Hvala.
Govorio sam i na Odboru i juče u načelnoj raspravi i danas, videli ste ove izmene koje smo, da kažem, predvideli izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima. Značajan deo tih prava se baš odnosi na rešavanje nekih pitanja koje je praksa pokazala. Značajan deo je vezan za deo zakona koji se odnosi na ograničenja autorskih prava, da bi napravili tu jedan korak napred.
Kolega Mladenović je pitao nekoliko puta i meni se stvarno činilo i na Odboru da smo ovo njegovo pitanje objasnili, ali evo danas ponovo čujem da on nije dobio pravi odgovor. Ne znam da li će kolega Mladenović biti zadovoljan odgovorom ili ne, ali ako pogledate član 39. stav 1. i 2, pogotovo stav 2, onda je jasno zašto se plaća određena nadoknada, jer ne verujem da bi iko uvozio prazne diskove ako nema nameru da ih koristi. Prazni diskovi se najčešće koriste za nelegalno umnožavanje muzike. Stoga, proizvođači i uvoznici praznih diskova plaćaju posebnu naknadu koja je obeštećenje autorima koji zbog piraterije trpe štetu. To je njihova obaveza po članu 39. stav 2, gde se kaže – naknadu iz stava 1. plaćaju proizvođači uređaja tonskog i vizuelnog snimanja, proizvođači uređaja za fotokopiranje i drugih uređaja sa žičnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta, solidarno sa njima uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje itd.
Tako je u svim zemljama Evrope.
(Bojan Mladenović, sa mesta: Koriste se za skladištenje podataka u vojsci, u vašem ministarstvu …)
To nije jedino. Zato sam pomenuo i ova udruženja. Apsolutno imaju na to zakonom utvrđeno pravo.
(Bojan Mladenović, sa mesta: Disk je prazan. Ne znamo šta će biti na njemu.)
Vidite formulaciju – može se pretpostaviti. Ne uvozi ih tek tako da bi ih negde stavili, arhivirali, pa sačekali neke bolje dane, nego postoji određena namena. Hvala.

