Još da vam piše svih milion i 700 hiljada penzionera ništa drugo ne biste radili nego samo poruke čitali, a na izborima biste pobedili. Na izborima biste pobedili sigurno. Sada, koliko pobeđujete na izborima, toliko vam i pišu penzioneru, da vam kažem pravo.

Ne znam za Sulje i ostale te vaše ljude. Samo se dobro sećam da je reč o ljudima koje pre svega zanima vlast, a takođe se jako dobro sećam da ako im je neko rekao – nema za vlast ni vlasti, ni funkcije, pa to je Aleksandar Vučić. Da ste vi pitali, nisam siguran šta bi i kako bi bilo, ali kako jeste bilo kada se pitao Aleksandar Vučić to zna cela Srbija. On im je rekao – zaboravi ti na svoje gluposti i ucene Suljo, nema tebi ni funkcije, ni para pa sada neka vileni koliko god hoće, ali ništa napraviti neće.

Šta zanima penzionere? Recimo taj iznos penzija i te podrške koje nazivate bednim, što je apsolutno neprihvatljivo. One ljude koji te stvari pažljivo prate, koji se jako dobro sećaju šta je kada i kako bilo, pa imaju sa čim da uporede danas ili od januara, njih zanima jel tačno da će biti minimum 14%, a sve do nekih 19, 20% više i bolje u odnosu na period sredine 2014. godine.

Ti ljudi, pa oni najbolje veruju svojim očima i oni najbolje veruju svom džepu. Kada vide da je to tačno, šta mislite koliko ćete stotina hiljada ili miliona poruka da dobijete kao čestitku što im je država Srbija u vreme kada sprovodi politiku Aleksandra Vučića uspela da obezbedi 14 do 19, možda 20% veće penzije. Zna se čiji je to rezultat. Zna se čiji je to rezultat.

Može neko da bude kivan, može da bude nezadovoljan. Može kad da zavidi ili da poželi da se nađe na mestu onih koji su danas u državi uspeli da obezbede tu vrstu rezultata, ali nažalost, koliko god razumeo te motive, nema opravdanja da zbog tih motiva onakve reči upotrebi malopre.

Hoćete da pričamo o zdravstvu? Koliko je posto uvećan budžet za zdravstvo, ovaj o kome smo raspravljali pre nekoliko dana? Pa, upravo zato da bi mogli da se leče i penzioneri, i mladi, i sredovečni, bilo ko u ovoj zemlji. Ko je uveo fondove za lečenje retkih bolesti? Ko je uveo mogućnost da se leči u inostranstvu? Pa, sve to što danas pričaju ti Đilasi, Bastaći i ostali sa kojima ste na vlasti na Starom gradu. Pa ko je uveo? Jel nije neko od njih slučajno? Teško da je bilo ko od njih? Tek onda, kada je na čelo Srbije došla SNS i počela da sprovodi politiku Aleksandra Vučića. Kada je Aleksandar Vučić bio na čelu Vlade, prvi put, uvedeni su ti fondovi, izdvojena su značajna sredstva i mi iz godine u godinu povećavamo i sredstva i broj ljudi.

Mi iz godine u godinu povećavamo tehničke uslove da se lečenje u Srbiji izvrši na pravi način. Imamo sve one stvari koje su najbolje i najmodernije, koje smo kupili da bismo našim građanima zdravstvenu zaštitu pružili. Mi izgrađujemo kliničko bolničke centre na nekoliko mesta u Srbiji. Šta mislite, kome će ti ljudi da se obrate sutra, ne porukom podrške, neka ih sve vama, nego glasom na izborima, što je najvažnije.

Jeste, bila je i inspekcija. Inače, nedavno je bila još jedna. Nakon našeg poslednjeg razgovora bila je još jedna i možete misliti šta su zaključili.

Dakle, nova gomila, ma tona problema je konstatovana. Znate šta još, podnete su prijave. Ako pozivate na to da se sistemskim metodama obračunava sa svojima, ništa protiv nemam, mi sve vreme pričamo, da, mi smo za to i podnete su prijave, ništa se ne bojte za to.

O drugoj stvari smo pričali ovde. Razgovarao sam sa Vojislavom Šešeljem i pitao ga šta je sa političkom odgovornošću, jel se slažete. Složio se da je reč o ljudima koji se neprihvatljivo odnose i prema toj opštini Stari grad, ali i prema Beogradu i prema Srbiji. I ja kažem dobro je, dobro što mislite, dobro je što tako razmišljate i rezonujete, samo mi još jednu stvar recite, gde je politička odgovornost u celoj priči, hoćete im omogućiti da i dalje na vlasti budu? Hoćete i dalje da ih podržavate ili ćete prestati?

Nije hteo da mi da odgovor, samo je rekao ako se dokaže da su zaista oni palili knjige, to je fašizam najgore vrste, to je nešto što mora da se osudi, iza toga ne možemo da stojimo. I, dokazalo se, dokazalo se, priznali sami Đilas, Miljuš, ne znam da li je bio još neko na konferenciji za novinare, pred novinarima su priznali. Ja pitam, dobro, šta bi sada sa tim rečima, sa tim odnosom prema političkoj odgovornosti? Ima li ga ili ga nema?

