Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da vam predstavim dva veoma značajna predloga zakona, dakle, Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Zakon o elektronskoj upravi praktično kanališe jedan preobražaj državne uprave u servis građana započet usvajanjem i primenom Zakona o opštem upravnom postupku kao temelj postupanja javne uprave u Republici Srbiji. Cilj zakonskog teksta koji je pred vama danas jeste da se javne usluge u što većoj meri pružaju i koriste posredstvom interneta, primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, preko nacionalnog portala e-Uprave i drugih portala, kako bi se olakšala komunikacija građana sa administracijom.
Komplikovane upravne postupke moguće je dodatno pojednostaviti i ubrzati korišćenjem informacionih tehnologija. Uz kompletne, jasne i na internetu lako dostupne usluge, razvojem elektronskih servisa obezbediće se visok nivo sofisticiranosti usluga i time ostvariti efikasna elektronska uprava. Smanjenjem dužine trajanja postupaka i papirologije štedi se i vreme i ljudski resursi i stvara se mogućnost alokacije i efikasnije upotrebe ovih resursa. Povezivanje različitih sistema dovodi do bolje sistemske kontrole administracije i smanjenja grešaka pri rešavanju zahteva.
Povećanje zadovoljstva građana uslugama koje javna uprava pruža zahteva i unapređenje saradnje svih organa, institucija i ustanova. Trenutno većina institucija, u zavisnosti od volje i međusobnog dogovora, sama definiše pravila igre i ocenjuje koju dokumentaciju je potrebno predati, što dovodi do neujednačenosti u postupanju. Referenti zanemaruju mogućnosti korišćenja novih tehnologija tumačeći da postojeći propisi ne prepoznaju elektronsku razmenu podataka. Zbog toga je bilo neophodno definisati pravila koja će važiti u elektronskom okruženju kako bi službenicima dali precizno uređen način na koji će rešavati postupke. Na ovaj način bolja uprava će svakako bolje brinuti i o građanima.
Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Republike Srbije, modernizuje se način rada administracije i podiže kvalitet na nivo zemalja sa najbolje realizovanim servisima elektronske uprave, što svakako potvrđuje i prošlonedeljna nagrada za najbolji projekat u 2017. godini u ovoj oblasti. Ujedinjene nacije, OECD, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije već se duže vreme bave različitim aspektima elektronske uprave, njenim konceptima, prednostima, barijerama i izazovima. Predlog zakona koji je danas pred vama upravo daje odgovor na principe koje je predvidela i Evropska unija, kao što su orijentisanost ka korisniku, efektivnost i efikasnost, pojednostavljenje procedura i proporcionalnost, bezbednost i privatnost, transparentnost i dostupnost, otvorenost i ponovna upotreba podataka.
Sve navedeno možemo prikazati na jednom primeru kao što je rođenje deteta. Naravno, predivan događaj za roditelje koji zahteva upuštanje u više procedura, upis deteta u matičnu knjigu rođenih i knjigu državljana, prijavu prebivališta, prijavu u centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja radi ostvarivanja zdravstvene zaštite i ostvarivanje prava na određene naknade, na primer roditeljski dodatak. Ovim postupcima ispunjavaju se uslovi za ostvarivanje brojnih drugih prava, s obzirom da se rođenje deteta dešava u zdravstvenoj ustanovi i potrebno je povezati sva porodilišta u centralni sistem i pojednostaviti, integrisati sve postupke u jedan. Zbog toga je neophodno da država upravo upis u osnovne registre uspostavi sistematski. Način na koji će to biti urađeno omogući će drugim državnim organima i lokalnim samoupravama da ove procedure koriste i za druge usluge.
Nema razloga da se sistemi povezuju pojedinačno od slučaja do slučaja, od usluge do usluge. Potrebno je da jednom uspostavljen servis bude dostupan čitavoj administraciji, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Upravo na taj način tokom 2016. godine rešen je postupak prijave rođenja deteta preko nacionalnog portala e-uprava, sprovođenjem projekta „Bebo, dobrodošao na svet“ koji je ovih dana doneo još jednu mogućnost za roditelja a to je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Razmena podataka iz različitih baza, na primer jednog životnog događaja pokazuje koliko je jednostavno uspostaviti saradnju nekoliko institucija. Ukupan broj prijava koje su do sada poslate elektronskim putem iz bolnice, 91.876. hiljada što govori o velikom interesovanju roditelja koji šalju jasnu poruku da zahtevaju da država preuzme na sebe teret administracije, dozvoli ovom slučaju roditeljima da je ovo vrlo važan trenutak za njihovu porodicu, vreme usmere na prinovu.
