Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set zakona o kojem danas raspravljamo.
Ono što sigurno privlači najveću pažnju i što je najaktuelnije od predloženih zakona o kojima vodimo raspravu nesumnjivo jeste Zakon o poreklu imovinu i oporezivanju nezakonito stečene imovine.
Ovde se postavlja pitanje koje ste vi, uvaženi ministre, postavili na samom početku u uvodnom izlaganju, da li je bilo potrebno donositi jedan poseban zakon imajući u vidu odredbe zakona koji su već na snazi?
Konkretno, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima ili sadrži odredbe kojima se reguliše upravo materija koja je obuhvaćena predloženim Zakonom o poreklu imovine i oporezivanju nezakonito stečene imovine.
Konkretno, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji tzv. „unakrsno ispitivanje“ imovine i postoji institut tzv. „vanrednog poreza“ na ne prijavljene prihode, ali je to po poreskoj stopi od 20% za razliku od Predloga zakona gde je predložena poreska stopa od 75%.
Dakle, postavlja se pitanje – da li je trebalo intervenisati u postojećem zakonu, Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i tamo normirati sve ovo što treba da bude predmet naše rasprave ili doneti jedan potpuno novi zakon koji će na precizan, jasan, praktično primenjiv način regulisati kompletnu materiju koja se vezuje za utvrđivanje tzv. „viška imovine“ koji nije stečen zakonito?
Mi socijalisti smatramo da zaista treba da postoji jedan poseban zakon i podržavamo što je predložen ovakav zakon iz jednostavnog razloga što bi u postojećem Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji imali situaciju nepotrebnog normiranja, nepotrebnih odredaba, zbunjujućih, nepreciznih, nejasnih i tako dalje, a u svakom slučaju ovde imamo nešto što je barem jedna vrsta iskoraka ili početni korak da se krajnje odlučno, krajnje principijelno i dosledno suprotstavimo najvećoj pošasti na svetu, a to je korupcija.
I da budemo iskreni, ne postoji zemlja na zemaljskoj kugli, ne postoji država na ovoj planeti koja nema korupciju, samo je pitanje koliki je stepen korupcije, niti postoji država koja je imuna od korupcije.
Ono što je bitno za Srbiju i ono što sprovodi naša vlast to jeste cilj da imamo nulti stepen tolerancije na korupciju sa jedne stane, a sa druge strane da se u nekoj vrsti sinergije svih činilaca i normativno i praktično borimo protiv korupcije, da je suzbijamo na najmanju moguću meru i ako je to moguće, a jeste ideal na neki način da je u celini eliminišemo. Zbog toga je ovaj zakon kao antikoruptivni zakon ima za cilj smanjenje koruptivnih aktivnosti.
Kritičari ovog zakona su između ostalog isticali razne dileme, osude na čak nacrt zakona i pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru, pa je tako izražena sumnja da rukovodilac posebne jedinice poreske uprave koji će rukovoditi postupkom utvrđivanja nezakonito stečene imovine navodno ima mogućnost da donese i smernice, ostvari uvid u podatke svakog od nas ovde prisutnih i na taj način da vrši određene vrste zloupotrebe.
Zašto? Zbog toga što ga postavlja Vlada Republike Srbije i zbog toga što kritičari ovakvog zakonskog akta smatraju da se na taj način otvara prostor da se eventualno gone oni koji su politički nepodobni.
Mi u poslaničkoj grupi SPS odbijamo ovakav stav kao populistički sa stanovišta političkog marketinga, jer se postavlja jednostavno pitanje – ko drugi može da postavi ili imenuje rukovodioca posebne jedinice poreske uprave osim Vlade? Zašto? Pa zbog toga što je poreska uprava sastavni deo sistema države ili državnog aparata. Pa neće ga postavljati neko udruženje građana ili ne znam ko.
Dakle, imamo situaciju u kojoj postoji subordinacija i hijerarhija i u kojoj postoji uređeni sistem upravljanja. U tom sistemu se nalazi i poreska uprava. Poreska uprava podleže odgovarajućem sistemu organizovanja koji podrazumeva i postavljanje određenih funkcionera, rukovodilaca, pa čak i drugih kadrovskih struktura, a isključivao od strane Vlade, jer to drugi niko i ne može.
