Dame i gospodo poslanici, pre nego što još neki kolega poslanik izađe za ovu govornicu, hteo bih da ga opomenem da ne priča gluposti o tome da odluka o imenovanju Kori Udovički za guverera ne postoji. Postoji, i te kako, inače ne biste sada pokušavali da je na određen nezakonit način poništite.
U prošlom sazivu, u kome sam i ja bio narodni poslanik, sve i svašta se kralo. Nisu samo glasovi, to su bile i krađe poslaničkih mandata, razne zloupotrebe i falsifikovanje itd, da ne nabrajam. Međutim, nadao sam se da će sa novim sazivom taj jedan određen manir da prestane i gde će Skupština početi da radi u duhu Poslovnika o radu Narodne skupštine i Ustava Republike Srbije. Izgleda da sam se u toj svojoj nadi prevario.
Sada imamo na dnevnom redu odluku koju Skupština treba da poništi. Jednu odluku koja je, nesporno je, doneta na način koji nije predviđen Poslovnikom o radu Skupštine Srbije. Iako o tome nemamo zvaničan stav relevantnih državnih organa, to je jedna činjenica, činjenica je da je i ta odluka objavljena u "Službenom glasniku" i da je proizvela određene pravne posledice.
Sada mogu da kažem, lažni moralisti, koji se pozivaju na krađu glasova u Skupštini, jednu takvu odluku hoće da ponište. Valjda bi mi srpski radikali imali pravo da takve odluke tražimo i da smo mi prvi da se takve odluke ponište. Prvi smo sa ove govornice opominjali da se u Skupštini kradu glasovi, da se zloupotrebljavaju kartice i niko na to nije obraćao pažnju.
Bio sam jedan od prvih poslanika koji je tadašnjem predsedniku Narodne skupštine, Draganu Mašrićaninu, ukazao na povredu Poslovnika i povredu člana koji se odnosi na način glasanja narodnih poslanika. Ne mogu da se setim imena tog svog kolege koji je zloupotrebio dve ili tri kartice, sam je sedeo i glasao je za još trojicu poslanika.
Gospodin predsedavajući tada se na to nije ni obazirao. Nije tražio da se o toj povredi Poslovnika čak ni Skupština izjasni.
Sada, odjednom, vidim moraliste koji kažu, bilo je krađe i ta odluka treba da se ukine. Samo bih hteo da se vratim na jedan deo, bilo je reči o tome već kada je bio izglasan taj famozni Zakon o radu, a koji u svakom slučaju, od kada je počeo da važi, proizveo mnoge teže pravne i praktične posledice po stanovništvo, građane i radnike ove države. Tada je, rečeno je to i sada, gospodin Miroljub Labus, tada član Instituta G17, član Demokratske stranke, izjavio da nema veze kako je donesen reformski zakon, bitno je da je donesen, makar se glasalo za taj zakon iz Soluna.
Osim Radikalne stranke, tada je iskoristio i to svoje pravo predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin da se on po tom pitanju kao nešto buni, baš kao, tako nešto, na kraju je podneo ostavku, a to je bio razlog jednog političkog marketinga DSS da se prikaže kao spasilac naroda od ostatka DOS-a. A to nije tačno, jer da ste stvarno spasioci, prva stvar koju bi vi, gospodine Mihajlov, trebalo da kažete jeste ta da tražite da se poništi Zakon o radu.
To je bila prva ozbiljnija povreda Poslovnika i krađa glasova, a o tome ćutite. Sada se izjašnjavate o Kori Udovički, kao da je to mnogo bitno ko je ona i šta je ona u ovom trenutku, kada je pitanje dana kada će ona biti smenjena. Ovo je očigledno odluka koja je isključivo političko-revanšistički motivisana.
Nema drugog opravdanja za ovakav postupak. Prvo se od Skupštine traži da poništi svoju odluku, iako to po zakonu nije moguće. Traži se da Skupština prekrši zakon koji je sama donela. Postoji li u ijednom parlamentu nešto gore? Mislim da ne postoji. Svi koji se iole razumete i u Poslovnik i u pravo složićete se sa mnom.
Dalje, kada je u pitanju Narodna banka Srbije, niko od vas gospodo iz G 17 nije postavio pitanje kako je vaš guverner došao na čelo Narodne banke tadašnje Jugoslavije. To je bio upad u te prostorije, mesec i po dana predstavljao je tadašnju Narodnu banku Jugoslavije bez ikakvog zakonskog osnova, pa je čak i trošio devizne rezerve tadašnje Narodne banke Jugoslavije po nalozima nekakvih kriznih štabova. Jeste li te odluke poništavali, i ako ih poništite, možete li taj novac koji je potrošen da vratite?
Ovo je neprincipijelan i nekorektan način, nemojte da neko pomisli da SRS brani Kori Udovički, znamo mi dobro i u ovoj skupštini smo mi osetili taj teror većine. Međutim, trebalo bi da ova skupština i bar ovaj saziv prekine sa tim manirom zloupotreba i kršenja Poslovnika o radu Narodne skupštine.
To je jedini način da Narodna skupština Republike Srbije, kao predstavnik najviše zakonodavne vlasti, konačno počne da funkcioniše u interesu građana Srbije.

Dame i gospodo poslanici, kod nas iz Srpske radikalne stranke jasno je kako ćemo glasati. Nećemo glasati da nam guverner Narodne banke Srbije bude Kori Udovički. Mirne savesti možemo da izađemo pred vas i da vam to kažemo, jer nismo sa vama bili na izbornoj listi, jer nismo glasali za Vladu koja je konstituisana 25. januara 2001. godine, a ova samo nastavlja njen kontinuitet, sa nekim malim kadrovskim izmenama.
Bar kod nas radikala je sve čisto i jasno, kako to vi volite da kažete, transparentno, a ne uvijeno, zakukuljeno i zamumuljeno.
Vratio bih se na predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije. Vidim da je došao i gospodin ovlašćeni predstavnik predlagača. Još sam čuo neke pričice, od nekih svojih kolega, kako kandidat za guvernera obećava da će se boriti za stabilnost cena.
Iz biografije vidimo da je Kori Udovički, ministar u Vladi Republike Srbije od juna 2002. godine, tako da kada je u pitanju politika cena njoj ništa ne mogu da verujem. Koliko je puta struja poskupela do sada, od kada je ona na čelu Ministarstva rudarstva i energetike? Struja je poskupela preko 40%, sa zadnjim poskupljenjem, i to za nepunih godinu dana, od kada Kori vodi to ministarstvo.
Bile su priče da moramo da povećamo cenu struje zbog politike Međunarodnog monetarnog fonda, jer nam je cena struje mnogo niska, nije u evropskom proseku, tako da naši građani sada plaću struju preko šest centi, a tu istu struju u tu istu Evropsku uniju izvozimo za 2,5 centa. Kako sada Kori Udovički neće da podlegne pritisku Međunarodnog monetarnog fonda ili Vlade Republike Srbije?
