Zahvaljujem se, predsedavajući.

Znate kako, interesantno je da smeta postojanje komunalne milicije i uniforme komunalne milicije, a s druge strane ne smetaju uniformisana lica koja su angažovana, čak radno angažovana, u brojnim firmama, ne znam sekjuriti ovaj, sekjuriti onaj itd, koji obezbeđuju i imovinu i lica. Brojne firme su angažovane za obezbeđenje novca, i to onog novca koji se iznosi iz poslovnih banaka, pa se transportuje tamo gde mesta gde je to zakonom predviđeno. Ta lica nose uniforme, čak nose vatreno oružje, za razliku od komunalnih milicajaca koji ne nose vatreno oružje, gde su sredstva koja ona koriste ograničena što se tiče represije. S druge strane, ta ista lica koja nose vatreno oružje imaju pravo da održavaju red tamo gde su zaduženi da obezbeđuju imovinu. Kako da održavaju red? Tako što obezbeđuju okolinu. Dakle, niko ne sme prići čak ni blizu mesta gde se preuzima novac, gde se faktički postavljaju čak i zaštitni kordoni, pa se preusmeravaju građani da idu nekim drugim pravcem. Tada mere represije ne smetaju, ali zato smetaju kada je u pitanju komunalna milicija.

Dakle, ti aršini nisu baš ovde dovoljno jasni. Drugo, mi nećemo da se dodvoravamo građanima političkim pričama, hajde da govorimo stručno. Mera dovođenja i privođenja nije isto. Meru privođenja sprovode ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Imaju pravo i na meru zadržavanja, i to čak zadržavanja koje podrazumeva ako je u pitanju učinilac krivičnog dela do 48 časova, dok ne bude izveden pred sudiju za prethodni postupak. Ovde se mera dovođenja ograničava samo na jedan jedini slučaj i jednu situaciju, a to je identifikacija identiteta učinioca protivpravne radnje i ništa više od toga. Sve ostalo je u nadležnosti regularnih ovlašćenih, tako da ih nazovem, službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako da ta razgraničenja nadležnosti moraju se znati. Osim toga, komunalni milicionar ili milicajac reaguje onako kako sam malopre rekao, po pozivu, radi utvrđivanja određene protivpravnosti. Ali koje? One koja nije krivično delo, one za koju nije potrebno angažovati policajca, odnosno ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova. Pa neće pozvati on komunalnog milicajca ukoliko se desilo nešto banalno ili benigno, da je neko namerno ispred ulaznih vrata stambene zgrade izbacio ulje kako bi se drugi sapleo, podapeo, povredio itd.

Da ne vršimo trivijalizaciju i banalizaciju ove priče, tačno se znaju razgraničenja nadležnosti komunalne milicije u odnosu na nadležnost ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Tačno se zna kad se mogu upotrebiti mere prinude i zato se te mere definišu posebnim pravilima, Pravilnikom o radu komunalne milicije. Postojao je Pravilnik o radu komunalne policije po ranije važećem zakonu i edukacija onih koji se bave ovim poslom.

Dakle, ako komunalni milicajac ima pravo da podnese prekršajni nalog, prekršajnu prijavu, onda je u tom inkorporirano i njegovo pravo na dovođenje lica radi provere identiteta i tu apsolutno ne može biti ništa sporno i to je čisto, hajde da kažemo, zakonsko i činjenično utemeljenje ovog stava, a ne propaganda. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Sve vreme pokušavam da se otrgnem te banalizacije i trivijalizacije, ali na kraju krajeva zbog građana čovek opet nešto mora da pojasni što bi svakom elementarno pismenom građaninu, odnosno onom koji ima opštu kulturu trebalo da bude jasno.

Nemoguće je, uvaženi ministre, da ukoliko komunalni policajac ili milicioner sada po novom zakonu ne koristi određena sredstva represije da adekvatno sprovede svoj zadatak. To je nemoguće. Nemoguće je da on pronađe, identifikuje učinioca protivpravne radnje i kaže – sad sačekaj ti tu, stani, nemoj da si se mrdnuo, a ja ću da zovnem policiju, da dođe policija da te privede. Da, baš će da čeka. Baš će da čeka i poštovaće vrlo često autoritet naređenja i reći – u redu, neću se mrdnuti odavde.

Šta ukoliko taj isti komunalni milicioner u izvršavanju svojih poslova i radnih zadataka bude napadnut? Da li tada sme da koristi ono što mu je zakonom dozvoljeno da koristi, sprej i palicu? Naravno da može. Da li to može da koristi da bi otklonio opasnost od drugih? Naravno da može. Da li to može da koristi da bi zaštitio druge? Naravno da može. To treba da činimo svi.

Ja sam namerno ukazao na krivično-pravne institute, nužna odbrana i krajnja nužda. To je nešto što je dužnost svakog građanina, a ne samo komunalnog milicionera.

Prema tome, nemojmo da budemo kontradiktorni, kao što je bio govornik koji je diskutovao pre kolege Markovića, da postoje razgraničenja nadležnosti kada je u pitanju formalni deo u zakonu, ali navodno i kobajagi ne postoji u praksi. Ako ne postoji u praksi, onda će reagovati neko ko je nadležan u odnosu na komunalnu policiju, pa će onaj koji je te nadležnosti prekoračio i zloupotrebio biti sankcionisan, protiv njega podneta krivična ili prekršajna prijava, neko odgovarati za zloupotrebu službenog položaja, pa će se opametiti i uvešće se red i u komunalnu miliciju. Šta je tu sporno?

Prema tome, ne postoje ovde, osim političkih i dnevno političkih nadgornjavanja, dovoljno jaki argumenti da bi se mogao ovaj zakon obesmisliti i dovesti u sumnju. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Reklamiram član 106. Poslovnika Skupštine Republike Srbije iz dva razloga. Prvi razlog što gospodin Vukadinović sigurno neće odgovoriti kolegi Aleksandru Martinoviću na pitanja, jer bi sebe izazvao velikim štetnim posledicama u političkom smislu, ako bi izgovorio bilo šta iskreno. Znači, u svakom slučaju nećemo čuti ono što je trebalo da se čuje.

Drugi razlog reklamiranja Poslovnika jeste što je upravo ovo odstupanje od tačke dnevnog reda izazvao kolega Vukadinović, imajući u vidu da je isključivo zbog dnevno-političkih razloga navodno ukazao na probleme u zakonu o kome danas raspravljamo. Zaboga, radi se o tome da imamo danas nesaglasnost, odnosno protivrečnosti u nadležnostima, a nismo ih imali u prethodnom Zakonu o policiji koji je donela sada već nepostojeća opozicija, i to onaj deo opozicije, kada kažem nepostojeća, koja ionako ne dolazi na plenumska zasedanja, kada se radi, barem, o onim najvažnijim tačkama dnevnog reda, od suštinskog značaja za život građana.

Zamolio bih vas, pošto ne očekujem bilo šta iskreno, bilo šta što će da građanima pomognemo da konačno u svojim očima stvore jasnu sliku, kako o stranci koja postoji, tako i o stranci koja ne postoji ili možda postoji, a na šta je ukazao osnovano kolega Martinović, da se mi vratimo na dnevni red i da nastavimo po tačkama dnevnog reda onako kako smo i započeli. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Slušajući ovaj širi kontekst obrazloženja amandmana, građani bi, kad slušaju sve ovo što se sad pričalo, pomislili da se radi o zakonu koji se primenjuje isključivo na "Kargo" vozila, što apsolutno nije tačno.

Radi se o odredbi člana 18. predloženog teksta zakona, koji se odnosi na nadležnost ili pravo komunalnog milicionera da privremeno oduzme predmet. Koje? Samo one predmete koji su bili predmet protivpravne radnje, prekršaja ili prestupa i od onoga ko je taj prestup, protivpravnu radnju počinio. Ovu istu, potpuno istu meru, može da sprovede i ovlašćeno lice, službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova, ali za znatno veći stepen društvene opasnosti, tamo gde je protivpravna radnja sa elementima krivičnog dela.

Šta je cilj oduzimanja, privremenog oduzimanja predmeta? Cilj je da se obezbedi dokaz u daljem toku postupka, jer ukoliko komunalni milicioner podnese prekršajnu prijavu ili prekršajni nalog, ona mora biti zasnovana na adekvatnom dokazu. Taj dokaz mora da ima potrebnu dokaznu snagu. Koji je to dokaz? Dokaz je upravo onaj sa lica mesta gde je izvršena identifikacija protivpravnog delovanja i gde je lociran učinilac. Ako je neko uradio nešto što podrazumeva povredu komunalnog reda i pri tome koristio nedozvoljeno sredstvo, logično je da će mu se to sredstvo oduzeti i logično je da će se to sredstvo koristi kao dokaz u daljem toku postupka. To je najčešće prekršajni postupak. Da je krivični, tu već postoji druga nadležnost.

Prema tome, građani treba da znaju da se na ovaj način, ovakvom merom i ovakvim normiranjem zakona nije učinilo ništa van onoga što je neophodno, potrebno da bi praktična primena ovog zakona bila optimalna, a to podrazumeva krajnji cilj, da onaj ko je učinio povredu komunalnog reda bude identifikovan i kažnjen adekvatnom kaznom. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Znate šta, kakav neko ima o meni doživljaj, to je subjektivni stav onoga ko taj doživljaj ima. Tako da, ja ne mogu da mu sporim bilo kakav doživljaj, kakav god da je, ali mi je zanimljivo da neko ko je bio na Pravnom fakultetu i izučavao krivično pravo nije shvatio neke stvari.