Ono što smatram da je bitno istaći, uvaženi ministre, jeste da je zaista ovaj zakon učinio jednu vrstu napretka kada je u pitanju prevashodno teret dokazivanja uvećanja imovine. Teret dokazivanja uvećanja imovine pravilno jeste na poreskoj upravi. Ne može biti ni na Peri Periću, ni na Marku Markoviću, bilo kom fizičkom licu. Znači teret dokazivanja tzv. „viška imovine“ i to onog dela imovine za koji će se kasnije utvrđivati da je nezakonito stečen, jeste isključivo na poreskoj upravi.
Logično je, poreska uprava raspolaže mehanizmima kako da utvrdi taj tzv. „višak imovine“, ali sa druge strane teret dokazivanja sticanja ili porekla imovine nesumnjivo jeste i nesumnjivo treba da bude na svakom fizičkom licu kao poreskom obvezniku i mi to bezrezervno podržavamo.
Što se tiče prava uvida u javne knjige i registre radi prikupljanja podataka od kojih zavisi uvećanje imovine, odnosno utvrđenje uvećanja imovine tu je, da kažemo iskreno, teren malo osetljiv imajući u vidu da se zadire u podatke koji su zaštićeni shodno propisima o zaštiti podataka o ličnosti.
Mislim da je možda moglo, uvaženi ministre, da se izvrši dodatno normiranje u predlogu zakona, gde će se ne samo reći posebnim zakonom, već upravo Zakonom o zaštiti podataka o ličnostima, voditi računa da se upravo ti podaci koriste krajnje oprezno, da ti podaci moraju ostati u zoni diskrecije i da tim podacima se može raspolagati isključivo u postupku kojim se utvrđuje s jedne strane višak imovine, s druge strane nezakonito sticanje tog viška imovine. Možda bi odborskim amandmanom to moglo da se popravi jer bi kvalitet zakona u tom smislu nesumnjivo bio bolji.
Što se tiče samog pokretanja postupka, dobro je što se on pokreće po službenoj dužnosti, eksoficijom, ali se isto tako dozvoljava da se može pokrenuti i na osnovu prijave bilo kog fizičkog lica koji ukazuje da bilo ko raspolaže sa viškom imovine i da postoji osnovana sumnja da taj višak imovine nije stečen u skladu sa zakonom.
Dakle, imamo neku vrstu ustrojstva pravne sigurnosti koja se sa jedne strane postiže pokretanjem postupka po službenoj dužnost, a sa druge strane mogućnošću da svako od nas s obzirom da imamo i građansku obavezu i ustavnu obavezu i moralnu obavezu, da se borimo zajedno sa državnim aparatom protiv koruptivnog delovanja, da ukažemo da to koruptivno delovanje postoji i da kažemo jasno i glasno gde postoji, odnosno ko se ogrešio o zakon i ko je na nezakonit način stekao imovinu.
Što se tiče cenzusa, odnosno visine iznosa vrednosti imovine od 150 hiljada evra i trogodišnjeg roka, naravno da se oko toga može diskutovati, naravno da se oko toga može dosta polemisati da li je taj iznos trebao da bude možda i manji, da li je možda trebao da bude i veći, ali mi socijalisti smatramo da je bitno da smo pokrenuli ovo pitanje, da je ovaj cenzus sada u fazi nekog praktičnog proveravanja nakon primene ovog zakona, zato što će ovaj zakon stupiti na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali će se primenjivati nakon isteka godine dana od upravo tog roka.
Dakle, u tom periodu od godinu dana imamo obavezu da se ovaj zakon, odnosno da se izvrše pripreme kako bi se ovaj zakon u praktičnom smislu reči na najbolji mogući način sprovodio, a sa druge strane kada ga budemo počeli primenjivati, videćemo u kojoj meri su ove odredbe koje za sada možemo posmatrati i kritički i ne kritički, koliko su one u praksi realno prihvatljive, odnosno koliko će ovaj zakon biti efikasan.
Sad dolazimo, uvaženi ministre, do jednog člana za koji ja smatram da može da bude sporan u praktičnoj primeni, pa ću vas zamoliti da razmislite da se eventualno ovaj član predloženog zakona možda i izmeni.