Kada je u pitanju ta politika cena, osim što to mogu da kažem, to u principu i nije posao guvernera Narodne banke Srbije. Politiku cena ne vodi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije vodi monetarnu politiku, u smislu očuvanja kursa dinara, količine novca na tržištu - da li odgovara deviznim rezervama i vrlo malo uticaja ima na cene. Pre cena, prvo, mora da dođe do pada dinara. Tek pod takvim uslovima dolazi do skoka cena. Potrebni su još neki preduslovi, a to je da se primarna emisija, kroz Vladu, odnosno kroz javnu potrošnju, usmerava na tržište. Ipak, za to je potrebna saglasnost Vlade, tako da se tu Kori vrlo malo pita, bar što se tiče jedne takve politike.
Bio bi red da se, pre rasprave o izboru guvernera Narodne banke Srbije, bar na neki način, gospodin Dinkić, koji još uvek vrši dužnot guvernera Narodne banke Srbije, razreši bar u ovoj skupštini, ili bi možda bilo bolje ovako: da sa tog mesta bude oteran kao što je na to mesto i došao u petooktobarskoj revoluciji 2000. godine, kada je sa puškama upao u Narodnu banku Jugoslavije, proneverio tadašnjih oko pola milijardi dolara deviznih rezervi, a za koje niko ne zna kako su i na koji način trošene, odnosno izbegava se da se da odgovor da su tim sredstvima raspolagali krizni štabovi, u čemu ste svi zajedno učestvovali, a sada, eto, neko je drugi kriv - kada je došao kuća je bila prazna pa nije moglo bolje, u tim trenucima.
Postoji još jedan problem iz tog perioda, da ste od 5. oktobra do decembarskih izbora, sve vreme, javnosti plasirali da smo zbog nestašice struje, koju naš elektroenergetski sistem nije mogao da obezbedi, dobijali donacije od zemalja Evropske unije. Od toga nema ništa. Tih pola milijarde dolara najvećim delom i jeste utrošeno za kupovinu te struje, koja je navodno iz donacija.
Što se tiče biografije predloženog kandidata, Kori Udovički, samo mogu da kažem da ona, u svakom slučaju, možda jeste kvalifikovana da taj posao obavlja u Zimbabveu ili Mozambiku, a ovde je situacija nešto drukčija. Smatram da nam nisu potrebni uvozni eksperti, da imamo dovoljno domaćih stručnjaka, koji bi taj posao, sasvim je sigurno, obavljali mnogo bolje i kvalitetnije, nego Kori Udovički.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je gospodinu ministru Đeliću postao običaj da posle iznetih neistina za ovom govornicom beži iz ove skupštine bez argumenata koje iznose poslanici SRS da on nije u pravu. Skupština je juče nastavila rad mimo odluke, ali dobro, izgleda mi da čovek voli da se poslednji slika za ovom govornicom u toku radnog dana.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, mogu da kažem da je to zakon koji je isključivo donet u interesu nekih lobija u zemlji i isključivo radi kampanje koju trenutno DOS vodi da navodno oslobađa pojedine proizvode i akcize. A da je to kampanja, služi samo jedan primer, ove akcize na većinu proizvoda vi sami ste uveli. Na primer, uveli ste za kuhinjsku so, pa je sada ukidate. Nije mi jasno šta je to u pitanju i zašto ste akcizu na nešto uvodili, kada sada to isto u ovom predlogu zakona ukidate. SRS, kada je bio Zakon o akcizama na dnevnom redu, davala je amandmane da se kuhinjska so oslobodi plaćanja akcize.
Ono što u najmanju ruku čudi, to je lista proizvoda koji se oslobađaju akcize. Gospodin Đelić reče da se vino oslobađa plaćanja akcize zato što Vlada Republike Srbije ima program da unapredi vinogradarstvo, da se zasejavaju novi nogradi, pa eto razloga da se akciza na vino ukine.
Zatim, na zlato, koje je u svakom slučaju luksuzna roba, uz tvrdnju da se sa tim pomaže Rudarsko-topioničarski basen Bor i Majdanpek, a što je opet, u najmanju ruku, čudno, jer akcizu ne plaćaju rudnici, već krajnji potrošači tih proizvoda.
Na kraju nije objasnio zašto krzno oslobađa akcize, imajući u vidu da smo pre neki dan imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu, pa ste čak i naveli da je nemoguć vid kompenzacije između poreskog obveznika i države. Navodi me na to da ste stanove već od države dobili, a koji su dobijeni putem kompenzacija, a sada vam je potreban novac i zato porez isključivo može novcem da se plati, a da biste i to što možete da kupite za novac mogli da kupite što više, rešili ste da takve artikle oslobađate plaćanja akciza.
Kada su u pitanju akcize na cigarete koje gospodin ministar obrazlaže, koje će da se primenjuju od 1. januara 2005. godine, pa kasnije od 1. januara 2010. godine, sigurno je da on tada neće više biti ministar finansija i ekonomije. Ovakve akcizne izmene su isključivo donete u svrhu duvanskog lobija. Znamo ko je u tom duvanskom lobiju, to je Stanko Subotić, zvani Cane Žabac, tu je Peconi, a pod njihovim pritiskom jedan ovakav zakon je sada na dnevnom redu, da bi se što jeftinije i što povoljnije kupile domaće fabrike duvana.
Postoje elementi zaštite, bar u početku, između domaćih i stranih cigareta, tako da se za cigaretu iz uvoza plaća deset puta veća akciza. Međutim, kasnije se to izjednačava 2010. godine, tako da i domaće i strane cigarete imaju akcizu od pet dinara po paklici od 20 komada cigareta. Gospodin ministar još kaže, to je u svrhu toga da bi se strane licencne cigarete proizvodile kod nas.
Ne vidim razloga da će neko da prihvati da proizvodi cigarete kod nas kad je akciza potpuno izjednačena i za cigarete koje su proizvedene u zemlji i koje su proizvedene u inostranstvu, već isključivo radi duvanskog lobija koji se bavi uvozom cigareta. Toliko o cigaretama.
Kad je u pitanju carinski zakon, izgleda mi da niko neće ili bar izbegava da kaže da je carina, pre svega, zaštitni mehanizam domaće industrije, pa tek onda izvorni prihod budžeta neke države. Gospodin Čedomir Jovanović, kada je ovde obrazlagao Akcioni plan harmonizacije odnosa Srbije i Crne Gore, toliko se izbrukao pokušavajući da pravda to što su Crnogorci postigli u dogovoru sa njim, a te stope se primenjuju po ovom novom carinskom zakonu, tako da je čak izjavio da neće više da štiti domaću industriju koja mora da se finansira iz budžeta, odnosno da je budžet dotira, kao što je Industrija poljoprivrednih mašina. Zatim, da neće više carinskim propisima da štiti tekstilnu industriju, koja je u osnovi skuplja nego strana, uvozna. Na taj način je, u svakom slučaju, naneo velike štete domaćoj privredi.
Ono što može da se kaže da najviše smeta nama radikalima, jeste da nije došlo do usaglašavanja poreskih stopa po pitanju poljoprivrednih proizvoda između Srbije i Crne Gore, obrazlažući time da je Crna Gora izuzetno zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda i da zato ne bi trebalo da plaća carinu. Pa, ako se iole neko uzme u pamet, može da se zaključi da je to čista glupost. Crna Gora ne mora nikakvu carinu da plaća na poljoprivredne proizvode, ako oni dolaze iz Srbije.