Ako je učinilac krivičnog dela izvršio krivično delo upotrebom vatrenog oružja, onda se vatreno oružje oduzima.

(Vjerica Radeta: Ama, ko je oduzimao?)

To je mera koja se sprovodi kao mera koja je predviđena zakonom.

Ukoliko je zatečen na licu mesta i ukoliko je na licu mesta identifikovan kao učinilac protivpravne radnje, konkretno krivičnog dela, naravno da tu reaguje ovlašćeno službeno lice, u konkretnom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, onda se na licu mesta oduzima i taj predmet.

Zašto? Zbog toga što bi u protivnom došlo do prikrivanja tragova, zbog toga što bi došlo do ometanja istrage, zbog toga što bi moglo da dovede do nemogućnosti vođenja postupka i onda bi neko bio potpuno oslobođen za nešto što je evidentno uradio.

E, pa, to su sasvim logični, razumljivi i racionalni razlozi da se prilikom utvrđenja da je neko počinio povredu komunalnog reda, prvo, utvrdi da je to zaista taj učinilac, drugo, da je tu protivpravnu radnju učinio određenim sredstvom, treće, da mu se to sredstvo mora oduzeti, kako bi se protiv njega vodio odgovarajući postupak. A to sredstvo ne može da koristi ni za šta drugo, nego kao dokaz u postupku.

Kome to nije jasno, ja stvarno ne znam na osnovu čega bi se moglo ovo demantovati što sam rekao, a da dalja obrazloženja dajem bilo bi krajno neumesno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Sada, ko je reterirao u stavu, odnosno u obrazloženju, to neka cene građani, neću ja. Ko je kontradiktoran, opet neću ja ceniti…

(Vjerica Radeta: I građanke, molim te.)

Izvinjavam se, naravno. Prvo građanke, pa građani, u svakom slučaju građani u celini.

Kada sam govorio o ovlašćenjima, uzeo sam kao primer MUP i uzeo sam kao primer ovlašćena službena lica MUP-a. Kada su u pitanju komunalni milicioneri, to je identična mera, samo za znatno manji stepen društvene opasnosti, samo za znatno blaže protivpravne radnje. Ne može komunalni milicioner utvrđivati da li je neko izvršio krivično delo ubistva iako ima pravo da reaguje protiv učinioca, ne daj bože, takvog krivičnog dela.

Ne može komunalni milicioner da oduzima predmete koje može da oduzme u krivičnom postupku ovlašćeno službeno lice MUP-a, ali može u svom nadležnom delu poslova i zadataka koji su mu povereni da oduzme predmete od onoga ko je učinio povredu komunalnog reda, zašta je on ovlašćen. I to je ta razlika koja se ne razume. To je ta razlika između ovlašćenja MUP-a i komunalne milicije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ovo je poslednja replika koju ću izneti kada je u pitanju ovaj član, ova odredba zakona.

(Narodni poslanik Milorad Mirčić dobacuje s mesta.)

Hvala kolega Mirčiću, zaista cenim vaš napor da mi pomognete u svemu ovome.

Želim nešto zbog građana da kažem. Ovde mora da se shvati konačno da u zavisnosti od zakona koji obuhvata određenu materiju, oni koji taj zakon primenjuju moraju dosledno da ga primenjuju, pa tako i komunalni milicioneri.

Ako carinski organi, shodno odredbama propisa iz oblasti carine, carinskih zakona mogu da oduzmu određene predmete kako bi se vodio carinski postupak, ako može poreska uprava i nadležni organi poreske uprave da oduzimaju predmete kako bi se adekvatno vodio poreski postupak, ako mogu inspekcijske službe da oduzimaju predmete, kao što je recimo tržišna inspekcija, po propisima koji važe za tu inspekciju, da oduzimaj predmete kako bi se adekvatno vodio taj postupak, inspekcijskog nadzora kontrole i naravno, sankcionisanja, što bi se to pravo, shodno odredbama ovog zakona, ograničavalo ili oduzimalo komunalnoj miliciji? Hvala

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, uvaženi ministre, državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku izlaganja o današnjoj tački dnevnog reda ja ću se izjasniti u ime poslaničke grupe SPS da ćemo mi bezrezervno u danu za glasanje podržati ovaj zakon, imajući u vidu dve činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Prva, da je ovo sistemsko rešenje koje kvalitativno nesumnjivo predstavlja jedan korak napred u odnosu na postojeće sistemsko rešenje i normiranja koja su učinjena u do sada važećem zakonu, govorim o zakonu koji je nosio sasvim drugačiji naziv, Zakon o komunalnoj policiji, a druga činjenica koja se takođe ne može dovoditi u sumnju jeste i obaveza da s obzirom da preko 50% izmenjenih normi nameće jednu vrstu dužnosti ili obaveze da se onda donese i jedan celovit, odnosno jedinstven zakon, a ne zakon o izmenama i dopunama zakona, u slučaju da je taj procenat ispod 50%.

Ono što mi se na početku čini bitnim, da istaknem prevashodno zbog građana Srbije, jeste da se konačno i jedinice lokalnih samouprava koje to do sada nisu mogle sada pojavljuju kao oni koji će obrazovati komunalnu miliciju, koristiću sve vreme onaj termin koji je adekvatan i koji će biti zakonski termin kada govorimo o ovom predlogu zakona, s tim što bih vam, uvaženi ministre, ukazao na jednu činjenicu zbog koje se mogu pojaviti eventualno i problemi.

Konkretno, ukoliko shodno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi dve ili više jedinica lokalne samouprave donesu odluku da formiraju zajednički organ komunalne milicije, postavlja se pitanje kako ćemo, s obzirom na važenje Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, regulisati broj izvršilaca, s jedne strane, a s druge strane, ukoliko se poslovi komunalne milicije poveravaju, recimo, lokalnoj samoupravi koja ima prerogative grada, da li ćemo i u tom slučaju imati jednu vrstu hipoteke koja se vezuje za broj izvršilaca, da li će moći postojeća kadrovska struktura na nivou grada da izvrši sve poslove koji se vezuju za više jedinice lokalne samouprave?

Pomenuću slučaj grada iz koga ja dolazim, dakle, grada Užica, koji kao takav nesumnjivo, shodno odredbama zakona, ima i potrebu, a i konstituisanu službu komunalne policije, sada će biti to komunalna milicija. Ukoliko se gradu Užicu poveri od strane više lokalnih samouprava, kao što su Priboj, Prijepolje, Čajetina, Požega, Arilje, bez obzira koja od devet jedinica lokalnih samouprava poveri ova ovlašćenja, moramo da budemo svesni jedne činjenice, da komunalna policija, a sada milicija grada Užica, ne raspolaže sa dovoljnim kapacitetima za obavljanje svih onih poslova koji će biti ovde normirani.

Pomenuo sam grad Užice zbog toga što se radi o mom gradu, ali neću želeti ni u kom slučaju da na taj način izazovem podozrenje u smislu da ovim mojim ukazivanjem favorizujem grad Užice, naprotiv, ovaj problem je prisutan na teritoriji cele Srbije i može biti čak i multipliciran ukoliko se ne reši na vreme, a uveren sam da će se rešiti, tim pre što je Vlada i prepoznala situaciju u kojoj se mogu pojaviti ovakvi problemi i nadam se da će već od 1. januara 2020. godine Uredba o ograničavanju zapošljavanja biti stavljena van snage.

Zašto ovo govorim? Iz razloga što je i u Predlogu zakona normirano da se komunalna milicija na nivou jedinice lokalne samouprave koja ima atribute opštine može obrazovati samo ukoliko je ispunjen osnovni uslov, a to je da ima najmanje tri komunalna milicionera.

Dalje, ono što se može smatrati afirmativnim, i u svakom slučaju, pohvaliti kao kvalitetno rešenje, a novo rešenje u odnosu na postojeći zakon koji reguliše pitanja komunalne policije, odnosno milicije sada, jeste činjenica da su značajno skraćeni rokovi i povećala se ta tzv. hitnost u odlučivanju i istovremeno preveniranju pojava koje mogu u svakom slučaju izazvati obavezu reagovanja komunalne milicije, kako kada se radi o sredstvima prinude, tako i kada se radi o donošenju odluka koje upravo regulišu način rešavanja pitanja gde se ta hitnog pojavljuje.

Recimo, interventna uloga komunalne milicije se odnosi na hitne mere zaštite životne sredine, s jedne strane, a sa druge strane ima tzv. spasilačku funkciju koja podrazumeva da se u tzv. vanrednim situacijama pruži neophodna pomoć kako građanima, tako i državnim organima, institucijama, ustanovama itd. U tom pravcu nesumnjivo je da je najvažnija saradnja sa građanima u smislu prikupljanja obaveštenja i informacija i svega onoga što je neophodno potrebno komunalnoj miliciji da svoj posao obavi na adekvatan način, koji u svakom slučaju mora da sadrži elemente profesionalizma, s jedne strane, s druge strane efikasnost i optimalnog načina funkcionisanja. U tom pravcu je i saradnja i sa inspekcijskim službama, nameće potrebu za prikupljanjem odgovarajućih informacija, odgovarajućih obaveštenja koja su neophodno potrebna za rad komunalne milicije.