Hvala. Poštovano predsedništvo Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, dozvolite mi da u ime predlagača Ministarstva za prosvetu i nauku i Vlade Republike Srbije kažem nekoliko reči o sadržaju dva zakonska akta o kojima će Skupština danas raspravljati.
Najpre o Predlogu zakona o patentima. Osnovni cilj koji se želi postići predloženim zakonom je jačanje pravne zaštite koja se garantuje nosiocima patenta. Time se podstiču domaći pronalazači i naučnici da stvaraju, a privredna društva da investiraju u primenu pronalazaka. Privrede razvijenih zemalja su zemlje na inovacijama i pronalascima, pouzdan patentni sistem garantuje povraćaj sredstava u stvaranju pronalazaka i obezbeđuje dodatna sredstva za istraživanje i razvoj.
Rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o kojem Narodna skupština danas raspravlja, rezultat su primene važećeg zakona u praksi, neophodnosti da se učini poboljšanje pojedinih odredaba. Obim tih promena je bio toliki da je apsolutno postojala potreba da se ovaj zakon tretira kao novi. Takođe postala je potreba da se ovaj zakon uskladi sa međunarodnim ugovorima, ugovorima o patentnom pravu i Konvencijom o evropskom patentu, kojima je Srbija pristupila nakon stupa na snagu važećeg zakona iz 2004. godine i propisima EU i Svetske trgovinske organizacije koji su iziskivali dodatna usklađivanja odredaba zakona.
Predloženi zakon garantuje nosiocima patenta isključiva monopolska prava na korišćenje patentiranih pronalazaka, kao i pravo da spreče neovlašćenu proizvodnju i prodaju patentiranih proizvoda. Predloženi zakon propisuje uslov i način sticanja zaštite za pronalazak, kao i načine podnošenja prijava patenta koji imaju dejstvu van Republike Srbije u skladu sa Konvencijom o evropskom patentu i Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.
Predloženi zakon, takođe određuje ko ima pravo na pronalazak nastao u radnom odnosu i šta se smatra povredom prava i koje mere nosilac patenta može preduzeti protiv lica koje vređa patent. Predloženi zakon, takođe uređuje promet patentnih prava, koji je od izuzetne važnosti za prenos patentirane tehnologije i njenog korišćenja.
Zakon, takođe sadrži odredbe o ograničenjima patentnog prava radi istraživanja i razvoja, kao i odredbe o pravu na primenu pronalaska u lične i nekomercijalne svrhe. Koje su novine u predlogu zakona koji se nalazi pred vama? To je pre svega uvođenje obaveze izrade o pretraživanju, ispitivanje priznatog malog patenta, prekid postupka do pravosnažne odluke Zavoda za intelektualnu svojinu i hitno ispitivanje prijave patenta, uvođenje prava na žalbu i žalbenog postupka, izjavljivanje reviziju u praničnim postupcima.
Kada je reč obavezne izrade izveštaja o pretraživanju Zakon je utvrdio obavezu za Zavod za intelektualnu svojinu, da podnosiocu prijave patenta dostavi izveštaj o pretraživanju nacionalnih i međunarodnih baza podataka koji čini stanje tehnike o pronalasku za koju je zatražena zaštita patentom kao i da objavi izveštaj o pretraživanju i na taj način učini dostupni javnosti. Na taj način se postiže povoljniji položaj podnosioca prijave i pružena informacija potencijalnim investitorima o izgledima za sticanje patenta čime će se doprineti industrijskoj primeni pronalaska.
Kada je reč o uvođenju obaveze izrade izveštaja o pretraživanju, položaj podnosioca prijave će zbog toga će biti mnogo povoljniji jer im je omogućeno da pre plaćanja takse za suštinsko ispitivanje patenta procene svoje izglede za sticanje patenta, da se rukovode ovim izveštajem prilikom donošenja važnih odluka kao što su: podnošenje zahteva za zaštitu pronalaska van teritorije Republike Srbije, eventualna korekcija patentnih da bi se povećala šansa za sticanje patenta, ulaganje sredstava u proizvodnju predmetnog pronalaska.
Kada je reč o ispitivanju priznatog malog patenta, predloženi zakon koji važeći pored zaštite pronalaska patentom pruži mogućnost zaštite pojedinih tipova pronalaska malih patenata, zaštita malih patentom je predviđena za pronalaske koje su po pravilu kraćeg tržišnog veka, a koji se odnosi na konstrukciju proizvoda ili raspodelu njegovih sastavnih delova. Važeći zakon nije pravo za tužbu zbog povrede malog patenta uslovio dokazivanje da mali patent ispunjava uslov u pogledu novosti inventivnog nivoa industrijske primenjivosti. Ovo je u praksi moglo da dovede do zloupotrebe ovog prava od kojih je najteži zabrana proizvodnje proizvoda koji su bili poznati pre podnošenja prijave malog patenta.
Stoga je predloženim zakonom utvrđena obaveza ispitivanja podobnosti malog patenta kao uslov za ostvarivanje sudske zaštite i izdavanje odgovarajuće potvrde o ispunjenosti navedenih uslova. Samo ukoliko nosilac malog patenta ima navedenu potvrdu on može ostvariti građansko-pravnu zaštitu ili zaštititi izdavanje prirodne licence. Ovakvo rešenje će doprineti zakonitom ponašanju i smanjenju broja sudskih sporova u ovoj oblasti.
Kad je reč o prekidu postupka do pravosnažnosti odluke, zavod za hitno ispitivanje prijave patenta, novinu predstavlja propisivanje obaveze da sud u postupku po tužbi za povredu prava prijave patenta prekine postupak do pravosnažnosti odluke Zavoda za papire i patente čime se onemogućava donošenje presude za povredu prava koje još uvek nije priznato. Objavljena prijava patenta neispitano pravo. Zavod za intelektualnu svojinu u takvom slučaju ovlašćen je da prijavu patenta ispita po hitnom postupku. Takođe, prijava patenta će moći da se ispita po hitnom postupku i na zahtev tržišne inspekcije i carine, kada je pokrenut postupak za carinski ili inspekcijski nadzor zbog povrede prava iz prijave patenta. Time se postiže efikasnije sprovođenje prava u postupcima po tužbi ili kada je pokrenut postupak za carinski ili inspekcijski nadzor zbog povrede prava iz prijave patenta.
Zakon, takođe uvodi i pravo na žalbu i žalbeni postupak, kao i kod drugih zakona iz oblasti industrijske svojine i ovim zakonom se uvodi pravo žalbe na odluke Zavoda za intelektualnu svojinu koje se odnose na patente i male patente. Predložene rešenje će omogućiti efikasniju zaštitu prava stranaka, kao i doprineti rasterećenju upravnog suda, omogućavanjem izjavljivanja revizijom u parničnim postupcima za zaštitu i upotrebu pronalazaka se rešava pravna praznina u pogledu dozvoljenosti izjavljivanja revizije, koja je nastala stupanjem na snagu izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2009. godine i upotpunjuje se građansko-pravna zaštita prava propisanim predloženim zakonom.
Usvajanje zakona koji se nalazi pred vama, koji je harmonizovan sa propisima EU, koji se odnosi na patente i prioritet utvrđen tačkom 54. Akcionog plana za ispunjavanje preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu i funkciji ubrzanja sticanja statusa kandidata.
Još dve rečenice. O Zakonu o patentima sprovedena je javna rasprava u periodu od 25. oktobra do 8. novembra 2010. godine. U okviru javne rasprave 5. novembra 2010. godine u Zavodu za intelektualnu svojinu je održan okrugli sto o radnom tekstu Nacrta zakona o patentima. Svi predlozi koji su se mogli čuti, koji su bili prihvatljivi su usvojeni i inkorporirani predloženi tekst. Toliko o Zakonu o patentima.
Sad još nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima postiže se njegovo potpuno usklađivanje sa odredbama Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine Svetske trgovinske organizacije, poznat kao TRIP sporazum i direktivama EU koje regulišu materiju autorskog ili srodnih prava.
Na taj način, stvaraju se preduslovi u različitim segmentima autorsko-pravne materije, pre svega u domenu ograničenja autorskog prava, prava sleđenja, prava proizvođača, baza podataka, domenu zaštite autorskih i srodnih prava, itd. interesi i autori nosilaca srodnih prava, budu potpunije i bolje zaštićeni nego do sada. Pored toga, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa profesijama EU važno je zbog obaveza uspostavljanja zone slobodne trgovine na koju se Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Za postizanje tog cilja od posebne je važnosti za našu zemlju usklađivanje propisa iz domena intelektualne svojine gde spada i zakon o autorskim i srodnim pravima.
Najznačajnije izmene zakona o autorskim i srodnim pravima odnose se na norme koje regulišu ograničenja autorskih prava. U određenim situacijama društveni interesi nameću potrebu suspenzije monopola koji autori nosioci u srodnom pravu uživaju u odnosu na svoja dela. To su primera radi, interesi javne sigurnosti, pravosuđa, unapređenje školske nastave, javnog informisanja, podsticanja i širenje informatičke pismenosti itd. Kada spomenete, interesi to nalažu zakon ograničava autorsko pravo tako što dozvoljava korišćenje tuđeg autorskog dela bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade.
Jedno od takvih ograničenja autorskog prava i onog koji kaže da je dozvoljeno umnožavanje primeraka objavljenih dela bez dozvole autora i plaćanja autorske naknade ako se to delo pojavljuje kao sastavni deo tekućeg događaja kojom se izveštava. Ovo ograničenje autorskog prava ustanovljeno je sa ciljem slobodnog i nesmetanog izveštavanja javnosti o tekućim događajima.
Zakonom o izmenama i dopunama je posebno naglašeno da se ova ograničenja autorskih prava ne odnosi samo na štampu, radio i TV, kao što je do sada bio slučaj, već i na druge medije, pre svega internet, danas najvažniji interaktivni mediji na svetu. Postojećim Zakonom o autorskim i srodnim pravima predviđeno je da su svrhe nastave ispitivanja i naučnog istraživanja mogu koristiti kratki odlomci objavljenih dela. Izmenama zakona ovo ograničenja regulisano je mnogo detaljnije.
Sada je predviđeno da se gore u opisane svrhe mogu izvoditi ili predstavljati autorska dela u svom integralnom obliku, pod uslovom da su objavljeni da se to čini u nekomercijalne svrhe.
Isto važi za javno izvođenje i predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, na primer dramskih predstava ili koncerata. Uslov je samo da interpretatori ne dobiju nadoknadu za svoj rad. Jedno od ograničenja autorskog prava predviđeno postojećim zakonom je i ono koje kaže da je dozvoljeno fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe.
Ovo ograničenje autorskog prava u vreme kada je kopiranje autorskih dela lako, kvalitetno i relativno jeftino, ozbiljno narušava legitimni interes autora. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, predviđeno je da se spomenuta ograničenja ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine.
Na taj način staje se na put široko raširenoj praksi kopiranja knjiga, naročito udžbenika i druge stručne literature koja ozbiljno ugrožava ekonomske interese pisaca i naučnih radnika.
Pored normi koje regulišu ograničenja autorskog prava zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima detaljno je regulisano i pravo sleđenja. Ono garantuje autoru, dela likovnih umetnosti da će pod određenim uslovima biti obavešten o preprodaji svojih dela i za to dobiti novčanu nadoknadu. Na ovaj način uvodi se mnogo više rada u rad onih koji se profesionalne bave trgovinom umetničkim delima, kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, akcionarske kuće, itd.
Izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima regulisano je i pitanje zaštite baze podataka. Predviđeno je šta je sve obuhvaćeno zaštitom baze podataka, koja imovinska prava uživa njen tvorac, a ko je ovlašćeni korisnik baze podataka. Razvoj kompjuterske tehnologije je dinamična i stalna, pa se propisi u ovoj oblasti menjaju relativno brzo.
Unošenjem ovih izmena u zakon o autorskim i srodnim pravima naša zemlja uspešno prati trendove razvijenih evropskih zemalja i baza podataka štiti na kvalitetan i savremen način. Tehnološke mere zaštite optičkih diskova , nedozvoljenog kopiranja kome često pribegavaju njihovi proizvođači, poželjne su jer sprečavaju pirateriju.
Međutim, u nekim slučajevima zakon ograničava autorsko pravo i kaže – da je dozvoljeno bez saglasnosti autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavati tuđe autorsko delo, na primer, zbog potrebe vođenja sudskog ili nekog drugog postupka. Tada zbog tehnološke zaštite kojom je optički disk snabdeven, državni organ nije u mogućnosti da ga kopira i ako na to po zakonima ima pravo.
U važećem zakonu nije rečeno da li nosilac prava u takvoj situaciji ima obavezu da postojeću tehnološku meru ukloni.
Izmenama i dopunama zakona ovo je pitanje detaljno regulisano na način da je nosilac prava koji koristi tehnološke mere zaštite dužan da iste u najkraćem roku ukloni i tako omogući pristup primerka autorskog dela licima koja na osnovu zakona imaju pravo na takav pristup.
Najzad, prihvatanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima, biće u potpunosti usklađen sa propisima EU i svetske – trgovinske organizacije. Hvala.