Radi se o predlogu člana 14. stav 3. ovog zakona gde se kaže da neučestvovanje u postupku stranke ne odlaže trajanje postupka, odnosno ne odlaže radnje koje se preduzimaju u toku postupka.
Ovakva generalna norma nisam siguran da je dobra, zato što treba voditi računa da li je to neučestvovanje stranke opravdano ili neopravdano. Ako je opravdano i ako stranka opravda svoje neučestvovanje činjenicom da je bio zdravstveno sprečen, da ima objektivne razloge zbog kojih nije pristupio, da je imao bilo šta što podrazumeva problem, ali objektivne prirode, koji ga onemogućava da učestvuje u postupku, onda nema razloga da se preduzimaju radnje na njegovu štetu i da postupak traje.
Naprotiv, u tom slučaju treba tu pravnu radnju ili neku drugu radnju koja se preuzima odložiti, pa onda kada on bude spreman da pristupi i kada bude sposoban da preduzima sve ono što je u korist zaštite njegovih interesa, onda je, naravno, to omogućeno.
U obrazloženju predloga zakona predlagač je pokušao ovo da obrazloži, međutim, norma je ostala ovakva kakva jeste. U praktičnoj primeni ovakva norma, s obzirom da je širokog spektra tumačenja, može izazvati neujednačenu sudsku praksu i dovesti stranke u problem, a taj problem podrazumeva da stranka trpi štetu koju ne bi smela da trpi zbog toga što su neke radnje preduzete bez njenog prisustva.
Dalje, ono što je dobro, dobro je što ste pravilno regulisali pitanje dvostepenosti u odlučivanju, mogućnost izjavljivanja žalbe, da žalba odlaže sprovođenje prvostepenog rešenja, dakle, ima suspenzivno dejstvo, to je jako dobro rešenje i naravno, da se protiv konačnog rešenja u upravnom postupku može voditi upravni spor po tužbi.
E, sad, ono što je ovde jako važno istaći jeste da mi se čini da su ovim zakonom na neki način dovedene u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, odnosno ne u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, nego da smo možda došli u situaciju da čak negde malo i derogiramo Krivični zakonik.
Pojavljuje se jedna odredba koja kaže da u slučaju izvršenja krivičnog dela i u slučaju da se krivičnim delom ostvari protivpravna imovinska korist, a onda plati porez, da se upravo ta imovinska korist, odnosno u tu imovinsku korist uračunava iznos plaćenog poreza po ovom zakonu. I to nije sporno, to je dobro rešenje, ali zašto nije normirano u Krivičnom zakoniku? Zašto nismo pristupili izmeni odredaba Krivičnog zakonika da bi imali situaciju koju treba da izbegnemo, a to je da se ovaj zakon pojavljuje kao leks specijalis u odnosu na Krivični zakon?
Znači, nisam siguran da je pravno tehnički ovo dobro rešeno, imajući u vidu da imamo onaj tzv. institut lex specialis derogat legi generali, a ovaj zakon ne bi smeo da derogira Krivični zakonik kao opšti zakonik.
U tom smislu, krajnje dobronamerna sugestija iz poslaničke grupe SPS da se razmisli da se pristupi, da predlagač pristupi izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog toga što mi amandmanima u tom smislu nismo mogli da reagujemo, imajući u vidu da bi prekoračili obuhvat zakonskih izmena, odnosno predloženog zakona.
Dalje, ono što je dobro, a to je dobro što je uradio Odbor za pravosuđe, ja pretpostavljam, iskreno, na vaš predlog, da se mora uvesti obavezna bezbednosna provera za sva lica koja vode postupak protiv svih onih za koje postoje ili osnovana sumnja ili verovatnoća ili dokaz da su stekli imovinu na nezakonit način.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što kredibilitet onih koji će postupati protiv svakog ko se ogrešio o zakon, ko je koruptivno delovao, ko je na osnovu koruptivnog postupanja stekao neku imovinu, da upravo ta lica koja vode postupak moraju imati apsolutni kredibilitet, a to znači da bezbednosna provera prema takvim licima mora biti apsolutno celovita i sa stanovišta postupanja MUP, na čijem ste vi čela i sa stanovništva postupanja BIA, koja ima obavezu i nadležnost da ocenjuje i neke druge podatke vezane za ličnosti koje mogu ukazati na sumnju ili eventualno potvrditi koruptivno delovanje.