Nije to samo pitanje odnosa prema penzionerima. Razgovaram sa poslanikom Rističevićem, on kaže da ne zna za takav slučaj. Znate da to pažljivo prati i često ovde govori o tome. Ne zna za slučaj da je neko rekao imamo opredeljena opštinska sredstva za penzionere, reklamiram ih na sva usta, a onda ih ne realizujemo, samo ih naplatim. To se desilo na toj opštini i to, slažem se, treba da ima zakonski epilog, ali moramo sve vreme da pričamo i o političkoj odgovornosti, jel se sa time slažete ili ne? Uveren sam, najiskrenije vam ovo govorim da takve stvari ne podržavate. Odlično, onda pokažite da je to tako. Pokažite da ne podržavate, kažite u ovome ne učestvujemo ni na koji način. Između ostalog, ni podržavanjem vlasti koja te stvari zaista radi, utvrđeno je da radi.

Mislim da nema jačeg odgovora i nema jasnijeg odgovora na moja pitanja da li to podržavate ili ne. Na kraju krajeva, šta radi i kako radi svako na političkoj sceni, to mu sutra opredeljuje i sudbinu. Znate koliko će taj Bastać, Miljuš i nije važno, u pravu ste, kako se zovu, ti Đilasovi, kako će da prođu na Starom gradu? Izaći će na izbore iako lažu da će da bojkotuju i proći će ko bosi po trnju, živi bili pa videli.

Gospodine Rističeviću, ja se sa vama slažem. Nemam ništa da prigovorim ovome što ste upravo naveli, a ako je napomena sa vaše strane da sam se možda neprikladno izrazio u nekom trenutku svoje diskusije, nije mi to bila namera. Nije mi to bila namera, zaista. Ja najveće moguće poštovanje imam za naše penzionere.

Gospodine Mirčiću, vi ste na kraju svoje diskusije zapravo i potvrdili da kod nas, u SNS nema politički zaštićenih. I drago mi je što ste to uradili. Dakle, onaj za kog se utvrdi da postoji odgovornost, ili taj nivo osnovane sumnje, on kod nas mora da računa na to da postoje političke konsekvence. Dobro je što ste to rekli.

Druga stvar, vezano za tog Bastaća i njegovu sudbinu u DS. Znate, meni to lično ne znači ama baš ništa. Da li su njega iz DS izbacili, pa se on sada vratio, ili se nije vratio nego je sad kod Đilasa u stranci, meni je to sve isto. Ja tu nikakvu razliku ne vidim. Ako je pitanje njihovog ličnog odnosa prema njihovoj staroj stranci neki razlog da ih mi vrednujemo, onda bismo tek ušli u neku zavrzlamu iz koje se nikad ispetljali ne bi. Jer, svi su oni, kao što znate, jedni druge izbacivali, svoju stranku opanjkavali i mrzeli, pa onda pravili nove. Evo, gledajte šta radi Dragan Đilas od DS ovih dana. Rasturio je ko staru kantu. Ja ne znam da li je tamo kamen na kamenu ostao. Vidim, napuštaju sednice glavnih odbora, smenjuju po 70-80 odbora u jednom danu, ne mogu da se odluče više da li imaju omladinu, nemaju omladinu, rasturio ih je Dragan Đilas u paramparčad. Ako sad zbog toga, zbog takvog njegovog odnosa prema DS ja treba da ga cenim, ja, izvinite, to ne mogu.

Za mene i nas u SNS je pitanje odnosa prema drugima i odgovor na pitanje - kako ćemo ih i koliko ceniti, njihov odnos, ne prema njihovim stranačkim blagajnama i prema njihovim privatnim firmama, nego prema državi i narodu. Najgori su na svetu bili prema ovoj državi i prema njenom napaćenom narodu. I njih, zbog toga što su takvi bili, samo na sebe, pohlepni i nezajažljivi, mislili, mi ne možemo da cenimo. A koliko će još da uništavaju jedni druge, koliko će još para da kradu iz svojih propalih stranaka, to nek bude njihova lična muka i njihovo lično pitanje, samo u onom delu u kom se to odnosi na narodne pare i na prizivanje nesreće za ovaj narod, mi ćemo da budemo umešani i, budite sigurni, uvek ćemo da intervenišemo.

Zahvaljujem.

Kažu da se pročita malo? Evo, sad ćemo da vam pročitamo.

Godine 2013. je potvrđena optužnica protiv bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina i još 20 njegovih saradnika. Da li je to bilo? Bilo je. Ko je to radio? Vi niste sigurno. Suđenje traje, u toku je veštačenje.

Privatizacija Luke Beograd, sudi se bivšem ministru za privredu Predragu Bubalu i još sedam osoba. Da li je to bilo? Bilo je. Ko je to uradio? Vi niste sigurno.

Prva oslobađajuća presuda bila je ukinuta. U decembru se očekuje kraj drugog suđenja, kažu – videćemo.

Zloupotrebe u slučaju „Nub invest“, ponovo se sudi bivšem ministru ekologije, Oliveru Duliću i njegovim saradnicima. Bio je osuđen prvostepeno na tri i po godine, i njegov zamenik Nebojša Janjić na tri. Apelacioni sud presudu nije potvrdio. Naložio je ponovno suđenje, trenutno u toku. Da li su postali predmet interesovanja nadležnih organa? Jesu, bilo je to. Da li ste vi to uradili? Niste.

(Vjerica Radeta: Ko je to radio?)

Šta mislite ko je uradio, ako je bilo 2013, 2014, 2015. godine? Šta mislite ko je uradio?

(Vjerica Radeta: Pitam ko je uradio?)

Nije Dragan Đilas, sigurno.