Postojanje jedinstvenog šaltera kakav je nacionalni portal e-uprave, već je Srbiju podigla na lestvici dobre uprave koja koristi tehnologiju za uspostavljanje lagodnije i kao korisniku usmerene uprave, odnosno uprave koja razume i prati potrebe građana i privrede. Međutim, korišćenjem elektronske uprave u Srbiji nije zaživelo u dovoljnoj meri upravo zbog nejasnih pravila igre. Zbog toga je bila neophodno urediti pitanje infrastrukture neophodna je za nesmetan rad uprave, način na koji se organi povezuju kako vode evidenciju u elektronskom obliku, kako se predaju dokumenta i vrše dostave i sva druga pitanja koja su se do sada stihijski rešavala od slučaja do slučaja.
Neophodna je konstanto raditi na promeni svesti edukacije zaposlenih u administraciji u korišćenju elektronskih sistema i odredbi koje insistiraju na upravi u kojoj građanin više nije kurir, već klijent čije je zadovoljstvo najvažnije.
Upis deteta u predškolsku ustanovu, usluga je namenjena roditeljima koji više ne moraju da obilaze vrtiće i predaju papire već imaju mogućnost da elektronskim putem podnesu zahteve i na kraju upisa budu porukom obavešteni da li je dete upisano ili ne. Navedena situacija je dobar primer, kada više organa odlučuje o jednom pravu, odnosno pruža jednu uslugu, upis deteta u predškolsku ustanovu.
Utvrđivanje činjenice vrši se prilikom prijave tako što sistem proverava iz različitih evidencija sve ono što je relevantno za upis. To znači da roditelj više ne mora da donosi izvod iz matične knjige rođenih za sebe i svu decu, kao i uverenje o prebivalištu i druge neophodne potvrde. Ipak, ova usluga zaživela je tek u nekoliko gradova u Srbiji, upravo iz razloga na usklađenost i procedura od opštine do opštine i nedostatka infrastrukturnih resursa kao što je dovoljan broj računara, pristup internetu i sertifikate zaposlenih u upravi.
Način na koji će ovi resursi biti korišćeni definisan je upravo u Zakonu o elektronskoj upravi. Elektronska uprava ima za cilj da oslobodi građane brige oko procedura kod koga je i na koji način ostvariti svoja prava. Razmena podataka i provera činjenica neophodnih u postupcima ključna je za uspostavljanje javne uprave koja poštuje osnovna načela i odredbe novog Zakona u opštem upravnom postupku, koji proklamuje dalji razvoj elektronske komunikacije između uprave i građana.
Svesni značaja uspostavljanja brze i sigurne razmene podataka u činjenicama u kojima se vodi službena evidencija i potreba da se prekine sa praksom opterećivanja građana da iznova donose dokumenta kojima dokazuje činjenicu o kojima država već vodi evidencije, juna meseca 2017. godine, uspostavili smo im informacioni sistem eZUP na portalu e-uprava.
Koristeći postojeće kapacitete i arhitekturu portala e-uprava, povezano je sedam organa, dakle Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Nacionalna služba za zapošljavanje, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Ministarstvo finansija, Poreska uprava Republike Srbije, Republički fond PIO Republike Srbije i Republički geodetski zavod koji poseduje ključne podatke koji se odnose na lične statuse građana i na osnovu kojih je pre uvođenja ovih sistema samo u jednoj godini izdato preko sedam miliona uverenja, potvrda, izvoda sa organima koji te podatke koriste i kako bi neposredno odlučivali o pravima građana.
U ovom trenutku oko 200 organa među kojima su jedinice lokalne samouprave, centri za socijalni rad, obrazovne institucije, brojni državni organi izvršilo je preko 140 hiljada upita, što praktično znači da se nisu obraćali dopisima jedni drugima kako bi utvrdili činjenice već su jednim klikom došli do podataka.
Obim korišćenja informacionog sistema eZUP širi se svakim uključivanjem organa. Optimizacija procedura podrazumeva minimalne izmene pojedinih propisa. Neophodno je prilagoditi elektronske evidencije, odnosno baze podataka za razmenu podataka i povezivanje preko nacionalnog portala e-uprave i drugih portala kao što je nacionalni portal geoprostornih podataka o kojem takođe danas govorimo.
Mnogi su primeri primene informacionih tehnologija u cilju pružanja kvalitetnih usluga građanima i predstavnicima privrede, pa je tako januara meseca 2016. godine u Srbiji uveden elektronski sistem izdavanja dozvola za gradnju. U oblasti izdavanja dozvola Srbija je ušla u prvih deset zemalja sveta i to je ujedno najbolji rezultat i najveći napredak koji smo ostvarili ove godine. Od 2015. godine do danas sa građevinskim dozvolama Srbija je preskočila 176 zemalja i pomerila se sa začelja u sam vrh liste.
