Dame i gospodo poslanici, svojim amandmanom sam tražio da se član 23. Predloga zakone briše. Staro rešenje je bilo mnogo bolje nego novo, predloženo u ovom članu, da o prestanku dužnosti javnog tužioca odlučuje Narodna skupština, a o prestanku dužnosti njegovog zamenika odlučuje Vlada Republike Srbije.
Amandman je podnet iz razloga što nismo zaboravili vaša obećanja, koja ste davali i pre izbora, a i kada ste počeli da ostvarujete vlast u ovoj skupštini, o nezavisnom školskom, srednjem i osnovnom obrazovanju, o nezavisnosti univerziteta, o nezavisnosti sudova. Mnogo je bilo polemike do sada da li je tužilaštvo sudska vlast ili organ državne uprave. Svejedno da li je, ali u svakom slučaju mu je potrebna nezavisnost u radu.
Sada sa ovakvim predlogom zakona imamo primer da Vlada može da utiče na rad tužilaštva. Kako to izgleda u praksi? Recimo da neki zamenik tužioca pokrene postupak da li su istiniti navodi da je potpredsednik Vlade Republike Srbije Čedomir Jovanović stvarno bio u Šilerovoj i Čedomir Jovanović na prvoj sednici Vlade pokrene postupak za razrešenje takvog zamenika tužioca. Zar to nije klasična zloupotreba? Do sada je o tome mogla da raspravlja samo Narodna skupština. Pa, čak i da je takav zamenik tužioca u nemilosti većine, postoji javna debata, rasprava. Verovatno će se takav tužilac obratiti za zaštitu poslanicima opozicije. Ako ništa drugo, bar bi se znalo za prave razloge njegove smene.
Izgovor za ovakav zakon o javnim tužilaštvima, kako to reče ministar pravde u Vladi Republike Srbije Vladan Batić, jeste taj da je ovoj državi potrebna borba protiv organizovanog kriminala, brza i efikasna, i da je ta borba isključivo u interesu građana. Moram da kažem da gospodin ministar ne treba da nas zamajava ni ovde, a ni u javnim nastupima, da je nešto u interesu građana, pogotovo ova borba, jer je niste poveli pre dve godine, nego ste je poveli kada su vaši interesi protiv tog organizovanog kriminala bili ugroženi, kada su vas oni koji su vas sponzorisali i protežirali počeli da ugrožavaju, kada ste počeli i sami da se petljate u njihove poslove, kumujete i naređujete. Tada vam je organizovani kriminal otkazao poslušnost i desilo se to što se desilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je ovim rebalansom budžeta gospodin ministar prihvatio i usvojio neke kritike koje je SRS stavila na Predlog zakona o budžetu za 2003. godinu, ali isto tako vidim da se sa jednom rasipničkom praksom, u ovom predlogu zakona, nije odustalo.
Prva stavka koja u ovom budžetu pada u oči jeste budžetska rezerva, a svi znamo da je budžet za 2003. godinu u deficitu, pa se postavlja pitanje ima li smisla uopšte stavljati jednu ovakvu stavku na potrošnu stranu budžeta!
Dalje, da je budžet rasipnički vidi se i po pojedinim stavkama kako se novac iz budžeta troši; tako za predsednika Republike Srbije koga nemamo, evo već ulazimo u četvrti mesec ove godine, izdvajamo novac za tu funkciju, a pod stavkom mašine izdvaja se 80 miliona dinara. Doduše, u (prvom) Predlogu zakona je bilo za desetak miliona više (90, a sada 80 miliona), pa se postavlja pitanje šta će naša "vršalica" dužnosti predsednika Republike Srbije da kupi za taj novac.
Cela Vlada Republike Srbije, recimo, dobija pet miliona dinara za mašine, a Nataša Mićić 80 miliona! Za te pare može da kupi nekoliko tenkova čak, pa da bi upotpunila folklor vanrednog stanja, kako sada dolazi na sednice može da dolazi tenkovima. Sa uludim trošenjem...

Zar je zločin za narodnog poslanika ako pita na šta će Nataša Mićić da potroši 80 miliona dinara?

Pričam o funkciji predsednika Republike Srbije, ali vidim da se vi u to ne razumete, pa neću više da se sa vama objašnjavam.
Dalje, nastavlja se sa jednom praksom, da kažem, sumnjivog trošenja novca, a to su usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. Usluge po ugovoru, po rebalansu budžeta su oko 2.830.000.000, a specijalizovane usluge u iznosu nešto preko 5 milijardi dinara za Srbiju, da ne računam oko pola milijarde dinara za takozvanu saveznu državu.