Međutim, sada je naša poljoprivreda, zbog takvog stava Vlade, DOS-a i njihovih predstavnika, nezaštićena. Nema mehanizma i nema zaštite da se poljoprivredni proizvodi koji se uvoze u Crnu Goru iz drugih zemalja ne nađu na domaćem tržištu bez carine. Nema efikasne zaštite.
Postavlja se pitanje, kako to reče gospodin Đelić - da li smo mi dužni da slušamo direktive Evropske unije, direktive Vlade Crne Gore ili da postupamo i da vodimo državu u skladu sa interesima naših građana, privrede i industrije? Ovakav način, u svakom slučaju, dovešće do određenih posledica za rad domaće privrede, a domaća privreda je jedina ta koja može da obezbedi stabilan izvor prihoda i za budžet Republike Srbije i stabilan životni standard građana Srbije.

Zamolio bih predsedavajuću da mi obrazloži zašto predstavnik predlagača nije prihvatio moj amandman, jer mi poslanici nismo dobili mišljenje Vlade na podnete amandmane. Znači, ako već Vlada ne poštuje tu odredbu Poslovnika, nemojte da nam čitate iz tog klišea da je Vlada, odnosno predlagača odbio neki amandman.

Mislim da bi ipak, ako ova vlada poštuje Narodnu skupštinu Srbije kao najviši zakonodavni organ, trebalo da dostavi nama poslanicima svoje mišljenje, a ne samo da na sednicama odbora predstvnik predlagača odbija amandmane. Znate, do sada je bilo više slučajeva, kao što je bilo u nekim prethodnim zakonima, da nadlženi ministar nije konsultovao baš ministra Đelića i zato neki amandmani SRS-a nisu prihvaćeni. Ali, dobro, to je vaše pravo.
U svom amandmanu sam tražio da se član 1. Predloga zakona menja tako da se u članu 2. postojećeg zakona oslobode tačke 5) i 7) plaćanja akcize. Konkretno, to se odnosi na so za ishranu i to je već predviđeno ovim izmenama i dopunama Zakona. Tražio sam da se još i osvežavajuća bezalkoholna pića oslobode plaćanja akcize.
Predlagač je u ovom članu naveo da se i tačka 8) člana 2. oslobađa akcize. To su luksuzni proizvodi, a u luksuzne proizvode spada zlato, proizvodi od krzna i kože životinja koje nisu domaće. Isto tako, predlagač je tražio da se prirodna vina, medicinska vina i med ne oslobode plaćanja akciza.
Tražio sam svojim amandmanom da se sve to briše. Još uvek mi nije jasno kako će oslobađanje akcize na zlato, koje je isključivo luksuzna roba, pomoći našim rudnicima u Boru i Majdanpeku. Isto tako, nisam dobio nikakvo objašnjenje od predstavnika predlagača, koji ni sada nije tu, zašto se oslobađaju zlato i krzno.
Akciza se, kao dodatni vid oporezivanja, dodaje na robu koja je, u suštini, luksuz, odnosno predstavlja statusni i društveni položaj pojedinca. U svakom slučaju i zlato i krizno spadaju u tu grupu. Dobili smo nekakvo objašnjenje da se vina oslobađaju zato što je u programu Vlade Republike Srbije razvijanje vinogradarstva.
Mislim da je takav stav predstavnika Vlade u najmanju ruku ciničan, jer više puta su poslanici SRS svojim amandmanima tražili da se, recimo, pelene za bebe oslobode plaćanja poreza na promet, hrana za odojčad da se oslobodi plaćanja poreza na promet. Valjda je u interesu ove vlade i valjda je u planu i programu ove vlade povećanje nataliteta na teritoriji Republike Srbije.
Svi ti amandmani od strane predlagača, odnosno Ministarstva finansija i ekonomije, uvek su bili odbijani. Sada nam se uvodi jedan vid poreskog oslobođenja kroz akcize na robu koja apsolutno nema nikakve veze ni sa poljoprivredom, ni sa natalitetom, ni sa životnim standardom građana Republike Srbije.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Kad me već opominjete za vreme, smatram da vreme nisam prekoračio. Jeste Skupština donela odluku da se za raspravu u pojedinostima vreme ograniči na tri minuta, međutim, zajedno sa tom odlukom je doneta i odluka da se radi do 20,00 sati. Juče je predsednik Narodne skupštine prekršio tu odluku nastavio je raspravu do 20,12 časova.

Dame i gospodo poslanici, tek sad čujem od predsedavajućeg da predlagač nije prihvatio moj amandman. Znači, nastavlja se sa ponižavanjem i Skupštine Srbije i narodnih poslanika, da ne dobijamo izveštaje od Vlade Republike Srbije.
U svom amandmanu, koji sam podneo u ime SRS, tražio sam da se član 2. Predloga zakona menja i da stav 1. člana 2. glasi: "Za obaveze iz poslovanja Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija". Sasvim je normalno da neko mora da stoji iza odluka koje donosi guverner i organi koji su nadležni za rad Narodne banke Srbije.
Taj deo je izuzetno važan, radi stvaranja poverenja i kod građana i kod ostalih učesnika u platnom prometu, da svoja sredstva stavljaju na štednju ili deponuju po viđenju, da u slučaju ako dođe do zabrane rada neke banke, Republika Srbija je ta koja će da obešteti građane i pravna i fizička lica koja takvom jednom odlukom trpe štetu, odnosno da im njihov novac nije dostupan.
Do sada je bilo da je dosadašnji guverner Mlađan Dinkić zatvarao banke. Jednostavno, samo je od njegove dobre volje zavisilo hoće li novac da bude vraćen građanima, bez obzira da li je bio na štednji ili je samo bio deponovan po viđenju. Isto tako je važilo i za pravna lica koja su obavljala svoje poslovanje preko te poslovne banke. Sa tom praksom treba da se raščisti i da zakonom neko odgovara za takve odluke guvernera.
Stav 2, koji se nastavlja na stav 1. po svojoj prirodi, glasi: "Za svoj rad i poslovanje Narodna banka Srbije odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije". Trebalo bi svima da bude jasno da je Vlada Republike Srbije izvršni organ. Isto tako je i Narodna banka Srbije izvršni organ. Izbor guvernera konstituiše Narodna skupština, isto tako i Vladu konstituše Narodna skupština. Ne može biti uticaja ni jednih ni drugih na rad jednog ili drugog organa.
Ovde sada imamo jedan primer da Vlada, kao izvršni organ, vrši konstantan pritisak na Narodnu banku i na način na koji će ona da posluje. Ide se čak dotle da Vlada jednostavno želi da pokrije svoj budžetski deficit preko Narodne banke Srbije. U svakom slučaju može biti katastrofalno za finansijske i privredne tokove u zemlji, najblaže rečeno može izazvati inflaciju.

Dame i gospodo, počeću, mada tako nisam planirao, od stava 7. člana 5. ovog zakona, jer stav 7. može da odgovara samo malim strankama, kao što je npr. Građanski savez Srbije; i predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić je na nečuven način vodila raspravu u pojedinostima, u prepodnevnom zasedanju, i zaključila raspravu u pojedinostima sa 83 poslanika. To ne pričam radi vas, već radi službenih beleški, da neko sutra ipak zna način na koji ste vodili državu i ovu skupštinu.
Naime, u tom članu 7. predviđeno je da prihodi od članarine koje ima politička stranka ne mogu biti veći ...
