Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri, pred nama se nalazi jedan od, mogu reći, najvažnijih zakona na koji smo dugi niz meseci čekali, ali nikada nije kasno ukoliko se uloži napor da se jedan ovako značajan zakon upodobi i interesima građana, koji jesu nosioci suvereniteta naše zemlje i u skladu sa Ustavom RS, ali ukoliko se uskladi takođe isto i sa tim najvišim pravnim aktom, kako statut, tako naravno i ovaj zakon koji korespondira sa njim.
Autonomija i to suštinska da, ali ne država u državi. To je nešto što je maksima i poslaničke grupe SPS-JS, ali siguran sam i svih onih dobronamernih koji poštuju najviši pravni akt države u kojoj žive i države u kojoj se bave politikom.
Naravno, bilo je dosta kontroverzi, bilo je upodobljavanja teksta zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i to će naići na kritiku nekih, ali smatram da je to mnogo bolje i mnogo ozbiljnije nego da smo ušli na jedan bespovratni put, da smo prihvatili onako nekritički i bez ikakve argumentacije ono što je bilo inicijalno predlagano.
Naše intencija jeste bila da našim amandmanima u Skupštini AP Vojvodine, koji su postali sastavni deo statuta, glasanjem svih onih koji su glasali za taj statut u parlamentu AP Vojvodine, da praktično i taj statut upodobimo sa Ustavom RS i iz tog razloga izražavamo i zadovoljstvo.
Što se tiče ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, nema razloga za ekstremna gledišta, nema razloga za bilo kakav strah koji neki emituju ka građanima da će doći do nekog novog separatizma, da će doći do nekog otcepljenja, odvajanja itd, ali takođe, sa ovakvim stvarima, sa državnim ustrojstvom, sa teritorijom države koja je nedeljiva prosto se ne može trgovati.
Naravno, i mi smo protiv politikantstva, zato se i ozbiljno bavimo ovim pitanjem. Zato smo možda čekali do danas i do sutra, i ove nedelje, da ono što je propisano Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava koji smo svi zajedno doneli, dakle, da se ovaj zakon i ovaj statut, odnosno zakon usvoji, a statut potvrdi u ovom najvišem predstavničkom domu.
Definisano je da se do 31. 12. prethodne godine ovaj posao dovrši, ali takođe je definisano da se, na primer, i zakon o Narodnoj skupštini RS donese u istom terminu, a to još uvek nismo učinili, a nadam se da ćemo i to vrlo brzo završiti.
Naravno da je koncept evolucije postoji u svetu, kao što postoji i dijalektika. Normalno je da težimo reformama. Normalno je da u tim reformama idemo evolutivno i normalno je da, ako imamo neke nadležnosti koje smo preneli još od 2002. godine onim tzv. „omnibus“ zakonom, koji je ne odudara mnogo od onih nadležnosti koje ovim zakonom predviđamo da prenesemo AP Vojvodini, to možemo nazvati, da kažem, inicijalnom kapislom ka toj evoluciji, ka decentralizaciji, demetropolizaciji i regionalizaciji Srbije.
Naše društvo za sve ove procese mora da bude zrelo, da sazreva i vidi se da vremenom ono sazreva, i oni koji baštine evropske vrednosti, oni koji se plaše potpisivanja nekih regionalnih sporazuma ili saradnje regija koja je opšteprisutna u svetu, imate u Nemačkoj slučaj da sve savezne države imaju svoje predstavništvo u Berlinu i da mogu da sarađuju, da ostvaruju tu, da kažem, komunikaciju, zašto je onda sporno da neko ima pravo da isto to ostvaruje sa pozicije AP?
Ovo jeste jedno svojevrsno usklađivanje sa ustavnim rešenjima, jeste dosledno sprovođenje decentralizacije i priprema za neke dalje procese koji ne znače ni separatizam, ni secesiju, nego upravo ostvarivanje onoga što će nas dovesti do toga da građani Srbije budu praktično oni koji se pitaju i za uslove svoga života i za sve ono što se njih tiče i što ih tišti.
Mislim da ne stoji stav da ovde postoji bilo kakva opasnost, upravo iz razloga što su mnogi insistirali i na upodobljavanju ova dva akta sa Ustavom RS i važno je da svi oni koji imaju kritiku na taj račun imaće priliku i ovde danas da to iznesu i da ukažu zašto zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine nije upodobljen sa ustavnim okvirom, odnosno najvišim pravnim aktom naše države.
