Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista vrlo kratko želim da ukažem na neke elemente ova četiri zakona, koje je i uvaženi narodni poslanik, dr Vojislav Šešelj, elaborirao malo ranije.
Dakle, ovde se radi o nizu značajnih novina i unapređenja koje se uvode u oblast ravnopravnog statusa zaposlenih u javnim službama. Radi se o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Kao što znamo, strategijom reforme javne uprave prosto težimo da dođemo do jednog sistema radnih odnosa koji će biti održiv.
Ne bih se složio da platni razredi mogu da postoje samo u zemlji nedođiji i Republici Srbiji, jer to onda stavlja u egal odnos zemlju nedođiju i Republiku Srbiju. Ovim zakonima se praktično utvrđuju platni razredi i koeficijenti u javnom sektoru, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, i primera, kao što i piše u predloženim zakonskim rešenjima, se odlaže do 2012. godine, jer se vezuje za naredni budžetski ciklus kako bi se naravno pripremili i budžeti Republike i jedinice lokalnih samouprava i kako bi se naravno svi poslodavci u javnom sektoru pripremili za te promene.
Takođe, nakon ovih zakona, jer ovo je samo jedan deo zakona koji se tiče reforme sistema plata, potrebno je pripremiti podzakonske akte nakon usvajanja ovih zakona, ukoliko do usvajanja u ovom visokom domu dođe, kako bi primena zakona bila sprovodljiva i kako bi se uradila analiza finansijskih efekata u postupku utvrđivanja nove jedinstvene osnovice.
Dakle, ono što je možda populistički pozitivno, ali mislim da nije realno i nije korektno, mi ne možemo preko noći obećavati tu reformu. Ta reforma se sprovodi već duži vremenski period i mislim da će platni razredi, platne grupe biti samo jedan od epiloga ove reforme sistema plata. Zahvaljujem.
(Vojislav Šešelj: Replika.)

Zahvaljujem predsedavajući.
Pre svega, želim da se zahvalim i na ovom amandmanu i na svim amandmanima koji su podneti na Zakon o državnim službenicima. Naravno da naša intencija nije bila da se na bilo koji način ismejavamo amandmanima koji su podneti, niti na formu tih amandmana. Pokušali smo da sve ono što je konstruktivno zaista uvažimo.
Nažalost, nije bio veliki broj amandmana te vrste ili te prirode. Usvojeno je dva amandmana na ovaj zakon, četiri na prethodni. Mislim da su i ti amandmani doprineli da sam sadržaj zakona bude bolji.
Što se tiče pisanja zakona, rekao bih da je napisan sasvim jasno i pravnički i suštinski. Ne bih, niti imam nameru, niti mogu po Poslovniku o radu da ulazim u političku ravan kritika koje su dolazile, legitimnih kritika naravno, od strane opozicije, niti sam smatrao da ima potrebe da na tako nešto odgovaram.
Usvajanjem ovog zakona sprovođenje reforme javne uprave će dobiti još više na intenzitetu i to je najvažnije za građanke i građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, meni je naravno želja da, pre svega zbog javnosti ukažem na neke stvari koje se ovde postavljaju bez ikakvog razloga i zamolio bih i narodne poslanike iz redova opozicije koji imaju legitimno pravo da kritikuju, da se bave populizmom, da ipak prisustvuju i da ne govore neistine što se tiče odgovora na pitanja koja su postavili prvog dana.
Skupštinska atmosfera i odgovornost rada u Skupštini zahteva da ukoliko u tome učestvujete, učestvujete punim kapacitetom, a ne 10, 15 ili 20 minuta i nakon toga odete i ne čujete šta je resorni ministar u ovom slučaju, moja malenkost, odgovorio. Ali, dobro to nije toliko važno.
Prva i osnovna stvar zbog ovih ljudi koji sede ovde pored mene, ja želim samo da vas uputim u činjenice. Resorno ministarstvo ima sedam pomoćnika ili pomoćnica ministra, niti jedan od njih nisu članovi bilo koje stranke, bilo SNS, SPS, Pokreta Dveri, DS ili neke pete, šeste ili sedme. To je tzv. institucionalna memorija ljudi koji godinama u svim ministarstvima rade predano upravo da bi se reforma pa i reforma javne uprave sprovela u delo.
Što se tiče imenovanih lica, odnosno posebnih u kabinetu, pa naravno da svaki ministar ima pravo da izabere te ljude, ja ne vidim šta je u tome sporno. Što se tiče stručnog usavršavanja, ja bih voleo da je kojim slučajem gospodin Obradović ostao u toj biblioteci, i on bi imao priliku da se stručno usavršava, kao deo te javne uprave, a mislim da je takođe važno da ukažete na to da li vi poštujete vašeg poslanika, imajući u vidu da, nažalost koji nije prisutan, isključen je zbog …

Izvinjavam se, još samo sekundu.

Zahvaljujem.
Zaista ću samo kratko. I u raspravi u načelu smo izneli jasno šta je intencija ovog zakona, šta u zakonu stoji. Želim samo da ukažem na to da se ovde ne radi o nekoj agenciji. Radi se o organu državne uprave. Radi se o tome da se direktor bira na konkursu. Ukoliko to nekome smeta i ukoliko to nije upravo način da se ne sprovode, ne daj bože, neke tendencije o kojima određeni pojedini poslanici govore, prosto, ne shvatam kako onda da promovišemo jedan zakon koji upravo služi da se uvede red u sistem i da se obavi to stručno usavršavanje.
Što se tiče programskog saveta, činjenica je da se radi o organu državne uprave, naravno da će direktor biti taj koji je vlastan da konsultujući i ostale resore po strukturi članova programskog saveta, praktično, opredeli one koji će se time baviti, kojima je praktično posao kojim se bave usko vezan za stručno usavršavanje. Dakle, nema ni partokratije, nema ni potrebe za tim. A, usavršavati naše ljude koji rade u državnoj upravi, mislim da je nešto što je sasvim poželjno, potrebno, plodotvorno i kompatibilno reformi javne uprave na koju smo se obavezali kao Vlada Republike Srbije.

Hvala.
Zahvaljujem se gospodine Ćiriću.
S obzirom da Savet za stručno usavršavanje u jedinicama lokalnih samouprava ima četiri člana iz stalne konferencije gradova i opština i četiri člana iz resornog ministarstva. Po toj logici, naravno, da je i moguće i poželjno, ukoliko se taj Savet tako opredeli da delegira jednog od članova koji će ući u ovaj Programski savet, tako da, nisu zanemareni, čak šta više učestvuju u tome već duži niz godina. Ovo će biti samo jedan model u kome će moći da pokažu i svoju reprezentativnost i svoje prisustvo ulaskom u Programski savet.

Ja bih, pre svega, da pojasnim, što se tiče člana 12. – rok od šest meseci je dat, ali morate da imate informaciju da radna grupa koja radi na podzakonskim aktima vezanim za ovaj zakon radi od početka avgusta. Taj rok od šest meseci je dat prosto da se svi elementi zadovolje. Ne ulazim u to što neki poslanici imaju pravo, to je legitimno, da po modelu da se svaki član briše, obesmisle uopšte potrebu donošenja ovog zakona, i to je sasvim u redu. Prosto, zbog javnosti želim da ukažem na to da radna grupa ovog Ministarstva od početka avgusta radi na tome i da će to biti završeno možda i pre roka koji je dat u prelaznim i završnim odredbama.
Znam da nemam pravo, ali prosto želim da oko ove političke priče o tome da li je plural ili singular u vezi sa brojem pokrajina, što se tiče pokrajine, jedinice lokalne samouprave, ja se slažem da je napravljena greška i da u pravno-tehničkoj redakciji treba promeniti, ne što se tiče „pokrajina“, što je stavljeno u jednini, to jasno piše u metodološkim pravilima za izradu propisa, da se sve piše u jednini, ali smo mi ovde napravili propust kod jedinica lokalne samouprave, gde treba da stoji – jedinica, a ne – jedinice. Nadam se da ćemo to u pravno-tehničkoj redakciji ispraviti. Hvala.

Zahvaljujem se na kritici koju ste uputili. Naravno da smo vas slušali.