Međutim, ono što do sada nije bilo prisutno, a sada je normirano i veoma dobro sistematizovano u ovom Predlogu zakona jeste da je obaveza komunalne milicije da nakon postupanja obavesti građane o ishodu reakcije ili postupanja od strane komunalnog milicionera ili komunalne milicije u celini kao organa. Dakle, takav način i pristup prema građanima do sada nije bio normiran, sada mi se čini da je to jako važno zbog toga što će postojati daleko veći stepen pravne sigurnosti građana, a sa druge strane odnos poverenja građana prema komunalnoj miliciji će nesumnjivo biti daleko veći.

Što se tiče načina obavljanja poslova, uvaženi ministre, na terenu ste verovatno imali prilike da se suočite sa pojavama gde se do sada u radu komunalne policije pojavljuju problemi u pogledu dilema oko ovlašćenja, odnosno nadležnosti, čak i preplitanja nadležnosti.

Sad ču biti toliko slobodan da malo i na jedan način, koji podrazumeva kritiku rada, dosadašnjeg rada komunalne policije, ukažem na pojavu koja podrazumeva neadekvatno reagovanje komunalne policije zbog toga što se smatra da bi se u slučaju reagovanja, da bi na taj način došlo do uzurpacije ovlašćenja drugih institucija, drugih organa. Često su se tu komunalni policajci pozivali na ovlašćenja MUP-a, inspekcijskih službi, građevinske inspekcije, komunalne inspekcije itd, itd. Šta je bilo posledica toga? Posledica toga je bila u najčešćem broju slučajeva neodgovaranje komunalne policije na pozive i zahteve da se reaguje, a sa kakvim obrazloženjem? Pa, sa obrazloženjem – pa, mi nismo nadležni.

Zbog toga jako cenim, u poslaničkoj grupi SPS, ono što ste sada uradili, da je veoma, veoma jasno i precizno definisano šta su to nadležnosti komunalne milicije, koji je to opis poslova komunalnog milicionera, u okviru koga on može sprovoditi odgovarajuće radnje i preduzimati odgovarajuće mere koje su ovde propisane. Ponoviću, propisane veoma precizno i jasno.

Ono što je do sada bilo veoma problematično, to je ta dilema oko eventualnog ili potencijalnog sukoba nadležnosti kada su u pitanju kontrole vozila, odnosno saobraćaja, uklanjanje vozila sa mesta na kojima u svakom slučaju vozila ni u kom slučaju ne mogu biti locirana, odnosno ne mogu biti ni zaustavljena ni parkirana. Onda je tu dolazilo uglavnom do uslovno rečeno preklapanja nadležnosti pa su se komunalni policajci pozivali na saobraćajnu policiju, a saobraćajna policija odgovarala da to opet nije njihova nadležnost, naročito tamo gde se radi o situacijama protiv pravnih radnji na zelenim površinama i tako dalje. Dakle, mislim da smo na način koji ste vi predvideli u ovom predlogu zakona te probleme definitivno rešili.

Kada se radi o taktičkom načinu delovanja od strane komunalne milicije mislim da ste tu takođe učinili jedan progres koji je za svaku pohvalu, a to je da je konačno propisano tzv. obavezno fizičko ili faktičko prisustvo komunalnog milicionera na terenu, dakle, na licu mesta kako bi se neposredno i direktno uticalo na sprečavanje kršenja reda, odnosno komunalnog reda i svih drugih protiv pravnih radnji koje su sankcionisane upravo odredbama ovog zakona. Do sada ta obaveza nije bila implicitno predviđena tako da se u konkretnom slučaju to pojavljuje kao veoma dobro rešenje.

Kada se primenjuje prinuda ono što mi se čini jako dobrim rešenjem jer je komplementarno sa odredbama zakona i podzakonskih akata u nekim drugim oblastima, čak je komplementarno i sa odredbama prekršajnog i Krivičnog zakona jeste da se mere prinude primenjuju samo u onim slučajevima kojima je to, pod jedan, nužno, neophodno. Pod dva, samo u slučaju da se izazivaju veoma male štetne posledice, a pod tri, samo onda kada je zaštićeno dobro zbog čega se mere primenjuju u toj meri ugroženo da je reakcija nešto što mora da su čini, konkretno kada je u pitanju zdravlje, bezbednost, život ljudi, zatim bezbednost životne sredine, okoline i tako dalje.

Što se tiče načina na koji će komunalni milicioneri obavljati poslove u članu 18. je veoma dobro definisan način primene mera od upozorenja, usmenog naređenja, provere identiteta, dovođenja, zaustavljanja pregleda lica, privremenog oduzimanja predmeta. Jedna novina koja do sada nije postojala u postojećem Zakonu o komunalnoj policiji, a to je audio i video snimanje. Zamoliću vas da u ovom pravcu iznesem jednu krajnje dobronamernu sugestiju, konkretno sa stanovišta struke, naravno pravne struke o tome i govorim. Da se ne bi desile zloupotrebe kada u pitanju preduzimanje mera audio i video snimanja, to je taj tzv. restriktivni način primene odgovarajuće mere. Zašto? Zbog toga što se kod audio i video snimanja mora voditi računa prevshodno o zaštiti podataka ličnosti, s jedne strane, s druge strane da ne dođe do zloupotrebe podataka koji se evidentiraju, prikupljaju na ovaj način.

Mislim da je dobar put kako ste predvideli zaštitu od ovakvih pojava, a to je pod jedan evidencija odnosno čuvanje audio i video snima, pod dva, njihovo uništavanje ili na kraju krajeva ono što podrazumeva eliminisanje kao dokaznog materijala ili dokaznog sredstva posle određenog vremenskog perioda. Taj vremenski period je dovoljan jer i u Krivičnom zakoniku predviđen kao period veoma kratkog roka. Mislim da je to dobro rešenje.

Ono što bih takođe pohvalio jeste intencija Vlade Republike Srbije i sad da ne bude trivijalna priča, ali je činjenica koju niko ne može dovesti u sumnju, da i Vlada Republike Srbije i predsednik naše države imaju jedan jedinstveni cilj koji je u stvari cilj građana Srbije, a to je pristojna Republike Srbije, odnosno pristojna država. Da bi se ta pristojnost ostvarila, upravo imamo način, jedan od načina kako pristojnost kada je u pitanju obaveza građana prema institucijama, prema dobrima, prema prevashodno materijalnim dobrima, kako je uređena. Sa druge strane, kako se može sankcionisati. Ovo je, da ne budem grub, jedan od mogućih načina podizanja stepena kultivisanosti građana, s jedne strane, a sa druge strane preveniranja od mogućih posledica koje se mogu desiti u slučaju nepoštovanja ovih mera koje vode upravo tom stepenu i to željenom stepenu kultivisanosti.

Ono što je sledeće jako dobro i kvalitetno rešenje u predlogu ovog zakona jeste novo ovlašćenje komunalnog milicionera, a to ovlašćenje podrazumeva direktnu i neposrednu mogućnost podnošenja prekršajnog naloga, odnosno podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, podnošenja krivične prijave, konkretno iniciranje odgovarajućeg postupka.

Zašto? Pa, na ovaj način sprečavamo tzv. postupke koji traju, da bi ih učinili što hitnijim s jedne strane, s druge strane što efikasnijim. Upravo je ova norma koju ste predvideli dala veliki doprinos da se ostvare sva ova tri načela i hitnost i nužnost i efikasnost i zaista u tom pravcu imate našu veliku podršku.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što se do sada u ovlašćenjima komunalnog policajca, sada će biti komunalni milicioner nisu pojavljivala ova tzv. diskreciona ovlašćenja da ukoliko on oceni, a naravno pod uslovom da su ispunjeni zakonom propisani uslovi, mogućnost podnošenja prekršajne prijave da će ta prekršajna prijava biti podneta i iniciran prekršajni postupak protiv učinioca odgovarajućeg dela koje je kao prekršaj normirano kako u ovom zakonu, tako i u komplementarnim zakonima.

Kada govorimo o vidovima koji podrazumevaju tzv. represiju odnosno prinudnu nad učiniocima povreda zakona, da ne govorim nedela, onda smo i tu uvideli da ste jako precizno definisali te mere prinude, kako u pogledu upozorenja, tako i u pogledu usmenog naređenja, identiteta, pri čemu je, kada su u pitanju naše drage dame, naše drugarice, građanke Republike Srbije, jako važno da ste primenili i ono osnovno načelo, načelo zabrane i diskriminacije, naročito kada se radi o zaustavljanju i pregledu lica. Neću govoriti o pregledu predmeta i vozila, gde pregled lica mora vršiti lice istog pola. Na taj način, u svakom slučaju sprečavamo svaku vrstu pojave, pa čak i one najblaže neprijatnosti koja se može pojaviti u delovanju komunalne milicije.

Na samom kraju želim da ukažem na nešto što treba da bude u budućnosti naša intencija, a to je edukacija komunalne milicije i to kontinuirana edukacija komunalne milicije sa svih aspekata, prevashodno sa aspekta stručne osposobljenosti, kako bi se stručne reference podizale na što veći nivo, sa jedne strane. Sa druge strane, sticanje praktičnih iskustava i to iskustava na bazi primene zakonskih propisa i rešenja kako kod nas, tako i u zemljama regiona, pa i šire.