Ministar za nauku, tehnologiju i razvoj i njegovo Ministarstvo dobijaju 3.100.000.000 dinara, a kada je bio razmatran Zakon o budžetu za 2003. godinu, gospodin ministar je rekao da se taj novac koristi za celu Vladu, za naučne radove, publikacije i istraživanja.
Sada se postavlja pitanje šta je sa ostale dve milijarde koje dobijaju ostala ministarstva? Zar to gospodin ministar za nauku i razvoj ne radi za celu Vladu, pa sada i ostatku ministarstva treba još dve milijarde dinara!
Da li dobijate vi nešto, gospodine Šabiću, nekakve usluge od njih? Ne dobijate, zašto onda dajete pare?!
To su sve parametri koji izazivaju određenu sumnju da li se jedna određena usluga plaća dva puta. Prvo od strane Vlade ili od nekog resornog ministarstva, pa onda od Ministarstva za nauku i razvoj. Nastavlja se sa praksom osnivanja raznih, da kažemo, kvaziministarstava koja su uobličena u agencije. Sada imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, ne znam onda šta će nam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu; imamo Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, to nije mala stavka u budžetu koju ona dobija; pa Agencija za duvan, mada Zakon još uvek nije stupio na snagu; Uprava za javne nabavke; Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, pa se postavlja pitanje šta će nama Pitić; onda, imamo Agenciju za energetsku efikasnost, pa postavlja se pitanje šta će nama ministar za energetiku i rudarstvo itd.
Kada je u pitanju Koordinaciono telo Nebojše Čovića, vidim da sam ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ne poštuje osnovni Zakon o budžetu iz 2003. godine, jer su određene odredbe u članu 14. ovog zakona već prekršene. Po tom Zakonu, a ovo je samo nastavak zakona, Nebojša Čović treba da dobije oko 1.370.000.000, a ovde vrlo sitno, doduše lupom mora da se traži, sada mu se daje 1.854.000.000 dinara. Šta će Nebojši Čoviću tolike pare?
Još jedna stavka u budžetu, a to je gospodin Dragan Veselinov, njegovih 50.000.000 dinara, koje iz godine u godinu dobija za usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
Onaj koji nas naziva fašistima, napravio je genocid na pticama pevačicama, a sva je sreća što tih 50.000.000 ne koristi za pisanje zakona, jer bi u svakom slučaju izazvao i genocid poljoprivrednika. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 1, odnosno na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije i to na onaj deo koji se tiče realnih izvora finansiranja budžeta.
To su porezi, akcize, carine, naknade za korišćenje vazdušnog prostora. Naime, sam predlog člana 1, odnosno prihodne strane budžeta je po Srpskoj radikalnoj stranci nerealno visok i nije u skladu sa ekonomskim potencijalom Republike Srbije, a uz to nisu korišćeni oni parametri koji su obavezni prilikom projekcije ovakvog jednog člana i nisu uzeti u obzir.
Amandman na član 1. je, u stvari, nastavak budžeta koji je Srpska radikalna stranka projektovala još u 2001. godini, odnosno 2002. godini i smatramo da je mnogo realniji nego sam Predlog budžeta koji je podnela Vlada, odnosno nadležni ministar. Vlada, odnosno ministar nisu uzeli u obzir deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, nisu uzeli u obzir pad kupovne moći i, ono što je još važnije, porast broja nezaposlenih prouzrokovan haotičnom privatizacijom koju sprovidi Vlada Republike Srbije. Samim tim i prihoda strana budžeta je nerealno visoka i treba da se uskladi sa stvarnim mogućnostima srpske privrede.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 19. tačka 3). Vlada Republike Srbije objašnjava da je u tom članu napravljen izuzetak za korisnike penzija iz razloga što su ovaj uslov za sticanje prava na starosnu penziju najčešće koristili osiguranici koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ("beneficirani staž"), pa je ovaj uslov zadržan upravo da bi se ovim osiguranicima dala određena povoljnost.
U samom članu 19. tačka 3) data je mogućnost da muškarci, kad navrše 40 godina radnog staža, odnosno žene 35 godina, sa 53 godine života mogu da idu u penziju. Kada se ovo pogleda vidi se određena nelogičnost i kao da je nešto ili višak u ovom članu ili nešto nedostaje. Zašto ste u Predlogu samog zakona izjednačili godine života muškaraca i žena, a niste godine radnog staža?