(Predsedavajuća: Radi istih službenih beleški, narodni poslaniče, radi se o članu 5, a ne o članu 7.)
U stavu 7. člana 5. Predloga ovog zakona piše da politička stranka može imati prihode od članarine samo u iznosu do 100% od onoga koliko dobije iz budžeta Republike Srbije. To je suludo, jer ta visina koju će politička stranka da naplati od svojih članova određuje sam broj članova. To može da važi za male političke stranke, kao što je Građanski savez, kao što je Demokratska alternativa, ima ih ovde još koje ucenjuju, Demohrišćanska stranka, da ne nabrajam, da ne gubim vreme, ali velikim političkim strankama sa ozbiljnom kadrovskom i tehničkom infrastrukturom ovo je glupost. Za takve stranke i za njihov način funkcionisanja i rada, ovo je najčistija moguća glupost.
Dalje, u stavu 2. člana 5. gospodin ministar pokazuje da ne zna uopšte organizaciju političkih stranaka, a predlaže nam zakon o finansiranju političkih stranaka, tako da o prilogu političkoj stranci mora biti obaveštena skupština akcionara i organi upravljanja pravnog lica. Koji akcionari u političkoj stranci?
Postoji inicijativni odbor za osnivanje političke stranke, osnivači političke stranke, članovi političke stranke, ali akcionari ne postoje. Čini mi se da je tu gospodin ministar malo pobrkao lončiće kada je ovakav jedan stav napisao, a normalno, stranka ima organe koji vode računa o njenom poslovanju i na taj način ozbiljne političke stranke kontrolišu svoje rukovodstvo.
O stavu 3. ovog člana neću više da pričam, to je gospodin Krasić lepo obrazložio. Još - prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke su prihodi od prodaje publikacija, simbola i drugih oznaka političke stranke. Svojim amandmanom tražio sam još da se doda - i ostali prihodi od redovnog poslovanja političke stranke utvrđeni statutom. Sasvim je normalno da politička stranka koja ima svoj program, koja ima svoje organe, ima pravo da ostvaruje prihode iz privrede. To je nešto sasvim normalno. Ovakav jedan zakon, rekoh, odgovara samo političkim strankama koje su na vlasti i koje su male. Ozbiljnim političkim organizacijama, sa...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... ozbiljnim političkim programima, ovakav zakon nema nikakvog smisla.

Dame i gospodo poslanici, gospodin ministar Đelić očigledno vređa ovu skupštinu svojim neprisustvovanjem, jer svako pravo povlači obaveze, kako to predsedavajuća ima običaj da kaže, pa bi mi trebalo da prekinemo rad dok on ne izvoli da dođe ovde i da malo popričamo s njim. Verovatno mu je važniji televizijski nastup sa Dinkićem nego ovaj zakon, pa se priprema. Dobro, kakav ministar takva i vlada.
Sada je reč o jednom zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu koji će da kreira monetarnu politiku, platni promet, kurs dinara, finansijske tokove u zemlji. Ne bi ništa bilo strašno da se o ovakvom zakonu vodi ovakva rasprava da nema trenutka u kome se sadašnji guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Vlade Republike Srbije sve vreme prepucavaju o nekakavoj odgovornosti, zloupotrebama i slično.
Sadašnji guverner Narodne banke Srbije je u događajima oktobarske DOS-ovske revolucije nasilno ušao u Narodnu banku, tadašnju Narodnu banku Jugoslavije, sam sebe prozvao za guvernera i odmah počeo da sprovodi program koji je bio diktiran sa strane. To da je program bio diktiran sa strane i da je ta činjenica potpuno tačna dokazuju nam neki njegovi postupci, a to je uništavanje domaćeg bankarstva koje je bilo u društvenoj, da kažem u državnoj svojini.
Setite se samo kako je gospodin Dinkić zatvarao Slavijabanke, manje banke koje su bile regionalne okružne teritorijalne organizacije, pa se čak usudio da u jednom trenutku zatvara Poštansku štedionicu. Verovatno mu je tada neko rekao - čekaj, stani, pa to je u vlasništvu Vlade Republike Srbije, to ne možeš baš tako da zatvaraš.
On je u tom trenutku ustuknuo, ali cilj svega toga je da se na jednom tržištu, koje su pokrivale takve banke, stvori vakuum i da na takvo tržište uplivaju prvo određene povlašćene domaće banke, kasnije ćemo o njima, a i strane poslovne banke, čiji su osnivači baš strane banke, ali nikako ne priznaju nikakve obaveze njihovi osnivači sa ovim bankama koje su trenutno na tržištu, osim da otkupljuju naša devizna sredstva i prebacuju na račune svojih stranih osnivača.
Kada su u pitanju domaće banke mislim da je njihov presudan uticaj bio da se ukine platni promet koji je vodila Narodna banka Jugoslavije, odnosno Narodna banka Srbije i to su svi iz Vlade Republike Srbije pozdravljali. To je pozdravio i gospodin Đelić, koji je čak i rekao da će jedan takav platni promet, koji je moderan, da bude znatno jeftiniji, a evo već šest i više meseci takav platni promet se sprovodi i mogu da kažem da ne samo da nije jeftiniji nego je višestruko skuplji, jer i poslovne banke koje ga obavljaju moraju da uplaćuju za svaku transakciju 0,20% Narodnoj banci Srbije i plus onaj deo kojim pokrivaju svoje troškove, tako da je sada platni promet tri, četiri ili pet puta skuplji nego što je bio ranije i to je sigurno tako, umesto jeftinijeg obećanog.
Na tome je najviše insistirala Delta banka. Znamo svi ko je vlasnik Delta banke ili Delta holding, gospodin Mišković. Znamo svi da novac koji on okreće, da je njegovo poreklo ili od šverca duvana ili od šverca nafte i naftnih derivata. Znači da taj novac pripada Stanku Subotiću - Canetu Žapcu. I tu je u nekom trenutku bila agresivna, ali nije bila prvobitna njena namena, a to je Cepter banka čiji je vlasnik Milan Janković ili Filip Cepter, kako više sebe voli da nazove.
To su bili neki od razloga zbog kojih su sprovodili ova vlada i tadašnji i sadašnji još uvek guverner Mlađan Dinkić uništavanje domaćeg bankarstva da bi ovakve dve banke mogle da egzistiraju na domaćem tržištu. Sa sigurnošću sada mogu da kažem da je jedan od razloga donošenja ovog zakona Dinkićeva smena i u svakom slučaju gubitak podrške stranih finansijskih struktura, koju ste do sada imali, zbog ovakvog haosa koji ste napravili u zemlji povodom finansija.
Sada dolazimo do sukoba u javnosti i ko je za to kriv. Da li je kriva za to Vlada Republike Srbije ili Mlađan Dinkić? Po meni su krivi i jedan i drugi isto. Samo pokušavaju da izbegnu odgovornost i kroz neke političke promocije da favorizuju svoje stranke koje zastupaju. U svakom slučaju, od ovog zakona biće pozitivnih i negativnih posledica. Pozitivno je da će Dinkić konačno biti smenjen sa mesta guvernera Narodne banke Srbije, a negativno je zato što će isti takav biti izabran po onoj narodnoj - sjaši Kurta da uzjaši Murta.