Sva ta iskustva su jako dragocena, značajna i mogu doprineti da se i kod nas primene na najbolji mogući način, što je i osnovni cilj.

Kada je u pitanju kontrola rada, dobro je što ste predvideli da je svako ko je akter jednog događaja u obavezi da bude procesuiran, ukoliko se kao akter tog događaja pojavljuje i kao učinilac povrede određene norme zakona, ali istovremeno je dobro da se o merama prinude obaveštava svako onaj ko mora da vrši kontrolu ili nadzor, sve do MUP koje će naročito voditi računa o tome da li je prekoračena granica ovlašćenja, da li je neko počinio zloupotrebu službenog položaja, da li je neko postupao nečasno u vršenju službe i sve ono što može da degradira ili uruši ugled komunalnog milicionera ili komunalne milicije.

Uvaženi ministre, mislim da ste na ovaj način u velikoj meri doprineli i vi i Vlada Republike Srbije da se jedno pitanje, jedna oblast života građana Republike Srbije adekvatno reši i nadam se da će i svako buduće zakonsko rešenje, bilo kroz donošenje novog zakona ili izmena i dopuna zakona ići u tom pravcu.

U to čvrsto verujemo, socijalisti, poslanička grupa SPS vas u tome podržavaju i mi ćemo, ponavljam, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem se.

Javio sam se zbog pominjanja SPS i podrške koju je SPS davala raznim vladama, između ostalog, bili smo i u Vladi u kojoj je sa nama bila i SRS, pa tu nisam čuo da je pomenuto, iako je to bila uspešna Vlada.

(Milorad Mirčić: Rekao je.)

Pa nije rekao, ali u svakom slučaju mi nemamo ničega ni da se stidimo, a možemo da se osvrnemo unazad i da potpuno svesni svega onoga što se dešavalo prihvatimo i ono što je bilo dobro i ono što je bilo loše, ali ukazivanje na pljačkaški Zakon o privatizaciji i vezivanje za SPS je stvarno besramno.

Besramno zbog toga što je upravo SPS bila protiv tog zakona i upravo zbog toga što su poslanici SPS glasali protiv tog zakona i zbog toga što smo bili, ako ništa drugo, onda taoci tog zakona, a da ne govorimo o svemu onome što je trpela i SPS i njeni članovi kroz pogrom, katarzu i sve ostalo kroz šta smo prolazili. Prema tome, to je trebalo, ako ništa drugo, zbog građana barem iskreno reći.

Imajući u vidu da sam pomenut i u prethodnom govoru prethodnog govornika, moram samo da skrenem pažnju zbog javnosti, uvažena predsednice, da je veoma bitno da se izbegne ovaj politički egzibicionizam, koji je ovde sve vreme prisutan, a ne znam zbog čega?

Evo samo nekoliko razloga zašto to ističem. Prvo, službena radnja se preduzima od svakog službenog lica, naročito ovlašćenog službenog lica, bez obzira da li je u uniformi ili nije u uniformi. Može da bude i u civilu, a dužan je da preduzme službenu radnju, ne vidim šta u tome ima loše, odnosno šta je to što je protivpravno.

Drugo, nije komunalna policija JP „Srbija putevi“ ili „Beograd put“ da krpi asfaltne rupe, odnosno pokriva asfaltnim zastorom. Jasno su definisana ovlašćenja komunalne policije, pa vas molim da kritiku zarad kritike i želje da neko bude kritičan izbegnemo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, na samom početku ću izneti veoma jasan stav poslaničke grupe SPS da ćemo mi u Danu za glasanje nedvosmisleno podržati ovaj zakon.

U kratkim crtama, u ime nas socijalista, ću izneti neke stavove za koje smatram da mogu da budu korisni, kako u smislu pravnog tumačenja zakona, tako i u smislu nečega što bi možda vama moglo da pomogne, kako bi ovaj zakon doveli konačno do cilja, a to je da se kao leks specijalis može u celosti realizovati u veoma kratkim vremenskim rokovima, kako je inače ovde i definisano.

Ono što se na samom početku pojavilo kao dilema jeste ustavnost i zakonitost ovog zakona. Ta dilema je delimično otklonjena na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jer je taj isti Odbor ocenio da ovaj Predlog zakona nije suprotan pravnom sistemu, odnosno Ustavu Republike Srbije.

Međutim, pošto je jedino nadležan Ustavni sud koji ima isključivu nadležnost da ocenjuje ustavnost i zakonitost odgovarajućeg akta, svako ko sumnja u eventualnu bilo kakvu neustavnost ovog zakona može svoju dilemu proveriti ili otkloniti inicijativom pred Ustavnim sudom.

Ono što je bitno, bitno je istaći da mi razumemo vašu, da kažemo nužnost da pristupite donošenju leks specijalisa, jer ovaj zakon zaista ima u pravom smislu reči sve atribute leks specijalisa, imajući u vidu razloge zbog kojih se donosi i imajući u vidu potrebu utvrđivanja javnog interesa za jedan projekat od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Taj vitalni značaj za Republiku Srbiju se ne može dovoditi u sumnju i tu smo potpuno saglasni kada je u pitanju neophodnost da se donese jedan ovakav zakon.

Što se tiče samih odredaba zakona, mislim da njih možemo okarakterisati kao pozitivne. Pozitivne kako u pogledu postupaka eksproprijacije, tako i u pogledu načina sprovođenja eksproprijacije. Pre svega, da krenemo od onoga što je suštinsko, eksproprijacija se sprovodi po tržišnim kriterijumima, što znači da će vlasnici nepokretnosti koje će biti predmet eksproprijacije imati potpunu pravnu sigurnost, ali ne samo pravnu sigurnost, već i ekonomsku sigurnost da će njihovi objekti koji budu predmet eksproprijacije biti istovremeno i nadoknađeni po tržišnim uslovima.

Što se tiče novina, nadovezaću se na ono što je prokomentarisao moj uvaženi kolega Đorđe Komlenski. Uvodite jedan pravni institut koji do sada nije postojao u zakonskoj regulativi, a to je institut privremenog zastupnika. Zaista, na ovaj način se omogućava, pod jedan - efikasno vođenje postupka, i sa stanovišta načela ekonomičnosti i racionalnosti i sa stanovišta načela koje podrazumeva pravičnost u postupanju, jer tamo gde do sada nismo imali primenu ovog instituta, mogli smo analogno da primenjujemo odredbe nekih drugih procesnih zakona, kao što su npr. odredbe Zakona o parničnom postupku.

Međutim, sada imamo veoma jasnu definiciju, veoma jasno normiranje jednog instituta koji nam je nedostajao, a zaista jeste nedostajao zbog toga što, ukoliko je kao vlasnik upisano lice čija je prebivalište ili boravište nepoznato, u toj situaciji se taj procesni problem rešava na jedini mogući način, a to je postavljanje privremenog zastupnika. U Zakonu o parničnom postupku imamo punomoćnika po službenoj dužnosti. Analogno tome imamo ovde jedan apsolutno sličan institut, odnosno istovetan institut, jer imaju potpuno istu funkciju i ista ovlašćenja. Šta će biti, možda, određeni problem? Možda će biti problem da se utvrdi na sasvim pouzdan način da lice nema prebivalište ili boravište, odnosno da je njegovo prebivalište ili boravište nepoznato. To, nažalost, advokati često koriste, pa se to posle pojavljuje u procesnom smislu reči kao jedna vrsta smetnje. Nadam se da do toga u ovim situacijama neće dolaziti i da će se to moći, na neki način, preduprediti.

Ono što je takođe, po meni, bitno, bitno je da se u ovom pravcu animiraju lokalne samouprave kako se tu ne bi napravio problem. Uvažena ministarko, nadam se da ćete biti saglasni sa mojim stavom, koji neće biti nimalo prijatan kad su u pitanju lokalne samouprave. Kapaciteti lokalnih samouprava nisu na onom nivou koji građani to žele i što građani očekuju s jedne strane. S druge strane, edukacije, kada su u pitanju stručne službe, naročito organi koji se bave postupcima iz oblasti upravnog prava, odnosno upravnih postupaka, nisu dovele do onog cilja koji mi želimo, a to je da stručne reference nadvladaju sve ono što može da bude prepreka u ostvarenju određenih ciljeva, a nama je ovde jedini cilj da se eksproprijacije sprovode efikasno, da se sprovode pravično, i da i korisnici eksproprijacije i oni u čiju se korist eksproprijacije vrše budu prevashodno zadovoljni.

Zbog toga se bojim da će pojedine lokalne samouprave, kojih nesumnjivo, kad pogledamo samu ovu mapu, ima dosta, da moraju odgovoriti zadatku. Postavlja se pitanje kakve su posledice ukoliko o tom zadatku ne odgovore. Zakonska regulativa je takva da konsekvence adekvatne ne postoje. Aleksandra, nadam se da se slažete sa mnom, ali isto tako postoji nešto drugo, postoji mogućnost pokretanja nekih drugih postupaka koji podrazumevaju čak i ustupanje nadležnosti kako bi se moglo rešiti pitanje koje predstavlja pitanje od vitalnog značaja, a to je da se eksproprijacija sprovede.

