Zahvaljujem, gospodinu Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Vreme, gospodine Šormaz.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
Kolega, tačno je vreme imao kao i vaš predstavnik kada je postavljao pitanje, maltene u sekundu.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 11,00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, nadam se da ćete meni omogućiti ista prava kao i koleginici Čomić koja nije pričala o podnetom amandmanu nego čitavom članu zakona.

U redu.
Znači, predlagači amandmana na član 3. Predloga zakona kažu da najmanje dva puta godišnje Vlada RS utvrđuje listu, odnosno opravdanost. Kada ih čovek sluša i kada ne zna šta piše u celom zakonu, on bi verovatno stekao uverenje da je podnosilac amandmana potpuno u pravu. Ali, mi, kao što i reče predsedavajuća, često koristimo ovde samo jedan deo zakona da bismo napravili jednu političku priču, jer ako pročitate prethodni stav istog člana, koji glasi – izmene i dopune akta kojim se utvrđuje lista označenih lica vrši se odmah po saznanju za postojanje činjenica od značaja za njene izmene. Znači, odmah. Velika je razlika od onoga što pričamo sada.
Isto tako kada je u pitanju opravdanost stavljanja na listu, mi smo pravna država. Vlada ima izvršnu vlasti i jedan od naših Ustavom predviđenih mehanizama jeste sudska zaštita. Rešenje kojim se neko stavlja na listu i lista objavljuju se u „Službenom glasniku“. To je javna isprava i svi drugi državni organi na osnovu javne isprave, objavljene u „Službenom glasniku“, pa i lica koja se nalaze, saznaju da su na toj listi. Može i posle ministar da pošalje pojedinačni akt.
Treća stvar, ne odlučuje ministar ko će biti na listi. On to radi na osnovu predloga UN, naših državnih organa ili na obrazložen predlog druge države.
Za ovaj drugi deo, kada su u pitanju naši državni organi, time se bave nadležne obaveštajne agencije i da biste dospeli pod kontrolu nadležne državne agencije vi morate po našem zakonu, ne nekom marsovskom, da imate sudski nalog. Znači, sva prava, o svim pravima građana, pa čak i to da li će biti predmet rada neke službe odlučuje ko – sud, po našem Ustavu neprikosnovena i apsolutno nezavisna i samostalna grana vlasti.
Kada počnemo da pričamo o nečemu, hajde da pogledamo celo zakonodavstvo, kao što je tu jedan kolega izlazio u raspravi u načelu i rekao je – a, zašto ne i finansijske institucije? Zato što imamo drugi zakon koji se zove Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. On se odnosi na finansijske institucije. Ovo se odnosi na fizička i pravna lica i građane.
Nećemo valjda da pravimo paralelne zakone, jer kada pravimo paralelne zakone, ako su u suprotnosti jedan sa drugim, onda imamo problem koji ne može da reši Ustavni sud, nego opet mora da rešava Skupština. Zato paralelno zakonodavstvo ne treba praviti i u ovom slučaju kakav je ovaj zakon napisan i predložen Narodnoj skupštini uz ove amandmane koje je Vlada RS prihvatila i nadležan Odbor za finansije prihvatio mi uobličavamo naše zakonodavstvo kao jednu celinu gde su zakoni usaglašeni i tačno se međusobno dopunjuju i određuju kako će državni organi u određenim slučajevima da postupaju. Valjda nam je to cilj.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Sve bi to bilo u redu to što podnosioci amandmana govore da su pročitali Zakon o kontroli službi bezbednosti, zakonom kojim se reguliše njihov rad, a ne samo kontrola, pa bi znali da bi za tu proveru prvo morao zahtev da ide tužilaštvu, pa tužilaštvo da uputi sudu pa sud da odobri. To bi izgledalo ovako, da vam objasnim, da bi dva puta, najmanje dva puta godišnje lice bilo predmet rada nadležnih državnih organa i obaveštajnih službi ili kako se to popularno kaže – da ga stavimo na mere.
Onda ćemo resurse koje država ima, a koji koštaju, da upotrebljavamo samo da bismo nešto proveravali više puta, a pri tome da rizikujemo da neke mnogo važnije stvari promaknu tim nadležnim državnim organima i dovedu u pitanje bezbednost naše zemlje. Ili, da povećamo broj zaposlenih u tim nadležnim državnim organima, ali onda će kolege iz bivšeg režima da nas napadaju kako mi postajemo policijska država. Država ima svoje resurse, oni su tačno određeni u skladu sa njenim interesima, interesima građana Republike Srbije i njihovoj bezbednosti i nemojte da im dajemo više obaveza jer ćemo na taj način da povećavamo troškove rada te službe i baš za ona lica koja su predmet ovog spiska da ugrozimo njihova građanska prava.
Kao što sam rekao i u prethodnom delu…

Završavam.
…Republika Srbija treba da ima zakone koji su međusobno usaglašeni, tačno da se dopunjuju u onom delu gde je to potrebno, da bismo imali obezbeđena i ljudska prava i bezbednost države na onom nivou kao što to naši građani očekuju.