(Vjerica Radeta: Nego ko je uradio?)

Nije vaš Dragan Đilas, sigurno, nego oni ljudi i ona država za koju ponovo pričate potpune besmislice da neće sa ovim da se bavi. Jel vidite kako neće?

Takođe, prvostepeni sudski epilog, uskoro bi trebalo da dobije i slučaj „Metals banke“ i „Agrobanke“ i za to ste sigurno čuli i da je to bilo i da to niste uradili vi, sigurno, a jeste ona država koju nepravedno optužujete da neće sa time da se bavi.

Mi smo kao predstavnici većine, i o tome smo govorili ovde, doneli zakon na osnovu kog…

(Marijan Rističević: A Milosavljević?)

Tako je, predmet interesovanja organa je postao i Milosavljević, takođe bivši ministar, da vas to ne brine.

Zakon koji smo mi kao poslanici većine usvojili, evo nekih rezultata. Zbog korupcije trenutno, po tom zakonu koji smo mi usvojili, 172 je u zatvoru. Prijave podnete protiv hiljada funkcionera i službenika. Optužnice protiv oko 1300 sada, 65 je u zatvoru zbog raznih zloupotreba položaja, 37 presude za pranje novca samo u ovoj godini, 34 u zatvoru zbog mita, a 641 bilo prinuđeno da postigne sporazum. Dakle, zatečeno krivi, priznali da su krivi.

Sada kaže neko da mi sa ovim nećemo da se bavimo. To je, s jedne strane smešno, ali ono što nije ni smešno i neozbiljno je kada nam neko kaže, a to ste uradili na kraju svog izlaganja, mi se udilovali s lopovima. Nema veće lopuže od Dragna Đilasa. Ko mu skute šeta po Starom Gradu? Da li mi možda?

Stvarno ne znam ko menja stavove? Ako mi o tom Đolasu, koga ste sada pomenuli i je dobro što ste ga pomenuli, govorimo sve vreme isto, a ja sam, da vas podsetim, pre neki dan konferenciju za štampu sazvao zato što sam to pitanje imao ja da postavim Republičkom tužiocu. Dakle, sve je u rukama institucija i treba da bude. Ali, evo, neka meni ovako glupom i naivnom objasnite kako je moguće da taj Đilas za kog sam ja rekao da je lopuža, može uz sve to što je, vi kažete, vama očigledno, a i meni očigledno, da i dalje bude na slobodi? Evo, ja to ne razumem. Ne razumem kako može i dalje da bude na slobodi? Kako može da se i dan danas baškari i bahati, to meni nije jasno, a to je pitanje koje treba da se postavi tužiocu i ja sam ga tamo i postavio.

Dobro je što vidimo za neke stvari izgleda pomaka ima, pa koliko god se možda neko nadao da će da neka zastarelost nastupi, eto, dođe i do istrage. Prođe par godina, ali izgleda da je neko vreme potrebno tamo gde su se trudili da dobro zametnu tragove, pa dođe i do nekih istraga.

Ja mogu samo da se nadam, zajedno sa vama, da će te istrage da imaju onaj epilog kome se nada svaki pošten čovek u ovoj zemlji. To se, pre svega, tiče te lopuže Đilasa.

Ali, čekajte malo, hoćete li da pričamo o promeni stavova? Hoćete li da pričamo o principijelnosti? Sada ste imenovali Dragana Đilasa među najvećim lopužama, a šta radite sa njim na Starom gradu? Kakvo je to premetanje stavova ne od danas do sutra, ne od minuta do minuta, nego od rečenice do rečenice u jednom istom izlaganju.

Da li se slažemo da je među najvećim lopužama? Kažete, ni prezunkciju nevinosti mu ne priznajem. Evo, ne priznajem ni ja. Šta radite sa njim na Starom gradu onda? Kakvo je to principijelno ponašanje? To je jednak nivo principa kao onaj, pošto ste pominjali istragu vezano za neke privatizacije, na to ću da vas podsetim, kada je pre nešto više od 19, 20 godina tada komentarisao privatizaciju iz devedesetih godina Vojislav Šešelj. Da li se sećate šta je tada rekao? Rekao je pitanje je uređenog stanja u društvu da li smete ili ne smete da poništite privatizaciju. Da vas podsetim na njegove reči tada. Odgovorio je nekom - nek je platio to jednu marku, ako mu je država priznala da je kupovina legalna, onda to niko nema prava da poništi, jer to unosi nespokojstvo i uništava ekonomski sistem i sve buduće investicije. To je tada rekao. Šta ste vi malopre rekli za jedan, dva ili tri evra i privatizaciju?

Ja neću sa vama da se sporim oko toga, samo vam kažem koliko je to principijelno i u skladu sa onim što ste govorili ranije.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Zbog čega sam ja reagovao ovde malopre? Rekli ste jednu stvar koja je mnogo teža. Rekli ste da smo se mi udilovali sa lopovima.

Sada premotajte, neka vam neko donese stenobeleške vaših reči od pre dva i po minuta. Jel Dragan Đilas najveća lopuža? Da li se slažemo oko toga? Ko se onda udilovao sa Đilasom, da ne kažem udilovao s lopovima?