Ovde nema kršenja zakona, niti je vaš predlog vezan za ono o čemu ste sada govorili na kraju vašeg izlaganja. Činjenicom da je usvojen amandman poslanika Dušana Pavlovića iz Poslaničke grupe Dosta je bilo, prosto, usvajanje vašeg amandmana bi značilo da mi poništavamo ono što smo prihvatili.
Što se tiče toga da je kritična situacija, ako je to sada tri meseca ili devet meseci, mi upravo iz razloga transparentnosti želimo da odvojimo onoliko vremena koliko je dovoljno da se pripreme i podzakonska akta i da se sa svim akterima izvrše jasne konsultacije, jer ovo nije Nacionalna akademija koja će raditi u 2018. godini, nego je Nacionalna akademija koja se mora postaviti na zdrave temelje i da od početka funkcioniše na pravi način.
Što se tiče aproprijacija kojima se menja namena sredstava iz tekuće budžetske rezerve, tih slučajeva je bilo. Ovde se radi o zaista malom iznosu koji će biti potreban kako bi se primena zakona obezbedila nakon donošenja u ovom domu, ukoliko ovaj zakon bude donet, a ja sam uveren da hoće i mislim da nema potrebe da se uopšte podiže tenzija tim povodom.
Dakle, usvojen je amandman Dušana Pavlovića, sa predloga koji je bio naš predlog od šest meseci, prihvatili smo predlog da se to produži na devet meseci, iz razloga što smo, prosto poznajući situaciju, kadrovski potencijal, činjenicu da ako neko ne zna, ja bih voleo zbog javnosti da znate, da u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave sa sedam sektora i upravnim inspektoratom radi 100 ljudi, slovima i brojem.

Zaista se zahvaljujem na ovim konstruktivnim predlozima.
Član 13. u prelaznim i završnim odredbama jasno govori o tome da, u pravu ste da je Nacionalna akademija novi državni organ, ali stručno usavršavanje postoji i danas, postojaće i sutra. Što se tiče pitanja, član 13. sasvim jasno definiše da će do donošenja podzakonskih akata, odnosno programa stručnog usavršavanja, u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona primenjivati podzakonski akti i programi doneti do stupanja na snagu ovog zakona, koji evidentno postoje, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Takođe, to znači da će sistematizacija, kako zakon kaže, biti usvojena u roku, to su već drugi članovi, ali dobro verovatno i na njih ima amandmana, biti usvojeni u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona, tako da će Nacionalna akademija funkcionisati u skladu sa članom 13. prelaznih i završnih odredbi, a nakon donošenja podzakonskih akata po novom modelu će funkcionisati nadalje. Eto, toliko.

Hvala.
Ja se izvinjavam ako sam se javio sa zakašnjenjem, ali prosto zbog korektnosti prema narodnim poslanicima, odnosno poslanicama koje su ukazale na mogućnost kršenja Zakona o budžetskom sistemu. Mislim da je važno da znamo da se u članu 61. stav 3. jasno kaže da u slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve. To je pod jedan.
Pod dva, moramo imati u vidu da je rok za donošenje sistematizacije 60 dana, da se ovde radi o jednoj plati, a što se tiče onih koji se preuzimaju iz Službe za upravljanje kadrovima, njihove plate su već predviđene prethodnim budžetom, tako da zaista nema razloga za podizanje tenzija i da neko mislio da ćemo kršiti Zakon o budžetskom sistemu. Zahvaljujem.

Zaista, radi istine, prosto da znamo da je Služba za upravljanje kadrovima jedan vredan segment stručnog usavršavanja, da opseg na koji se odnosi u pogledu stručnog usavršavanja se odnosi pre svega na republičku administraciju, da je osnovana u skladu sa članom 31. Zakona o Vladi i da će opseg rada Nacionalne akademije biti mnogo širi. Dakle, niti je Služba za upravljanje kadrovima radila loše, štaviše radili su veoma kvalitetno, ali opet da ne ulazimo u nešto što nije posao ministra, niti je to predmet neke politizacije ili partokratije, itd. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Dakle, samo radi pojašnjenja, imajući u vidu da član 91. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave reguliše preuzimanje državnih službenika u organe autonomne pokrajine, lokalne samouprave, gradske opštine, službe ili organizacije koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine prema posebnom propisu. Za preuzimanje službenika zaposlenih na neodređeno vreme u navedenim organima u državni organ može se jedino regulisati Zakonom o državnim službenicima kao zakonom kojim se uređivanje popunjavanje radnih mesta u državnim organima.
Ono što je važno to je da prosto znamo da smo imali jedan, rekao bih, neravnopravan položaj i situaciju u kojoj smo mogli da preuzimamo u jedinice lokalne samouprave ili u autonomnim pokrajinama zaposlene iz državnih organa, a nismo mogli da idemo u kontra pravcu. To je bilo moguće dok je postojao Zakon o zaposlenima u državnim organima. Nakon donošenja Zakona o državnim službenicima to više nije bilo moguće.
Što se tiče onoga što je i uvažena narodna poslanica Maja Gojković rekla, samo mogu da kažem da se apsolutno priključujem ovoj diskusiji, ali nemam pravo kao ministar da dajem političke ocene. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Iskoristio bih priliku da nakon izlaganja svih šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prosto dam jedan pregled i dam neke odgovore na primedbe koje su iznete. Zahvalio bih se, naravno, svim govornicima, šefovima, ovlašćenim predstavnicima i na primedbama i na konstruktivnim kritikama i na nekim drugim kritikama koje su bile upućene.
Ima nekih, rekao bih, desetak tema koje sam locirao kao značajne, prosto zbog javnosti, zbog naših građana. Važno je da ne uđemo u jedan proces nerazumevanja intencije donošenja ovog zakona. Prihvatam i potrebu nekih predstavnika da, na neki način, ovo i politizuju. Nije to ništa sporno. Sve je to legitimno, ali ovo je ipak jedan zakon koji tretira pitanje koje je od značaja i za njih i za sve nas, pre svega za građana i za uvođenje reda u sistemu.
Pomenuto je da proces stručnog usavršavanja je usmeren na javnu upravu a da nije navodno usmeren ni na javne politike i da bi bilo najbolje da obuke vrše univerzitetski profesori.
Zakon o državnim službenicima predviđa u članu 97b sadržinu odnosno tematske oblasti koje čine opšti program stručnog usavršavanja. Između ostalog, tu se već navode teme strateško planiranje, javne politike, analitičke veštine i druge srodne teme. Tako da taj argument prosto ne stoji.
Što se tiče profesora univerziteta. Oni naravno da mogu da budu predavači kao i svi drugi. Prijaviće se da budu akreditovani ukoliko to žele i ući će u spisak, dakle akreditovanih predavača. Naravno, da neće moći da predaju na akademski način gradivo koje se uče na fakultetu, jer je ovde naglasak upravu na praktičnoj primeni konkretnih znanja i razvoja veština potrebnih državnim službenicima.
Niz dilema je izneto od strane više poslanika u pogledu izbora direktora ili pravne prirode akademije, odnosno organizacionog oblika u kome se ona formira. Ponavljam, a to sam i juče rekao da je Zakon o nacionalnoj akademiji jasno definisao da se ona formira kao organ uprave. Forma koja se uspostavlja je posebna organizacija koja je u skladu sa Zakonom o državnoj upravi.
Rad posebnih organizacija je uređen tim zakonom i mora se razumeti odnos između zakona u pravnom sistemu. Zakon o državnoj upravi je sistemski i opšti zakon, a Zakon o akademiji je organizacioni. Zato nije bilo potrebno ponavljati sve ove odredbe i Zakon o državnoj upravi kojima se definiše rad posebnih organizacija.
Kod Nacionalne akademije radi se o potrebi obavljanja stručnih andragoških poslova, odnosno poslova neformalnog, dakle, neakademskog nego profesionalnog usavršavanja odraslih.
