Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda izaziva veliko interesovanje već duži niz dana i meseci, a bogami, i godina u Srbiji. Ono što je veoma važno to je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne politizujemo više nego što je to potrebno i da ga kao ozbiljna država razumemo na način koji pre svega udovoljava i odslikava očuvanje državnog i nacionalnog interesa naše zemlje.
Ono što je, takođe, činjenica, to je da je na ovom dokumentu rađeno pune tri godine, ako se ne varam, u vreme dok je politička Srbija i Srbija generalno prolazila kroz jedan turbulentan period, ali i u vreme kada SPS nije učestvovala u radu na ovom dokumentu.
Isključivo su učestvovali eksperti iz resornih ministarstva koji su nadležni da se bave ovom tematikom i ono što je usledilo pri parafiranju ovog sporazuma mislim da smo svi znali za najave i tada šta će se desiti po pitanju želje i ambicije albanskih političkih predstavnika o samom proglašenju, koje je naravno protivpravno i nelegalno, tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije.
Ova tema je čak korištena i u svrhu predizborne kampanje, kao i pri parafiranju i pri potpisivanju. Ono što mi možemo da vidimo, a podsećam nismo kao stranka učestvovali u radu na ovom dokumentu, kao manjkavost, koju praktično niko nije pominjao niti je kvalifikovano o tome pokušao da govori, jeste na primer član 53. stav 5. tačka B) koja kaže da će nakon stupanja na snagu ovog sporazuma društva kćeri privrednih društava Zajednice imati pravo sticanja i uživanja svojinskih prava na nepokretnostima kao i srpska privredna društva, a u pogledu javnih dobara od opšteg interesa, ista prava koja uživaju srpska privredna društva, kada su ova prava potrebna za obavljanje privrednih delatnosti radi kojih su osnovana.
Time je, praktično, izigrana i zakonska zabrana, koju imamo u domaćem zakonodavstvu, iz člana 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine, da vlasnici poljoprivrednog zemljišta ne mogu biti strana fizička i pravna lica iz prostog razloga i zbog ustavne odredbe po kojoj je pravna snaga međunarodnih ugovora veća od pravne snage nacionalnih zakona.
Na ovo ukazujem što javni resursi naše zemlje, poljoprivredno zemljište i svi resursi koje država Srbija poseduje, praktično, na neki način, daje mogućnost da oni pređu u vlasništvo i stranih i fizičkih i pravnih lica.
Što se tiče člana 135, koji je izuzetno važan u ovom sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, on određuje prostor na kome će sam sporazum biti primenjivan i kaže da se ovaj sporazum primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, sa druge strane, i ono što je važnije da se ne primenjuje na Kosovo koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje status Kosova i Metohije niti određivanje, kako se kaže iz Sporazuma, njegovog konačnog položaja prema istoj rezoluciji, dakle, ukoliko je ovaj sporazum u korelaciji poziva se na Rezoluciju 1244 koja jeste jedini međunarodnopravni okvir koji definiše status Kosova i Metohije, jedini validan međunarodnopravni okvir koji je donet u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i nismo primetili da je neka nova rezolucija tim povodom donesena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mislim da ovaj član 135. moramo i kao država razumeti na način da se ovim članom praktično verifikuje očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije sa Kosovom i Metohijom kao integralnim delom države Srbije. Ono što je, takođe, važno kao činjenica to je da moramo da postavimo pitanje – da li je tačno da više od 70% građana Srbije ima afirmativan pristup evropskim integracijama?
Dakle, to nije pitanje vladajuće većine ili manjine koja je u opoziciji, već je, pre svega, pitanje odnosa građana prema ovoj temi.
Takođe, pitanje je, šta je alternativa, uz sve manjkavosti koje mogu nastupiti, ukoliko mudro ne pristupimo daljem procesu evropskih integracija u želji da zaštitimo svoje komparativne prednosti, ne samo u političkom smislu, nego, pre svega, u ekonomskom smislu. To je nešto na čemu ova vlada Republike Srbije mora raditi još predanije. Socijalistička partija Srbije se inače kod predlaganja ovog zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zalagala da se u sam tekst uvrsti jedan stav, koji je kasnije ugrađen u Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike na Kosovu i Metohiji, gde se kaže da se odredbe i duh Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, razume i prihvata uz njegovu usaglašenost sa državnom politikom u odnosu na Kosovo i Metohiju, imajući u vidu da Rezolucija 1244 garantuje suverenitet i teritorijalni integritet tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čiji je državni kontinuitet nesporno preuzela Republika Srbija.