Dame i gospodo poslanici, u više obraćanja ministar pravde Vladan Batić je obećavao da u poslove pravosuđa i pravosudnih organa neće da se meša i da neće da dozvoli da politika učestvuje u radu sudija.
Međutim, ovde u predlogu Odbora za pravosuđe i upravu se predlaže da Zoran Pušica, sudija Opštinskog suda u Kučevu bude razrešen zbog nesavesnog i nestručnog poslovanja, a prema informacijama kojima raspolažem sa terena čini mi se da je gospodin Zoran Pušica žrtva lokalnih moćnika i politike koju vodi predsednik Opštinskog suda u Kučevu.
Samo da vam kažem nekoliko primera o radu tog opštinskog suda. Opštinski sud u Kučevu, od kada je sadašnji predsednik na čelu, ne održava sastanke kolegijuma već više od dve godine. Više puta sam tražio od predsednika Opštinskog suda u Kučevu izveštaj o radu tog opštinskog suda i nikada ga nisam dobio, a pogotovo sam tražio izveštaj o radu sudije Zorana Pušice.
Kada od njega nisam dobio, tražio sam izveštaj o radu od predsednika Okružnog suda u Požarevcu i takođe sam dobio informaciju da sa takvim izveštajem Okružni sud u Požarevcu ne raspolaže. Tražio sam koliko je presuda poništeno od strane Okružnog suda, tražio sam koliko je presuda preinačeno, koliko je predmeta vraćeno sudiji Zoranu Pušici. Ni na to nisam mogao da dobijem odgovor. Uvek su isticali da ima veliki broj predmeta koji nisu rešavani u skladu sa zakonom.
Prema informacijama, koje imam, Zoran Pušica je 2001. godine raspoređen na mesto parničnog sudije i zatekao je oko 150 predmeta. Veliki broj tih predmeta nije rešavan po 10, 15, pa i više godina. Neke presude po tim predmetima bile su poništavane po dva, tri, pa i više puta od strane Okružnog suda, a neke presude nisu napisane ni posle dve ili tri godine. Kasnijim uvidom utvrđeno je da su takvi predmeti, koji nisu rešavani po više godina, baš bili u nadležnosti sadašnjeg predsednika Opštinskog suda u Kučevu i da je on svojom aljkavom, neodgovornom, lenjom politikom sudije doveo do ovakvog stanja u Opštinskom sudu u Kučevu.
Samo ću jedan primer da vam kažem o kakvom je predsedniku reč. U predmetu R 15-31/02 od 19.6.2002. godine zatraženo je izuzeće sudije Snežane Borojević po tom predmetu. Odluku o izuzeću, odnosno neizuzeću, predsednik Opštinskog suda je doneo 17. 6. 2003. godine, odnosno 363 dana od dana traženja izuzeća sudije. Po Zakonu o upravnom postupku, po Zakonu o krivičnom postupku, po Zakonu o parničnom postupku, po svim zakonima koji regulišu rad sudova kada se raspravlja o izuzeću sudije odluka se donosi odmah, ako je moguće, a najkasnije u roku od sedam dana. Tek na moju intervenciju 17. 6. 2003. godine, 363. dan predsednik suda je doneo odluku o predmetnom sudiji.
Ono što je nateralo predsednika Opštinskog suda jesu pritužbe građana i to najviše na broj predmeta koje je on vodio i izgleda mi da su te pritužbe išle u korist onih kojima je bilo u interesu da predmet ostane u fioci predmetnog sudije.
Zoran Pušica izgleda da nije poslušao predsednika suda, već je hteo da sudi po zakonu, pa je zato pred Velikim personalnim većem napravljena jedna zloupotreba od strane predsednika Opštinskog suda u Kučevu, da svoje greške, svoju aljkavost i svoju lenjost kroz te predmete, koje je dao Zoranu, prikaže da je to nepostupanje predmetnog sudije Zorana Pušice.
Da bi se još više sve ovo zamrsilo upleli su se lokalni moćnici. U opštini Kučevo trenutno je rasprodaja opštinskog građevinskog zemljišta. Jedina osoba koja kupuje to gradsko građevinsko zemljište je izvesni gospodin Vojislav Paunović, vlasnik privatnog preduzeća "Petrol", na listi ekstraprofitera, bivši odbornik Socijalističke partije Srbije, koji je zadržao mandat u Opštini Kučevo i kojeg lokalno rukovodstvo u Kučevu podržava svojim glasom u Skupštini opštine. Za račun takvog čoveka Skupština opštine Kučevo rasprodaje gradsko građevinsko zemljište, pa je čak bilo i primera da pokušava da proda i ono što joj po zakonu ne pripada i čime ne raspolaže.
Zoran Pušica je u dva takva predmeta, koji su dospeli pred sud, bio postupajući sudija. U jednom slučaju po predmetu P 286/01 u sporu su bili Skupštine opštine Kučevo i Zemljoradnička zadruga iz Kučeva, a u predmetu P 335/01 u sporu su bili DP "Šik" Kučevo i Skupština opštine Kučevo. U oba slučaja predmetni sudija Zoran Pušica je doneo privremenu meru raspolaganja i otuđenja tih parcela po ovim predmetima, dok ne uvidi ko je formalno-pravno vlasnik. To se nije dopalo ni predsedniku suda, ni predsedniku opštine i to je pravi razlog zašto danas imamo tog sudiju predloženog za razrešenje.
Odmah po donošenju tih privremenih mera sudija Zoran Pušica biva smenjen sa tog, izuzet iz tih predmeta i dolazi novi sudija koji poništava njegove odluke i rasprodaja zemljišta Skupštine opštine Kučevo se nastavlja.
Svi ostali rezultati ukazuju, barem prema ovim informacijama, da Zoran Pušica jeste dobar sudija, koji je radio po zakonu, nije hteo da se upliće u zavrzlame koje su pravili predsednik Opštinskog suda i organi lokalne samouprave, znači predsednik opštine i da zato sada, umesto da za svoj rad bude nagrađen, raspravljamo da bude razrešen sudijske dužnosti.
Zbog svega rečenog, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, član 175. stav 4, osporavam predlog Odbora za pravosuđe i upravu za razrešenje sudije Zorana Pušice i tražim da se o njemu Skupština posebno izjasni.

Dame i gospodo poslanici, prošli put kada je bio poreski set zakona, gospodin ministar je šetao po Americi, a sada šeta ovde po sali. Ne možemo da znamo kako da nam objašnjava ovo što predlaže. Izgleda da je u toj šetnji malo izgubio kompas pa ne shvata da je on samo ministar finansija Republike Srbije, već zamišlja da je ministar finansija interpola ili slično. To je zbog ove odredbe da građani i državljani Republike Srbije treba da plaćaju porez na pokretnu imovinu koju imaju na teritoriji Republike Srbije i inostranstvu. To je jedina praksa u svetu koja se ovde uvodi sa nekim novim eksperimentima i sa gospodinom ministrom Đelićem. Jer, u suštini, ta nepokretna imovina nije na našoj teritoriji i mi nemamo nikakvo pravo da od nje finansiramo budžet.