NJome kao posebnom organizacijom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi. Direktora postavlja Vlada na pet godina, što jasno piše u zakonu, na predlog predsednika Vlada, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika. Dakle, direktori i svi ostali zaposleni u akademiji su u statusu državnih službenika u skladu sa Zakonom o državnim službenicima. To znači da direktor mora biti postavljen na konkursu, jer taj zakon to i predviđa i oni koji kritikuju način izbora, prosto nisu u pravu. Dakle, mora biti postavljen na konkursu na kome se proveravaju njegovi stručni, rukovodilački kapaciteti i tu zaista nema ni govora o proizvoljnom ili partijskom zapoljšavanju.
Bilo je pitanja u pogledu reči nacionalno, u označavanju ove akademije. Mislim da treba da poznajemo prirodu i materiju da shvatimo da je to prirodna posledica ili logična posledica sistema stručnog usavršavanja u državnoj upravi.
Dakle, Nacionalna akademija sama sprovodi opšti, zajednički program za sve programe stručnog usavršavanja, jasno definisano zakon, a drugi organi uprave mogu da u skladu za zajedničkim metodološkim i stručnim pravilima programiraju i sprovode posebne programe stručnog usavršavanja. Takav sistem nije nov, on već dugo vremena postoji. Neki organi su formirali svoje organizacione oblike koji sprovode te posebne programe, poput npr. Diplomatske akademije ili Pravosudne akademije i odrednica nacionalna prosto nije bilo čija ili bilo kakva pretenzija nego prosto izražava njen položaj kao centralne nacionalne institucije u skladu sa Strategijom reforme javne uprave.
Takođe, bilo je rezervi i pitanja u pogledu sedišta akademije, troškova putovanja polaznika, obuke iz jedinice lokalne samouprave i potrebi da i zaposleni u jedinicama lokalne samouprave budu predavači na akademiji. Naravno, legitimna pitanja, a ono što mogu dati kao odgovor jeste da će sedište akademije biti u Beogradu. Radi se o republičkom organu uprave i kao i svaki organ uprave i kod poslova uprave koje obavlja akademija, oni se mogu realizovati i van sedišta. To je slučaj sa nizom poslova uprave kao npr. kod inspekcijskog nadzora koja se vrši preko upravnih okruga. Isto važi i za stručno usavršavanje koje može da se izvodi van sedišta i tako će biti uvek kada je to racionalno, smisleno i ekonomično.
Danas raspravljamo samo u zakonu o akademiji i Zakonu o državnim službenicima, ali u narednom periodu biće dopunjene odredbe iz zakona koji uređuju položaj zaposlenih, odnosno službenika u jedinicama lokalne samouprave i AP. Tada će se i njihovo stručno usavršavanje uključiti u sistem u kome će akademija imati centralno mesto.
Međutim, već po ovom zakonu koji ćemo doneti u danu za glasanje, zaposleni u jedinicama lokalne samouprave i AP ravnopravno sa zaposlenima u državnoj upravi na republičkom nivou mogu da se akredituju i da budu predavači.
Bilo je pitanja u pogledu potrebe da akademija radi na moderan način, da objavljuje stručnu literaturu, a ne samo da organizuju predavanja. U samom zakonu o nacionalnoj akademiji, u članu 4. jasno se navodi koje sve poslove akademija treba da obavlja. Između ostalih, navodi se da akademija izdaje publikacije, obavlja izdavačku delatnost, kao i da organizuje biblioteku i da čuva i informacionu građu i vodi mediateku. Dakle, ovo je način da se kaže da se programi stručnog usavršavanja realizuju i na elektronski način i putem onlajn učenja, što je već sada praksa kod Službe za upravljanje kadrovima. Tako da bez obzira na kritike, ne bih rekao da bilo mene, Vladu ili nas ili ovaj zakon, danas je pregazilo vreme, mislim da smo baš u korak sa vremenom.
Pitanja vezana za programski savet, stručna tela, sastav i mandat, kao i ta priča o politizaciji preko ovih tela i direktora i kako da se tome suprotstavimo, ako ga uopšte ima i kako da se to sve iskontroliše, ovde se prosto nije razumela priroda ili se nije želela razumeti priroda ovih tela.
Dakle, radi se o telima koje bi rukovodilac organa uprave mogao da formira za obavljanje nekih poslova iz delokruga organa uprave. Ova tela se upravo pominju u zakonu radi transparentnosti, jer ja ne vidim razlog da se bilo šta krije. Programski savet ne čine politički predstavnici koji bi imali politički mandat, nego stručnjaci same uprave koji već rade u ministarstvima i drugim organima na poslovima stručnog usavršavanja ili rade van uprave na ovim poslovima i koji mogu u stručnom smislu, i u smislu svog iskustva, da pomognu pripremi stručnim metodologijama, odnosno načinu rada na stručnom usavršavanju. Isto važi, naravno, i za druga stručna tela. Ona se, na primer, obrazuju po oblastima. Na primer, ako imate zakonodavni proces, logično je da se u stručnom telu koji priprema taj deo obuke sede službenici iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ili generalnog sekretarijata uprave, pa i iz stručnih službi Narodne skupštine.
Direktor Akademije je odgovoran za rad Akademije, kao što je svaki rukovodilac svakog organa uprave odgovoran za rad organa, a organi su samostalni u radu. To sve piše u zakonu. Zato, direktor i treba da organizuje rad Akademije i ovih stručnih tela i da za taj rad odgovora.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao što piše sasvim jasno u zakonu, vrši nadzor preko jednog od svojih sedam sektora. To je sektor za stručno usavršavanje, i preko najstručnijih ljudi koji sede u njemu.
Takođe, i preko Vlade Republike Srbije svi organi su podložni i kontroli ovog doma, dakle Narodne skupštine.
Pomenuto je da je neki problem sa troškovima, nesrazmernim troškovima za rad zaposlenih u odnosu na troškove same obuke. Dakle, mislim da se radi ponovo o nerazumevanju sistema državne uprave, poverenih poslova državne uprave, sistema stručnog usavršavanja i odnosa između opšteg i posebnih programa stručnog usavršavanja.
Dakle, ovde su planirana neophodna sredstva za Akademiju i njen rad i za rad oko tridesetak zaposlenih koliko se planira da ona ima. Takođe, Akademija ima sredstva u planiranom iznosu samo za opšti program obuke. To takođe piše jasno u zakonu. Svaki organ uprave, u skladu sa svojim potrebama, će planirati sredstva za posebne programe u svom budžetu, kao što će svaka jedinica lokalne samouprave, ili AP, planirati svoja posebna sredstva za svoje posebne programe obuke.
Dakle, iz ovoga se vidi, a vidi se iz samih odredbi zakona, da je Akademija krajnje racionalno organizovana, da ima mali broj zaposlenih i da se predavači ne zapošljavaju za stalno nego se akredituju i angažuju samo kada treba da sprovedu konkretni program obuke, što je najracionalniji način upotrebe tih resursa.
Takođe, pomenuto je, neko od kolega je rekao da je problem prelazni režim i važenje trenutno akreditovanih predavača u periodu od naredne tri godine. Prelazni režim obezbeđuje da ne dođe do zastoja u stručnom usavršavanju službenika. Novi sistem će zahtevati da se prvo donesu podzakonski akti, za šta je predviđeno šest meseci, što takođe, jasno stoji u zakonu. Neki od amandmana opozicije predlažu da taj rok bude duži, devet meseci, što ćemo razmotriti, naravno kao jedan od konstruktivnih predloga, ali svakako moramo shvatiti da je potrebno vreme da se uredi sistem do kraja i prelazni režim obezbeđuje nesmetanu promenu. Lako je omeđiti ili oročiti neke stvari ako ne možete da sprovedete to u delo. Opet, predlažemo nešto vrlo transparentno, poznajući kakvo je stanje i na polju usavršavanja i kakvo je stanje u našoj upravi.
Bilo je pitanja koja se ne tiču Akademije ili stručnog usavršavanja, poput izveštaja akcionog plana i, ono što je takođe važno, moramo znati da se izveštaj, naravno, nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i pokriva period od 2015. do juna 2017. godine. Vrlo je strogo data ocena dosadašnjeg sprovođenja reforme.