Muškarac i žena koji imaju pravo na beneficiran radni staž mogu u penziju sa 53 godine života. Žena sa 35 godina staža pod uslovom da ima 53 godine života. Postavlja se pitanje šta se dešava ako žena ima navršenih 35 godina radnog staža i nema 53 godine života. Dolazi u situaciju da radi do 53. godine života i navrši 40 godina radnog staža.
Mi smo svojim amandmanom hteli da se na žene odnosi sa 50 godina života i 35 godina radnog staža. Pošto je odbila ovaj amandman, postavlja se pitanje da li se ova vlada, radi toga da bi sticala političke poene, samo deklarativno zalaže za izjednačavanje prava žena, imajući u vidu sve specifičnosti u njihovom radnom i životnom veku.

Dame i gospodo poslanici, drago mi je da je  ministar pravde Batić stavio ruku na srce i izneo situaciju u kojoj se nalazi naše pravosuđe. Slažem se sa njim, delimično, da je to nasleđe prošlosti. Međutim, i te kako je za ovakvu situaciju u pravosuđu odgovorna i sadašnja vlast.
Vladan Batić je bar ranije pokušavao da sudije motiviše platom od 500 evra. Međutim, čitavo vreme za ove protekle dve godine zakonodavna, odnosno izvršna vlast se stalno petljala u posao sudske vlasti i samim tim dovela do toga da sudije budu demotivisane u svom poslu. Više puta je ovde sugerisano da on nije lično sugerisao ni jednom jedinom sudiji, a primera u praksi imamo nekoliko da ako nije on lično onda je Vlada i institucija Vlade.
Podsetiću vas samo na slučaj Socijaldemokratije i Vuka Obradovića, kada je baš Ministarstvo pravde stavilo privremeno van snage pravosnažnu sudsku presudu.
Da vas podsetim i na to da je Vrhovni sud Republike Srbije, pod ne znam čijim pritiskom, da li Zapada, da li ove vlade, a ja mislim i jednih i drugih, poništio pravosnažne sudske presude radi materijalne povrede postupka i pustio šiptarske teroriste na slobodu. Pustio je i čoveka koji je javno priznao, i u sudskom procesu, i u istražnom, i u predistražnom postupku, da je silovao i ubio devetogodišnju devojčicu samo zato što je Srpkinja!
Digli ste hajku ovde kako su sudije dozvolile da Milanović pobegne, iako je pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora, a ova vlada, opet pod nečijim pritiskom, da li Zapada, da li svojih interesa, poništila je i obustavila krivične postupke ne protiv onih koji su izazvali pogibiju, nego onih koji su ubili radnike RTS-a.
Ova vlast već dve godine organizovani kriminal deli na dobar i loš. SRS je više puta sadašnje atentatore, koje ste vi optužili, više puta optužila da stoje iza mnogo ubistava u Srbiji. Vama je trebalo dve godine da počnete borbu protiv njih, i to tek kada su vas ugrozili. Kako onda očekujete da sudije počnu da sude po zakonu i motivisano, kada ne možete da garantujete bezbednost ni predsedniku Vlade Republike Srbije, a kamoli sudijama koji su obični ljudi, koji strahuju za svoj život i živote članova svoje porodice.
Sve ove reforme koje pokušavate u pravosuđu i hoćete da kažete da je naše pravosuđe nezavisno, a na ovim primerima vidimo da nije, meni pre liče na hajku, ne na sudije dobre i loše, ne na sudije poštene i korumpirane, nego na sudije poslušne i neposlušne.

Dame i gospodo poslanici, ministar nam reče gde je živeo u poslednjih 40 godina, ali me živo interesuje gde će da živi kada ova vlada padne, a 29. maj se približava.
Podneo sam amandman na član 14. i dosta je bilo reči prilikom ove rasprave kako u načelu tako i u pojedinostima, a tiče se brzine sprovođenja privatizacije.
U dosadašnjem zakonu postojala je tzv. stimulativna šema, kojom se određivao procenat besplatnih akcija, a u vezi rokova u kojima se privatizacije sprovodi. Takvu stimulativnu šemu gospodin ministar sada ukida i kaže da svi mogu da dobiju 30% akcija bez naknade.
Ovim amandmanom sam čak i želeo da to vreme sprovođenja privatizacije počne od datuma donošenja ovog zakona, a ne od početka privatizacije, jer početak privatizacije nije vezan za zakon.