Da smo mi sve to tako radili, onda bi bili još veći od ovakvih demokrata, diktatora kakvi već jesmo. Da li znate to? Svaki dan slušamo – autokratija u Srbiji, diktatura u Srbiji, ne da ljudima da se diše, zauzeli su sve institucije, sve uzurpirali; pa onda dođemo do tog tužilaštva i onda vi kažete – mi nikakvu kontrolu nemamo. Zamerate nam što ne vršimo onoliko koliko bismo mogli. Kakvi smo mi to onda diktatori i kakva je ovo tiranija ovde, ja ne znam i ne razumem?

Otprilike baš onakva kakva je tiranija nad medijima koju sprovodimo i za to nas svakog dana na pravdi Boga optužuju, a onda može na naslovnoj strani da se pojavi Aleksandar Vučić sa snajperskom puškom uperenom u njegove grudi. Da li je tako? To je najnormalnija stvar. Onda može odmah sutradan isto to da se ponovi samo sada je malo crtano, sada je malo drugačije zato što je crtano ali je ista poruka, ista slika u pitanju. Opet snajper uperen u Aleksandra Vučića. Onda može treći dan da se pojavi Aleksandar Vučić sa osam meta svuda po telu, valjda da biraju iz kog ugla im je lepše da ga gađaju, u koji deo tela da ga gađaju. Tako smo mi veliki diktatori i u medijima. Tako smo veliki diktatori i kada je o policiji reč.

Vidite, policija, dakle MUP sprovede akciju, nađe tamo neke koji su gajili neku marihuanu i onda nama kažu – nije to policija nad kojom vi imate kontrolu, to je neka druga policija koja radi protiv vas a vi ste za sve to krivi. Koja smo mi diktatura, šta smo mi pod milim Bogom ovde ako mi nemamo policiju pod kontrolom, nemamo ništa pod kontrolom? Dakle, to su vam sve odgovori na pitanja kako je strašno ovo ovde kod nas.

Zagorka Dolovac, koju ste pomenuli, tog dana kada sam ja ovde držao konferenciju da je ovo pitam, ovo za Đilasa lopužu što i vi pitate sada. Tog dana su išli da protiv nje protestuju oni koji su je doveli da bude to što jeste. Dakle, Đilas, Šane Petrović, onaj Borko Stefanović, sećamo ga se još od one afere „Satelit“ Davinićeve, zaludni Boško Obradović, svi redom se nakupili da protiv one žene koju su oni doveli, nešto kao protestuju i kažu - ona radi za nas. Vidite i sami koliko radi za nas. Vi kažete – Đilas lopuža, ja kažem Đilas lopuža. Vama nije jasno što je on na slobodi, ja kažem – ni meni nije jasno. Oboje okrenemo glavu ka tužilaštvu, a tamo muk. Toliko je velika diktatura i toliko mi bilo šta zloupotrebljavamo.

Ja sam vas nešto drugo pitao malopre, nećete da mi date odgovor, kažete – ćaskate sa Đilasom. Hajde kada ćaskate, pitajte ga za onih 619 miliona. Ne bi bilo loše da to obelodanite ne meni i Srbiji, nego celom svetu. Ceo svet planetu zanima kako može da se bude tako lepo sposoban pa da dok si na funkciji, na vlasti obogati za tolike nenormalne paretine.

Ali nešto drugo sam hteo da vam kažem, ovi zakoni koje sam vam pročitao da smo ih usvojili mi, po njima se odgovara. Onaj zakon koji ćemo, ne brinite za to ništa, takođe da usvojimo mi, tiče se ispitivanja porekla imovine. Zbog njega su nervozni i taj Đilas i ta njegova ekipa što mu saslužuje, između ostalog, i na Starom Gradu.

Kada pričate o glasanju, pošto ste nam već zamerili da ne radimo ništa samo glasamo, pošto inače vi ne radite ni to, ni ne glasate, dođite za taj zakon kada bude bio na dnevnom redu da glasamo zajedno.

Da, sve je odlično, samo kada ne bi rasle plate i u privatnom sektoru, a rastu.

Vezano za one stvari o kojima pričamo i dobru napomenu, takse, zapeta, ko je materijal čitao. Pa, ko je materijal čitao, on zna da nije tačno da sve kako je ovde saopšteno samo poskupljuje, da je sve samo veće opterećenje. Naprotiv, mi u čitavom setu zakona pričamo o merama koje služe kao rasterećenje. Ja mislim da je poslanica Nikolić odlično primetila, da nisu bili u pravu svi oni koji su govorili da je reč o opterećenjima, nego o merama koje neposredno pomažu i poslodavcima i zaposlenima, da i jednima i drugima bude bolje. To je bilo na temu, čini mi se, zakona o kom smo raspravljali jutros.

Na temu samih taksi, ko je materijal čitao, odlična napomena, taj zna - neke su takse ovim predlogom ukinute, neke su takse ovim predlogom smanjene.

Kad pričamo o vozilima, nije ni to loša tema. Između ostalog, grad Beograd je uz onu turu koja je u junu ove godine regulisana i drugu turu koja je stigla na ulice glavnog grada pre dva dana, ukupno popravio stanje voznog parka za 244 autobusa. Dobra stvar, složićete se, 70 u junu, sad još 174.

Ali, znate, onima kojima sve smeta, i tu mislim na ove, u pravu je kolega Marković, kojima je bitna samo plata, njima i to smeta. Danas, vidim, kažu - tih 200 i nešto autobusa, što je najveća pojedinačna nabavka, ako pogledate grad Beograd godinama unazad. Ni to ne valja. I najveći im je problem, znate šta, to govore ovi Đilasovi iz Saveza za Srbiju, što je reč o kineskim autobusima. Dakle, što se grad ponovio, što smo pokazali da možemo, kada radimo domaćinski, da budemo uspešniji nego što su oni bili ikada, ali najveći im je problem što su to kineski autobusi i što je tehnika stigla sa te strane.