Samo ću navesti neke od članova Ustava koji korespondiraju sa članovima Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP. Član 12. Ustava kaže – državna vlast je ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju. Takođe, član 176. definiše to pravo na autonomiju i ta dva člana praktično korespondiraju sa članom 2. ovoga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP.
Takođe, član 181. Ustava RS definiše da AP sarađuju, takođe i lokalne samouprave, ali ovde se, naravno, radi o AP, sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država u okviru spoljne politike RS, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka RS, korespondira sa članom 3. Dakle, ne vidim neusklađenost.
Na ono pitanje što je ovde moj uvaženi kolega Jovanović postavio, ukoliko se to ticalo priče o gradu Novom Sadu, moram da kažem da je totalno relevantno da li je neko u pravu ili ne. Mislim da član 4. predloga ovog zakona o utvrđivanju nadležnosti, stav 5, sasvim jasno daje odgovor na to pitanje ko je bio u pravu.
Mislim da ima mnogo suštinskih stvari koje su mnogo važnije od ovoga kako je definisan Novi Sad. On jeste definisan kao glavni administrativni centar i to je jedino što je za nas evidentno, prihvatljivo i moguće, i to na osnovu onog amandmana koji je praktično postao i sastavni deo predloga statuta AP.
Takođe, ono što je veoma važno, za one koji su skeptici po ovom pitanju, mogu da pročitaju član 9. ovog predloga zakona i da vide da postoji jedan kontrolni mehanizam ukoliko se desi da neko krene nekom stranputicom u sprovođenju zakona ili krene da narušava, ne daj bože, integritet, suverenitet ili nešto drugo što je definisano Ustavom.
„Vlada može, u skladu sa Ustavom i zakonom, pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke AP Vojvodine pre njenog stupanja na snagu. U tom slučaju, Ustavni sud može do donošenja svoje odluke odložiti stupanje na snagu osporene odluke AP Vojvodine, u skladu sa Ustavom i zakonom. Vlada, odnosno drugi ovlašćeni predlagač, može pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta AP Vojvodina, u skladu sa Ustavom i zakonom, izvršenje pojedinačnog akta ili radnje organa AP Vojvodina koja je preduzeta na osnovu opšteg akta organa AP Vojvodine, čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, može biti obustavljena u skladu sa Ustavom i zakonom. Nema razloga za bilo kakvu histeriju, strah itd.
Što se tiče člana 183. i onih 15 navedenih sfera društvenog bitisanja, člana 183. Ustava RS, tih 15 sfera društvenog bitisanja su definisane u Ustavu RS.
U zakonu o utvrđivanju nadležnosti se one samo do detalja razrađuju, ali se pored svake stavke govori da će AP Vojvodina, preko svojih organa u oblasti prostornog planiranja regionalnog razvoja, u skladu sa zakonom, a znamo da i po Predlogu statuta Skupština AP Vojvodina ne donosi zakone, nego donosi skupštinske odluke.
Dakle, u skladu sa zakonom, koje ćemo donositi, naravno, mi ovde u ovom domu, tako da ni u tom pogledu nema razloga za bilo kakva strahovanja.
Što se tiče novih tačaka poput zapošljavanja, zdravstvenog osiguranja, jasno je da se ovde radi o organizacionim jedinicama, bilo Nacionalne službe za zapošljavanje po pitanju zapošljavanja ili Fonda za PIO, kada govorimo o PIO-u.
Mislim da je veoma važno da se ova tema, bez obzira koliko je ona dugo bila predmet pažnje javnosti, koliko god je bila predmet nekih demagoških pokušaja da se na ovoj temi sada neki, koji su se zalagali za regionalizaciju Srbije u šest regiona još 2001. godine, pa se zatim zalagali da Vojvodina ima zakonodavnu, pa i sudsku vlast, sada praktično na njoj „seire“ i da govore o tome da je ovo separatizam i da će doći do nekih turbulentnih potresa u državi Srbiji. Naravno da neće, ali ćemo donošenjem ovog zakona i potvrđivanjem statuta, ukoliko do toga dođe, pokazati stepen zrelosti i spremnosti koliko smo spremni da idemo napred.