Dakle, mi sami kao Ministarstvo dajemo ocenu onoga što je sprovedeno i mislim da ova kritika koja je upućena, iz tog razloga, prosto ne stoji, jer mislim da je važno da znamo dokle smo stigli, šta je preostalo da se uradi, šta je delimično odrađeno i u svakom slučaju to je put i način kako da na transparentan način javnosti, građanima i građankama, onima koji su zainteresovani, privredi, prosto pokažemo šta je urađeno na polju reforme.
Bilo je i ovih interesantnih tema, to sam i juče pomenuo jer sam očekivao da će se to dogoditi, oko jezika i oko terminologije i termina kouč. Mislim da oni koji su to pominjali ili spominjali treba da, prosto bio bi red da znaju da taj termin potiče iz 15. veka. Radi se, ne o engleskoj reči, nego o mađarskoj reči, koja je ušla u sve velike i male evropske jezike. Dakle, od engleskog, francuskog, nemačkog, preko ruskog, pa i do srpskog jezika. Dakle, nema selektivnog pristupa, i na istoku i na zapadu, ovaj termin se koristi.
Ako hoćete mogu da u minut vremena i objasnim šta je to bilo tada u 15. veku, prosto da shvatite genezu čitavog problema. Ne, ja baš insistiram ako nije problem. Dakle, bilo je jedno malo mađarsko selo koje je počelo da proizvodu novu vrstu vozila, prosto zbog javnosti i zbog onih koji možda iz neznanja takvu stvar kritikuju, to vozilo se zvalo „koči“, po nazivu tog sela. Naravno, upravljač vozila po srpskom se zove kočijaš, a kod nas se zove kočija. Ovo vozilo koje je tada naravno bilo potrebno zbog tehnološkog napretka je postalo veoma traženo, popularno i u 18. veku termin je našao i svoje mesto u obrazovanju. Tako da, prošao je totalnu tranziciju od tog 15. veka i tog sela, do jednog termina koji označava one koji efikasno, a to bi pre svega profesori i doktori nauka trebali da znaju, vode svoje studente na primer do krajnjeg cilja ili do nekog uspeha.
Što se tiče sportske terminologije, a vezano za identičan termin. On je ušao tek u 19. veku, u sportsku terminologiju. Tako da, što se tiče stručne literature, u Srbiji je odomaćen, prisutan je u stručnim i naučnim radovima. Na beogradskom univerzitetu koristi se bez prevoda, ukoliko nekome treba prevod ja nemam ništa protiv. Čuo sam i neki predlog kako da ga prevedemo.
Tako da, mislim da ta argumentacija prosto ne stoji. Imate i jedinstvena metodološka pravila za pisanje propisa koji upućuju u članovima 32. i 33, to možete da pročitate, dakle da je to sasvim realistično i moguće. Tako da bih rekao, što se jezika tiče, sasvim je dobar, precizan, stručan. Nisam pravnik, ali mislim da je i sa aspekta pravne terminologije sasvim jasno pisan zakon.
Još jednom bih zaista želeo da se zahvalim sada u ovoj fazi, pa ćemo videti posle, naravno imaćemo i dan kada ćemo razmatrati ovaj zakon u pojedinostima, ali da se zahvalim zaista svim šefovima poslaničkih grupa, pa i onima koji su ovo koristili sa jednom dozom populizma za kritiku ovog zakona. To naravno jeste prirodno u jednom demokratskom društvu, nemam ništa protiv toga, ali sam želeo zbog javnosti da i na taj populizam ili na neke, rekao bih, neutemeljene argumentacije i kritike odgovorim, kako bih pojasnio šta je u stvari suština i reforme i zakona o Nacionalnoj akademiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Zaista ne želim da ulazim u polemiku, niti mi je to manir.
Šarmantno je gospodin Živković objasnio njegov stav o nečemu što je želeo da kaže. Nisam razumeo šta je govorio o zakonu, jer ništa konkretno i suštinski nije ni rekao, niti kritikovao, niti ukazao na neke ozbiljne nepravilnosti. Kada je počeo, ja sam se zaista ponadao da ozbiljno misli da će da povuče amandmane, ali, ukoliko su amandmani u skladu sa onim što je on rekao, mislim da će biti veoma teško, ne da ih uzmemo u razmatranje, naravno da ćemo kao ozbiljni ljudi to uzeti u razmatranje, ali da će biti teško da budu prihvaćeni.
Što se tiče kadrovskih rešenja, ja ne razumem šta je tu problem, ako bilo ko ko ispunjava zakonom propisane uslove, a pripada nekoj političkoj organizaciji, zauzima neko mesto u kabinetu bilo kog ministra? Ja ne znam šta je kod vas bio slučaj, kakav je bio vaš kabinet dok ste vodili odbranu ove zemlje, a znamo kako je tada prošla i naša odbrana i Savezna Republika Jugoslavija.
Kažete da vas SPS i SNS podseća na prevare, krađe, itd. Ja samo kad se setim reči „privatizacija“, onda mi se nekako pojavite u vidokrugu, a da ne pričam kada se setim neke reči koja se, na primer, zove – vinogradi, itd. Tako da, gospodine Živkoviću, ja bih vas zamolio, s obzirom da jutros niste bili prisutni u prepodnevnoj sesiji, kada su zaista i opozicioni poslanici vrlo argumentovano govorili o ovom zakonu, zaista se više neću javljati za reč, niti ću polemisati sa bilo kim, ali, prosto, ovo želim da iskoristim kao primer za ovu popodnevnu raspravu, da upodobite vašu i terminologiju i verbalizaciju sa onim što je tačka dnevnog reda. Šta ćete govoriti o SPS-u, ja ni ne očekujem da vi hvalite SPS, to je prirodno, niti očekujem da će SPS vas hvaliti, ali ovaj zakon je zaista od suštinske važnosti za čitavu upravu, za državu Srbiju, za privredu Srbije, za građanke Srbije, za građane Srbije, i to ne sme imati političku boju.
Ja sam pokušao i uvek ću pokušavati da na ozbiljan način objasnim i odgovorim na kritike koje su utemeljene. Odgovorio sam i na one koje nisu utemeljene, ali se više zaista neću javljati ovim povodom. Vama se zahvaljujem na lepim rečima i apelujem da raspravu ne vodimo u ovom maniru, jer to ne pomaže onima koji su za sve nas glasali, a to su građani Srbije kao nosioci suvereniteta. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam predstavim reformu sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi u čijem je središtu formiranje nove institucije - nacionalne akademije za javnu upravu.
Pred javnom upravom u svakoj zemlji danas su složeni zadaci i visoka očekivanja građana i privrede. Savremeni izazovi na koje uprava mora efikasno da odgovori zahtevaju da se s pažnjom razmotre pitanja ulaganja u njenu stručnost, nezavisnost i profesionalnost. Stručno usavršavanje javne uprave podrazumeva organizovani proces kontinuiranog unapređenja postojećih i sticanje novih znanja, veština i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi. Cilj jeste da se obezbedi njena kompetentnost, zakonitost, pravilnost i celishodnost u obavljanju poslova javne uprave.
Od značaja je napomenuti da je neophodno krupnije intervenisanje i dalji podsticaj depolitizacije i profesionalizacije sistema upravljanja ljudskim resursima u javnoj upravi. Taj proces obuhvata, pored stručnog usavršavanja, brojne druge elemente poput planiranja, izbora kadrova, njihovog praćenja i ocenjivanja, nagrađivanja i napredovanja.
Stručno usavršavanje je svakako jedan od esencijalnih elemenata u integrisanom upravljanju i razvoju ljudskih resursa u javnoj upravi u ukupnom ostvarivanju reformskih ciljeva i principa. Ono zato zahteva sistemska rešenja i plasnko usmeravanje i razvoj u svim pitanjima koja su zajednička ili odlikuju većinu subjekata u javnoj upravi, pa je pitanjima koja se odnose na organizacione oblike, koja mogu da podrže i ostvare celovitost i jednobraznost u programiranju i sprovođenju programa stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.