Ima to, dame i gospodo, dosta veze i sa ovim stvarima o kojima smo mi pričali ovde pre dva ili tri minuta ukupno. Niste u pravu kada kažete da, to je rečeno, mi te i takve ljude finansiramo na bilo koji način, između ostalog i taksama. Ništa mi nemamo sa njihovim buđelarom. Zahvaljujući tome što su neki od njih postali narodni poslanici 2016. godine, kao što su postali, oni i dan danas svraćaju u ovu Narodnu skupštinu samo isključivo do blagajne. Dakle, ne učestvuju u raspravi, kritikuju autobuse, kritikuju odnose sa Kinom, kritikuju čak i činjenicu da je predsednik Belorusije bio ovde pre nekoliko minuta, čuli ste kakvim odvratnim rečnikom, a zanima ih samo blagajna.

Međutim, kad smo ih već pomenuli danas, ja bih iskoristio ovu priliku, mislim da je dobra, da čestitam kompletnom Savezu za Srbiju Dragana Đilasa, ali najviše Bošku Obradoviću i preostalim malobrojnim dverašima, uvrede koje su izgovorile u njihovo zajedničko ime Sanda Rašković Ivić i Aleksandra Jerkov na račun Belorusije i Lukašenka, mislim da su najveća moguća poruka za sve njihove sledbenike, kakva je njihova spoljna politika, kakav je njihov odnos prema Belorusiji, Rusiji i drugim našim tradicionalnim prijateljima, naravno, ako je tih sledbenika ostalo i za lek.

Moram da vam kažem, delimično se slažem. Reći ću vam u kom delu da, u kom delu ne.

Prvo, što se tiče pitanja tih ljudi i njihovog odnosa prema našim tradicionalnim prijateljima, prema potrebama Srbije, mislim da je to sve potpuno jasno. Ono što možda treba ponoviti s vremena na vreme, da ljudima takođe bude jasno, da se ne izgubi negde u nekoj magli sećanja, to je ovo pitanje kako je ko od njih stigao u Dom Narodne skupštine. Ako se sećate, a verujem da se sećate, za tu listu na kojoj su se zajedno nalazile Dveri i deo bivšeg režima, dakle, onaj DSS-ovski deo, pozvali su zajednički da se podrži, da se za njih glasa na onih nekoliko biračkih mesta na kojima se glasalo ponovo, zajednički, kompletna DS, Bojan Pajtić, onda onaj Radulović, Dosta je bilo, i svi drugi delovi bivšeg režima, uključujući i ove Tadićeve u dve ili tri varijante.

Dakle, svi su oni tada, i to je važno da se ljudi podsete, stali iza ljotićevca Boška Obradovića i njegovih Dveri, pozvali svoje simpatizere, svoje glasače da za te ljude glasaju, kako bi oni, što vi kažete, ušli u Narodnu skupštinu. To je možda važno znati zato što se sad nešto ograđuju, vidim daju neke izjave, kao - smetaju oni jedni drugima, pa neki se među žutima ne slažu baš previše zbog Dveri itd. Sve lažu. Slažu se oni sjajno. Pokazali su još te 2016. godine da su potpuno isti i da ništa nemaju protiv da nastupaju zajednički, da se veoma dobro podržavaju i da dele te iste vrednosti, da li je reč o vrednostima Marisava Petrovića ili nekim drugim, ne znam, to neka oni kažu, ali da su iste, ja im to sve verujem.

Ne slažem se u onom delu da je njihov problem sa Belorusijom, Rusijom i Narodnom Republikom Kinom isključivo novac. Mislim da tu, pored toga što je činjenica, naravno, notorna da ih novac pre svega na ovom svetu zanima, problem i njihovog odnosa sa tim delom sveta, generalno, i sa politikom koju danas vodi Srbija, a koja je usmerena da mi tu stranu svojih tradicionalnih prijateljstava želimo da negujemo, da usavršavamo, da dižemo na sve viši i viši nivo.

Mislim da ih posebno boli i peče činjenica da imamo tu vrstu tehničke, ali i vojno-tehničke saradnje sa tim državama sveta.

Završavam.
Danas je u Srbiju, kako reče danas naš gost, na svetu srpsku zemlju stiglo četiri MI-35 helikoptera. Možete misliti onda otkud ovolika panika i ovolika histerija koju pokazuju na društvenim mrežama, u svojim medijima, gde god stignu. Četiri MI-35 helikoptera, da čuje narod Srbije, pa da razume malo bolje što se dešava ovo što se danas dešava.

Koliko bi stvari bile lakše da su pritisci tek pred nama. Znate i sami jako dobro koliko već dugo traju. Godinama se mi, praktično, sa pritiscima borimo. Ako je napomena išla u smeru da će biti teži i žešći nego ikada, tu ste, nažalost, moram da kažem, možda i u pravu, ali da smo već pokazali da umemo sa tim pritiscima da se borimo, mislim da jesmo.

Efekat, odlična napomena. Taj se efekat vidi. O tom efektu upravo mi govorimo i kada povećavamo plate i kada dodatno privlačimo te investicije. Dovodimo ih stalno i ne podležemo pritiscima, a oni najžešći možda išli su upravo u smeru da mi učestvujemo u režimu sankcija Ruskoj Federaciji, kad već o tome pričamo. Vi znate kakav je naš odgovor bio? Ne dolazi u obzir.