Dakle, moja sumnja kada su u pitanju lokalne samouprave nije optužba prema lokalnim samoupravama, već prevashodno jedna vrsta apela da se lokalne samouprave izdignu iz letargije, učmalosti, da se izdignu iz onoga što je postalo uvreženo, i da se postupci odvijaju na način kako je to propisano.

Šta je u konkretnom slučaju možda delimično polemično? Polemični su kratki rokovi. Ovde su rokovi definisani u veoma kratkom vremenskom intervalu, tri dana, pet dana i rok za žalbu osam dana. Sada, imamo i posle žalbenog postupka rok od pet dana u kome drugostepeni organ treba da odluči o žalbi. Ja, najdobronamernije ukazujem na nešto što smatram da je jako važno. Prvo, rok od tri dana za postupanje počev od inicijalnog akta pa do donošenja rešenja je veoma kratak. Zato i smatram da je veoma važno da se kompletne službe, naročito ljudi koji će biti zaduženi predmetima, ne samo edukuju, nego pripreme za nešto što će biti veoma teško, prikupljanje dokaza, sprovođenje dokaznog postupka, i što je najvažnije ocena dokaza, da li su dokazi u vidu pisane dokumentacije adekvatni da bi se po njima moglo postupati, da li su podobni da se po njima može postupati. Ukoliko jesu, nemamo problem, čista logika. Šta ako nisu? Onda se odbacuje zahtev. Odbačaj zahteva već usporava eksproprijaciju.

Prema tome, u konkretnom slučaju zaista mora biti sve dovedeno do perfekcije, a perfekcija podrazumeva da ni jedan jedini elemenat, koji podrazumeva delovanje u upravnom postupku, ne sme biti podveden pod bilo kakvu povredu zakona u upravnom postupku, Zakon o eksproprijaciji, Zakona o ozakonjenju itd.

Što se tiče titulara prava, tu zaista moram krajnje pohvalno da se izrazim na pojedine odredbe zakona koje se odnose, recimo na korisnika nepokretnosti, ne govorim o vlasniku, govorim o korisniku, kome takođe pripada odgovarajuća naknada. Ovde sada ne govorimo o naknadi po tržišnim kriterijumima, ovde govorimo o naknadi ako je u pitanju građevinski objekat prema tzv. građevinskim standardima, odnosno procenjenoj građevinskoj vrednosti tog objekta.

Dalje, ono što je takođe dobro kao norma, dakle, sistemski je dobro rešeno, jeste da i kod postupka ozakonjenja koji je u toku, imamo, po nekom mom dubokom uverenju, jasnu regulativu kako se može sprovesti postupak eksproprijacije, kao i u slučaju konverzije, odnosno pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.

Sad, što se tiče roka po žalbi, imajući u vidu da u žalbenom postupku, kao drugostepeni organ, odlučuje jedini nadležan i zakonom ovlašćeni organ, a to je Ministarstvo finansija. Moram da skrenem pažnju da je Ministarstvo finansija opterećeno ogromnim brojem predmeta, nesagledivo velikim brojem predmeta, to sada više nije na hiljade i desetine hiljada, nego značajno više, pa se postavlja pitanje kako će se u roku od pet dana uspeti rešiti žalbeni postupak, odnosno okončati žalbeni postupak i doneti odluka kakva se i očekuje u jednom relativno, ili možda čak isključivo kratkom vremenskom intervalu.

Nadam se će i u tom pravcu Ministarstvo finansija pojačati svoje resurse kako kadrovski, tako i funkcionalno i materijalno, kako bi se mogao ovaj posao odraditi, jer ovaj posao zaista podrazumeva hitnost. U tom smislu, naravno da svi mi očekujemo od Vlade Republike Srbije, što je Vlada i opravdala, ovo govorim ne samo politički, nego poznajući materiju upravnog prava i upravnih postupaka, da se kada se radi o hitnim postupcima i kada se radi o tzv. prekorednom odlučivanju, zaista tako i rešava. Nadam se da će u tom pravcu takva praksa biti i nastavljena.

Za sve ovo ostalo što se vezuje za procesne odredbe zakona, ja ne bih iznosio nekakav poseban komentar, imajući u vidu da su procesne odredbe zakona usaglašene sa odredbama Zakona o upravnom postupku i mislim da tu neće biti nekih velikih problema.

Takođe, odredbe Zakona o eksproprijaciji su savršeno jasne, samo se postavlja pitanje njihove praktične primene i ko će ih primenjivati. Ako ih budu primenjivali oni koji sa odgovarajućim stručnim referencama to mogu da iznesu na svoj teret, onda nećemo imati problem.

Da se ne bih vraćao na tu dilemu, nastaviću sad nešto što je čisto sa aspekta ekonomske opravdanosti svega ovoga o čemu mi pričamo i svega onoga što je naš cilj. Naš cilj je da ovaj zakon dovedemo na nivo da njegova praktična primena bude optimalna, odnosno optimalno efikasna.

Sam put ili trasa puta podrazumeva ono što danas nisam čuo od kolega koji su diskutovali, da je jako teško definisati sva pitanja koja se vezuju za realizaciju jednog ovakvog, da ga nazovem, mega projekta, imajući u vidu dve činjenice. Prva, ovde se niko nije osvrnuo na odredbe Zakona o putevima, apsolutno niko. Po Zakonu o putevima definisan je ne samo put koji će biti pod asfaltnim zastorom, nego i putni pojas i zaštitni pojas. Ako uzmemo u obzir da putni pojas ima određenu površinu i dužinu, pa onda još više od toga zaštitni pojas, to znači da sama trasa puta podrazumeva pokrivanje znatno veće površine od onoga što je u predrasudama ili u pogrešnoj slici stanovništva koji očekuje da će relativno brzo to da se reši.

Dalje, vi se sukobljavate sa jednim problemom koji je nasleđen, a to je nesređeno stanje katastra. Vi stanje katastra pokušavate da uredite, da ga privedete onome što je neophodno potrebno. To stanje katastra podrazumeva da imamo apsolutno neadekvatne podatke, da imamo čak i nešto što nigde nije ni upisano u katastru, a mora da bude upisano. Ne govorim samo o kablovima, ne govorim samo o podzemnim instalacijama, ne govorim samo o tome, govorim o mnogočemu drugom, jer imamo lokalne samouprave koje čak nisu prstom mrdnule da se zemljište koje je u javnoj svojini i koje po Zakonu o javnoj svojini treba biti upisano na lokalnu samoupravu to nije učinjeno. I dan-danas robujemo sa jednim takvim problemom na teritoriji Republike Srbije. Vi ste uvažena ministarko i te kako svesni činjenice i borite se sa tom činjenicom. Nemam tu apsolutno nikakvu dilemu da to potvrdim kao tačno.

Šta je dalje problem? Rekao sam da odredbe Zakona o javnim putevima definišu površinu puta, ne samo puta pod asfaltom, nego puta koji podrazumeva i značajno veću površinu koja će biti zahvaćena trasom koja bude definisana kao konačna, a vidimo je. Ono što će takođe biti tehnički, a ne pravni, jer ovo ipak govorim sa stanovišta struke profesionalno, isključivo iz nekog pravnog fokusa pa pokušavam da budem krajnje konstruktivan, naravno, prevashodno dobronameran. Mislim će još dolaziti do određenih situacija gde ćemo morati konsultovati i druga zakonska rešenja i praksu koja je do sada bila prisutna, kada su u pitanju vodotokovi i kada je u pitanju rešavanje tzv. iznenadnih ili nepredviđenih prepreka i pojava koje se budu dešavale u toku izvođenja samih radova.

Veoma je važno, kada govorimo o izvođaču, ko će biti izvođač radova, sa kakvim referencama, koliko kapaciteta će imati taj izvođač radova itd. Do sada, praksa je pokazala da nismo imali problema, uveren sam da nećemo imati ni sada i najveći benefiti od ovog zakona su sigurno benefiti koje će koristiti građani Republike Srbije.

Ja ću se vezati prevashodno za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice je grad koji je investiciono mrtav, ne zahvaljujući Vladi Republike Srbije, već nekim drugim okolnostima, gde investicije već dugo, dugo, dugo nisu dolazile, gde je trasa auto-puta koja je bila u jednom idejnom rešenju preko Užica izmeštena na trasu auto-puta, govorim auto-put Beograd–Preljina, izmeštena na drugi pravac, a to je pravac preko Sjenice, odnosno Arilja do Sjenice, a od Sjenice ka Boljarama. Dakle, konačno Užice dobija nešto što će podrazumevati mogućnost investicionog preporoda, što podrazumeva mogućnost afirmacije svega onoga što do sada nije moglo da se afirmiše. Zašto? Zbog toga što investitori zbog nemogućnosti da koriste infrastrukturu na adekvatan način, prevashodno putnu infrastrukturu, nisu Užice videli i prepoznali kao svoju destinaciju, odnosno svoju ciljnu tačku.

Nadam se da će to sada, u svakom slučaju, biti prevaziđeno i da će to biti prepoznato, odnosno da će svi potencijali sa kojima Zlatiborski okrug raspolaže, kako ekonomski, turistički i svi ostali, sada biti afirmisani i da će imati upravo onaj stepen prepoznatljivosti koji podrazumeva dolazak ljudi koji će tu ulagati i gde će krajnji efekat biti zapošljavanje građana, a svakako i ekonomska korist.