Čega se pametan stidi… Organizovan kriminal, gospodin Mišković, „Razvojna banka Vojvodine“, hoćete da nabrajam dalje? Nisu samo narkotici organizovan kriminal. Hoćemo li da pričamo o „Agrobanci“? To što ste imali kao dostignuće, to je bilo zbog američkih obaveštajnih službi, koje vam je dalo podatke gde više niste mogli da se sklonite, nego da uradite po zakonu.
Amandman - i drugim finansijskim institucijama, da li je neko pročitao Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma? Nije niko. Vi ste ga doneli. Kako ste donosili zakon koji ne pročitate? Sada hoćete u ovom zakonu da nešto što je već rešeno drugim ponovo stavite u istu ravan. Evo ja sam spreman i kada su u pitanju borba protiv narokotika, da izmerimo sve. Hajde da izmerimo koliko je otkriveno, koliko je lica zbog toga osumnjičeno, u kojoj fazi su sudski procesi. Uvek ćemo da budemo za to.
Vi možete da se kitite vašim zaslugama, samo, da sam na vašem mestu, ja bih ćutao, apsolutno tako, zato što je država za vreme vlasti Borisa Tadića, DS, Vlade Mirka Cvetkovića, bila talac u rukama nekoliko ljudi koji se nisu bavili politikom, koji nisu izašli na izbore.
Hoćemo li da pričamo o Zakonu o deviznom poslovanju, kako je napisan kada je najmanje trebalo da bude donet? Kako su milijarde evra iz Srbije završavale u ofšor kompanijama? Da li su to dostignuća kojima se neko ponosi? Ja se sa time opet ne bih ponosio, kako je novac izvlačen iz Srbije, kako je pran, kako smo davali zakonski osnov da neko štetu pravi državi, a da ne odgovara. Sada ovde pod izgovorom zato što je zaboravio da je glasao za jedna zakon, narodni poslanik kritikuje rad ove Vlade. Zaboravio je da je doneo takav jedan zakon.
Mi ćemo da nastavimo našu borbu i protiv narkotika, jer je to najveće zlo, protiv terorizma, to je na globalnim razmerama zlo. Organizovani kriminal je upropastio Srbiju do 2012. godine, a tajkunske veze sa državom upropastile su je i osiromašile građane Republike Srbije. Uvek ću, ne da zaboravim, nego ću uvek na to da vas podsećam, kada je gospodin Mišković rekao - ako me država natera da platim porez koji treba da platim, ja ću da zatvorim svoju kompaniju i da izbacim radnike na ulice. Onda je Mirko Cvetković kao premijer išao Miroslavu Miškoviću na noge. A šta je sa onim drugima što plaćaju porez? Što je on povlašćen?
Ako je to vaša borba protiv organizovanog kriminala, svaka vam čast.

E, sad, svega sam se u životu naslušao, svega sam se u životu nagledao, gospodine predsedavajući, ali ono što mi smeta jeste da neko vređa moju inteligenciju, da kolega poslanik izađe i kaže – mi smo naplaćivali porez. Ako baš želi, biće predmet rada Odbora za finansije i kontrolu trošenja budžetskih sredstava i rad poreske uprave, pa će taksativno da dobije imenom i prezimenom čija su sve rešenja sakrivana u fiokama za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, koji je obavljao i posao ministra finansija.
O tim porezima, kako su naplaćeni, pa niste ni smeli da uđete kod Miškovića, a još manje kod Milana Beka, ma ni da im priđete.
Sada naplaćujemo poreze koji su dospeli za vreme ove Vlade, ali se naplaćuju i porezi koji su bili sakrivani za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Gospodin je zaboravio da je naplata poreza 2014. godine za 30% veća nego 2011. godine, a za skoro 40% 2014. godine. Pa, nemamo mi povećanje prometa, nego imamo bolju kontrolu i naplatu poreza, zato što su neki bili povlašćeni da ne plaćaju državi svoje obaveze. Naterali ste nas da zbog toga, kad smo otkrili koliki su poreski dužnici, jer niste ni smeli da ih kontrolišete, morali smo da pravimo reprograme na poreske obaveze koje su nastale za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
To su rezultati te Vlade. Nemojte molim vas vaše zasluge da pripisujete SNS. Mi imamo svoje, vi vaše. Vi se vašima kitite. Ja bih se stideo.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim podnosiocima ovog amandmana, jer da nisu oni podneli ove amandmane teško da bi Vlada Republike Srbije opstala do kraja svog mandata. Zahvaljujem se njihovom konstruktivnom doprinosu na amandmane koji, recimo, glase ovako - u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, u članu 12. stav 2. između reči: „deklaracije“ i reči: „podnese“ prazno slovno mesto briše se. Sačuvali ste integritet Narodne skupštine i takođe vam se i na tome zahvaljujem. Pokazali ste Vladi Republike Srbije svoje jako oštre i opasne zube, naučili ste ih pameti da moraju da poštuju Narodnu skupštinu Republike Srbije i dostojanstvo narodnih poslanika. Ja sam vam na tome, gospodine Pavićeviću, neizmerno zahvalan.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Ukoliko ne, prelazimo na rad po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Nevena Stojanović. Izvolite.