Naš je principijelni stav bio – mi u tome ne učestvujemo, Srbija ima pravo da donosi svoje odluke, Srbija ima pravo da vodi sopstvenu politiku, Srbija ima pravo da određuje svoje odnose sa drugim zemljama, bez obzira da li je reč o političkom istoku ili zapadu. Mi sa te principijelne pozicije nismo se pomerili ni za jotu. Mislim da je to velika razlika između današnje Srbije i Srbije ovih o kojima smo pričali i koje, u pravu ste, pre svega uvek zanima samo novac.

Nema to nikakve veza sa tim ko ima većinu u Republičkoj izbornoj komisiji. Mi je nismo imali nikad, nećemo je ni imati, nikada je nismo ni tražili. To nas ne sprečava da pobeđujemo. Nismo imali ni 2016. godine, ni 2014. godine, ni 2012. godine. Ali, ti efekti o kojima govorite, to je ono što opredeljuje narod. Kad čovek zna da svakog dana ima nešto više nego prethodnog, pa da raste ta plata i u realnom sektoru i u javnom sektoru, da ima autoputeve koje nije mogao da ima, onda on glasa i tu nikakav sastav Republičke izborne komisije ne može da utiče na stvari.

Uostalom, znaju to i ovi. Znaju to i ovi koji ne mogu da žive sa tim da danas imamo aranžmane koji podrazumevaju da Srbija nabavlja migove, da je dobila četiri nova MI-35. Baš zato što sve to znaju i baš zato što znaju da je promašena tema pričati o sastavu RIK-a ili bilo kom izbornom uslovu, oni od tih izbora beže kao đavo od krsta, jer znaju da će narod opet da se opredeljuje po tome ima li efekta.

Znate šta, neće im to smetati ništa. Voziće se oni auto-putevima koje je otvorio Aleksandar Vučić, a oni nisu nikada našli za shodno da se time uopšte bave jednako lako i lepo kao što sada dolaze po svoje poslaničke plate sa povišicama koje je upravo obezbedila politika Aleksandra Vučića, a njih je baš bilo briga, što bi rekli neki, bolela ih briga, da se bave bilo čim osim sobom.

Tržište, da. Dakle, poznata je stvar mi između ostalog i potpisasmo sporazum koji podrazumeva naše učešće na zajedničkom tržištu Evroazijske ekonomske unije. Ali, tržišta da, u tom smislu i naše opredeljenje da imamo najbližu moguću saradnju sa zemljama EU. Dakle, pričali smo mi ovde, pre čini mi se nekoliko dana ponovo na tu temu, ukupno u ovom sazivu ko će izbrojati koliko puta. Upravo to tržište za nas predstavlja više od dve trećine spoljnog tržišta sa kojim imamo razmenu. To je važna stvar i uvek to treba imati u vidu, a naš današnji gost predsednik Lukašenko, čini mi se, i on se vrlo pohvalno izrazio o tom tržištu i tom delu kontinenta.

Siguran sam da će mnogo dobrih zaključaka moći da se izvede na temu što tako gleda na stvari, što se tako postavlja i opredeljuje u svojim odnosima politika Aleksandra Vučića i SNS uspešna, jer ne zanemaruje nijednu ni drugu stranu istine, jer ne zapostavlja ni jednu ni drugu partnersku stranu koja je i jedna i druga na svoj način mogu da doprinesu da Srbija napreduje, da se razvija dalje, pod uslovom naravno, da se mi postavljamo dovoljno pametno, dovoljno mudro i da pre svega, vodimo računa o sopstvenom interesu i tu, to je dobra napomenu koju ste dali, nema prostora za previše emocija. Treba razboritosti, treba mudrosti, treba strpljenja, treba puno rada da se napravi rezultat koji je za Srbiju u teškom komplikovanom svetu najbolji.

Međutim za jednu emociju uvek mora da ima prostora i jedna emocija mora da postoji ako se bavite politikom na bilo koji način, a pre svega, ako ste u prilici da tu politiku i sprovodite. Mora da se voli Srbija, i to je možda najvažnije od svih razlika između Aleksandra Vučića, SNS i ovih nekih koje smo pominjali danas. Ako imate tu vrstu emocije za svoju zemlju, za svoj narod, onda ima prostora i da pokažete i sve drugo. Ako toga nema, onda je sve drugo potpuno džabe.

Ne da nikad nismo negirali, da je tačno, SNS i politika Aleksandra Vučića u stanju jesu da okupe naizgled veoma različite i aktere i političke stranke, ako hoćete i političke ideologije. Nije to uopšte sporno. Tačno je, potpuno je tačno, ima kod nas onih koji preferiraju i politički zapad i oni koji preferiraju istok. Ima i onih koji su, pre svega, nacionalno opredeljeni i oni koji su žestoke kosmopolite. Ima i ljudi koji su veliki poštovaoci Ravnogorske tradicije kao i ljudi koji pokazuju velike simpatije i poštovanje za NOB.