Sve ovo što gospodin Đelić radi ovde kroz ovaj set poreskih zakona, koje obrazlaže kao predlagač Vlade, znači u ime Vlade, jeste očajnički pokušaj Vlade Republike Srbije i gospodina Đelića da napune budžetski deficit koji nastaje zbog njihove poreske politike i načina na koji vode ovu državu, pa i taj primer naplate pokretne imovine koja se nalazi u inostranstvu, a drugi je da poreska uprava dobija, mogu reći, čak mnogo veća ovlašćenja nego što to igde u svetu postoji.
Sada, recimo, poreska uprava ima pravo da svojim rešenjem blokira sredstva poreskog obveznika ako ona zaključi da li taj poreski obveznik nije izmirio svoje obaveze, po principu "Kadija te tuži, kadija ti sudi", i ne samo da blokira, već i da izvrši naplatu iz tih novčanih sredstava na račun Uprave javnih prihoda.
U radu sa bivšom finansijskom policijom i RUJP, sadašnjim predstavnicima poreske uprave mogu da kažem da su mnogo često greškama u svojim rešenjima u svojoj analitici, u svom vođenju poreskih knjiga, više puta naplaćivali po istom osnovu porez i više puta su zbog svoje neažurnosti kažnjavali građane, pa čak i zaračunavali kamate na poreske obaveze koje su već izmirene.
Da stvar bude još gora, gospodin ministar daje mogućnost da poreska uprava i pleni pokretnu imovinu poreskih obveznika: prvo kroz popis, pa onda ako se u određenom roku ne izmiri poreska obaveza poreska uprava ima pravo da pokretnu imovinu oduzima od poreskog obveznika i prodaje je. A Đelić ide još dalje u svom predogu - da daje dve mogućnosti prodaje: jedna je pogodbom između kupca i poreske uprave, a druga je javnim nadmetanjem. E, ta prva kada je u pitanju - pogodba, između kupca i poreske uprave u stvari, samo daje široku mogućnost zloupotreba; da kupac i neko ko vodi taj postupak u ime poreske uprave jednostavno rasprodaju imovinu poreskih obveznika, već će i jedan i drugi, budite sigurni, da ostvare neku materijalnu korist i države i poreskog obveznika.
Dalje, gospodin Đelić predviđa mogućnost da poreska uprava može da oduzima poslovne knjige iz prostorija poreskih obveznika. Da kažemo - hajde, takva mogućnost u zakonu je bila i do sada regulisana, međutim, ona druga - da čak ima pravo da uzima i uređaje za automatsku obradu podataka iz poslovnih prostorija i da ih nosi da li u poresku upravu, da li već kući, to u zakonu ne piše, i da odatle nadgleda kako se knjiže i naplaćuju porezi.
Pa, mogu da kažem da je to praktično vrlo teško ostvarivo jer većina takvih firmica koje najčešće podležu takvom vidu upotrebe automatskih podataka ima samo jedan računar i on im služi i kao registar kasa i za pravljenje kalkulacija i za odlaganje poreskih knjiga, tako da bi mu oduzimanje jednog takvog uređaja otežalo rad, ako ne i u potpunosti onemogućilo - a i ovako jedan takav poreski obveznik za svaku promenu, za svaki nalog mora da ima uredno složenu dokumentaciju u papirima po postojećim zakonskim propisima, tako da je iluzorno uzimati sredstva za rad kada je jednostavnije uzeti fascikle i možda, eventualno, izvući zaključni list i sa tim se ima kompletna evidencija o poslovanju jednog preduzeća.
Gospodin Đelić ide još i dalje u tom principu, da počinje da se meša i u posao koji nije njegov. Do sada je pokušavao više puta preko javnih nastupa, da li u medijima, da li za ovom govornicom, da kaže kako hoće da radi malo i u privatizaciji, a evo, sad vidim u ovom predlogu zakona čak se meša i u poslove MUP-a gde poreska uprava ima pravo čak i da privodi građane.
To je uopšte mešanje vlasti i nadležnosti, jer postoji zakonodavna, sudska i izvršna vlast, kao i organi državne uprave. Poreska uprava je organ državne uprave i nema pravo ni po jednom zakonu da privodi građane, a još manje da primenjuje silu. Radnik poreske uprave ne sme da pređe crtu dvorišta ili stana bez sudskog rešenja dok mu to vlasnik ne odobri bez sudskog rešenja i bez izvršne vlasti, a kamoli da primeni silu. Ali bogami ako pokušavaju na ovaj način da privode poreske obveznike, budite sigurni da će poreski obveznici da primenjuju silu.

Dame i gospodo poslanici, gospodin Đelić, ministar finansija, u svom poslu mnogo vodi računa o rokovima. Čak i te rokove ako neko od poreskih obveznika prekorači skupo naplaćuje, 0,2% dnevno.
Evo, ja već doživljavam, ne znam po koji put, da moram da obrazlažem svoj amandman, kada mi je amandman prozvan od strane predsednika Skupštine - ja saznam da je on odbijen od strane Vlade. Niti znam zašto, niti mi je to neko obrazložio, niti je gospodin ministar našao za shodno da ovde bude, pa da ovde zajedno sa nama ili odbije ili prihvata amandmane, što mi samo potvrđuje da, kada je u pitanju oblast finansija i poreske politike nešto stvarno nije u redu.
Jedan ovakav set zakona koji se, sada u ovom trenutku, donosi potvrđuje mi da budžetski deficit iz dana u dan raste. To je vezano i za ovaj član 4. Predloga zakona na koji sam podneo amandman, odnosno na član 67. osnovnog Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku. U tom članu porez se može naplatiti, ja sam tražio da ostane tačka 4) koja glasi: "u radu, materijalu ili uslugama, u skladu sa poreskim zakonom i na njemu zasnovanim propisima".
Predlagač je ovim predlogom zakona tražio da se ova tačka 4. briše. Izgleda mi nelogično da se daju tolika ovlašćenja Poreskoj upravi i poreskim izvršiteljima, da čak mogu građane da privode na saslušanje, da mogu da plene njihova sredstva na računu, da mogu da im plene pokretnu imovinu, a poreski obveznik ne može da izmiri svoje poreske obaveze imovinom na redovan način, već uz kamate itd. Čini mi se da je ovde gospodin ministar ponovo pobrkao lončiće, da je izgubio kompas jer se ponaša kao da je greh ne platiti porez. Gospodinu ministru bi trebalo da bude jasno da je greh ne prijaviti porez. To je krivično delo, i jedna određena obaveza prema državi.
Ali, ne platiti ga ako nemate sredstva, ili da kažem u ovom delu gotov novac i efektivu kojom biste platili nije zločin. Nemate, pa šta sada?! Ni država nema novca da isplati svoje obaveze koje ima prema građanima! To je znak u nekim normalnim vladama da Vlada treba da podnese ostavku. Kod nas ne?! Kod nas je taj odnos poreski obveznik - država uglavnom u jednom smeru - da poreski obveznik ima sve obaveze da plaća, a država nikakve obaveze da ispunjava svoj deo plaćanja. Tako da i sam ovaj član 4. upravo ide tome u prilog da je državi cilj više ne da naplati porez, nego da što je god moguće više dođe do gotovog novca!