Pre svega bih se zahvalio svim poslaničkim grupama i predstavnicima tih grupa koje su govorile o ovom zakonu, bez obzira na stav tih poslaničkih grupa prema sadržaju, da li će glasati ili neće glasati, prihvatiti ga ili ne, zato što je svako izlaganje imalo svoj smisao i dobro je da građani Republike Srbije čuju, da bi i oni imali uvid u sadržaj ovog zakona i u pojedina rešenja, pa i interpretacijskih rešenja koja svakako, naravno, potpuno autonomno obrazlaže.
Meni se čini potrebnim da kažem nekoliko reči u odnosu na pitanja koja su se čula možda na jedan drugojačiji način u odnosu na ono što su ljudi koji su predstavljali poslaničke grupe danas to saopštili javnosti. Naime, nesporno je da Republika Srbija ima svoj interes da donese ova dva zakona, Zakon o patentima i izmene i dopune Zakona o autorskom i drugim srodnim pravima i da je to primaran interes, kao što je činjenica da bez rešenja, koja su deo rešenja zemalja sa kojima mi sarađujemo ili želimo da sarađujemo, mi ne možemo biti ravnopravni partneri u toj saradnji, jer saradnja podrazumeva, naravno, poštovanje i odgovarajućeg pravila igre. Uobličen je kroz pravnu regulativu i ukoliko želimo da sarađujemo ili da proširimo dejstvo naše inovativnosti, znanja i na druge prostore, mi moramo da prihvatimo i ono što je deo zakonodavstva drugih zemalja.
Nismo slučajno rekli da su neka rešenja iz Zakona o patentima pre svega proizvod prakse i našeg uviđanja da jednostavno nisu usaglašena, odnosno da su se u praksi pokazala nedovoljno dobra i da smo želeli, naravno, da zakon usaglasimo i sa direktivama EU koje su u međuvremenu donete. Zašto i to ne reći? I to je jedan od razloga, kao što je, naravno, i jedan od razloga naša želja da budemo članica Svetske trgovinske organizacije i potreba da se i rešenja usaglase sa onim što je deo njihovih normi.
Ono što je pojedinačno možda potrebno reći, bilo je reči o članu 17. Zakona o autorskim pravima. Moram reći da je zaštita integriteta dela, odnosno zaštita prava utora da se suprostavi neovlašćenoj izmeni njihovog dela jedna od osnovnih moralnih prava autora. Ovo pravo je dato još u Benskoj konvenciji i na identičan način je propisano u svim zemljama koje primenjuju ovu konvenciju. Znači, i naše rešenje sadržanu u članu 17. je rešenje koje je sadržano u zakonima drugih zemalja. Videli ste, pošto je bilo primedbi oko tumačenja tog zakona, zašto nije menjan, jer je upravo namera da se zaštite autorska prava i da se spreči zloupotreba tog prava regulisana upravo kroz druge izmene i dopune ovog zakona, u delu koji se odnosi na ograničenje autorskih prava. Rešenja koja su sadržana u predloženom zakonu su se odnosila pre svega na ograničenja autorskih prava radi javnog interesa.
Detaljnije propisivanje ovih ograničenja, na način na koji se to radi u drugim zemljama, pre svega i u zemljama EU, zašto da ne, doprineće ostvarivanju autorskih prava i u Srbiji. Pretpostavka da će biti manje sporova i da će sudijama biti lakše da odluče da li se u određenoj situaciji radi o povredi autorskog prava ili ne.
Bilo je primedbi i vezano za ulaganje države u odnos prema nauci. Mislim da tako ne stoji. Činjenica je, uprkos ekonomskoj krizi, da se povećalo izdvajanje države prema nauci, da je formiran inovacioni fond i ulaganja su povećana sa 0,3 na 1%. Naravno mi sad možemo, u odnosu na različite periode da kažem višestranačke Srbije, različite podatke, pa čak objasniti da je 90-ih godina uprkos ekonomskoj situaciji bilo izdvajanje 1%, ali je činjenica da Vlada i ovim otežanim ekonomskim uslovima čini sve da se poveća izdvajanje za nauku kao važan resurs.
Bili je pitanja koja nisu objektivno vezano za temu dnevnog reda - zašto je nauka i tehnološki razvoj pripojeno ovom ministarstvu, ali su, zanimljivo, uzimane zemlje koje su u jednom kontekstu trebale da potvrde stav izlagača, a u drugom su bili protiv toga, jer stalno moram to da pominjem, Vlada je izvršila rekonstrukciju, formirana su nova ministarstva, šest ministarstava je dobilo nove resore, prosveta, nauka i tehnologija su postali jedan deo i jedinstveno ministarstvo. Uzeću samo dve zemlje koje se fantastično razlikuju po mnogim aspektima, a imaju isto rešenje: Ruska federacija i Republika Hrvatska. Ruska federacija ima Ministarstvo za obrazovanje i nauku sa 150 miliona ljudi i resurse koje ima, koji su poznati, a Republika Hrvatska opet ima Ministarstvo sporta, prosvete i "športa", kako oni kažu, sa oko četiri miliona i nešto ljudi i niko ne smatra da ta rešenja nisu dobra za zemlju.
Znači, svuda u svetu postoje različita rešenja vezano za način organizacije poslova državne uprave unutar pojedinih sektora. Otprilike, većina zemalja u svetu, bar oko 60% ima ministarstva koja su zajednička, mada, doduše, ima ministarstava gde se, da kažem nauka i visoko obrazovanje objedinjuju u okviru jednog ministarstva.
Naveli smo brojne primere tehničkih rešenja koja smo preuzeli gledajući zakonodavstva drugih zemalja, pa u tom kontekstu su i rešenja koja su preuzeta u ovom zakonu, pa ako se pominju neke druge zemlje, Danska itd, nije reč o političkom tretmanu ovih pitanja nego o tehničkim rešenjima. Tu nema politike, ima samo primera dobre prakse.
Oko pravilnika – dok se pravilnici ne donesu, primenjivaće se zakon koji je vrlo detaljan. Činjenica je da ćemo mi pokušati da vrlo brzo, iako je dat rok od šest meseci, donesemo ove zakone.
Bilo je još jedno pitanje kolege Spasojevića vezano za Kraljevo. Kolega je vrlo korektno izneo to pitanje, ali moram reći, obzirom da ova sednica Narodne skupštine ide direktno u etar, pa ako su građani čuli pitanje vezano za Kraljevo, red je i da čuju odgovor, mi smo u Ministarstvu prosvete i nauke od 3. novembra 2010. godine na različite načine pokušali da rešimo situaciju u Kraljevu, da se škole dovedu u stanje da budu bezbedne za đake. Imali smo dve donatorske konferencije, jednu u Beogradu, drugu u Kraljevu, na kojima je uzelo učešće preko 20 firmi u Beogradu, nažalost, u Kraljevu je bilo firmi, ali nije bilo tada dobre volje da se volonterski preuzme deo posla vezano za uređenje prostora škola.
Imali smo jednu paradoksalnu situaciju, to sam već objasnio jedanput i to ću učiniti danas, da smo morali tri tendera za tri škole da ponovimo zato što se niko od izvođača nije javio da unutar propisane sume novca izvrši radove na objektima koji su deo osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Sredstva kojima smo raspolagali su objektivno mala. Imali smo veliku podršku i pomoć "Pošte Srbije" i "Poštanske štedionice". Ukupna vrednost tih radova je oko 130 miliona dinara. Od toga je resorno ministarstvo izdvojilo oko 70 miliona a ostatak smo dobili od ostalih.
Da ipak činimo značajne pomake u toj oblasti možda najbolje govore dva izveštaja koja imam kod sebe. Jedni podaci su važili do 1. septembra, jer smo tada bili planirali da broj dece koja pohađaju nastavu van svojih objekata bude 3.380. Inače, na području Kraljeva ima 9.029 učenika osnovnih škola i 5.594 učenika srednjih škola. Već od ponedeljka situacija će biti potpuno drugačija, svega će biti 907 đaka koji pohađaju nastavu van matičnih škola, iz prostog razloga što nismo, zbog nedostatka materijalnih sredstava, uspeli da sve škole dovedemo u ono stanje koje omogućuje nastavu.
Tu moram biti jasan, da ne bude zablude, mi smo radili na rešavanju pitanja stanja škola na način da budu statički sigurne i seizmički bezbedne, a ne da uredimo sve ono što je potrebno nakon zemljotresa uraditi, to ćemo uraditi u mesecima koji dolaze. U ponedeljak će biti otvaranje rekonstruisane zgrade gimnazije i ekonomske škole. To je najveći objekat, 1637 učenika pohađa, da kažem prostore ove dve škole. To će nam u značajnoj meri pomoći da rešimo pitanje skraćenja časova u nekim školama, tako da očekujemo da ćemo do početka oktobra završiti skoro sve. Zašto skoro sve? Zato što ima objekata gde još uvek nismo rešili pitanja projekta, to je preuzela lokalna samouprava, ali smo i mi deo toga. Ne želim da se shvati da prebacujemo bilo kakav deo odgovornosti na lokalnu samoupravu, obzirom da znam šta oni sve čine da bi se popravilo stanje škola.
Naravno da ću, kao ministar, i za ovu školsku godinu preporučiti fakultetima da studente iz Kraljeva oslobode troškova, ali obzirom da je to deo autonomije univerziteta – utvrđivanje visine nadoknade, mi smo rekli da se ne povećavaju školarine, fakulteti su to ispoštovali, a da li će biti u mogućnosti i ovo, znam da kod svih univerziteta u Srbiji, bilo da je reč o Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, uvek postoji dobra volja da se izađe u susret studentima iz Kraljeva. Očekujem da će tako biti i ove godine.
Oko odliva mozgova, što je pitanje koje je postavio kolega Živanović, i sami znate da je to problem koji postoji na ovim prostorima možda od 70-ih godina prošlog veka, da ljudi odlaze i da država, dokle god ne ponudi načine da se ljudi zaposle, da će uvek toga biti. Mi se trudimo da povećamo broj visoko obrazovanih ljudi i kvalitet obrazovanja i ne činim to slučajno. Uvek je bolje izdvajati za obrazovanje nego se baviti posledicama aktuelnog stanja.
Ima jedan loš podatak za nas. Danas je Međunarodni dan pismenosti, a mi imamo veliki broj ljudi koji su nedovoljno obrazovani ili nepismeni. Tu pokušavamo, kroz različite akcije, da promenimo stanje. I sami znate da se u obrazovanju i nauci stvari ne mogu rešiti preko noći. Sad donesete neku meru, neki zakon, a efekti toga mogu da se vide tek posle nekoliko godina.
Poštovane kolege narodni poslanici, bićemo u situaciji da sutra u ovo vreme, nadam se, započnemo raspravu o amandmanima na ova dva zakona, poštujući odredbe Poslovnika o radu Narodne skupštine, pa ćemo ja i ostale kolege biti u situaciji da odgovorimo i na konkretna pitanja koja su sadržana u amandmanima. Jedan deo amandmana smo prihvatili i o tome ćemo vas sutra obavestiti, drugi deo nismo i o tome ćemo vas obavestiti zašto nismo.
Jednostavno, naša želja, to smo rekli više puta ranije, a i sada pominjem, jeste da zakon bude što kvalitetniji, da rešenja budu što bolja i, naravno, da budu u interesu razvoja nauke, naučnog stvaralaštva i budućeg razvoja Republike Srbije.