Kada je neko ovde govorio o tome da prvi potpredsednik Vlade i predsednik SPS-a govori nešto i verbalizuje ovu temu na način koji je jezik 90-ih, to prosto nije tačno. Kada je rekao da je neko doživeo poraz, etiketirajući autonomaše. Autonomaš je pežorativan pojam za one koji su možda bili skloni nekim, da kažem, secesijama itd, u ranijem periodu, ali ne mogu da kažem da je bilo ko autonomaš ko sedi u vladajućoj koaliciji. Ne može to biti ni gospodin Čanak, siguran sam, jer upravo su svi ti ljudi radili zajedno na upodobljavanju ovog teksta predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i statuta AP Vojvodina.
Ono što je takođe važno, mi iz Socijalističke partije Srbije iz Jedinstvene Srbije, kao što sam i rekao, nećemo nikada dozvoliti i valjda sada i građanima Srbije jasno da nismo dozvolili, kada su naši amandmani usvojeni, da postoji trunka sumnje da je prekršen Ustav Republike Srbije po bilo kom pitanju, a naročito po pitanju ovog kalibra, koje je veoma važno i od državnog interesa. I ono na čemu ćemo uvek insistirati, na čemu jesmo insistirali kao državotvorna partija, jeste upravo to da ne može u Srbiji da postoji država u državi. Ali, ne možemo se protiviti uvažavanju specifičnosti, ne možemo se protiviti tome da ustavno pravo na autonomiju građana neko treba sada da spreči, to prosto nije bila naša politika ni ranijih godina.
Naravno, sazrevanjem društva i podizanjem nivoa političke svesti, ne kod nas političara nego i kod građana Srbije, sazreva i mogućnost da tim evolutivnim promenama dođemo do te demotropolizacije, decentralizacije i regionalizacije, ali koja neće odisati nekim secesionističkim zahtevima, nego upravo zahtevima da oni naši građani, kao nosioci suvereniteta na teritorijama u kojima žive, urede svoj život na način koji će biti pre svega u funkciji racionalizacije i troškova, ako hoćemo i o tome da pričamo, ali u funkciji države, države u kojoj žive, dakle države Srbije.
Ustav sasvim jasno definiše šta je teritorija Srbije, da je ona nedeljiva i takođe, oni koji su umnogome doprineli da se i Crna Gora otcepi, mislim da nemaju ni moralno pravo da sada praktično postavljaju neka poređenja sa ovim aktom. Naravno, ne mislim na određenu poslaničku grupu, koja je imala svog predstavnika danas ovde, bilo je nekih koji su se zaklinjali u mnogo toga, pa su na kraju doveli do dezintegracije, radi se o jednom periodu nakon 5. oktobra 2000. godine.
Dakle, što se tiče Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije, bilo bi zaista iluzorno da, nakon više meseci rada na predlogu ovog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, sada mi izlazimo sa nekim rezervama na sam tekst ovog zakona, jer i mi smo učestvovali u njegovoj izradi, u njegovom popravljanju, kao i svi naših koalicioni partneri. Ono što je nekima sada postalo interesantno, a tiče se Novog Sada, kao glavnog administrativnog centra, dakle za nas je jedino i moguće i prihvatljivo ono što piše u članu 4. ovog zakona i što piše u članu 10. predloženog statuta. To je nešto što je neminovnost, nešto što je sasvim jasno.
Mislim da ta tema, koliko god ona bila interesantna i percipirana sa različitih strana na različite načine, nije suštinska tema ovog zakona. Suštinska tema ovog zakona i samog Predloga statuta jeste boljitak i za građane Srbije, samim tim za građane Vojvodine, što su oni preko svojih predstavnika potvrdili praktično i u Skupštini AP Vojvodine.
Nama je najvažnije da je naših šest amandmana, poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu SPS-a, PUPS-a i Vršačke regije, da je tih šest amandmana inkorporirano u sam tekst statuta i da su time praktično otklonjene sve sumnje i mogućnosti da se na neki način može prekršiti Ustav.
Legitimno je pravo da i opozicione stranke ukažu na neke stvari na koje mi možda nismo obratili pažnju, ali postoji instance u ovoj državi, koje mogu da utvrdi da li je Ustav prekršen ili ne, a za politikantstvo i za političko delovanje legitimno je da se koriste jake reči, a da u suštini ne znače ništa, jer nemaju uporište u tekstovima ova dva akta.
Na kraju vam se zahvaljujem i želim da kažem da će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.