Pravni okvir koji trenutno uređuje organizacione oblike koji ostvaruju nadležnost u sprovođenju stručnog usavršavanja u javnoj upravi je raznovrstan, što je prevashodno posledica ponekad i ne sistemskog pristupa u utvrđivanju potreba za stručnim usavršavanjem zaposlenih u javnoj upravi, njegovim planiranjem i sprovođenjem. Logična posledica ovakvog normativnog okvira je činjenica da zaposleni u javnoj upravi, u oblastima stručnog usavršavanja koje treba da budu zajedničke za sve kategorije, ne ostvaruju isti obim i sadržaj stručnog usavršavanja, što može da ima ili već implicira nedovoljan, nepotpun ili neadekvatan nivo znanja, veština i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi, ali i troškove nesrazmerne efektima koje treba da obezbedi permanentan proces stručnog usavršavanja.
Imajući u vidu izneto, uočena je potreba da se preduzmu mere koje će obezbediti sveobuhvatnost i održivost aktivnosti stručnog usavršavanja, standardizaciju procesa i očekivanih rezultata, kao i transparentnu i profesionalnu evaluaciju, odnosno vrednovanje rezultata postignutih ulaganjem resursa u stručno usavršavanje. To se postiže, između ostalog, osnivanjem akademije za javnu upravu kao novog organa uprave u sistemu državne uprave, koji bi objedinio sve ove funkcije i omogućio jednake mogućnosti u zadovoljenju potreba za stručnim usavršavanjem, kako zaposlenih u javnoj upravi, tako i organa i organizacija u sistemu javne uprave. Na taj način se daje jak doprinos opštem cilju reforme javne uprave, a to je dalje unapređenje rada javne uprave, u skladu sa principima tzv. evropskog administrativnog prostora, odnosno obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i stvaranje takve javne uprave u Republici Srbiji koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana.
Kao jedan od prioriteta u ostvarivanju ovog cilja Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji iz 2014. godine bilo je predviđeno osnivanje centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi. U skladu sa tim strateškim opredeljenjem, akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, za period 2015.-2017. godina, utvrđena je i mera razvoja i usklađivanja osnovnih funkcija upravljanja ljudskim resursima za širi sistem javne uprave uspostavljanjem do kraja 2017. godine, održivog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi, čiji je jedan od rezultata donošenja zakona kojim će se urediti osnivanje ove organizacije, odnosno zakona koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima.
Prema tome, više je suštinskih razloga da se konačno i u našem sistemu po ugledu na uporedna rešenja drugih država članica EU i šire, koje su ovakvim pristupom između ostalog, ostvarile visok stepen kompetencija zaposlenih u javnoj upravi i efektivnu i efikasnu javnu upravu, donese zakon kojim će se na celovit način urediti osnivanje, status i položaj nacionalne akademije za javnu upravu, kako i druga pitanja značajna za njen rad i obavljanje stručnog usavršavanja u javnoj upravi.
Kao prvo, ovim zakonom se osniva nacionalna akademija za javnu upravu i utvrđuju druga pitanja značajna za njen rad, odnosno za obavljanje stručnog usavršavanja u javnoj upravi. U odnosu na predmet uređenja, ovaj zakon ima odlike organizacionog propisa. Materijalni elementi stručnog usavršavanja predmet su uređenja drugog propisa u radno-pravnom statusu u pojedinim delovima javne uprave, odnosno, one su date kroz izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje će se paralelno razmatrati u toku ove rasprave koja je započeta danas, a nastavićemo ih idućih dana.
Zatim, definiše se pojam javne uprave. U smislu ovog zakona, kao poseban individualitet koji obuhvata državne organe i samostalne i nezavisne organizacije i tela čiji sastav bira Narodna skupština, organe, organizacije i službe AP i jedinice lokalne samouprave, javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama čiji je osnivač Republika Srbija i AP ili jedinica lokalne samouprave i preduzeća, ustanove, organizacije i pojedinci kojima su poverena javna ovlašćenja.
Ovom odredbom se posredno preciziraju organi, organizacije javne vlasti na koje se ovaj zakon odnosi. Sam pojam stručnog usavršavanja definisan je kao organizovani proces učenja zaposlenih u javnoj upravi na osnovu opštih i posebnih programa, radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na podizanje nivoa kompetencija neophodnih za obavljanje poslova iz utvrđenog delokruga i nadležnosti, odnosno poslova javne uprave.
Status nacionalne akademije uređen je u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, a predložen je nakon celovite i sveobuhvatne analize mogućih organizacionih oblika, sa više različitih aspekata jednako značajnih za definisanje, opredeljujućih razloga za buduće određivanje njenog položaja, kao organa uprave u formi posebne organizacije.
Sa jedne strane, imali su se u vidu strateški pravci reforme u ovoj oblasti i u njima sadržani mogući organizacioni oblici buduće organizacije za stručno usavršavanje u javnoj upravi, npr. Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji, Strategije stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji, ali i uporedna rešenja po pitanju prava država koje imaju dugogodišnju tradiciju i praksu u oblasti stručnog usavršavanja i primenjivanju u našem sistemu.
Sa druge strane, pošlo se od ključnih kriterijuma za ostvarivanje svrhe zbog koje se osniva nacionalna akademija, a koji se ogledaju u potrebi obezbeđenja sistemske usklađenosti poslova, programiranja i sprovođenja programa stručnog usavršavanja i drugih sa njima povezanim stručnim izvršim poslovima u oblasti stručnog usavršavanja, ali i celovitog praćenja stanja u oblasti i podsticanju usmeravanja razvoja, naročito u pitanjima koja u oblasti stručnog usavršavanja odlikuju većinu subjekata u javnoj upravi.
U ovom segmentu, posebno opredeljujući kriterijumi bili su vrsta poslova koja određuju delokrug nacionalne akademije, krug lica na koje se odnosi stručno usavršavanje u nacionalnoj akademiji, odnosno ciljne grupe ili korisnici i oblasti stručnog usavršavanja koje su zajedničke za sve kategorije zaposlenih u javnoj upravi, ali i pitanje nadzora i načina finansiranja nacionalne akademije koje treba da obezbedi uslove, najpre, za nesmetan početak rada, zatim za uspostavljanje nadležnosti nacionalne akademije u punom obimu.
Polazeći pre svega od činjenice da delokrug nacionalne akademije jesu stručni i sa njima povezani izvršni poslovi čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva, utvrđuje se da se obrazuje kao posebna organizacija. Pored toga, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje položaj organa državne uprave, predlaže se i da nacionalna akademija ima status pravnog lica, kao i da nadzor nad radom nacionalne akademije vrši ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi koji se odnose na sistem državne uprave.
Rad posebnih organizacija je dakle, uređen Zakon o državnoj upravi, u skladu sa jedinstvom pravnog poretka i polazeći od utvrđenog odnosa između propisa o državnoj upravi kao opšteg i sistemskog prema zakonu kojem se osniva nacionalna akademija, kao organizacionom i posebnom, nije bilo potrebno ponavljati u ovom zakonu odredbe Zakona o državnoj upravi kojima se utvrđuje rad posebnih organizacija i koje se odnose i na nacionalnu akademiju za javnu upravu.
Dakle, u skladu sa opštim i sistemskim rešenjima državnu upravu čine ministarstva, organi uprave, u sastavu ministarstava i posebna organizacija i oni se obrazuju zakonom kao što im se i delokrug rada kao organa državne uprave uređuje zakonom. Svaka posebna organizacija obrazuje se za stručne i sa njima povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koje ima organ u sastavu.
Kod Nacionalne akademije radi se o potrebi obavljanja stručnih andragoških poslova, odnosno poslova obrazovanja odraslih i sa njima povezanih izvršnih poslova, poput donošenja propisa ili vođenja evidencije.
Imajući u vidu da u skladu sa opštim pravilima posebna organizacija može steći svojstvo pravnog lica kada je to zakonom određeno. Ovaj zakon određuje da Nacionalna akademija ima status pravnog lica, kako bi mogla efikasnije da obavlja potrebne stručne poslove. Istovremeno sa ovim na Nacionalnu akademiju se primenjuje i ostale odredbe Zakona o državnoj upravi zbog čega je jasno kako može i mora da izgleda rukovođenje i organizacija ove posebne organizacije. Akademija nema brojne i skupe organe upravljanja, već njome kao posebnom organizacijom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade prema zakonu kojim se uređuje položaj državni službenik. Svi ostali zaposleni na Akademiji su u status državnih službenika u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
Posebna organizacija može imati zamenika direktora koji za svoj rad odgovara direktoru kome pomaže u okviru ovlašćenja koje on odredi, zamenjuje ga dok je odsutan ili sprečen. Zamenika direktora takođe postavlja Vlada na pet godina na predlog direktora, prema zakonu kojim se uređuje položaj državni službenik.