Kolega Poskurica, žao mi je što niste bili u situaciji da čujete moje objašnjenje vezano za te troškove. Na Odboru za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, obrazložio sam da je u pitanju greška i preuzeo sam i odgovornost za grešku koju smo napravili, a žao mi je što niste čuli isto objašnjenje kada sam govorio u Skupštini, niste jednostavno bili prisutni u tom delu mog izlaganja, inače da ste bili prisutni, čuli biste ono što sam već rekao na Odboru, da sredstva koja se spominju u obrazloženju ovog zakona se odnose na članove Nacionalnog prosvetnog saveta i članove Nacionalnog saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, da je u pitanju bruto masa.                
Inače, istine radi, evo i kolege iz DSS su pomenuli da tu komponentu kada Narodna skupština Republike Srbije odredi nadoknade za članove Nacionalnog prosvetnog saveta kojih ima 41 onda će Vlada Republike Srbije, počev od 1. januara 2012. godine to poslužiti kao osnova za utvrđivanje visine nadoknade.
Da znate, čisto vas radi ako budete koristili u kampanji opet da ne budete u neprijatno situaciji, koristite podatke koji nisu tačni. Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta sada imaju nadoknadu, čini mi se 41 hiljadu dinara neto, predsednica nešto više i to sami procenite o kojoj sumi je reč, znači nije tačna vaša tvrdnja vezana za visinu nadoknade članova Nacionalnog prosvetnog saveta. U svakom slučaju, kada Narodna skupština, odnosno, nadležni odbor utvrdi nadoknadu članovima Nacionalnog prosvetnog saveta to će za nas u Vladi biti osnov da utvrdimo visinu nadoknade za članove Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, a obrazloženje koje stoji u Zakonu je da je o greški jer uključuje troškove, jedne i druge u bruto iznosu. Hvala.