Naravno, da ne budem stereotipan, jer ste to mnogo puta do sada čuli, naročito sa tih krajeva, da želimo i revitalizaciju u punom kapacitetu aerodroma „Ponikve“. Ne sumnjam uopšte da će do toga doći, ali po principu step baj step, a to znači korak po korak, jer za sada uslovi za ono što se očekuje ne postoje, ali to ne znači da neće postojati u neko buduće vreme kada se okolnosti steknu da bi upravo ono što mi očekujemo da bude aerodrom „Ponikve“ zaista tako i bilo. Nemam sumnju da je taj put trasiran u jednom dobrom pravcu i da će se i to realizovati.

Na samom kraju želim da podržim, naravno, sve ono što je ovde predloženo, da u ime poslaničke grupe SPS još jednom iskažem zadovoljstvo što će posle toliko dugog vremenskog perioda nerealizacija jednog projekta koji je mogao ranije da se realizuje sada to biti konačno rešeno, da će infrastruktura, naročito putna infrastruktura Srbije, dostići onaj nivo koji podrazumevaju ne samo evropski standardi, jer nam nisu sad toliko bitni evropski standardi, iako idemo ka harmonizaciji, nego nam je bitno da li ćemo zadovoljiti interes građana na adekvatan način ili nećemo, jer od nas očekuju građani Republike Srbije nešto što podrazumeva boljitak, a kroz ovo će se, nadam se, to ostvariti.

Zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi profesore Petroviću, sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, na samom početku obraćanja kada je u pitanju ova tema dnevnog reda skupštinskog zasedanja, a to je vaš izveštaj, kao i naš ovlašćeni predstavnik, predstavnik poslaničke grupe SPS, moram ponovo da istaknem da ćemo podržati vaš izveštaj u danu za glasanje, jer je celovit, utemeljen je činjenično, sadrži podatke o kojima možemo da raspravljamo, o nekima ćemo se saglasiti, u nekima verovatno i nećemo, ali je to dobro kako bi se iskristalisao zaključak koji će unaprediti kako vaš rad, tako i naše dalje ocene u pogledu nekih budućih izveštaja.

Ono što želim da skrenem pažnju jeste sledeće - mi smo potpuno saglasni sa vašom ocenom, da je i dalje prisutan napredak kada je u pitanju finansijska konsolidacija i to kroz održavanje finansijske discipline, za koju smatram da je možda treba i pooštriti u pojedinim segmentima, a sa druge strane tu činjenicu potvrđuje nešto što se ne može dovoditi u sumnju, a to je pokazatelj da inflaciju i dalje držimo pod kontrolom, odnosno da je nemamo.

Ono što želim od vas da čujem i u ime nas, iz poslaničke grupe SPS jeste malo pojašnjenje u vašem izveštaju kada ste se osvrnuli na projekte koji se odnose na infrastrukturu i zaštitu životne sredine. Tačna je ocena da projektima nisu predviđena veća ulaganja, ali sam dužan da skrenem pažnju na neke činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju.

Pre svega, da pođemo od nečega što je apsolutno tačno, a to je da je ekologija jedan od najvažnijih segmenata života i da se ekologiji danas posvećuje značajno više pažnje nego u nekom ranijem periodu, naročito u periodu recimo do 2012. godine kada se gotovo ekologija potpuno marginalizovala zbog čega smo i došli u neke situacije u kojima, nažalost jesmo.

Takođe, činjenica koje treba da budemo svesni jeste da u infrastrukturu zaštite životne sredine Srbija treba da uloži, ni manje ni više, nego 15 milijardi evra. Ako uzmete u obzir da je to jedan značajan iznos sa jedne strane, sa druge strane finansijske mogućnosti i budžetske mogućnosti Republike Srbije očigledno je da postoji jedan određeni nesklad ili raskorak, jer tolika sredstva odvojiti u kratkom vremenskom periodu za poboljšanje infrastrukture životne sredine zaista nije baš svejedno, ako ćemo pežorativno da se izražavamo.

Međutim, ono što treba istaći, treba istaći da i pored te činjenice da postoji određena nesrazmera, između budžetskih mogućnosti i potreba zaštite životne sredine da se do sada dosta toga uradilo i zato vas molim, gospodine Petroviću, da u budućem izveštaju naglasite i ono što ste imali priliku da ocenite kao pokazatelj šta je to urađeno na osnovu čega treba projektovati ili predvideti sredstva za ubuduće.

Šta je urađeno? Pa, urađeno je dosta. Hajmo da krenemo od toga da je upravo radi zaštite životne sredine pokrenuta borba od strane Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, mislim na Ministarstvo za zaštitu životne sredine, borba protiv dezertifikacije suše. Imajući u vidu da nam je zemlja neprikosnoven resurs kome moramo da se posvetimo, da sprečimo degradaciju zemlje, da sprečimo sve ono što utiče na to da nam zemlja propada, onda je jedan od poteza, jedna od odluka Ministarstva zaštite životne sredine bila više nego potreba i dala početne rezultate, a to je pošumljavanje zemljišta.

Podsetiću vas da su brojne lokalne samouprave i gradovi aplicirali po konkursu za pošumljavanje i da se u tom pravcu već dosta radi.

Izgradnja sistema upravljanja otpadom nesumnjivo da i te kako predstavlja jedan pomak u smislu kako organizovati zaštitu životne sredine na najbolji mogući način. Naravno da to treba da prati i odgovarajuća zakonska regulativa pa u tom pravcu postoji i ideja i već urađen nacrt Zakona o klimatskim promenama. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga da se ne bi stvorio utisak kod građana Srbije da se bukvalno ništa nije uradilo. Nije tačno. Radi se na tome da se poboljša prevashodno svest građana o tome da je zaštita životne sredine broj jedan. Sa druge strane, da se napravi kakav takav kompromis između investicionih ulaganja sa jedne strane, koju nažalost urušavaju tu tzv. Biološku ravnotežu i sa druge strane – očuvanje životne sredine. Tu je ogroman raskorak jer upravo rast tehnologije, upravo rast industrije utiče nažalost na sve ono što je nama imanentno i bitno da bi mogli da živimo zdravo, da bi mogli da živimo onako kako budućnost očekuje jedan normalan živi svet i čoveka u tom živom svetu.

Ono što takođe možemo da se potpuno usaglasimo jeste da su odluke Vlade Republike Srbije u jednom vremenskom trenutku kada je doneta odluka o sprečavanju ili ograničavanju zapošljavanja, pa je to prvo zakonski uređeno Zakonom o budžetskom sistemu, a potom i donošenjem Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, koja je usaglašena sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, da je u tom trenutku dalo velike efekte, pozitivne efekte. Međutim, kako je vreme prolazilo, očigledno je da se ti efekti smanjuju i očigledno je da Uredba o ograničavanju zapošljavanja sada više postaje ili manje kontraproduktivna imajući u vidu da donekle parališe rad lokalnih samouprava.

Ja ću ukazati samo na nekoliko činjeničnih utemeljenih podataka. Imamo raskorake u odnosu na zakonsku regulativu sa jedne strane, sa druge strane, nedovoljno funkcionisanje lokalnih samouprava, odnosno sa nepotpunim kapacitetom.

Konkretno, odredbe Zakona o sportu propisuju obavezu, to je kongentna norma, imperativna norma, da svaka lokalna samouprava mora imati inspektora sporta ili sportskog inspektora. Podsetiću, veoma mali broj lokalnih samouprava u Republici Srbiji ima inspektora sporta. To generiše ili dovodi do jedne posledice koja nije nimalo bezazlena, a to je da se neidentifikuju i nesankcionišu propusti i greške, pa čak i svesno kršenje zakona od raznih sportskih organizacija, što opet uzročno-posledično stvara nove probleme, korupciju i sve drugo.

Dalje, slična situacija je i sa nedovoljnim brojem inspektora u oblasti prosvete, u oblasti ekologije itd. Vlada je to prepoznala i zahvaljujući upravo tom prepoznavanju od strane Vlade Republike Srbije već je najavljeno relaksiranje u smislu ili ukidanja ili stavljanja van snage Uredbe o ograničavanju zapošljavanja ili iznalaženja mogućnosti kako će se upravo ovi problemi, na koje sam ja ukazao, rešiti kako bi lokalne samouprave mogle da funkcionišu sa punim kapacitetom.

Nadam se da ćemo već u toku 2020. godine ove probleme, koji nisu nimalo mali, moći uspešno da rešimo.

Što sam kroz analizu ili čitanje vašeg izveštaja primetio jeste nešto sa čim moram da se usaglasim, a to je potreba uvođenja platnih razreda. Zaista ne bih ponavljao ono što su moji prethodnici, odnosno kolege sa stanovišta struke, jer ja sam pravnik, nisam ekonomista, ukazali na potpuno činjenično-utemeljen način i ja ću to da podržim. I u tom pravcu opet ću ukazati na jedan pozitivan trend kada je u pitanju namera Vlade Republike Srbije da se i ovaj problem zakonski adekvatno reši.