Poput drugih organa uprave, npr. ministarstava i Akademija kao posebna organizacija ima jednog ili više pomoćnika direktora, koji za svoj rad odgovaraju direktoru, a koji rukovode zaokruženom oblašću rada posebne organizacije za koju se obrazuje sektor. Dakle, u pitanju je tipična struktura kao što je slučaj sa ministarstvima.
U skladu sa Zakonom o državnoj upravi u kome je na sistemski način rešeno pitanje nadzora nad radom Nacionalne akademije kao posebne organizacije, ovim zakonom kojim se Akademija osniva regulisano je da nad njenim radom nadzor vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Na osnovu Zakona o državnoj upravi uređen i sadržaj ovog nadzora i ministarstvo je u nadzoru nad radom Akademije kao posebna organizacija ovlašćena da zahteva izveštaj i podatke o radu posebne organizacije, utvrdi stanje izvršavanja poslova i upozori uočene nepravilnosti, izdaje instrukcije i predloži Vladi da preduzme mere na koje je ovlašćena.
Takođe imajući u vidu prirodu stručnih poslova koje Akademija treba da obavlja u skladu sa odredbama Zakona o obrazovanju odraslih, Nacionalnoj akademiji se daje status javnog priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih. Delokrug Nacionalne akademije višestruko je komplementaran i obuhvata poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva i funkcije stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi. Pored toga Nacionalna akademija može, da u obimu koji ne ugrožava primarni delokrug, priprema i sprovodi komercijalne programe u skladu sa zahtevima pravnih i fizičkih lica.
Saradnja sa organima i organizacijama u javnoj upravi i drugim subjektima predstavlja ključni princip delovanja Akademije. Analogno obavezi organa državne uprave da međusobno sarađuju u zajedničkim pitanjima, da jedni drugima daju obaveštenja i podatke koji su im potrebni za rad i da osnivaju zajednička radna tela za poslove koje zahtevaju učešće više organa državne uprave, zakonom se predviđa da Nacionalna akademija ostvaruje saradnju sa organima i organizacijama iz člana 2. ovog zakona, stav 1. preko organizacionih jedinica, tela, odnosno lica odgovornih za poslove upravljanja kadrovima ili drugih nadležnih lica koje odrede ti organi. Ta saradnja naročito obuhvata izvršne i stručne poslove kojima se ostvaruje delokrug Nacionalne akademije utvrđen članom 4. ovog zakona.
U okviru kontinuirane stručne podrške propisuje se i obaveze Nacionalne akademije da organima i organizacijama u javnoj upravi pruža podršku koja je prevashodno usmerena na objavljivanje i činjenje dostupnim izveštajima, materijalima i drugim relevantnim podacima o ostvarenim programima stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Saglasno predloženim rešenjima Nacionalna akademija samostalno izvodi utvrđene programe, a zakon daje mogućnost da pod određenim uslovima ako nema odgovarajućeg ili potrebnog broja predavača ili ako se time umanjuje trošak izvođenja programa, bez uticaja na kvalitet te programe može sprovoditi u saradnji sa drugim javno priznatim organizatorima aktivnosti i obrazovanja odraslih ili drugim sprovodiocima programa obuke koju u skladu sa zakonom akredituje Nacionalna akademija.
S tim u vezi nužno su definisani osnovni elementi, obim i način ostvarivanja saradnje sa drugim javno priznatim organizatorima obrazovanja odraslih i drugim sprovodiocima programa obuke, posebno u pogledu uslova koja ta lica moraju ispunjavati za realizacije programa obuke, u pogledu kadrova, prostora, opreme i sredstava. Imajući u vidu složenost postupka akreditacije i provere kvaliteta visokoškolskih ustanova, koji se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju u kome se utvrđuje ispunjenost obaveza i standarda visokoškolske ustanove za sprovođenje studentskih programa, između ostalog i u pogledu kadrova, prostora, opreme i sredstava za rad za akreditovane visokoškolske ustanove predložen je izuzetak od pravila akdreditacije sprovodioca programa obuke u smislu ovog zakona, odnosno praktično se priznaje da su one već akreditovane i nema potrebe za ponavljanjem procedure.
Identičan princip primenjuje se i na institute i druge naučnoistraživačke organizacije. U tom smislu, takođe kao izuzetak su određeni i drugi javno priznati organizatori obrazovanja odraslih, koji su taj status stekli saglasno Zakonu o obrazovanju odraslih i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona, pre svega se misli na Pravilnik o bližim uslovima u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.
Radi potpunog i preciznog uređenja, pitanja koja se odnose na akreditaciju ovih lica za sprovođenje programa obuke, utvrđuje se i ovlašćenje Vlade da na predlog Nacionalne akademije donese akt kojim će se bliže urediti kriterijumi i merila kojima se dokazuje ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom, odnosno u cilju transparentnosti potvrđuje prethodno priznat status akreditovane visokoškolske ustanove ili naučno-istraživačke organizacije ili javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, kao i oblik, način upisa i vođenja evidencije o ovim licima.
Zakonom se predviđa da Nacionalna akademija ima posebna stručna tela i to programski saveti stalne programske komisije. Prema predloženim rešenjima, Programski savet je osnovno stručno telo Nacionalne akademije koja razmatra, utvrđuje, daje mišljenje, inicijative o najvažnijim stručnim pitanjima iz delokruga Akademije. Ovo telo ima svrhu da se stručna, iskustvena, praktična znanja lica koja ga čine, stavlja u funkciju ostvarivanja ključnih ciljeva, aktivnosti i zadataka Nacionalne akademije u oblasti stručnog usavršavanja.
U tom smislu, predloženo je da Programski savet ima predsednika i 14 članova koja imenuje i razrešava direktor Nacionalne akademije. Predsednike, 7 članova Programskog saveta iz reda državnih službenika koji imaju najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti relevantne za rad javne uprave. Jednog člana iz reda članova Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i šest članova iz reda stručnjaka iz oblasti relevantne za rad javne uprave i predstavnike udruženja i drugih poslovno-stručnih i neprofitnih organizacija čiji su ciljevi ili poslovi radi kojih su osnovani u oblasti relevantnoj za rad javne uprave.
Stalne programske komisije obrazuju se prema osnovnim tematskim oblastima programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi, radi usmeravanja razvoja tematskih oblasti i predlaganja njihovog unapređenja, u skladu sa utvrđenim potrebama za stručnim usavršavanjem, imaju svrhu da rad Nacionalne akademije učine efikasnijim.
Zakon dalje određuje način obrazovanja stalnih programskih komisija, kao i njihov sastav i druga pitanja značajna za rad ovih tela.
S obzirom da se zakonom propisuje naknada za rad članovima Programskog saveta i stalnih programskih komisija, uređeno je ovlašćenje Vlade da na predlog Nacionalne akademije utvrdi kriterijume, merila i način na koji se određuje naknada za njihov rad.
Radi obezbeđivanja uslova za ukupno praćenje stanja u oblasti stručnog usavršavanja, propisuje se da Nacionalna akademija vodi centralnu evidenciju programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Radi obezbeđenja jednog od uslova za nesmetano ostvarivanje poverenih ovlašćenja, zakon uređuje sredstva za finansiranje Nacionalne akademije i druga pitanja koja se odnose na usluge koje Nacionalna akademija pruža stručnim usavršavanjem i obavljanjem poslova za potrebe korisnika.