Samim tim, izgleda mi da ova vlada nema nameru da sprovede brzu privatizaciju, kako su se do sada zalagali. Najveći problem za sprovođenje brze privatizacije jeste, kako neki moj kolega reče, ambijent u kome se sada naše društvo nalazi, a za koje je isključivo odgovorna Vlada Republike Srbije. Taj ambijent je takav da često i subjekti privatizacije i radnici strahuju od same privatizacije, pa čak i Vlada Republike Srbije, jer ako bi krenula sa ovakvim zakonskim predlozima u privatizaciju, imala bi za kratak vremenski period preko milion nezaposlenih.
To u svakom slučaju dovodi u pitanje njihovu vlast, a sami su krivi i odgovorni za to.
Vlada Republike Srbije je podnela ovoj skupštini Predlog zakona o radu, ova skupština ga je usvojila, doduše glasanjem iz Soluna, ali taj zakon poslodavcu daje neograničena prava, a radnicima nikakva, poslodavcu nikakve obaveze, pa bi red bio da država te obaveze, pošto nije dala poslodavcu, prihvati na sebe.
Takođe, nemate ozbiljan socijalni program da zbrine tehnološke viškove, a nemate ni ozbiljne sindikate da zastupaju interese radnika.
Gospodin ministar reče da je ovo rađeno uz saglasnost tri najveća sindikata u Srbiji. Nije ni čudo, jer u sva tri sindikata od 5. oktobra su ljudi bliski DOS-u. U tome je najbolji primer ministar za rad, gospodin Milovanović, on je bio čak i predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata, pa je postao ministar, a njega je zamenio njegov kolega, a sada i moj kolega, predsednik te asocijacije, narodni poslanik u Skupštini Srbije i podržava ovu vladu.
Pitam vas - kakav je to nezavisan i samostalan sindikat koji podržava ovu vladu? To je nespojivo. Takav sindikat može da radi ne u interesu sindikalaca i članova sindikata, već isključivo u interesu Vlade Republike Srbije i to mu je jedina namena.
Treći je razlog odustajanja od ovakve brze privatizacije jeste taj što ste na brzinu prodali za male pare sve ono što je iole vredelo u Republici Srbiji. Sada je došlo do toga da se prodaje ono što se teško prodaje i pokušavate na svaki mogući način da nadoknadite manjak onoga što ste rasprodali.
Najbolji primer za to je do sada toliko puta spominjana Beočinska cementara, za koju je ministar u Vladi Republike Srbije Jorgovanka Tabaković, član Srpske radikalne stranke, postigla 50% veću cenu od istog kupca od one koju ste vi postigli. Ako bi moj prethodnik postigao bolje uslove, a ne ispoštujem takve ako ne mogu bolje, već prihvatim gore uslove, podneo bih ostavku, što preporučujem i gospodinu ministru Vlahoviću.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon bih pre nazvao "finalom" svega onoga što je rađeno od strane Vlade Republike Srbije na privrednoj i ekonomskoj sceni u protekle dve godine.  
Napisan je u korist sponzora stranaka iz DOS-a, koji su ove stranke finansirali 10 godina do njihovog dolaska na vlast; a i kroz donacije su, takođe, finansirali DOS da bi namirili javnu potrošnju i smirili socijalne nemire, na taj način ovu političku oligarhiju ostavili na vlasti, dok ne postignu sve one ciljeve zbog kojih su i finansirali jednu ovakvu političku grupaciju.
Sada je došlo vreme da se plati cena njihovog finansiranja, a cena je baš ovaj zakon. Osim resursa, kojih ima u Srbiji i koji se prirodno obnavljaju, najveći akcenat je ovim zakonom u stvari bačen na sledeće tri oblasti: na Rudarsko-topioničarski basen Bor, Elektroprivredu Srbije i Naftnu industriju Srbije. To je ono zbog čega su oni došli na vlast i to su te koncesije koje svojim sponzorima i svojim gazdama oni treba da plate.
Da je to tako potvrđuje samo činjenje ili nečinjenje Vlade Republike Srbije u protekle dve godine. Problemi u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor uopšte nisu rešavani od strane ove vlade. Čak je i premijer Zoran Đinđić uvredio rudare i inžinjere dokazane u svetu, rekavši da treba da sade kikiriki. Verovatno da bi cena tih koncesija bila što manja.
Kada je u pitanju Elektroprivreda Srbije, tu je stvar sasvim jasna. Voleo bih da ministar energetike, Kori Udovički, objasni ovde zašto struja mora da poskupi, da objasni ovde zašto laže da je sadašnja cene neekonomska, a vi konstantno našu javnost time bombardujete?