Nije sporno, gospodine Poskurica, upravo i zato, čini mi se, vrlo taksativno navodim red događaja i samo pominjemo ono što vi niste znali. Narodna skupština Republike Srbije odnosno, nadležni odbori će odrediti visinu nadoknade članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Samo sam reagovao, da bih objasnio poslanicima koji nisu to čuli kako stoje stvari, da bi preuzeo svoj deo odgovornosti za ono što piše u materijalu, ali da bi skrenuo i vama pažnju pošto ste pomenuli da ćete u predizbornoj kampanji to koristiti kao argument, da ga ne koristite jer ćete biti dezavuisani. Hvala.

 Gospodine Poskurica, rekli ste da su u pitanju tri prosečne plate, to je oko 100 hiljada plus bruto, a to je onda daleko više nego što sad pričate. Ja ovo pričam vas radi, da ne bi bili u situaciji da vas neko dezavuiše. A vi pričajte šta hoćete.

Hvala. Nema mi druge nego da podelim Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima da poslanici dobiju priliku da se upoznaju kako se piše i odobrava, odnosno kako se odobrava udžbenik koji se koristi u nastavi. Mi iz Ministarstva, moram to da ponovim više puta, izgleda pošto se to ne čuje, niko od ljudi iz ministarstva, bilo koji pojedinac, iz Zavoda, pa ni ministar ne utiče na sadržaje udžbenika. Procedura izdavanja udžbenika je, autor napiše, tri stručna kompetentna, tri osobe koje Zavod angažuje napišu stručnu recenziju, ukoliko je ona pozitivna ide na Nacionalni prosvetni savet, ukoliko je negativna, takođe, se Nacionalni savet upoznaje. Upoznaje se i autori i izdavač i imaju pravo da traže dodatnu, tzv. duplu recenziju i da po svom izboru, opet naučno kompetentni ljudi koji će napisati šta misle o tom udžbeniku, a posle toga Nacionalni savet treba da donese odluku konačnu. Ministar samo potpisuje odluku Nacionalnog prosvetnog saveta.