Sve je to potpuno jasno, ali razumete sigurno zašto se takvi ljudi okupljaju? Zato što imaju oko čega, a to je ona emocija o kojoj sam govorio malo pre. To je poruka da se Srbija voli, da se za Srbiju radi, i to je ono što je kao princip uspostavio Aleksandar Vučić. Ko hoće da učestvuje u borbi, radu, trudu za Srbiju u pravljenju rezultata za zemlju, može u toj borbi da učestvuje. Ne moramo nikada da se složimo oko pogleda na različit istorijske periode, ali je važno da smo uspeli da se složimo oko toga šta su današnje potrebe Srbije i oko toga kakvu perspektivu za Srbiju vidimo. Oko plana da na toj potrebi zajednički radimo i na spremnosti da taj rad bude mukotrpan, danonoćni, ali da obezbedi rezultat na kraju.

Mi to uopšte ne krijemo, mi se, šta više, ponosimo time, jer kad smo govorili da samo jedinstvo obezbeđuje dobre rezultate, a između ostalog, to je jedna od poruka i predsednika Lukašenka danas, ako ste pažljivo slušali, a mi smo na to misli. Mogu ljudi da zaborave sve ono što su njihove političke razlike ako su spremni da se bore za ono što je kao ideal najvažnije, a to je svakako Republika Srbija, to je svakako naša država i naš narod.

Pošto ste hteli da se osvrnemo i na pitanja ovih lažnih afera koje non-stop pokušavaju da generišu ili nekako prodube ovi Đilasovi, boškići, mariniki i tako dalje. Pa, i tu ja vidim dosta smisla u efektima, kako ste rekli, vidim izlaze različiti podaci u medijima o tome da su posledice te histerije koju oni sprovode i protiv Aleksandra Vučića i protiv Vlade Srbije i različitih ljudi SNS, a vezano za naoružanje i vojnu opremu, izgleda nekoliko otkazanih ugovora, izgleda u ovom trenutku procenjena šteta koja se meri desetinama miliona dolara. Ako je to tačno, onda vam je, ja mislim, i vama i svim ljudima u ovoj zemlji potpuno jasno zašto su to radili i čiji interes stoji iza tih priča, ali generalno iza ljudi bivšeg režima.

Moram da ispravim, nije reč o propagandi, ni pozitivnoj ni negativnoj, reč je o činjenicama. Dakle, mi pričamo o rastu. Kad kažemo da je rast od plus 4,4% zabeležen na godišnjem nivou, dakle nije to neki kvartal, nego na godišnjem nivou prethodne godine, to je realan rezultat, rezultat koji dolaze od strane međunarodnih faktora koji sve to mere, beleže i objavljuju te rang liste.

To jeste bio jedan od top deset rezultata kada je reč o rastu za prethodnu godinu. Ako pričamo o ovoj, pogledajte šta se očekuje sada. Dobićemo mi konačnu vrednost, pa ćemo da je uporedimo sa onim što je bilo prikazano na početku godine kao očekivano, ali u ovom trenutku se očekuje da to najavljeno na početku godine bude premašeno.

Pričalo se tada o rastu za ovu godinu od 3,5% i sećate se, kao i svake godine, ali bukvalno svake godine, reakcije na to su bile - nema šanse da bude tako, nema šanse da bude toliko, neće biti ni tri, kao što su nam govorili i za prethodnu godinu - neće biti koliko vi projektujete ili očekujete i za godinu pre nje, i za onu onamo, kao što nam svaki put kažu - nema šanse da bude budžet na karaju godine kao što ste planirali, pa da završite sa tim deficitom, nego će da bude veći.

Mi, evo, tri godine uzastopno, četvrta je ovo, obezbeđujemo suficit u budžetu i rast. Prošle godine bude plus 4,4, a ove godine, realno je, biće veći nego što je bilo najavljeno.

To su stvari koje nemaju nikakve veze sa propagandom. To su stvari koje se tiču postignutog rezultata. Ne moramo, slažem se tu, da im imena pominjemo nikada nikome od njih, ni ovom Đilasu, ni Jeremiću, ni Bošku.

Nikome od njih ne moramo ime da pomenemo, ali oni kada bi hteli da se takmiče sa ovim našim rastom od 4,4 ili blizu četiri, koliko će biti sada, oni bi morali da imaju isti takav ili bolji, da ga stave naspram našeg rezultata i da kažu – evo, vidite, šta mi umemo.

Znate šta jedino imaju da stave? Minus 3,1. To je bio njihov rekord u to njihovo fenomenalno vreme. Naravno, ako hoće nešto da stave pored toga, nemaju šta drugo do 619 miliona na računima Đilasovih firmi. Eto, i da ne znate o kome je reč i da mu ime nisam rekao, da ste čuli 619 miliona, znali biste o kome se radi. To je ono što je njih zanimalo sve vreme, a za ostalo, i to je četvrta stvar sa kojom ću da se složim, to ste dobro rekli – šta ih boli briga.

Dobro, o ovim stvarima koje ste upravo pomenuli zaista nemam saznanja i zato ne mogu ni da ih komentarišem uopšte. Ali, oko jedne stvari ćemo da se složimo. Mislim da ćemo da se složimo da ništa slično sigurno niste čuli ni videli na račun ljudi koji predstavljaju Srbiju danas i to je jedan od dobrih pokazatelja koliko su razlike velike i značajne.

Ne mora uopšte ništa da se tiče ljudi imenom i prezimenom i ličnog odnosa među njima, da se držimo, recimo, smanjenja taksi, da se držimo povećanja plata, da se držimo tehnike koju danas nabavljamo, a nekada smo je samo uništavali i to da, u pravu ste, radili su to baš ovi ljudi koje ste imenovali. Za detalje iz njihovog privatnog života zaista ne znam, ali da su uništavali tehniku to znaju svi. To je činjenica.