S obzirom na to da je uvedeni sistem u potpunosti drugačiji od sistema koji je postojao do tada, bilo je neophodno pružiti podršku kako obrađivačima tako i podnosiocima zahteva. U periodu od januara 2016. godine do decembra 2017. godine uz podršku NALED-a obučeno preko 4.500 korisnika sistema za elektronsko izdavanje dozvola i za gradnju.
Organizacijom pomenutih obuka i mentornih poseta postavljen je temelj održive i uspešne reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola. Rezultat uvođenja ovakvog sistema jeste da je do 1. januara 2018. godine podneto 131.593 zahteva od kojih je rešeno 124.603. Sombor, Šabac, Kruševac, Čačak, Kraljevo, Svilajnac, Bečej, Sopot, Temerin i Negotin najefikasnije su lokalne samouprave koje imaju preko 90% pozitivno rešenih prijava i gotovo 100% rešenih predmeta.
Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije predstavlja centralni elektronski sistem u kome se čuvaju i obrađuju svi medicinski, zdravstveni podaci pacijenata, podaci zdravstvenih radnika i saradnika, podaci zdravstvenih ustanova, zdravstvene intervencije, podaci elektronskih uputa i elektronskih recepata, podaci o zakazivanju za specijalističke preglede i dijagnostičke procedure i hirurške intervencije.
Ovim sistemom omogućeno je lakše i bolje planiranje u oblasti zdravstvene zaštite i stvaranja boljih zdravstvenih politika uvođenjem integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Primena sistema se povećava kvalitet usluga pacijenata, povećava se transparentnost informacija, povećava se blagovremeno izveštavanje pacijenata i šire javnosti, obezbeđuje se transparentan i objektivan stav prema pacijentima i poboljšava pristup zdravstvenim ustanovama, smanjenjem vremena čekanja na pregled.
Trenutno je u pilot fazi uvođenje elektronskog dnevnika koji je već pušten u nekoliko stotina škola širom Srbije i ovaj projekta je osnov za razvoje informacionog sistema obrazovanja koji bi trebalo da omogući praćenje učenika od upisa u predškolsko do završetka njegovog školovanja.
Takođe se trenutno razvija jedinstveni informacioni sistem za sve inspekcije e-inspektor čiji je osnovni cilj postizanje većeg nivoa efektivnosti i efikasnosti inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji. Sistem e-inspektor podržava funkcionalnost na sledećim nivoima.
Na nivou poslovnog subjekta, subjekata nadzora, primenom sistema samoproveravanja radi podizanja znanja i svesti o potrebi primene propisa na nivou inspektora, efikasnu primenu inspekcijskog iskustva, organizaciju posla i primenu upravljanja rizicima radi postizanja optimalnog nivoa efikasnosti i kvaliteta inspekcijskog nadzora.
Na nivou inspekcija optimalno upravljanje inspekcijskim resursima primenom planiranja na osnovu upravljanja rizicima i praćenje inspekcijskog nadzora u realnom vremenu. Na nivou inspekcijskog sistema efikasnu koordinaciju inspekcija primenom sinergijskih efekata inspekcijskog sistema putem profilisanja i ovlašćivanje inspektora za više zvanja i planiranja zajedničkih inspekcijskih nadzora, te obezbeđenje kontinuiranih treninga razvoja kapaciteta inspektora.
Na nivou države primenu povratne sprege u smislu unapređenja propisa i smanjenja administrativnih barijera u vezi sa delovanjem inspekcija sa korišćenjem baze znanja o inspekcijskom nadzoru. Na nivou građana povećanje transparentnosti primene inspekcijskog nadzora.
Što se tiče Zakona o nacionalnoj infrastrukturi i geoprostornih podataka, predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora od lokalnog preko nacionalnog do globalnog nivoa na sveobuhvatan način. Nacionalna infrastruktura predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju.
Osnovni ciljevi koji se ispunjavaju donošenjem ovog zakona su kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte. Obezbeđivanje razmene kvalitetnih, standardizovanih skupova, prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora.
Efikasnu i isplativu razmenu informacija između javnog i privatnog sektora, korišćenjem zajedničkih prostornih podataka kroz servise koji garantuju dostupnost, kvalitet i ažurnost. Takođe, kreiranjem okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodna saradnja zasnovana na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.
Cilj uspostavljanja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija između javnih institucija i veće mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama, čime se obezbeđuje dostupnost, kvalitet i efikasnije korišćenje i razmenu prostornih podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Uspešno uspostavljena nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka je bitan oslonac za razvoj e-uprave i predstavlja okvir unutar koga se razvoja politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi, sprečava umnožavanje poslova.
Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, takođe, upotpunjava međunarodnu mrežu servisa, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.
