektor, kupuju gospodine, fiće, jugo, zastavu. Ko ima para kupuje bmw, mercedese, a ove male automobile kupuju obični građani, auto star 14 godina. Ne prenese auto na sebe i u tom postupku poreski izvršitelj vidi da njegov komšija ima registrovan auto, duguje porez, auto mu se nalazi formalno kod drugog lica, dolazi kod tog drugog lica i otima mu auto. Za ovakve poreske prekršaje propisana je kazna od 5.000 do 50.000.

Dame i gospodo poslanici, predlagač i ovim izmenama i dopunama u članu 181. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u stvari zabranjuje da neko fizičko ili pravno lice osnuje drugo fizičko ili pravno lice ako nije platilo porez. Kada su u pitanju pravna lica, to mogu da razumem, ali kada su u pitanju fizička lica, mogu da kažem da je to potpuno neshvatljivo.
Već na početku današnje rasprave rekao sam da veliki broj preduzetnika, odnosno fizičkih lica ne radi taj posao zato što ga voli, ne radi zato što mu je to životno opredeljenje, već zato što je dugo vremena morao da bude na nekom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom, zato što je radio na nekom minimalcu, zato što je postao tehnološki višak zahvaljujući privatizaciji i Zakonu o radu, a čovek mora da se snalazi kako zna i ume.
Snašao se nekako za lokal, dobiće ga sa rokom plaćanja tek za šest meseci ili godinu dana, pa rešio da otvori neku samostalnu radnjicu, sa kojom obezbeđuje egzistenciju svojoj porodici, ali znači, poreska uprava kaže - ne može, nisi platio stan, nisi platio porez na nepokretnost u nekom iznosu koji često nije veliki, ali poreski obveznik jednostavno nema novca da ga plati.
Na taj način se krši i Ustav Republike Srbije, jer se čoveku oduzima pravo na rad. Kako da plati taj mali porez kada mora da plati porez na struju, kada mora da plati porez na razne komunalije, kada mora da plati porez na vodu koju toči iz česme. Koliko je meni poznato, čitav živi svet zavisi od vode, vazduha i sunca. Sada je samo još pitanje kada će nekome pasti na pamet da osim vode počne da oporezuje i vazduh i sunce, pa da čitava ova priča bude privedena kraju.