Mislim da je to dobro rešenje i daje prednost upravo struci u odnosu na bilo koje, koji kao drugi ugao gledanja na sadržaj udžbenika, jer svako ima pravo da kritikuje, a to što kritikuje ne znači i da je u pravu. Hvala vam.

 

Gospodine Kneževiću, opštim aktom škole utvrđeno je vreme, odnosno u rok u kome se roditelj može pojaviti kao neko ko opravdava izostanke učenika sa nastave. Podsetiću vas samo da je tu vrlo teško, da kažem, utvrditi neka opšta pravila vezano za lekara. Ako se sećate prošle godine kada je bilo ovaj grip, virus kad je harao, kad su lekari javno upozoravali decu da mogu ostati do tri dana kući, čak da se ne javljaju lekaru, nego da budu pod nadzorom svojih roditelja, pa tek ako se slučajno desi da se pojave neki simptomi za koje se smatra da mogu biti simptomi gripa, da se onda tek konsultuje lekar, tako da je ta granica vrlo relativna i zato se opštim aktima škole utvrđuje onaj rok koji služi kao osnov kad se javlja roditelj, a posle kog roka mora doneti opravdanje od lekara. Hvala vam.

Gospođo Vojić-Marković, zaista ne znam na osnovu čega i kojih argumenata i činjenica izvlačite tako krupne zaključke i o meni kao ministru i o radu Ministarstva i o politici DSS i o svim ovim aspektima kada počnete da analizirate neko pitanje.
Ono što je činjenica, imali ste ministre koji su pet godina vodili ovu oblast i da su za pet godina doneli samo jedan zakon koji smo morali da menjamo 2, 3 puta. Znači, da ste imali koncept, mi bismo ga primenili. Ako ga nismo primenili, postavlja se pitanje da li ste imali koncept, jer je to pitanje od slučaja do slučaja. Taj koncept nisam video, skupština ga nije videla, možda postoji, ali nije bio predmet razmatranja u skupštini. Onda imate potpuno pravo kao poslanik da kritikujete sve ono što vladajuća većina predlaže, samo je pitanje da li ste u pravu.
Ova skupštinska većina se nikada nije plašila rasprave o sadržaju zakona. Ne kažemo da smo uvek u pravu, jer po nekad praksa pokaže koliko su neka rešenja dobra ili ne. Zato i menjamo zakon, da bi bio bolji nego što jeste, jer je reč o kvalitetnom zakonu i radićemo ubuduće na sličan način. Uvek je parlament taj koji daje sud o sadržaju svakog zakona na osnovu prakse.
Prema tome, predvideli smo određena rešenja kojima mislimo da ćemo rešiti probleme koji su se pokazali u toku sprovođenja ovog zakona u protekle dve godine i mislimo da je to dobro za obrazovni sistem. Razgovarali smo sa različitim partnerima. Reaguju na drugi način nego vi. U redu, to je deo života, svako razmišlja na svoj način ali videli ste i kada raspravljamo o pojedinim amandmanima i vi, poslanici, u odnosu na sadržaj, potpuno različite aspekte, ugao gledanja i opet, to je deo našeg života.
Poenta je – koje je rešenje najbolje i rukovodimo se praksom, ali i konceptom većine. Hvala.

Ministarstvo prosvete i nauke Vlade Republike Srbije nije dobilo ni jedan amandman niti bilo koju konkretnu primedbu zaštitnika građana na sadržaj zakona. U javnosti se pojavilo jedno saopštenje od nekoliko rečenica koje govori ono što govori.
Voleo bih da smo i od zaštitnika građana dobili vrlo konkretne primedbe, pa da onda razgovaramo o tome šta je sadržaj tih primedbi, da bi jednostavno znali šta je to što smo uradili, a što dovodi u pitanje pravo deteta na obrazovanje. Čini mi se da je pravo na obrazovanje prvo i osnovno pravo, a ako neki deo zakona nije dobar Vlada i Ministarstvo su u obavezi da predlože odgovarajuće izmene.
Sem saopštenja u nekoliko rečenica, nismo dobili ništa. Naprotiv, tražili su od nas svu dokumentaciju, pa oni da vide. Izvinite, mi smo apsolutno odgovorni i prihvatamo i kada smo u pravu i kada nismo u pravu da smo odgovorni za to što jeste, a onda bi bilo ko kada govori o ovoj temi trebao da konkretno kaže na koji način se smatra da nešto nije dobro i zbog čega.
Što se tiče istraživanja, molim vas, navedite mi koje istraživanje, koji uzorak, ko je radio, da znamo da li su radile kompetentne osobe ili je to deo marketinga pojedinih udruženja ili nešto treće. Hvala.

Voleo bih da smo bili u situaciji da čujemo šta zaštitnik građana misli o ovom zakonu sa stanovišta amandmana. To nismo dobili. Imamo informaciju da je predstavnik zaštitnika građana imao nameru da dođe na Odbor za prosvetu, ali nije dobio poziv. Mi u Vladi o tome ne odlučujemo. Hvala vam.

Želim samo da kažem nekoliko rečenica. Nismo dobili u pismenom obliku ništa od Zaštitnika građana. To jeste činjenica i šteta je.

Ako su poslanici deo svojih izlaganja, odnosno amandmane koje su uputili na izmene i dopune ovog zakona, ako sadrže primedbe Zaštitnika građana, možda smo mi izašli u susret tim zahtevima. Prihvatili smo 12 amandmana.

Dozvolite mi da kažem. To je sada relativna stvar. Ako nešto nije napisano, to je stvar tumačenja. Ako je stvar tumačenja, onda može biti ovako i onako. Prema tome, pustite i dozvolite da vam kažem, prihvaćenoj e 12 amandmana. Mi smo juče predložili još osam amandmana Odboru da budu prihvaćeni kao amandmani Odbora.