Ovaj deo potrvrđuje samo jedan deo bahatosti koji ste do sada imali ovde, jer vidim da vam je dve i po godine od dolaska na vlast bilo dovoljno da nabavite putem poreskih propisa stanove za vas, vile, kuće na Dedinju i oko Dedinja! Sada ste se lepo smestili! Jednostavno ta stavka u zakonu vam više ne odgovara. Namirili ste se što se tiče pokretne imovine, sada vam treba gotov novac, pa ste sada rešili da naplaćujete porez isključivo u gotovom novcu. Da je ministar tu, pa bar da prihvati ovaj amandman, ne verujem da bi imao išta protiv, jer čak i u mnogo razvijenijim poreskim sistemima, nego što je naš, i poreskim zakonima, jedan ovakav vid plaćanja poreza je moguć.
Međutim, dešava se u našoj Skupštini i moguće je da, kao što vidite, ministar kada je reč o njegovom zakonu nije u sali. To se dešava, već četvrti ili peti zakon, a kod vas vidim da je sve moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam svojim amandmanom da na finansijski plan koji donosi Nacionalna služba saglasnost daje Vlada a ne Narodna skupština Republike Srbije.
Predlagač je ovaj moj amandman odbio, ne znam iz kojih razloga, nisam dobio o tome obrazloženje Vlade, pa neka ministar pokuša na to da mi odgovori, jer nije meni teško kao narodnom poslaniku i tim poslom da se bavi, gospodine ministre, ali mi nije u opisu radnog mesta.
Da ne pričamo o tome da je taj član 67. u suprotnosti sa Zakonom o budžetu i Zakonom o budžetskom sistemu, tako da možete doći i u sukob sa svojim kolegom Božidarom Đelićem. Pitajte njega šta on misli o tome. Mislim da je Vlada trebalo da prihvati ovaj moj amandman, ili me gospodine ministre dovodite u nedoumicu - šta je u pitanju, pa ovaj amandman niste prihvatili? Da li je u pitanju možda vaša neodgovornost ili lenjost da ovakve odluke vi donosite i da vi dajete saglasnost na jedan ovakav plan. To je vaš posao gospodine ministre, ne posao narodnih poslanika. Ako uzmemo u obzir vašu biografiju koju ste vi dali, dva puta, kada ste se kandidovali za ministra i postali to, i evo već drugi put, vi u svojoj biografiji niste imali jedan jedini dan rada, osim u sindikalnom udruživanju i sindikalnim službama.
Tako da verujem da je u pitanju vaša vrednoća, ili da kažem drugačije lenjost, jedini razlog za odbijanje jednog ovakvog amandmana. Da ste malo više razmislili i da ste malo više čitali predloge i amandmane Srpske radikalne stranke, verovatno biste jedan ovakav amandman prihvatili, ali šta je tu je. Šta drugo možemo da očekujemo od jednog nesvršenog studenta.

Dobro, to da predlagač nije prihvatio ne znam jer još uvek nemamo mišljenje Vlade što samo pokazuje kakav odnos ima i ministar i Vlada prema ovoj skupštini. A što se tiče amandmana ja sam tražio da se jedan deo teksta u članu 17. briše. Taj deo teksta se tiče objavljivanja potrebe za radnim mestom, jer je predlagač zakona predvideo da se u sredstvima javnog informisanja to objavi samo ako to poslodavac zahteva.
SRS ne deli to mišljenje. Svi nezaposleni treba da budu jednako tretirani na teritoriji čitave Republike Srbije. O tome koliko predlagač ovog zakona vodi računa o ovoj problematici možemo da pogledamo u samom članu 17. gde ima jedan zanimljiv detalj - da će potreba za radnim mestom da se oglasi na internet adresi Nacionalne službe.
Pa, gospodine ministre, molim vas za malo pažnje! Gospodine ministre! Ne kapira ministar, pa dobro. Gospodine ministre samo sam hteo da vam kažem da ako je vaš kolega Đelić oslobodio od poreza na promet računare i računarsku opremu to ne znači da su svi sad pojurili u prodavnice i to kupili. Računar je danas luksuz i za zaposlene. Jedan dobar računar koji može da služi i za internet košta od tridesetak hiljada pa naviše. Izračunajte koliko je to prosečnih ličnih dohodaka a kamoli tek za nezaposlene. I mislite ako to objavite na nekakvoj internet adresi da ste time završili posao?!
Dalje, predlagač zakona kaže da poslodavac snosi troškove objavljivanja. Pa, znate šta, ako sada pogledamo u ovoj situaciji da smo mi u nekakvoj privatizaciji i da će poslodavci biti privatnici budite ubeđeni i sigurni da ako privatnik nešto ne mora da plati neće ni da plati. Tako da je i taj deo apsurdan.
Jedino što može da natera nekoga da objavi nešto u sredstvima javnog informisanja jeste zakon. Mislim da je u interesu i ove vlade i nezaposlenih da se potrebe za radnim mestom oglašavaju u sredstvima javnog informisanja.
Kad je već reč o ovim računarima, čudi me, pošto su sva odeljenja Nacionalne službe već hardverski opremljena, čudi me da to ne može da bude opremljeno, pa da čak i ono radno mesto koje bude bilo, na primer, u Vranju, da za to zna vaša Nacionalna služba ovde u Beogradu, pa da zainteresovane uputi na to. To me i ne čudi, jer ova vlada ne može čak da napravi ni jedinstveni birački spisak, a kako ste počeli da vladate, vrlo mala će razlika biti između broja birača i nezaposlenih u Srbiji.

Dame i gospodo  narodni poslanici, stav Srpske radikalne stranke je da je najbolje da se ovakav zakonski predlog nije nikada ni našao u srpskom parlamentu, da o njemu pričamo. Jer, on u svakom slučaju proizvodi dve negativne posledice; jedna je političke, a druga ekonomske prirode. Ova političke jeste da Crna Gora sa ovakvim zakonima zaokružuje svoj državni sistem, svoju secesionističku politiku i, ako već ne možemo u tome da je sprečimo, ne vidim razloga da je ovakvim zakonskim predlozima u tome pomažemo, da se stvara još jedna srpska država.
Ona druga posledica ekonomske prirode, koja takođe ima svoju težinu i svoje posledice, sve ovo što je predlagač napisao, sve do ovog dela - oblast harmonizacije, treći naslov, a šta se tu u stvari harmonizuje, jeste skrivanje od onog pravog. Pravi razlog za ovakav jedan zakon je baš carina.
Slušao sam ovde gospodina Jovanovića, potpredsednika Vlade, i čudi me da potpredsednik Vlade može ovakve stvari da priča o svojoj privredi, o svojoj ekonomiji i o radnicima i građanima čije je interese on dužan da štiti. Prvo da izjavu da država neće više da svojom carinskom politikom štiti proizvođače koji ne mogu sami sebe da finansiraju, već se stalnim dotacijama i donacijama iz budžeta na određen način izdržavaju.
On u tom slučaju, kao član Vlade, ne prihvata ni svoju ličnu odgovornost za stanje - zašto je to tako, pa je nabrojao tu da su poljoprivreda i industrija - IMR, "Zmaj", Industrija motora DMB itd. Moram da kažem da jedan od razloga za to jeste baš politika koju vi vodite. Odrekli ste se naših tržišta na kojima smo bili prisutni decenijama i okrenuli se zapadnom tržištu, na kome nemamo šta da tražimo. Industrije nam nisu kompatibilne, oni su daleko ispred nas po tom pitanju. Ostaju nam zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, zemlje Bliskog istoka, koje ste vi proglasili za neprijateljske, fundamentalističke, tu je i Kina, koje ste se isto tako odrekli, značile su za našu privredu i industriju značajno tržište, na kome smo mogli da radimo.