U procesu pristupanja Republike Srbije EU u okviru Poglavlja 27, koje se odnosi na životnu sredinu, Republika Srbija se obavezala na implementaciju „Inspire“ direktive i Zakonom o nacionalnoj strukturi geoprostornih podataka u potpunosti se prenosi ova direktiva u nacionalno zakonodavstvo.
Zakonom se, dakle, stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata koji zajedno sa zakonom čine pravni okvir za potpunu implementaciju „Inspire“ direktive u nacionalno zakonodavstvo koje se mora izvršiti u propisanom roku kao uslov za pristupanje Srbije EU.
Donošenje zakona je neophodno zato što je nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period do 2018. godine predviđeno donošenje ovog zakona u prvoj polovini prethodne godine.
Donošenje ovog zakona doprineće poboljšanju i pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke u uslovima poslovanja, dakle na Duing biznis listi, kao što je i predviđeno programom za unapređenje pozicija Republike Srbije na rang listi Svetske banke, a u uslovima poslovanja za period od 2017 – 2018. godina.
Naime, primena ovog zakona je jedna u nizu mera kojima će se do kraja 2018. godine, kako se procenjuje, značajno smanjiti vreme trajanja postupka uknjižbe imovine sa 21 na pet dana, uz smanjenje troškova sa 2,8% na 2,5% vrednosti imovine i borja neophodnih procedura sa šest na tri. Investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj.
Infrastruktura geoprostornih podataka se uspostavlja poštovanjem sledećih principa. Podatke treba prikupiti jednom i održavati na nivou gde se to može raditi najefikasnije. Treba omogućiti kombinovanje kontinuiranih prostornih podataka iz različitih izvora, podeliti iz između korisnika i aplikacija, omogućiti da informacije prikupljene na jednom nivou budu podeljene na različitim nivoima. Prostorni podaci potrebni za efikasno upravljanje ne bi smeli biti dostupni samo ukoliko je ograničeno njihovo masovno korišćenje. Potrebno je omogućiti lako pronalaženje dostupnih prostornih podataka, procenu da li su pogodni za upotrebu i ostvarenje cilja i uslove za njihovo dobijanje i korišćenje.
Geografski podaci treba da budu jednostavni za razumevanje i interpretiranje, pošto će biti dokumentovani na odgovarajući način, te se mogu predstaviti u određenom kontekstu koji će biti prilagođen da odgovara korisnicima.
Primena ovog zakona će svakako direktno uticati na državne institucije, organizacije kao subjekte koji su zaduženi za prikupljanje, izradu, održavanje, korišćenje i isporuku standardizovanih podataka i servisira i posredno na privredu i građane Republike Srbije kao korisnike.
Zakonska rešenja ojačanje i unaprediće vezu između privatnog i javnog sektora putem međusobne saradnje i razmene geoprostornih podataka.
Takođe, zakonska rešenja će poboljšati upravljanje prirodnim i zemljišnim resursima, koja će ići u prilog strategijama koje su od uticaja na društvo u celini.
Primena ovog zakona će se obezbediti efikasno korišćenje i obezbeđivanje geoprostornih podataka, što značajno doprinosi ne samo državi, već i građanima i privredi.
Primena ovog zakona će obezbediti finansijske uštede tako što će eliminisati dupliranje podataka i poslova u državnoj upravi, obezbeđujući pri tom ažurnost geoprostornih podataka.
Takođe, svi podaci na nacionalnom nivou će biti standardizovani, harmonizovani, što će pospešivati njihovo korišćenje. Standardizovani veb-servisi su najmoderniji i najefikasniji način razmene i korišćenje geoprostornih podataka. Analiza stanja geo sektora je pokazala da su neke on najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost. Primenom ovog zakona će se otkloniti i ovi nedostaci.
Ono što je svakako takođe značajno to je da će zakon omogućiti razvoj i privredne aktivnosti na više načina, jer će moderan način distribucije standardizovanih, ažurnih i kvalitetnih prostornih podataka omogućiti njihovo korišćenje u različitim okruženjima, što će doprineti razvoju tržišta informacionih tehnologija.
Primenom ovog zakona povećaće se primena prostornih podataka i razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću. Takođe, primenom ovom zakona investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj, kao i pratećih informacija od važnosti za donošenje odluke.
Na kraju, ja bih zaista istakao da i pored možda jezika, koji ponekada jeste, ne bih rekao birokratizovan, ali svakako u velikoj meri i tehnički i ponekad izaziva i otpor u čitanju, ipak smatram da su ova dva zakona od velikog značaja, jer uvode red u sistem i funkcionisanje svih nadležnih državnih organa i smatram da ćemo svakako i u raspravi čuti nadam se i veoma konstruktivne predloge koje ćete imati priliku da iskažete, a nadam se da ćemo u danu za glasanje imati tu čast da Narodna skupština izglasa i Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Zahvaljujem.