Takođe od strane poslaničke grupe SPS ćete imate podršku i kada dajete preporuke u pogledu jednog drugog segmenta, a taj segment se vezuje za PIO. Tu su zaista preporuke apsolutno osnovane. Mislim da su krajnje sugestivno dobronamerne.

Ono što ja moram da ukažem jeste da je i Vlada Republike Srbije takođe u tom pravcu preduzela određene aktivnosti koje dovode do izmena ili nagoveštaja izmena zakonske regulative, tako da se već radi, da radne grupe rade na nacrtima zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Molio bih vas da razmislite o idejama koje se vezuju za povećanje starosnog osnova za ostvarenje prava na penziju ili odlazak u penziju, jer tu već imamo nekoliko idejnih rešenja počev od povećanja sa 65 na 67 godina koje, što je već taktički negde i prisutno u odgovarajućim segmentima društva, ali čak i do 70 godina života pa bi to trebalo razmotriti više dimenzionalno i sa onog takozvanog biološkog aspekta, a sa druge strane stanovišta potrebe i dalje finansijske konsolidacije koja je nesumnjivo započeta.

Na kraju, želim da još jednom pozdravim i podržim sve ono što ste naveli. Neću ukazivati na nešto što bi oduzelo mnogo vremena, jer bi bilo zaista potrebno dosta vremena da stupimo u određene polemike kada su u pitanju pojedini delovi vašeg izveštaja.

Zamolio bih samo da, kao što ste i do sada radili, da se nastavi takav trend, da se sa mnogo manje kritika koje ulaze u dnevno politička nadgornjavanja, više stručno opservira kompletna situacija, jer to zaista nije ni činjeno do sada, da me pogrešno ne razumete i da nastavimo zajedno da doprinosimo upravo onom što je naš zajednički cilj, a to je privredno jača, ekonomski jača i zdravija Srbija. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Pa samo da još malo više pojasnimo, neke detalje. Ja sam samo dobronamerno ukazao i više sugerisao da se u budućim izveštajima navedu ti pokazatelji, jer bez tih pokazatelja nemate celovit izveštaj. Postoji samo indicija da je Vlada nešto pokušala da uradi i ništa nije uradila, odnosno nedovoljno uradila. A sa druge strane, faktičko stanje nije takvo. Znači faktičko stanje ukazuje da je ipak neki pomak mali učinjen. Znači dobronamerna sugestija je samo da se dodatno unesu odgovarajući elementi, da Vlada preko resornih ministarstava čini napor da se stanje poboljša.

Ja ću ukratko ukazati na nekoliko činjenica koje su poznate javnosti ili bi trebale da budu poznate javnosti. Konkretno, ministar zaštite životne sredine je 2019. godine bio na sastanku Udruženja korporativnih direktora Srbije, govorim sada o privatnom sektoru, Korporativnih direktora Srbije, imao je izlaganje na temu "Investicije u ekologiju". Dakle, preko Vlade Republike Srbije već se čini napor da se pridobijanjem privatnog sektora, uključivanjem u sistem zaštite životne sredine, učini napor kako bi se onaj nesklad o kome sam govorio između budžetskog stanja sa jedne strane i potreba ekologije sa druge strane, donekle uravnoteži.

Podsetiću na još jednu činjenicu. Izgradnja mini hidrocentrala na Staroj Planini je imala i te kako veliki odjek u javnosti u smislu da se građani pojavljuju kao zaštitnici ili borci za zaštitu životne sredine. Vlada preko resornog ministarstva je stala na stranu tih istih građana i na neki način se već pravi uravnoteženje između potreba da li te hidrocentrale treba da postoje i možda ugroze životnu sredinu ili da se nađe drugi način koji podrazumeva zaštitu vodo tokova gde te lokacije treba da postoje.

To su razlozi zbog kojih insistiramo da se u izveštajima pronađu elementi koji ukazuju na napore koji dovode do našeg zajedničkog cilja, a rekao sam šta je naš zajednički cilj, zdrava, jača, prosperitetnija Srbija u interesu građana Srbije.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pejoviću sa saradnicima, na samom početku, kada je reč o onome o čemu danas raspravljamo, a to je vaš izveštaj, ja ću istaći nedvosmisleno jasan stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, a to je da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj, jer za to postoji više razloga.

Imajući u vidu da su moje uvažene kolege koje su diskutovale pre mene sa stručnog aspekta, klasično ekonomsko-finansijskog, obrazložile svoje stavove kada su u pitanju određeni delovi vašeg izveštaja, ja to neću činiti na taj način, zbog toga što po vokaciji nisam ekonomista već pravnik, advokat, pa ćete mi dozvoliti da upravo sa ovog pravnog stava iznesem neke stavove i neka razmišljanja za koja smatram da mogu vama da pomognu, kako bi u nekom budućem izveštajnom periodu možda po kvalitetu ovaj izveštaj imao određeni pomak i bio pozitivniji nego što je sada. Naravno, bez imalo razloga za kritiku ovog izveštaja.

Pre svega, moramo poći od onog elementarnog, kako sa stanovišta Ustava, tako i sa stanovišta zakona. Zaista, vi jeste institucija koja predstavlja najviši organ revizije u Republici Srbiji, revizije javnih sredstava Republike Srbije. I mi ne dovodimo u sumnju ni u kom slučaju vašu samostalnost i nezavisnost u radu, jer ste to u praktičnom smislu iskazali.

Ono što je ovde danas izneto u većini primedaba jeste činjenica koja se vezuje za vašu relaciju sa sudovima. Ja moram tu da budem vrlo precizan i da iznesem stav koji je teško dovesti u sumnju.

Prvo, mi znamo da su sudovi apsolutno nezavisni i samostalni u svom radu i da u tom pravcu vi ne možete uticati ni na tok postupka, ni na donošenje odluka. Osim toga, vaš inicijalni deo kada su u pitanju podnošenje prekršajnih prijava, krivičnih prijava, osim toga, to nije vaša nadležnost, to je nadležnost pravobranioca, i to nadležnog pravobranioca, vezuje se za nešto što moramo sa posebnom pažnjom analizirati. Svaki predmet, bez obzira što ih ima mnogo koji su zastareli, ogroman broj zastarelih predmeta, se mora pojedinačno analizirati, kako bi se utvrdio tačan uzrok zastarelosti.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što uzroci zastarelosti nisu samo na neradu sudova, neangažovanju, neangažovanju tužilaštava. Ne možemo generalizovati situaciju u kojoj se može desiti da postoje i drugi objektivni a ne subjektivni razlozi koji dovode do zastarevanja.

Naravno, ja ne želim u tom smislu da aboliram bilo koga ko je deo pravosudnog sistema koji je svojim neradom doprineo da dođe do zastarevanja. I tu sam potpuno saglasan sa svojim prethodnicima koji su na ovu temu diskutovali. Ali, ponavljam, sa posebnom pažnjom, svaki predmet mora imati posebnu vrstu analize, kako bi se utvrdio uzrok zbog čega je zastarelost nastupila.

Drugo, iz vašeg izveštaja možemo da izvučemo određene pouke, ali ne samo mi, nego i predlagač, jer mi nismo predlagači zakona. Predlagač zakona, kada su u pitanju regulative, norme, koje se odnose na vaš rad, je resorno ministarstvo. U tom smislu, i resorno ministarstvo ima neku vrstu obaveze da iz vašeg izveštaja izvuče određene zaključke i utvrdi da li je ovaj zakon, koji smo mi usvojili, u praktičnom smislu reči ostvario svoju svrhu, odnosno da li je u praktičnoj primeni dao odgovarajuće rezultate.

Zašto sada ovo pitanje posebno akcentiram? Upravo zbog ovog odnosa eksterne i interne revizije. Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, interna revizija i eksterna revizija moraju da budu u korelaciji i komunikacija između eksterne i interne revizije je neminovnost. Da li postoji komunikacija između eksterne i interne revizije? Ja tvrdim da ne postoji, ali ne u celini, nego delimično. Zašto? Zato što interne revizije na nivou lokalnih samouprava još uvek nisu u punom kapacitetu zaživele. To je prvi razlog.

Drugi razlog jeste sam rad interne revizije. Da li su interne revizije bile pod odgovarajućom vrstom nadzora i kontrole njihovog rada? Da li imamo u izveštajima, ne samo ovom, nego i u prethodnim izveštajima podatke o tome da li su interne revizije ostvarile rezultate koji se od njih očekuju u svom radu?

Prema tome, to je pitanje koje više građani traže da se dobije odgovor na isto, a mislim da bi možda u tom pravcu trebalo izveštaj i dopuniti.

Što se tiče prebacivanja odgovornosti, čini mi se da je kolega malopre rekao, da izvršitelji preuzimaju nadležnost sudova. Nije tačno, izvršitelji ne mogu da preuzmu nadležnost sudova, jer oni imaju jasno preneta javna ovlašćena u okviru kojih se moraju kretati i sprovoditi one poslove, preduzimati one radnje koje su im zakonom stavljene u nadležnost.

Gospodine Pejoviću, ono što je pohvalno, pohvalno je da ste naveli precizne podatke o sprovođenju 436 revizorskih izveštaja, da je obuhvaćeno raznim vrstama kontrole u okviru nadležnosti vaše institucije 209 subjekata.