Imajući u vidu status Nacionalne akademije u sistemu, njen delokrug, ali i vrstu organa i organizacija javne uprave na koje se odnosi sprovođenje stručnog usavršavanja, uređeno ovim zakonom, utvrđuje se da se sredstva za finansiranje poslova Nacionalne akademije obezbeđuju za opšte troškove rada u budžetu Republike Srbije, a za programe obuke i druge stručne poslove, u vezi sa programima obuke koje sprovodi u javnoj upravi u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine, budžetu jedinice lokalne samouprave i finansijskom planu organa i organizacija iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Budući da je članom 4. stav 2. zakonom uređeno da Nacionalna akademije u skladu sa zahtevima pravnih i fizičkih lica može da priprema i sprovodi komercijalne programe, ako obavljanje tih poslova ugrožava obavljanje poslova iz stava 1. istog člana. Ovim članom uređuje se da tarife za usluge stručnog usavršavanja i obavljanje drugih stručnih poslova za potrebe korisnika iz člana 2. stav 1. ovog zakona, izuzev korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, kao i za potrebe korisnika van javne uprave, utvrđuje Vlada, ali na predlog Nacionalne akademije.
Ono što je takođe važno, zakonom je predviđeno da prihodi ostvareni pružanjem ovih usluga, saglasno Zakonu o budžetskom sistemu, predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.
Zakonom se uređuje i režim u vezi sa početkom rada Nacionalne akademije i nastavka rada službe Vlade, u čijem delokrugu su poslovi upravljanja kadrovima prema delokrugu utvrđenim ovim i posebnim zakonom, kao i režim ostvarivanja nadležnosti u oblasti stručnog usavršavanja do donošenja akta u unutrašnjem uređenju Nacionalne akademije, kako bi se obezbedio kontinuitet u ostvarivanju potreba državnih službenika i oblasti stručnog usavršavanja.
Kao što sam na početku napomenuo, neophodno je bilo, paralelo sa pripremom organizacionog zakona kojim se osniva Nacionalna akademija, pripremiti izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, u kojima su sadržane odredbe o njihovom stručnom usavršavanju.
Pre svega, vrši se dopuna odredbe Zakona o državnim službenicima, kojima se uređuje institut preuzimanja kao načina za popunjavanje radnih mesta u državnim organima. Osnovni cilj predloženog člana je neophodnost da se izvrši usklađivanje sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, koji je počeo da se primenjuje prvog decembra 2016. godine, a kojim je propisana mogućnost da se iz državnog organa preuzme službenik koji je zaposlen na neodređeno vreme.
S obzirom da je važećim odredbama Zakona o državnim službenicima propisan osnov za preuzimanje državnog službenika iz drugog državnog organa, predloženom dopunom odredbi uređuje se preuzimanje službenika zaposlenih na neodređeno vreme u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i organu gradske opštine, službe i organizacije koju osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, u državni organ, čime se doprinosi boljoj usklađenosti zakona kojim se reguliše službenički sistem na svim nivoima javne uprave.
Zatim, u odnosu na trenutno važeće rešenje, ovim izmenama na novim osnovama uređuju se sva pitanja neophodna za ostvarivanje funkcije stručnog usavršavanja. Cilj predloženih rešenja jeste pre svega da se obezbede celovitost, sveobuhvatnost i održivost znanja i veština administrativnih kapaciteta za ostvarivanje ciljeva i principa reforme kako državne, tako i javne uprave u celini.
Zakonom se najpre utvrđuje da se stručno usavršavanje zasniva na programima stručnog usavršavanja koje čine opšti program obuke, program obuke rukovodilaca i posebni programi obuke u skladu sa specifičnim potrebama iz delokruga i nadležnosti državnih organa, kojima se određuju oblici i sadržina stručnog usavršavanja i visina sredstava za stručno usavršavanje, a kao jedno od novina utvrđuju se poslovi Nacionalne akademije za javnu upravu u sistemu stručnog usavršavanja državnih službenika.
Uzimajući u obzir da je stručno usavršavanje državnih službenika koji se pripremaju ili nalaze na rukovodećim radnim mestima jednako važno kao i stručno usavršavanje ostalih kategorija državnih službenika za ostvarivanje nadležnosti državnih organa i kvaliteta utvrđivanja ili sprovođenja javnih politika, zakon predviđa i uvođenje programa obuke rukovodilaca.
Propisivanjem posebnih programa stručnog usavršavanja dalje se omogućava i stručno usavršavanje državnih službenika, u skladu sa specifičnim potrebama iz delokruga i nadležnosti državnih organa, odnosno ostvarivanje potreba vezanih za pojedina radna mesta, vrste poslova ili posebne grupe korisnika, sa posebnim akcentom na stručno usavršavanje članova pregovaračkog tima i pregovaračke grupe i drugih relevantnih grupa u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, odnosno potreba koje proizilaze iz tog procesa.
Zakon uređuje da opšti program obuke i program obuke rukovodilaca donosi Vlada na predlog Nacionalne akademije, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog službeničkog saveta, dok posebne programe obuke donose državni organi, izuzev posebnog programa koji se odnosi na pregovarački tim i pregovaračke grupe i druge relevantne grupe u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, koji donosi organ nadležan za poslove koordinacije u vezi sa procesom pridruživanja i pristupanja EU. Samo sprovođenje opšteg programa u delokrugu je Nacionalne akademije, a posebne programe obuke sprovode organi koji ih donose, uz propisanu mogućnost da njihovo izvođenje mogu poveriti i Nacionalnoj akademiji.
Zatim, po prvi put se uređuju kriterijumi, merila i način utvrđivanja potreba za stručnim usavršavanjem, tako što se, imajući u vidu celinu našeg pravnog sistema i mogućnosti koje iz njega proizilaze, određuju osnovni kriterijumi za utvrđivanje potreba za stručnim usavršavanjem.
Kao što sam već rekao, zakon propisuje da Nacionalna akademija vrši razvoj jedinstvene metodologije i standardnih instrumenata koji omogućavaju kontinuirano i fleksibilno praćenje i prilagođavanje programa obuke u skladu sa potrebama državnih organa, pri čemu Nacionalna akademija sprovodi postupak utvrđivanja potreba samo za programe koje ona realizuje, a to su pomenuti opšti programi, dok za posebne programe obuke utvrđivanje potreba sprovode državni organi koji ih donose uz stručnu podršku Nacionalne akademije.
Zakon takođe precizira i ko može biti predavač ili drugi realizator i sprovodilac programa obuke i uslove selekcije akreditacije predavača i drugih realizatora i sprovodilaca programa obuke.
Radi obezbeđivanja uslova za ukupno praćenje stanja u oblasti stručnog usavršavanja, propisuje se da Nacionalna akademija vodi evidencije o programima stručnog usavršavanja u državnim organima, a pored obaveznih podataka koje državni organi dostavljaju za upis u ovu evidenciju, propisuje se i obaveza dostavljanja podataka i materijala koji su pripremljeni za potrebe ili su proizvod programa stručnog usavršavanja.
Takođe, kompatibilno rešenjima o mentorima u realizaciji programa stručnog usavršavanja, zakonom se uređuju i pitanja u vezi sa mentorstvom u programu osposobljavanja pripravnika za rad u državnom organu. U tom smislu, uređuje se ko može biti mentor u programima stručnog osposobljavanja pripravnika u državnom organu i način na koji se mentorstvo ostvaruje. Uz to, radi obezbeđenja jednakog kvaliteta osposobljavanja pripravnika u svim organima, propisuje se da Nacionalna akademija priprema i sprovodi poseban program obuke mentora i donosi smernice za njihove rad.
Uspostavljanje sistema za upravljanje ličnim razvojem i karijerom državnih službenika jedna je od ključnih funkcija u upravljanju ljudskim resursima. Iako prepoznato u strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji, ova funkcija do sada nije odgovarajuće uređena u našem normativnom okviru koji uređuje državno-službenički sistem.
Imajući u vidu da je akcionim planom za njeno sprovođenje postavljen okvir politike upravljanja ljudskim resursima i potrebu unapređenja instrumenata za strateško upravljanje ljudskim resursima u državnoj upravi, ovim zakonom predlaže se da služba za upravljanje kadrovima, koja već ima izgrađene kapacitete u vezi sa poslovima koji se odnose na upravljanje karijerom, analizu individualnih potencijala za razvoj, izradu individualnih planova razvoja i karijerno savetovanje državnih službenika, obavlja poslove u vezi sa analizom individualnih potencijala za razvoj i upravljanje karijerom državnih službenika.