Da uzmemo samo to da danas imamo i puteve i pruge i mostove koje u njihovo vreme da zamislimo nismo mogli, jer mislim da su to više nego dovoljne stvari da se svako u ovoj zemlji opredeli. Na kraju, vidi se po tome sa čim ste ušli u određenu priču, sa čim iz te priče na kraju izlazite.

Kaže Aleksandar Vučić kad god počnu sa svojim lažima na tu temu – slobodno pogledajte imovinu moju, moje porodice, uže, šire i videćete da ništa nismo imali više u bilo kom trenutku nakon 2012. ili 2014. godine, kako god hoćete, u odnosu na ono što smo imali pre nego što sam ja stupio, dobio priliku da se o Srbiji staram. Ništa više, samo manje.

Uporedite to sa samo jednim slučajem, sa onim čuvenim Tadićevim predsednikom kancelarije. Misli na Dragana Đilasa, naravno. Čovek je imao, po sopstvenom priznanju, kada je stupao na političku scenu, kada je postajao sve i svja u toj Demokratskoj stranci koju ste pomenuli, ali na žalost građana ove zemlje i u Srbiji,74.000 evra potencijalno zarađenih, maksimalno zarađenih od svojih biznisa u Češkoj. Dakle, to je mogao da ima i samo manje od toga, ništa više.

Da li znate sa čim je završavao karijeru kada su ga ljudi oterali sa poslednje pozicije, a to je bilo mesto gradonačelnika Beograda? Od strane nadležnih službi sa zabeleženim prilivom 619 miliona evra na račune njegove četiri firme, a ličnim bogatstvom koje je opet taj Đilas sam prijavio, tešim 25 miliona evra u nekretninama samo, nije rekao ništa o tome šta ima na računu, šta drži ispod jastuka, šta iza slike u kući. Samo ono što je prijavio bilo je 25 miliona evra u nekretninama isključivo. Mislim da je to više nego jasno svakome da zaključi na koji način se neko odnosio prema državi, prema sistemu o kom se starao, a na koji način o sebi i svom ćefu i svom džepu.

Pravo na repliku. Mislim da će biti dovoljna ta dva minuta.

Pošto ste, gospodine Rističeviću, već pomenuli taj slučaj i ta pitanja, evo malo zvaničnih podataka. Mislim da je to možda najbolji pokazatelj kako stoje stvari kada neko kaže, a ovi Đilasovi lažovi to često pričaju, kako danas, zamislite, neko hoće da uništi „Krušik“, da neko od nas hoće da upropasti namensku idustriju.

Samo da vidite zvanične podatke, što se kaže, današnje, a da vidite kakvi su bili njihove tamo do 2013. godine, 2014. godine dok su oni rukovodili tim preduzećem i tim sistemom, pa da se vidi ko šta hoće da navodno uništi.

Ukupni prihodi 2018. godine u odnosu na njihovo vreme 2013. godine, 2014. godine 603% veći. Znači, 11 milijardi 385 miliona u odnosu na milijardu i 200 i narednu godinu su imali malo bolju, ali to je tačno šest puta manje nego 2018. godina. Znači, toliko neko upropašćuje danas.

Rezultat pre oporezivanja, njihova 2013. godina, koliko ja vidim, minus 994 miliona, 2014. godina minus 263 miliona. Godine 2017. rezultat na kraju godine skoro cela milijarda. Godina 2018. rezultat na kraju godine je preko 500 miliona. Znači, uporedite sada one njihove minuse i ove rezultate pa da vidimo ko šta hoće da uništi.

Ostvaren iznos u dolarima, opet 630% bolji i veći 2018. godine u odnosu na 2014. godinu. Šta još ima? Broj zaposlenih, 2018. godine 3.230 ljudi radi, a 2013. godine i 2014. godine, nije neka razlika, 1.260 i 1.270. Znači, više nego duplo je zaposleno ljudi, a sa kojom platom? Znači da ne pričamo koliko je kasnila onda, a onda je bila 37 hiljada i nešto dinara, a danas preko 51 hiljade dinara. I onda neko na ove stvari kaže – mi hoćemo nešto da upropastimo, mi hoćemo odnekud nešto da uzmemo.

Tada, u to njihovo sjajno vreme, 222 miliona je moglo da se uplati u budžet, a danas se uplaćuje milijardu i po. Oni gurnuli u blokadu milijardu i po, a danas pričaju o tome zašto je račun u blokadi. Pogledajte kakav je to odnos notornih lažova, besomučnih lažova, patoloških lažova prema svemu čega se dotaknu kao teme.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Vidite samo na osnovu ovih rezultata.

Poslednja rečenica. Ovo je jedno preduzeće samo. Pogledajte celu namensku. Onda nije mogla da sanja da izvozi ukupno cela industrija preko 140 miliona. Nije to bilo ne znam kada. To je bilo samo deset godina unazad. Mi smo prošle godine izvezli 800 miliona. Ove godine blizu milijardu.

Gospodine Rističeviću, kada neko to gleda sa strane i kaže – mogao bi bar tih 80 miliona, koje ste vi pomenuli, da ukradem tim Srbima, onda je meni potpuno jasno koga će prvo da nađe da mu bude na usluzi, te Đilase, te Marinike i ostale njihove Boškiće.