Cena jeste pet centi, ali za struju proizvedenu u nuklearnim elektranama i u termoelektranama, za radnike koji primaju platu četiri do pet hiljada maraka, odnosno 2.500 do 3.000 evra; daleko je niža cena struje koju proizvode hidroelektrane, a u Srbiji otprilike jednu trećinu struje proizvode hidroelektrane. Cilj podizanja cene struje, koju uporno najavljujete, jeste u stvari da vaši koncesionari dobiju što povoljniju cenu električne energije.
Zakon se tiče i radne snage koja će tu da bude raspoređena. Mogu da vam kažem da javna preduzeća u okviru Elektroprivrede Srbije već prave spiskove tehnoloških viškova; Vlada na pokvaren i perfidan način hoće da izbegne plaćanje socijalnog programa za tehnološki višak, tako što će većinu takve radne snage da rasporedi u manja javna preduzeća koja će da preregistruje; ona ne mogu sama da se održavaju, moraju u stečaj, a kada firma ode u stečaj, radnici nemaju pravo na socijalni program, na 100 evra za godinu radnog staža.
To su pravi razlozi donošenja jednog ovakvog zakona. Čista je demagogija i priča da Narodna skupština treba da donese odluke za takva preduzeća. Narodna skupština ovakva kakva je, sa ovom skupštinskom većinom u stvari je produžena ruka Vlade Zorana Đinđića. Dokazalo se do sada da vi sve što predloži Vlada izglasate. Još ni jedan jedini zakonski predlog niste odbacili i samo Vlada želi svoju pojedinačnu, a i kolektivnu odgovornost da prebaci na Narodnu skupštinu. Jer, bože moj, narodni poslanici imaju imunitet i ne mogu krivično da budu gonjeni za ono za šta glasaju.
Gospodo, bez obzira na sve, vi ste dokazali da sada možete da promenite i Ustav i sve živo. Nemojte da zaboravite da će i vas narod kad-tad da menja. Mišljenje naroda moći ćete da čujete i vidite na mitingu Srpske radikalne stranke, u nedelju 23. na Trgu Republike, sa početkom u 18,00 sati. Tamo sigurno neće biti samo članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, već svi srpski patrioti.

Poštovana gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 11. i tražio da se taj član iz ovog zakona briše. I ovaj član, kao i sam zakon, koji treba da sprovodi agencija,  o kojoj je već bilo dosta reči, ima jednu jedinu svrhu - to je da ogroman kapital, koji je mafija sticala švercom duvana nekoliko godina unazad, stavi u legalne tokove, odnosno da novac koji je stican kriminalnim aktivnostima legalizuje i stavi u nepovoljan položaj sve one privredne subjekte koji su do sada bili prisutni u trgovini duvanom.
Gospodin ministar je već u svojim izlaganjima rekao da će broj licenci biti mali. Da bi se došlo do jedne licence, proizvođačke, potrebna su ogromna materijalna sredstva. Da bi se došlo do velikoprodajne licence, potrebna su takođe i velika materijalna sredstva, da se kupi ta licenca i odgovarajući magacinski prostor.
Čini mi se da to nije jedini cilj ovoj vladi i mafiji, već da u korist mafije ukloni čak i maloprodajne objekte, koji moraju da odgovaraju tehničkim uslovima, koje opet ovaj zakon i agencija propisuju i za koje su potrebna takođe određena visoka novčana sredstva, i na taj način kompletnu trgovinu duvanom stavi u ruke dosadašnjih mafijaša.
Gospodin ministar, po Predlogu ovog zakona, u članu 11. za koji sam tražio da se briše, često ima mnogo veća ovlašćenja nego u mnogim drugim zakonima do sada. Po ovom članu zakona, direktora agencije za trgovinu duvanom predlaže lično ministar, iako agencija ima i upravni odbor i nadzorni odbor. Postavlja ga Vlada. Sada se postavlja pitanje - kakav bi to direktor bio i ko bi bio taj direktor?
Ovde imate više mafijaša koji su u tesnoj sprezi sa sadašnjom Vladom. Tu može da bude i Stanko Subotić, zvani Cane Žabac (već je bilo reči da su o njemu pisane knjige), zatim može da bude i Nebojša Čović, sadašnji potpredsednik Vlade, o kome je takođe predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj, napisao knjigu, sa naslovom: "Nebojša Čović, pudlica srpske mafije", pa izgleda da je ta knjiga ratni zločin i zbog toga mora da ide u Hag.
Možda bi vam dobar direktor bio i Filip Cepter, ili pravo ime Milan Janković, ili bi možda čak i Zoran Đinđić hteo da bude direktor ovakve agencije, a ja vam sa sigurnošću mogu reći...