Zatim, dodatno se uređuju i ovlašćenja u vezi sa prikupljanjem i obradom podataka koje sadrži centralna kadrovska evidencija. Imajući u vidu nadležnosti službe za upravljanje kadrovima, upravljanje ljudskim resursima u sistemu državne uprave, neophodno je omogućiti da, pored prikupljanja podataka, ova služba može u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti vršiti i obradu podataka upisanih u tu evidenciju.
Na kraju, zakon sadrži izričita ovlašćenja za donošenje podzakonskog propisa neophodnog za njegovo izvršavanje, precizno i detaljno uređena pitanja koja treba obuhvatiti podzakonskim propisima i jasno određene granice ovlašćenja organa koja ih donosi. Takođe se uređuju i slučajevi važenja podzakonskih akata i pored toga, radi obezbeđenja kontinuiteta u ostvarenju funkcije stručnog usavršavanja u državnim organima i nesmetanog sprovođenja programa stručnog usavršavanja u periodu do stvaranja uslova za potpuni prelazak na režim koji se uspostavlja zakonom, uređuju se pitanja pokretanja postupka akreditacije i statusa dosadašnjih predavača i drugih realizatora i sprovodioca programa obuke do okončanja postupka akreditacije, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da na kraju ukažem i na nekoliko izdvojenih elemenata vezanih za reforme koje predlažemo i kojima ćemo se ovde baviti sledećeg dana. Smatram da je to pre svega u interesu javnosti i komuniciranja sa javnošću, kao i naravno zbog dalje podrške Vladi Republike Srbije u ovom veoma važnom poslu kojim se Vlada bavi, a naročito imajući u vidu kako je u javnosti u pojedinim sredstvima javnog informisanja predstavljena ova tema.
Takođe, s obzirom da sam imao priliku da se upoznam i sa vašim razmišljanjima na temu reforme sistema stručnog usavršavanja javnih službenika kroz uvid, ne u sve, ali u veliki broj amandmana koje ste predložili, ukazao bih na nekoliko sledećih elemenata i pokušaću da pružim i odgovore na te rezerve koje ćete verovatno, uveren sam, iznositi u toku sutrašnjeg dana, možda i u četvrtak.
Dakle, Nacionalna akademija za javnu upravu se uspostavlja da bi stručno usavršavala službenike u javnoj upravi, a ne funkcionere. Funkcioneri se ne spominju u Zakonu o Nacionalnoj akademiji, a u Zakonu o državnim službenicima takođe niti mogu da se spominju, jer taj zakon uređuje položaj, naravno, logično, državnih službenika. Dakle, radi se o pogrešno prenetom sadržaju zakona u određenim sredstvima javnog informisanja.
Takođe, Akademija koja se ovim zakonima uspostavlja nije visokoškolska ustanova, niti se reformom uvode neki visokoškolski programi stručnog usavršavanja. Uvode se programi stručnog usavršavanja, pri čemu je struka o kojoj se ovde konkretno radi, struka obavljanja poslova državne uprave. Ništa manje i ništa više od toga. Zbog toga su data predložena rešenja vezana za izvođače programa stručnog usavršavanja, njihov sadržaj, prilagođeni profesionalnom, odnosno stručnom, a ne naučnom ili akademskom usavršavanju.
Kao što Akademija nije visokoškolska ustanova, ona nije i ne može biti ustanova, nego organ uprave koji se uspostavlja zakonom i zakonom se određuje delokrug rada. Samim tim sve je jasno u vezi sa rukovođenjem organom uprave i nadzorom nad radom Akademije, što je već sve uređeno sistemskim Zakonom o državnoj upravi, a primenjuje se i Zakon o državnom službenicima na zaposlene u Akademiji.
Dakle, nema skupih organa upravljanja, jer se ne radi o ustanovi, već o organu državne uprave u formi posebne organizacije koja se osniva za obavljanje stručnih poslova stručnog usavršavanja.
Postoje nedoumice, i to je veoma interesantno, možda i opravdano, ja bih rekao da nije, oko jezika kojim je pisan zakon. Zakon je pisan u skladu sa pravilima savremene pravne tehnike i normiranja, kao i sa pravilima savremene andragoške struke i prakse. Primera radi, uveli smo u zakon razne moguće oblike stručnog usavršavanja, osim predavanja eks katedra, poput radionica, okruglih stolova, pa i korišćenja mentora i kouča.
Termin kouč je izazvao značajnu pažnju, uz tvrdnju da je potrebno taj termin zameniti drugom srpskom rečju. Kao prvo, termin je opšteprihvaćen, te se ni u velikim svetskih jezicima ne prevodi, uključujući tu i ruski jezik. U regionu se svuda koristi u izvornom obliku. Isto je, recimo, sa terminom trening ili trener, koji su u jednom trenutku ušli u naš jezik, a danas su opšteprihvaćeni. Drugo, koučing se koristi kao termin npr. studijskog programa na Katedri za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Takođe, koučing je poseban predmet u okviru akademskih studija psihologije Univerziteta npr. Singidunum u Beogradu, kao i master studija na istom univerzitetu. Treće, u literaturi koristi se termin koučing za proces uz pomoć kog ljudi stiču znanja uz pomoć različitih alata i tehnika kako bi sebe razvijali i postali efikasniji. U stručnim radovima objavljenim na srpskom jeziku i domaćim radovima se niko ne bavi pitanjem prevođenja ovih termina. Do sada, u skladu sa praksom u svetu, u službi za upravljanje kadrovima u okviru programa za stručno usavršavanje koučing je korišćen kao instrument za lični rad i razvoj, što svakako nije isto što i instruktaža.
Akademija i sistem stručnog usavršavanja nikako nije, niti će biti platforma za partijsko zapošljavanje, već upravo brana partijskom zapošljavanju. Dakle, upravo nešto što je suprotno tome, i kritikama koje očekujemo da će biti iznete i ovde u ovom domu, ali su već iznošene i u javnosti. Glavni cilj stručnog usavršavanja javnih službenika jeste i mora uvek biti unapređenje svih kompetencija neophodnih da bi službenici, pre svega pravilno primenili zakon na isti način i u istim situacijama i tako garantovali jednakost građana pred zakonom. Nakon toga cilj je svakako da se obezbedi efikasnost i ljubaznost u radu pri pružanju javnih usluga građanima.
Poštovani narodni poslanici, zahvaljujem vam se na pažnji. Možda je ovo potrajalo malo duže, ali smatram da je ovaj zakon od velikog značaja i podsetio bih sve one koji, naravno mogu i da kritikuju, i to je legitimno, i prihvatamo sve konstruktivne kritike, ukoliko ih bude bilo, a ja se nadam da hoće, da se na ovom poslu radi preko 15 godina skoro i da je plejada ljudi koji su, pre svega sa stručnog aspekta, sagledavali ovu temu, radili uporednu analizu sa mnogim institucijama koje postoje širom sveta, da ne pominjem sada Francusku, pa i Rusiju i sve zemlje EU, da su vrlo predano i temeljno radili na iznalaženju jednog zakonskog rešenja. Ova strategija koja je postavljena pre tri godine je inkorporirala potrebu da se jedan ovakav zakon donese.
Mislim da sada radimo jednu važnu stvar, pre svega zbog građanki i građana Srbije. Ova tema možda nije toliko interesantna sa političkog aspekta kako bi bila eksploatisana zarad nekih dostizanja ili postizanja dnevnopolitičkih poena. Upravo zato mi je i drago da se ovom temom bavimo i da ćemo se baviti sledećih dana, kako bi videli koliki je stepen i nivo svesti svih nas i svih vas koji sedite u najvišem zakonodavnom domu o tome kolika je potreba da sprovedemo to stručno usavršavanje na način koji će biti u funkciji i građana i građanki i države i privrede i čitavog sistema u kome želimo da uvedemo red i to jeste uloga Vlade Republike Srbije. Ovaj zakon i osnivanje nacionalne akademije za javnu upravu samo je jedan delić mozaika koji treba da predstavlja uvođenje reda u sistem.
Zahvaljujem vam se još jednom na pažnji i nadam se da ćemo i tokom sutrašnjeg dana raditi još prilježnije na ovom zakonu. Hvala vam.