Žao mi je što pomoćnik Zaštitnika građana juče nije bio na Odboru. Oni članovi koji su juče bili na Odboru su videli da postoji dobra volja da se svaki amandman prihvati. Još jedanput kažem, nismo uticali mi iz Vlade i ministarstva na to, ko može biti pozvan na sednici Odbora.

Zašto Zaštitnik građana nije pozvan na sednicu Odbora? To treba pitati. Ako se već pozivate na jedan odbor, treba reći istinu na drugom odboru, Odboru za prosvetu. Juče je atmosfera bila sjajna i radna. Glasalo se za ovih osam amandmana koji su prihvaćeni kao amandmani Odbora. Mislim da između poslaničkih grupa uopšte nije bilo razlike po, kako bih rekao, partijskoj pripadnosti u odnosu na zajedničku želju da te amandmane prihvate. Svi su prihvaćeni jednoglasno.

Da smo juče čuli nešto novo, prihvatili bi i to. Nismo, kako bih rekao, van toga da prihvatimo, ali treba znati o čemu je reč. Hvala.

 

Hvala koleginici Đerić ali i koleginici Dimitrijević na onome što je malopre rekla. Želim da povodom ovog člana 17. pošto je bilo više amandmana na ovaj član 17., da kažem zašto mi neke od ovih amandmana nismo prihvatili. Razlog je sadržan u obrazloženju. Smatramo da predloženi amandmani jesu, apsolutno, na liniji onoga što očigledno svi želimo  da vrlo precizno definišemo ovu oblast, odnosno ovo pitanje.
Prihvatili smo amandman narodnog poslanika kolege Miletića Mihajlovića, kojim je, po našem mišljenju, preciznije definisano da u vaspitno-disciplinskom postupku učenik uz prisustvo roditelja, odnosno staratelja, kao i svi ostali učesnici i svedoci u postupku, moraju biti saslušani, s tim da se može dati pismena izjava. Takođe, skraćeni rok za pokretanje vaspitno disciplinskog postupka na 30 dana, kako bi se omogućilo izvršavanje obaveza ustanova propisanih članom 113. stav 1. Zakona, pojačan vaspitni rad i koji se mora preduzeti pre nego što se učeniku izrekne vaspitno-disciplinska mera, član 115. stav 3. Zakona. Prihvaćenim amandmanom određeno lice koje pokreće postupak, to je direktor, i povećan je nivo zaštite prava deteta.
Ovo sam vam pročitao obrazloženje nas iz Ministarstva. Sada se vraćam na suštinu ovih izmena. Ako se sećate šta smo govorili pre nekoliko dana, deo kritike koju ste vi poslanici uputili nama, predlagaču, Vladi, nama iz Ministarstva jeste baš bio, čini mi se, vezan za onu odredbu koja je stajala u tekstu izmena i dopuna – da učenik mora biti saslušan. Sad smo utvrdili da može. Čini mi se da je to bila primedba nekoliko poslanika različitih, možda je i to bio deo ovog razgovora koji ste vi imali u ponedeljak ujutro sa predsednicom na Odboru za ravnopravnost deteta, bar sudeći prema onome što sam čuo od potpredsednice.
Znači, evo vidite da smo mi izašli u susret tome, kao što smo izašli u susret i sa pitanjem oko obaveza učeničkog parlamenta. Mi smo predložili Odboru juče da se briše taj član 13. zakona, kao što smo i predložili, s obzirom da je bila kritikovana reč "blagovremeno", a možda nisu dovoljno svi upoznati. U Zakonu o osnovnoj školi stoji da je to osam dana, onda smo mi predložili juče Odboru da to bude amandman Odbora i da se onda potvrdi taj rok od osam dana, vezano, takođe, za ovaj sadržaj zakona.
Ovo vam govorim da bi znali da, pošto je bilo više amandmana na ovaj član 17. Mi smo prihvatili amandman kolege Miletića Mihajlovića, ali smo nastojali kroz druge amandmane da ovaj zakon unapredimo preuzimajući i delove amandmana nekih koje ste vi, kao narodni poslanici, predložili nezavisno o kojoj poslaničkoj grupi je reč, kada smo ocenili da to unapređuje sadržaj ovog zakona. Hvala.

Hvala. Gospodine Šami, izvinjavam se, ako sam na bilo koji način doveo u pitanje način sazivanja te sednice, obzirom da nisam ni ja znao ko se saziva i ne saziva. Izvinjavam se ako sam vas na bilo koji način, kao predsednika Odbora, doveo u neugodnu situaciju sa svojim pitanjem. U svakom slučaju, mnogo hvala na objašnjenju koje ste dali. Sad znamo što se kaže svi, apsolutno celu istinu znamo u vezi sa stavovima Zaštitnika građana. Bili smo spremni za amandmane, da smo ih dobili, nismo ih dobili i o njima nismo mogli raspravljati. Nisu se javili da učestvuju u radu sednice Odbora, a da su se javili učestvovali bi, pa bi opet čuli. Prema tome, neka to ostane na jednom saopštenju i ništa više. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite na kraju da kažem nekoliko završnih reči vezano za izmene i dopune ovog zakona i rešenja koja su pred vama. Pre svega, želeo bih svima vama da se zahvalim na učešću u ovoj raspravi, predlagačima amandmana na trudu vezano za izradu tih amandmana. Želim da vas obavestim o sledećem.

Svesno sam se odlučio da vam ovo kažem na kraju današnjeg zasedanja. Da sam rekao na početku, onda bi pričali o tome šta je Vlada usvojila, a ovako je svako imao priliku da iskaže stav povodom svog amandmana. Mi u Vladi smo u odnosu na to zauzeli stav i juče na Odboru.

Vlada Republike Srbije, u odnosu na 57 amandmana narodnih poslanika, usvojila je 11, na samom Odboru smo usvojili još dva i Odbor je, na predlog Ministarstva za prosvetu i nauku, usvojio sedam amandmana. Znači, ukupno je usvojeno 19 amandmana. Mi smo ovim izmenama želeli da poboljšamo tekst Predloga zakona, da još preciznije odredimo pravne norme i povećamo nivo zaštite učenika.