Registrovan sam, proverite. Molim vas da me ne prekidate.
Garantujem vam da bi se pozivu da bude direktor agencije za duvan najviše obradovao Milo Đukanović, čak bi se odrekao i državnosti Crne Gore. Toliki je značaj takve agencije i toliki se novac u njoj vrti.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kad vas kritikuju poslanici SRS, nemojte da mislite da je to zato što vas mrzimo. Samo želimo da svojim zakonima, koje predlažete, ostavite što manje mesta za zloupotrebe. Tako je i u ovom slučaju, gospodine ministre.
Mogu da vam kažem da lično cenim vaš rad kad je u pitanju budžetski sistem, pogotovu što hoćete da uredite zakonom javnu potrošnju i kako se budžetska sredstva troše. Međutim, ono što mi pada u oči to je da, i ako uređujete, uređujete više za druge, manje za sebe i sebi ostavljate manevarski prostor za određene zloupotrebe, za koje ne morate nikome da polažete račune.
Zato je SRS i podnela amandman da odgovorno lice koje se ne pridržava ovog zakona bude kažnjeno u prekršajnom postupku.
Što se samog zakona tiče, u članu 2. stav 8. vi ste, gospodine ministre, dali sebi za pravo da investirate na tržištu novca i van zemlje. Prvo, principijelno smo protiv toga, jer, zašto biste vi bili privilegovani budžetski korisnik i zašto to ne mogu da budu i organi lokalne samouprave?
Znači, niko ili svi. To je principijelno. Pravno gledano, gospodine ministre, postavlja se pitanje - koga ćete vi to da finansirate kroz te ivesticije, hoćete li da finansirate strane privredne subjekte, koji treba da otkupe našu privredu u procesu privatizacije?
Dakle, da našim novcem finansiramo kupovinu naših firmi, a vlasnik treba da bude stranac. Isto tako, gospodine ministre, u samom ovom zakonu postavlja se pitanje - zašto ste toliki rok dali da sredstva koja su budžetska, a nalaze se u bankama, odnosno poslovnim bankama, po viđenju, treba da budu prebačena na račun trezora do 1. jula 2003. godine.
Računajući da vam platni promet u poslovnim bankama počinje od 1. januara 2003. godine, sam taj dug zakonski rok nije baš jasan i uvek ostavlja mesta za osnovane sumnje; uvek.
Sada se postavlja pitanje zašto ste za fiskalne kase, gde je posao mnogo obimniji, gde sigurno naša elektronska industrija neće moći da pokrije sve korisnike tih kasa, ostavili rok samo od godinu dana.
Isto tako, gospodine ministre, postavlja se pitanje zašto ste za oročena sredstva, koja su iz budžeta Republike Srbije u poslovnim bankama, dali rok za vraćanje 31.12.2003. godine?
Pošto smo već imali rebalans budžeta Republike Srbije, odakle oročena sredstva kod poslovnih banaka? To znači, gospodine ministre, da ste se vi ponašali prilično raskalašno, kada ste sredstva iz budžeta davali poslovnim bankama. Još ste i oročavali.
Sada se postavlja pitanje, koje su to privilegovane banke koje već više od godinu dana raspolažu parama Republike Srbije? Da nisu to, gospodine ministre, iste one banke koje finansiraju potrošačkim kreditima nabavku robe hravatskog i slovenačkog porekla?
Već više puta, za ovom govornicom, rečeno je da banke treba da kreditiraju domaću proizvodnju. Sve vreme to izbegavate da kažete i svoju poresku politiku vodite uvek u nekoj zavijenoj formi, da vas obični građani ne bi mogli razumeti.
Isto tako, gospodine ministre, nedavno smo izglasali izmene i dopune Zakona o porezu na promet. Prema izveštajima koje imamo sa terena i prema nekakvom tumačenju nekakvih savetnika, glasnika itd, odredbe tog zakona se ne poštuju. Ta tumačenja, svi republički organi zaduženi za kontrolisanje poreza na promet, prihvataju kao tumačenja ministarstva.
Sada imate slučaj da se još uvek plaća porez na softver, a trenutno je legalizacija softvera i trajaće do 31.12. ove godine. Pod koju stavku ste zaveli softver? Da li pod publikacije? U samom članu zakona piše - softver. Znači, ne možete da navedete da je to publikacija posebnog interesa.