Sada bih vas zamolio, ako sam u pravu, a vi me ispravite ako možda pogrešim, ako je 209 subjekata obuhvaćeno i ovim izveštajem i kontrolama - da li na taj način izvodimo dva zaključka koji su možda dijametralno različita? Jedan, da je i vaš rad i finansijska disciplina i sigurnost koja se uvodi preko vas u državi Srbiji na neki način popravila stanje, pa imamo mnogo manje protivpravnosti i nezakonitosti nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu ili onaj drugi zaključak, za koji ja ne verujem da postoji, odnosno da može da se prihvati, a to je da je 209 subjekata, koji je neuporedivo manji broj u odnosu na neki prethodni, izveštaj je bio isključivo iz razloga što nije postojao dovoljan kapacitet da se obuhvati veći broj subjekata?

Zašto kažem da ne verujem? Ne verujem zbog toga što znam i siguran sam da je i Vlada Republike Srbije preko Skupštine Republike Srbije dala određeni doprinos da se vaši kapaciteti i vaši resursi podignu na viši nivo, a i sami ste malo pre prokomentarisali, nadam se da sam vas dobro razumeo, da imate daleko veći broj potencijala u vidu timova, u vidu ekipa koje su na terenu i koje sprovode određene kontrole. Da li je to dovoljno ili ne, to je više pitanje na koje ćete vi dati odgovor i nama i građanima, na osnovu čega opet mi treba da izvedemo određene zaključke.

Kada je u pitanju zakonska regulativa, tu zaista moramo da povedemo računa o budućem periodu, da i postojeće zakone unapredimo po kvalitetu. I dalje ostaje izvestan prostor i kada su zakoni u pitanju za koruptivno delovanje, bez obzira što smo mi zakonsku regulativu podigli na viši nivo po kvalitetu.

Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama ili neki prateći zakoni koji su komplementarni sa Zakonom o javnim nabavkama i dalje ostaje prostor za određene vrste koruptivnog delovanja ili korupcije, u svakom slučaju nečeg što je štetno, što je protivpravno i što zavređuje odgovarajuće postupke, odnosno izricanje odgovarajućih sankcija.

U tom pravcu vi treba da imate našu podršku kako bi zakonska regulativa, na koju inače ukazujete kroz preporuke u kom pravcu da se izmeni, dopuni, itd, predstavlja našu obavezu i naš zadatak da vam pomognemo u smislu donošenja zakona koji će u praktičnom smislu doprineti onome što je naš zajednički cilj, a to je da se upravo revizije finansijskih izveštaja upodobe sa faktičkim stanjem, a da faktičko stanje bude pozitivno stanje, da vi imate što manje posla. To je cilj.

Ono što, takođe, zbog građana treba istaći, jeste da ste vi zaista u ovom izveštaju obuhvatili sve subjekte državne revizije u granicama onoga što je kontrolisano.

Ono što, u ime poslaničke grupe SPS, moram da istaknem, jeste da je jako pohvalno što su obuhvaćeni direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budžetski fondovi, NBS, što je zaista vaša, hajde da kažem, jedna od najdelikatnijih obaveza, imajući u vidu nadležnosti poslova NBS i njenu ulogu u ekonomsko-finansijskoj sferi, kada je u pitanju Republika Srbija, javna preduzeća, političke stranke, pravna lica, fizička, lica, itd, dakle svi oni koji po zakonu mogu biti obuhvaćeni.

Kada su u pitanju političke stranke, ja ću samo kratko prokomentarisati da mi se čini da bi trebalo u nekom izveštaju navesti šta je to što je doprinelo određenim protivpravnostima, određenim nezakonitostima u vremenskom periodu od pre deset godina i više kada je u pitanju delovanje političkih stranaka i finansiranje političkih stranaka.

Podsetiću da mi imamo na snazi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji u svakom slučaju ima prilično jasnu i preciznu regulativu, ali sa druge strane to nije razlog da i on kao takav ne doživi određene izmene, dopune koje podrazumevaju da se i taj deo finansiranja političkih stranaka primeri onome što i kroz vaš izveštaj nalaže da nemamo probleme i da nemamo bilo kakav razlog da se posvetimo ovom pitanju kao kršenju zakona. Ne, naprotiv. Ja nemam zaista taj podatak recimo iz perioda od 2001, 2002, 2005, 2006. godine do 2012. godine, kakav je status političkih organizacija, stranaka u odnosu na vaš posao, na vašu delatnost, na vaše nadležnosti kroz kontrole, revizijski nadzor i sve ostalo.

Na kraju, ono što želim da istaknem jeste da mogu izneti jednu sugestiju, ukoliko je naravno ona za vas prihvatljiva, a to je da se posveti veći stepen i veća pažnja edukacijama koje vi inače sprovodite. Ovde sada ne govorim samo o edukacijama onih koji su podvedeni kao vaš kadar pod poslove i nadležnosti kojima se bavi institucija, već oni nad kojima se vaši poslove i nadležnosti odnose, a to su upravo oni na koje su moji prethodnici ukazivali. To su ljudi koji rade na nivou lokalnih samouprava u javnim upravama, opštinskim upravama, gradskim upravama itd. Tu je naš generator problema i onda bi bilo opet opasno da generalizujemo priču, pa da kažemo – svi su načelnici opštinskih i gradskih uprava koruptivni i svi oni zlonamerno ili umišljajno krše zakon, povređuju određene imperativne norme itd. To bi bilo jako loše, jako nekorektno, netačno i u svakom slučaju ne bi doprinosilo rešenju problema.

Prema tome, moramo da pođemo od činjenica da ljudi zbog nedovoljne edukacije, nedovoljnog znanja, nedovoljne stručne profilisanosti, nedovoljnih stručnih referenci ili kapaciteta, svejedno, sticajem okolnosti uđu u fazu povrede zakona, naročito kada su u pitanju odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kontrola postupaka u javnim nabavkama koja se uglavnom, da budemo iskreni, ne poštuje, zbog čega i dolazimo do ovih pitanja i ono što je najprisutnije u praksi to je neusklađenost normativnih akata sa odredbama zakona i podzakonskih akata. Ta neusklađenost upravo generiše probleme na nivou lokalnih samouprava i u tom pravcu bi trebalo posvetiti pažnju kako bi se ti problemi otklonili.

Na samom kraju, ovo su samo bile krajnje dobronamerne sugestije sa jedne strane. Sa druge strane, jedna ocena koja je mogla iz ovog ugla da se da bez namere da se devalvira bilo šta što su moji prethodnici rekli i što ste vi krajnje razložno izneli sa veoma jasnim i nedvosmislenim obrazloženjem, tako da uživate podršku i u vašem radu, u radu vaših kolega, vaših saradnika i zaista ćemo imati priliku da vas podržimo i kada bude dan za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Naravno da se slažemo u celini, samo jedno pojašnjenje kako se ne bi potkrala dilema da smo u nekom suprotstavljenom stavu kada je u pitanju edukacija.

Nisam govorio o edukaciji u smislu da se nameću neka rešenja koja su iz okvira poslova i nadležnosti, jer bi to zaista bio sukob interesa, a onda naravno po prirodi mog posla, ne bih voleo da doprinesem da se zaista taj sukob interesa i desi, jer on ima određene zakonske posledice.

Govorio sam o nečem drugom. Obzirom da dolazim iz grada koji ste pomenuli, a to je Užice i da sam upoznat sa onim što je DRI učinila, radila i u prethodnom periodu, doprinela da ta lokalna samouprava popravi svoje stanje, da konsoliduje neke situacije i reši neke probleme koji su bili dugo vremena prisutni, govorio sam o nečem drugom.

Govorio sam o tome da se kroz upravo taj tzv. negativni prizvuk, negativnu refleksiju svega onoga što se dešava obelodanjivanja, transparentnošću, svim onim što ukazuje onima koji se bave poslovima koji su predmet kontrole od strane DRI da iz toga se izvuku određeni zaključci, kako se ti problemi ne bi dešavali, kako se te greške ne bi ponavljale. To je suština mog predloga za nekakvu vrstu edukacije, jer to nije klasična edukacija, to je ukazivanje na greške koje ne smeju da se dešavaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ovoj već dužoj razmeni raznih činjenica ili bolje reći dijalogu pomenuta i u negativnom kontekstu SPS. Onda bi bilo korektno i da u ime SPS dam jedan odgovor koji je bez sumnje adekvatan onome što je ovde rečeno u smislu pravilnog odgovora, to je da je SPS kao državotvorna stranka uvek opravdavala poverenje građana i da je u ime građana participirala vlasti u punom kapacitetu. Bilo koji, ponavljam, bilo koji koalicioni format u kome je bila SPS je zahvaljujući SPS imao poseban ugled kod građana, a SPS u ime i za rad građana ovu državu, ovu našu Srbiju, ovu našu zemlju izgrađivala onako kako su to građani tražili.

Prema tome, svrstati SPS u nekakve štetočine je najmanje ili najblaže rečeno degutantno. Mi nemamo nijedan jedini razlog da se bilo kome pravdamo, nemamo nijedan jedini razlog da se kada se osvrnemo iza nas šta smo uradili i koliko smo uradili, da se bilo čega postidimo. Dakle, ono što je bitno, bitno je da građani znaju da će SPS i ovoj Vladi, i u ovom koalicionom formatu davati sve od sebe da država Srbija ide onim putem koji je najbolji za građane Srbije. Zahvaljujem se.