Zahvaljujem.
Gospodine Vukadinoviću, po kom osnovu želite reč?
(Đorđe Vukadinović, s mesta: Replika.)
(Goran Ćirić, s mesta: Replika. Deset puta je pomenuta Demokratska stranka.)
Gospodine Ćiriću, pustite me da vodim sednicu. Kolega Vukadinović se isto javio pre vas. Hoću da znam po kom osnovu.
(Đorđe Vukadinović, s mesta: Replika.)
Na osnovu čega mislite da imate pravo na repliku?

Za to nemate pravo na repliku.
Na znam da li vi testirate moje poznavanje Poslovnika. U Poslovniku kaže lepo – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime, evo, to čak tolerišemo, da se ne navodi ime i prezime, ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku kojoj narodni poslanici pripadaju, u toj poslaničkoj grupi u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Vi ne ispunjavate ni jedan ni drugi uslov.
(Đorđe Vukadinović, s mesta: Član sam Odbora za informisanje.)
Odbor za informisanje ima svog ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, pravo na repliku.

Gospodine Ćiriću, molim vas, predsedavajući je predsedavajući. Koleginica Maja Gojković kada siđe dole u poslaničke klupe ne može da ima ograničenja time što je predsednik Narodne skupštine. Potpuno je ravnopravna sa vama, potpuno ravnopravna.
Ako to u vaše vreme nije bilo, danas će da bude tako.
Zatražite ponovo reč.

Gospodine Ćiriću, ja moram da vam kažem da upravo iznosite podatke o narodnom poslaniku Maji Gojković i predsedniku parlamenta iznoseći činjenice iz privatnog života.

Privodite kraju, kolega Ćiriću.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Vodićemo računa o vremenu koje su vam oduzeli.

Kolege, video sam vaše Poslovnike. Samo trenutak, pošto dobacuju određene kolege.
Ja razumem da ste zbog nečega ljuti. Negde oko tridesete sekunde su je, kada je govorila koleginica Maja, prekinuli, ometali i zatražila je da se to vreme, dok je bila ometana, produži. Otprilike je tada na monitoru bilo 58 sekundi. Rekao sam neće vam se računati vreme, vreme vam se računa od sada. Ako želite, tehnički, meni uopšte nije problem, da oduzmem reč, da zatražim da je ponovo dobije, da bi vama na ekranu pisalo dva minuta. Mislim da smo ovako praktičniji.
(Boško Obradović s mesta: To je u redu, ali to omogućite i nama.)
Isto tako i kolega Ćirić je govorio 40 ili 45 sekundi preko dva minuta, jer su ga kolege poslanici ometali i ja sam produžio. Nemojte to da prebacujete.
Izvolite, kolega Ćiriću.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković, pravo na repliku.

Molim vas, privodite kraju. Zahvaljujem.
Nema više niko pravo na repliku, završili smo sa replikama.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Po kom osnovu, gospodine Živkoviću?
(Zoran Živković s mesta: Pomenut. Čovek koji je palio novine.)
Ne, ja sam čuo kolegu da je rekao – cepao novine i novinare nazvao kretenima.
(Zoran Živković s mesta: Cepao novine.)
Znači, vi smatrate da zbog toga imate pravo na repliku?
(Zoran Živković s mesta: Tako je.)
U redu, izvolite.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Gospodine Rističeviću, molim vas govorite o povredi Poslovnika.

Ne mogu gospodine Rističeviću da vam dozvolite da više govorite.
Pravo na repliku, Bojan Torbica.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.