Narodna skupština Republike Srbije u tom slučaju bi konstatovala da je pitanje statusa Kosova i Metohije pomenuto u članu 135. navedenog sporazuma, koji se izričito poziva na Rezoluciju 1244. Takođe, ono što na neki način jeste činjenično otežavajuća okolnost, to je činjenica da je određeni broj zemalja članica EU posegnuo za aktom priznanja samoproklamovane nezavisnosti Kosova i Metohije. Podsećam da to nisu učinile sve zemlje članice Evropske unije. Ukoliko ovaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju shvatamo i razumemo na način koji definiše da je Kosovo i Metohija sastavni, integralni deo države Srbije i ukoliko imamo u vidu da u političkoj praksi nikad sve članice Evropske unije neće posegnuti sa aktom priznanja samoproklamovane nezavisnosti, u tom slučaju mi možemo na ovaj problem da gledamo sa određenom dozom optimizma u kontinuiranoj borbi za očuvanje integriteta i suvereniteta. Šta je bila alternativa za jednu ovakvu situaciju? To je da, praktično, pokušamo da se ili izolujemo ili da ne budemo akteri u ovoj teškoj utakmici koja nas čeka i da insistirajući na nečemu, što je fakat činjenično i međunarodnopravno utemeljeno, izgubimo dragoceno vreme u daljim evropskim integracijama i onemogućimo da Srbija i njeni građani dobiju preko potrebnu ne samo političku već i ekonomsku, odnosno socijalno-ekonomsku stabilnost, da krenemo sa realizacijom razvojnih projekata, da pokušamo da usvojimo komunitarne tekovine Evropske unije, što je inače započeto još pre 2000. godine, ukoliko ste na tu činjenicu zaboravili.
Dakle, upodobljavanje našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, sa pozitivnom praksom iz Evropske unije, ne može biti nešto što nije dobrodošlo za državu Srbiju i njene građane. U svakom slučaju, činjenica je da nam predstoji jedna predana diplomatska borba o ovom političkom pitanju, ali moram da vas podsetim da jedina država sa međunarodno-pravnim subjektivitetom u sistemu Ujedinjenih nacija jeste upravo država Srbija. Do onog momenta dok se ta činjenica ne promeni, a daće Bog da se neće promeniti, ne postoji ni promil šanse da se desi da se sutra neko poziva na ono što je ovde zapisano u Sporazumu, da u regionu sa zemljama koje su, takođe, na putu evropskih integracija, moramo i obavezujemo se, da sarađujemo. Jer, u slučaju kada sve države članice Evropske unije neće priznati samoproklamovanu nezavisnost, u situaciji kada ovim praktično dobijamo jedno dragoceno vreme, a paralelno sa tim idemo u proces evropskih integracija, i u situaciji kada ne postoji niti međunarodno-pravni okvir niti politička volja svih relevantnih faktora, a to su, pre svega, članice Saveta bezbednosti, da preokrenu situaciju u jednom ili drugom pravcu, mi imamo šansu da, insistirajući na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, paralelno vodimo borbu i proces evropskih integracija koji treba da donese boljitak građanima Srbije.
Sve su to činjenice koje, naravno, ne možemo gledati crno-belo, oko kojih je potreban konsenzus, o kome je govorio i kolega Jovanović, oko koga je potrebno da barem postoji svest ili konsenzualna svest o potrebi šta građani Srbije žele, ukoliko moramo politički da se delimo i nadgornjavamo oko tema koje jesu bile tema za predizbornu kampanju, ali ta tema je dobila svoje ishodište, dakle, u biračkim kutijama 11. maja.
Zato je važno da uzmemo sve ove elemente u obzir i da shodno tome pristupimo ovom veoma važnom pitanju.
Što se SPS tiče, uz manjkavosti koje ovaj sporazum u sebi inkorporira, ne zahvaljujući našem radu na ovom sporazumu, podsećam, već na radu prethodnih vlada, moram reći da će SPS na ovaj sporazum i na njegovu ratifikaciju, ukoliko do nje dođe, gledati i razumeti taj sporazum kao u svetlu ovog člana 135. koji izričito govori o Rezoluciji 1244 kao jedinom međunarodnom-pravnom okviru koji reguliše status Kosova i Metohije i u tom smislu političko pitanje i sve implikacije koje izaziva ovaj sporazum se mogu ostaviti po strani ukoliko se stane iza ovakvog razumevanja samog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ono što je ekonomski aspekt, ono što se tiče carinske teritorije, ono što se tiče svih pitanja od životne važnosti za državu Srbiju, koje se tiče svih evropskih standarda koje treba, ne samo da usvojimo, nego, i da primenimo u našem zakonodavstvu, ali i u svim sferama društvenog bitisanja, mislim da ne može biti sporno za, siguran sam, svih 250 poslanika koji sede ovde u sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Zato se nadam da ono što je i naša intencija bila, a to je da se ovaj sporazum razume na način koji odslikava očuvanje u političkom smislu integriteta i suvereniteta naše zemlje, i to je bilo postavljeno kao uslov kada se predlagao ovaj zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da će tako i biti na kraju i da će Vlada Srbije u tom smislu funkcionisati, delovati, kada ovaj sporazum bude ratifikovan.
Poslanička grupa SPS-JS će glasati za ratifikaciju ovog sporazuma, za Zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u najboljoj nameri da, ispunjavajući svoje predizborno obećanje, dakle, da se borimo da omogućimo jedno društvo socijalne pravde, da se borimo za socijalno-ekonomsku stabilnost, da se borimo za realizaciju vitalnih razvojnih projekata, kao što je Koridor 10, kao što je izgradnja novih hidrocentrala, kao što je ''Železnica Srbije'', ispunjavajući svoja predizborna obećanja da ćemo dovesti do boljitka koji će se vrlo brzo osetiti kao benefit za svakog našeg građanina, da ćemo postići podizanje nivoa zaposlenosti u Srbiji.
U toj nameri i vođeni tom intencijom, ispunjavajući svoje predizborno obećanje, poslanici poslaničke grupe SPS-JS će glasati za ratifikaciju ovog zakona. Zahvaljujem.