Ministre, vidim da se ljutite zbog ovoga, ali vas sada prozivam da izađete za ovu govornicu i javno kažete i javno tumačite svim vašim republičkim organima da li su izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet oslobođeni hardver i softver. Ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je principijelno prilikom izrade ovog amandmana nastavila politiku koja je bila, kada se raspravljalo za budžet za 2002. godinu. Pri tome smo uzeli u obzir da je inflacija u 2002. godini iznosila 12%, a da će rast bruto nacionalnog dohotka u 2003. godini biti 4%. Tako da smo ovim amandmanom želeli da realnije oslikamo situaciju u našoj privredi koje prihode ona ostvaruje i da rasteretimo poreske obveznike, odnosno domaću industriju.
Već više puta je rečeno za ovom govornicom da preterana fiskalna politika jedne vlade može isključivo da ima negativne posledice i za privredu i za ekonomiju i za životni standard građana. Najviše, iz razloga zato što se poreskom politikom koju ova vlada forsira ne štiti domaća industrija, kako je to želeo u svom jučerašnjem izlaganju gospodin premijer. Čak šta više, imamo situaciju da druga roba stranog porekla, a najviše hrvatska i slovenačka, ima povlašćen status na domaćem tržištu. To se pre svega postiglo zatvaranjem srpskih banaka, zamenom zapdnoevropskih valuta u evro, a gde je došlo do gomilanja kapitala, otprilike oko dve i po milijarde evra u četiri strane banke, a koje našim građanima isplaćuju kamatu od dva do dva i po posto, a zaduženja uglavnom za slovenačku i hrvatsku robu koju ti naši građani, od istih tih banaka uzimaju i iznose 12 do 15% na godišnjem nivou.
Poreskom politikom se ne štiti domaća industrija, mada bi u slučaju da roba nije uvezena po principu reciprociteta, odnosno roba široke potrošnje, koliko je mi plasiramo na strana tržišta, toliko može biti poreski prihvaćena i u Srbiji. Mi ustvari finansiramo privredne industrije, odliv kapitala, odliv deviza u hrvatsku i slovenačku industriju, a što je najvećim delom zasluga gospodina Mlađena Dinikića i Zorana Đinđića.

 Dame i gospodo poslanici, ja sam svojim amandmanom tražio da se član 12. briše, a 1. stav člana 12. glasi: "Transferi između korisnika budžetskih sredstava mogu vršiti sledeći direktni korisnici budžetskih sredstava i to: Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture i javnog informisanja i Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede".
Prvo, ne bi bilo principijelno i kako vi to volite da kažete gospodo iz DOS-a, transparentno da neka ministarstva budu povlašćena, a neka ne. Principijelno bi bilo da ili ni jedno ministarstvo ne može ili sva ministarstva da mogu.
Postavlja se sada pitanje šta je to zajedničko sa Ministarstvom prosvete i sporta, Ministarstvom kulture i javnog informisanja i Ministarstvom za poljoprivredu i vodoprivredu. Ono što je zajedničko jeste da imaju najnesposobnije ministre u Vladi Republike Srbije. Ako pogleda Ministarstvo prosvete i sporta, kakav zakon može da napiše Gaša Knežević? Loš, toliko loš da je to košmar za one koji takav zakon moraju da sprovode, pa će verovatno zato Gaša Knežević morati da uplati za specijalizovane usluge i usluge po ugovoru Ministarstvu za nauku i razvoj 142 miliona i 800 hiljada i 285 miliona da mu pišu zakone.
Kakav zakon može da napiše ministar kulture i javnog informisanja, Lečić? Nikakav. Ja čoveka koji je toliko lenj u životu još nisam video. Čovek misli samo da ide na prijeme, na koktele. Njega ni zakoni, ni ministarstvo, ni bilo šta drugo ne interesuje. Znači, on će morati da izdvoji Ministarstvu za nauku i razvoj 198 miliona i 958 hiljada i usluge po ugovoru 6 miliona 250 hiljada dinara.
Kada je u pitanju Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu, kakav zakon nama može da napiše Dragan Veselinov ili stručnu publikaciju kako vas uhvatiti u krivolovu ili kako izvoziti ptice pevačice ili kako upropastiti srpsku poljoprivredu i srpskog poljoprivrednika. On će morati da uplati Ministarstvu za nauku i razvoj 50 miliona dinara, ali sada se postavlja pitanje šta će već Ministarstvu za nauku i razvoj 3 milijarde dinara i usluge po ugovoru 200 miliona i 600 hiljada dinara.