Ono što smo kroz prihvaćene amandmane odredili su rešenja koja se odnose na norme za uređivanje zaštite podataka o ličnosti u informativnom sistemu podataka, odredbe vezane za učenike, za zaposlene, sastav školskog odbora i ostvarivanje prava na naknadu članovima saveta, o čemu je bilo reči i kroz izlaganje povodom amandmana.

Znači, pet amandmana: zaštita podataka o ličnostima, jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, registrima koje vodi Ministarstvo, pet amandmana se odnosi na to i preciznije je definisano koji se podaci o učenicima unose u evidencije, podaci o nagradama i pohvalama učenika tokom obrazovanja. Precizirana je norma u vezi prikupljanja podataka o zaposlenima. Kod određivanja svrhe i obrade podataka istaknut je vaspitni aspekt obrazovanja, definisan krajnji rok u kome se moraju ažurirati podaci u evidenciji, 30 dana od dana nastanka promene. Zadržan je stav 5. člana 125. zakona, da će Ministarstvo, na zahtev lica koje ima pravni interes, izdati izvod iz registra.

Kada je reč o pravima učenika, dva amandmana se odnose na ovu oblast.

U vaspitno-disciplinskom postupku učenik uz prisustvo roditelja ili staratelja i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i mogu a ne moraju dati pismenu izjavu. Skraćeni rok za pokretanje postupka na 30 dana i određeno lice koje pokreće postupak, reč je o direktoru. Kod utvrđivanja zaključne ocene Vlade, uzimaju se u obzir i efekti izrečenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera. Izdvojen je rok, kada je reč o zaposlenim, izdvojen je rok za disciplinski postupak protiv zaposlenog za povredu zabrane, to su članovi 44. do 46. Zakona, dve godine od učinjene povrede.

Kada je reč o sastavu školskih odbora, uskladili su odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, to su amandmani na Odboru. Usvojili smo dva amandmana – brisanje dela norme koja se odnosi na prava ministra prosvete i nauke da uređuje zaštitu podataka, materiju uređuje i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, regulisanje i način čuvanja podataka u registrima u pisanom i elektronskom obliku.

Kada je reč o pravima učenika, preciznije je definisan rok u kom treba da se pravdaju izostanci učenika osam dana, kao što je i u rešenju Zakona o osnovnoj školi. Zadržano je pravo učeničkog parlamenta da daje mišljenje i predloge stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o izboru učenika.

Kada je reč o zaposlenim, Odbor je doneo jedan amandman. To je pravo ustanove od posebnog interesa, ovo moram naglasiti, za Republiku Srbiju da prime u radni odnos nastavnika i asistenta odgovarajuće visoko-školske ustanove ili zaposlenog u naučnom institutu sa odgovarajućim zvanjem na određeno vreme, najviše 30% radnog vremena za školsku godinu, uz saglasnost ministra.

Kada je reč o pravu na naknadu za rad članovima saveta, Odbor je usvojio dva amandmana, da će nadležni odbor Skupštine Srbije odrediti naknadu članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, a članovi Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih da ostvaruju to pravo počev od 1. januara 2012. godine, jer sredstva za rad za ovu namenu nisu planirana budžetom. To je ujedno odgovor na pitanje koleginice Vojić-Marković, zato što je naš budžet programski, pa nismo mogli planirati, odnosno za ovu godinu nije planirano, što ne znači da oni ne rade. Naprotiv, savet radi, ali radi to bez nadoknade, što ipak pokazuje i odnos tih ljudi prema poslu.

Inače, kada Narodna skupština odredi visinu nadoknade članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, to će i Vladi poslužiti kao osnov za donošenje odluke vezane za članove Saveta za srednje i stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Kada je reč o zaposlenima, usvojen je još jedan amandman. Kolega Jon Magda je povukao amandman na član 25. Predloga zakona. Na isti član Odbor je usvojio amandman sa ispravkom narodnog poslanika Pavela Marčoka. Izdvojen je rok za disciplinski postupak protiv zaposlenog za povredu zabrane, pomenuo sam članove od 44. do 46. dve godine od učinjene povrede i zadržano je rešenje da … teče ako se disciplinski postupak ne može pokrenuti ni voditi zbog odsustva zaposlenih iz drugih opravdanih razloga, da bi sprečili određene praznine.

Na sednici Odbora je takođe prihvaćen amandman da u postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola utvrdi potrebu za dodatnom finansijskom podrškom i ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, škola će uputiti pismeni zahtev osnivaču po pribavljenom mišljenju interesne komisije. Prethodno

rešenje je bilo da ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva upućuje pismeni zahtev lekaru nadležnog doma zdravlja za procenu potreba za pružanje dodatne obrazovne zdravstveno-socijalne podrške, koju utvrđuje interesna komisija.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo, kao što i sami vidite, prihvatili dosta amandmana i po našem mišljenju unapredili smo sadržaj zakona izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Na kraju, samo odgovor na dva pitanja. Vezano za pitanje koleginice Donke Banović, neće biti rok tri godine od usvajanja ovog zakona, nego tri godine od 31. septembra 2009. godine. To je primedba koju su nam stavili u zakonodavstvu. Tri godine od tada, a ne od usvajanja ovog zakona. Inače, od 41 predviđenog podzakonskog akta do sada smo usvojili 35 podzakonskih akata i logično je da ćemo i ovih šest. Očekujemo da ćemo tokom jeseni usvojiti još tri zakona, pa će biti potrebe da se usvoji još podzakonskih akata. Inače smo u protekle tri godine usvojili oko 120 podzakonskih akata.

Na pitanje koleginice Radice Jocić, o prosveti ćemo razgovarati i tokom jeseni, ne samo a pro po izmena i dopuna određenih zakona, nego i kada budemo razgovarali i o drugih zakonima iz oblasti obrazovanja, onda ćemo razgovarati i o obrazovanju načelno, a i o onim temama koje budu sadržaj predviđenih zakona. Nadam se do kraja godine, bar ćemo mi nastojati, time ću završiti, potrudićemo se da makar Odboru za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, ako ne i celom parlamentu, predočimo sadržaj Strategije obrazovanja Republike Srbije, pa da razgovaramo i o tom dokumentu. Hvala.