Isto tako me iznenađuje njegova izjava kada je u pitanju tekstilna industrija; pa kaže - nećemo više da štitimo njihove visoke cene u oblasti tekstilne industrije, kada je uvozni tekstil mnogo jeftiniji. Pa jeste, gospodinu Jovanoviću, ali opet i za to vi imate svoj deo odgovornosti. Razumeli smo se dobro.
Pitajte se prvo zašto je cena domaćeg tekstila veća. Veća je zato što naši kapaciteti rade sa 10-15% od stvarnih i normalno je da su troškovi za tako malu proizvodnju enormno visoki. To je taj problem da jednostavno naša privreda ne zna šta će sa tržišnim viškovima, onda ih ne proizvodi, dolazi do gomilanja obaveza, isplaćivanja plata radnicima. Znate da je veoma teško danas smanjiti radnu snagu u društvenim preduzećima koja se privatizuju itd. I opet moram da kažem - onaj drugi deo odgovornosti jeste otud što država ne daje subvencije preduzećima koja izvoze. A taj strani tekstil je jeftiniji zato što država iz koje potiče plaća svom proizvođaču da ga izveze bilo gde.
Jeste tako, nemojte da klimate glavom. Sećam se iz vremena pre ratova i ovih ružnih stvari da je stara SFRJ za svaku stavku koja se izvezla plaćala 5% premije. Jeste. A, vi ništa ne plaćate. Ili, ako ništa drugo, imali su bar poreske olakšice po pitanju poreza na dobit, da dobit koja je ostvarena izvozom ne ide u osnovicu za oporezivanje.
A ova vlada, znači, jedini prioritet ima da priča i predstavlja narodu kako se unapređuje demokratija, kako idemo u Evropsku uniju, kako se guramo u nju, a u suštini zamagljujemo stvari pred svojom sopstvenom javnošću i izbegavamo sopstvenu odgovornost za ono što se dešava sa našom privredom.
Mi ne možemo da očekujemo da ćemo da živimo kao lon država, znači da uvozimo sirovinu, da pravimo gotov proizvod i da ga izvozimo napolje. Jedino što nam preostaje jeste proizvodnja sa domaćom sirovinom, domaćim finalnim proizvodom, to je ono što puni budžet, gospodine Jovanoviću, a ne krediti. To je ono što narodu daje standard, a ne obećanja za Evropsku uniju, a jednim ovakvim zakonom mogu samo da vam kažem da je Crna Gora dobila maksimum onoga što je tražila, a da je Srbija ostvarila minimum onoga što nije trebalo ni da se ostvaruje.

Dame i gospodo poslanici, tražio sam da se član 4. Predloga zakona briše. Naime, bez obzira na tvrdnje koje je gospodin ministar Batić ovde iznosio, barem dok je bio to kratko vreme u sali, da ovaj sud koji se organizuje neće biti namenjen isključivo Srbima, svi postupci ove vlade ukazuju i ubeđuju me da će isključivo biti obrazovan za Srbe.
Naime, Ministarstvo pravde je pre otprilike godinu i po dana poništilo presude protiv čelnika NATO alijanse i same NATO alijanse, konkretno protiv Bila Klintona, Tonija Blera, Havijera Solane.
Nekima od tih, osim što ste poništili pravosnažne sudske presude za ovakva krivična dela zbog kojih treba da bude formiran ovaj sud, čak ste prostirali i crvene tepihe.
Kakve su zločine oni činili na ovim prostorima u toku vazdušne kampanje 1999. godine? Bombardovana je bolnica, što je očigledan primer kršenja prava i običaja rata. Bombardovan je jedan civilni voz u kome je bilo 30-tak i više civila koji su nastradali. Bombardovano je više civilnih mostova koji nisu imali bitnog značaja za funkcionisanje Vojske Jugoslavije, na kojima su stradali isključivo civili, pa čak i jedan svetski šampion iz matematike. Bombardovani su gradovi, sam centar grada Aleksinca ili Niša, i to sredstvima koja nisu dozvoljena čak da se koriste ni protiv oružanih snaga sukobljene strane.
Vi ste poništili presude ljudima koji su izdavali naređenje da se ovakvi ciljevi bombarduju. Nedavno ste osudili gospodina Milanovića za bombardovanje RTS-a. Neću da ulazim u to da li je on znao ili nije, to je već neka druga priča. Ali, pitam vas, šta je sa onima koji su naredili bombardovanje? Šta je sa onima koji su pritisli okidač, da ti radnici RTS-a nastradaju?
Sama ta kampanja koja je vođena ima sva obeležja genocida i ratnog zločina. Kao njeno poslednje sredstvo korišćeno je i bombardovanje elektroprivrede, a svi znamo od kakvog je značaja električna energija, da sa nemanjem struje dolazi do pojava kao što su bolesti, zaraze, glad. Cilj je bio da se Srbija i srpski narod gurnu u 15. vek.
Drugi takav sličan primer da će taj sud biti isključivo za Srbe jeste puštanje oko 2000 albanskih terorista, koji su pravosnažno bili osuđeni od srpskih sudova za terorizam i ratne zločine. Jedan od oslobođenih je čak i u sudskom procesu, a i javno kada je davao svoj prvi iskaz, priznao da je silovao devetogodišnju devojčicu, a zatim je ubio, samo zato što je Srpkinja. Sam njegov iskaz ima sva obeležja i genocida i ratnog zločina i kršenja prava i običaja rata.
Vi ste takve ljude oslobađali. Prvi je sa tom politikom počeo Vojislav Koštunica, kada je oslobodio Fjoru Brovinu, potpisao čovek amnestiju. Čak su i neki poslanici, dok su poslanici Srpske radikalne stranke ovde izlagali, pitali odakle nama toliko prava da njih kritikujemo. Odakle vama, gospodo, prava da sve te zločince oslobađate, odakle vama to moralno pravo? Da li su vam to pravo dali građani kada su glasali za vas? Da li su vam to pravo dali članovi porodice? Imate li obzira prema tim licima koja su nastradala od tih zločinaca?
Sada se pojavljuje Vladan Batić i piše o nekim sudovima za ratne zločine. Kaže da će ovih 2000 terorista da bude vraćeno u Srbiju radi novog postupka, vođenje postupka prema njima. Koliko je meni poznato, za ovih godinu i po dana niti je ova vlada tražila da se neki od tih šiptarskih terorista pojavi pred domaćim sudovima, niti su nekoga od njih nama isporučili.
Postavlja se pitanje ko će vam biti taj javni tužilac za ovaj specijalizovani sud? Hoće li to biti možda Bil Klinton, Toni Bler, Havijer Solana, a možda ćete i Karlu del Ponte da dovedete? Štajner je slobodan, biće za neki dan. On će možda biti najbolji tužilac za vas. U svakom slučaju, svima nama koji se bavimo politikom, pa i vama, sudiće narod, na izborima. I sama istorija će se ponašati kada padnete sa vlasti prema vašim zaslugama. Nemojte da dozvolite da se vaša pokolenja stide vas samih.