Gospodine ministre, moj vam je savet da ovaj amandman prihvatite i odmah da nadležni odbori podnesu amandman da sva ministarstva mogu da vrše transfere, jer tada nećete morati da pravite rebalanse budžeta, nećete morati za ovom govornicom i na konferencijama za štampu da iznosite neistine da u slučaju da se rebalans ne usvoji neće plata i penzija. Jedino što će da se desi jeste gospodine ministre da ćete ići u zatvor zato što ste uplatili za Labusovu izbornu kampanju RTS-u 2 milijarde i 600 miliona dinara. Jedino to, jer ste suprotno Zakonu o budžetu za 2002. godinu trošili sredstva. Sada tražite da vam odobrimo ono što ste već potrošili.

Dame i gospodo poslanici, nikako nemam sreće da gospodina ministra vidim kada se raspravlja o njegovim predlozima budžeta i o njegovim budžetima. Dolazimo do rebalansa budžeta i mogu da kažem da je rebalans opet sličan u onom delu kada su u pitanju amandmani SRS koje smo podnosili kada smo usvajali budžet za 2002. godinu.         Tvrdili smo i tada, a i sada, da budžet koji je u suštini u deficitu ne može da ima budžetske rezerve. To sada gospodin ministar dokazuje rebalansom ovog budžeta, ali pogledajte gde on ukida budžetske rezerve: nje nema za izvršenje subvencija. To su subvencije za poljoprivredne proizvođače i budžetske rezerve za izvršenje socijalne pomoći. Znači, oni vitalni korisnici budžeta, socijalni programi za radnike koji su ostali bez posla i poljoprivrednici izmenama i dopunama i rebalansom budžeta, da tako kažem, izbrisani su.
Prikazuje se takođe da je deficit u budžetu sada mnogo veći i to otprilike za oko 800 miliona dinara, što nam u stvari opet daje dokaze da je njegova poreska politika i poreska politika Vlade Republike Srbije isključivo na štetu domaće privrede i građana. Ono gde se budžet povećava jeste da se povećavaju sredstva za jug Srbije i Kosovo, odnosno da se povećava iznos novca koji se daje Nebojiši Čoviću. Sa dosadašnjih 964 miliona na milijardu i 154 miliona dinara. Ne verujem, ni kada budemo raspravljali o budžetu za 2002. godinu, da ćemo znati gde se ta sredstva troše.
Imamo podatke da se najveći deo ovih sredstava koristi za zloupotrebe Nebojše Čovića i ljudi koji ga okružuju. Izvesni gospodin Sima Spasić prima platu od Nebojše Čovića i od ovih para u iznosu od 700.000 dinara, dobio je službeni auto za korišćenje sa diplomatskim tablicama, a ovo sa diplomatskim tablicama zato što nema vozačku dozvolu pa da ga policija ne bi zaustavljala i kontrolisala, a imamo podatke da je učestvovao u saobraćajnim nesrećama gde je jedno lice čak izgubilo i život.
Postavlja se pitanje šta će taj izvesni Sima Spasić gospodinu Čoviću? On mu je potreban da sve one Čovićeve gluposti i brljotine koje napravi prema srpskom narodu i ošteti srpski narod, da trčkara po selima na jugu Srbije i da pokušava da smiri nezadovoljstvo Srba koji tamo žive.
Još jedna stavka ovde u budžetu se finansira iz budžeta, a to je Republička direkcija za robne rezerve, koju ste, gospodo, pretvorili u trgovinsko preduzeće.
Uredbom Vlade Republike Srbije nemoguće je na teritoriju Republike Srbije slobodno uvesti naftu i naftne derivate, već je to isključivo moguće kupiti samo od Republičke direkcije za robne rezerve, pa samim tim ta ista Republička direkcija to isto gorivo koje se kupuje za domaće potrebe knjiži kao izvoz. Na jedan lažan način prikazuje da ova privreda radi nešto, da izvozi.
To je manje štetno; međutim, štetno je ono drugo, da sve to se knjiži kao izvoz, a na to se ne plaća ni akciza ni porez, pa ako uzmete u obzir da je rafinerijska cena benzina negde oko 9 dinara, da nešto malo otpada na manipulativne troškove i trgovačke marže, a da ostatak zahvata država do 50 dinara, izračunajte koliko je to utaja i pronevera. Isto tako za dizel gorivo, koje je 7 dinara, sa manipulativnim troškovima i trgovačkim maržama oko 11 dinara, a da je njegova maloprodajna cena 38 dinara, znači da 27 dinara po litru ukradu od države, ljudi koji uzimaju gorivo od Republičke direkcije za robne rezerve i koji su bliski Zoranu Đinđiću. Nema nikakve, baš nikakve povećane finansijske discipline za te ljude i mislim da je to ozbiljan problem sa kojim ova vlada mora da se pozabavi.