Prema tome, potpuna podrška Odbor za pravosuđe, koji je amandmanom reagovao, a siguran sam da taj amandman postaje sastavni deo predloga ovog zakona i da ćemo na taj način imati jednu vrstu sigurnosti kada su u pitanju lica koja postupaju u predmetima ili u postupcima utvrđivanja, pod jedan, viška imovine, pod dva, utvrđivanja nezakonitosti sticanja tog viška imovine.
Na samom kraju, kada komentarišemo ovaj predlog zakona, želim da izrazim stav poslaničke grupe SPS, naravno, SPS u celini, mi nikada nećemo ni posustati, ni prestati da dajemo svoj puni doprinos smanjenju korupcije, u pokušaju da je eliminišemo u celosti, da uništimo korupciju, jer jedino država u kojoj ne postoji korupcija, ne postoji korupcija u onoj meri u kojoj ugrožava temelje države, može obezbediti pravnu sigurnost građanima, a SPS kao državotvorna stranka se uvek borila za tako nešto i na tom putu će ostati dosledna do kraja.
Da li će se korupcija iskoreniti ili neće, zavisi najviše i isključivo od onih koji su kao građani dužni i obavezni da poštuju i prava i slobode, ali istovremeno da imaju obaveze prema državi, a osnovna obaveza prema državi jeste da se država čuva i zaštiti od bilo kakvog delovanja koje može podriti državu, pravni sistem, političko i društveno uređenje, a nažalost, u najvećoj meri to je korupcija.
Dakle, SPS ostaje dosledna na putu borbe protiv takve pošasti.
Što se tiče ostala dva zakona, vrlo kratko ću prokomentarisati. Uvaženi ministre, odredbe Zakona o parničnom postupku, kojim se menja postojeći, odnosno pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku, jesu dobra rešenja, ali ću vas zamoliti da kao ministar unutrašnjih poslova i čovek koji je dao veliki doprinos da se Ministarstvo i osavremeni i da bude daleko efikasnije, daleko bliže narodu u cilju zaštite prava građana, da se podaci koji se inače relativno brzo dobijaju od strane MUP učine još dostupnijim.
Radi se o tome da u svakoj presudi koju donosi sud za podatke o strankama moraju biti zastupljeni podaci koji se vezuju za tzv. lične generalije, odnosno lične podatke poput JMBG itd.
U advokatskoj profesiji postoji jedna ustaljena praksa da se advokati obraćaju MUP, nadležnoj službi, radi dobijanja JMBG, kako bi se uredila tužba, kako bi to bio podnesak koji je podoban za postupanje od strane suda i kako stranka ne bi trpela ako bi se tužba odbacila zbog toga što je neuredna.
Šta je ovde možda dodatno korisno? To je da još učinimo neki dodatni napor da ubrzamo još dalje postupak prosleđivanja podataka iz baze podataka, to su javni registri, a kad govorim o javnim registrima, tu podrazumevam i na čelo pouzdanosti u te podatke u javnim registrima, onda je logično da se ti podaci elektronskim putem mogu dobiti odmah.
Zbog toga bi bilo dobro da advokatura kao profesionalna organizacija koja štiti interese građana može elektronskim putem direktno povezana sa podacima koji se vezuju za upravo one lične generalije koji se odnose na stranke. Mislim da je to sigurno moguće, imajući u vidu da je naše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave osavremenilo tzv. e-uprava elektronskom bazom koja podrazumeva dostupnost u svakom trenutku i da to može da bude i u ovom slučaju.
Na samom kraju, što se tiče odredaba Zakona o obligacionim odnosima, dobro je što se ovaj zakon usaglašava sa drugim propisima, sa propisima koji se odnose na javnobeležničku delatnost, sa propisima koji se odnose na promet nepokretnosti, ali samo jedna mala primedba Ministarstvu pravde, mom uvaženom kolegi, koga jako poštujem, gospodinu Ćosiću, ovo je trebalo ranije, a ne ovoliko dugo čekati da usaglasimo ove zakone, jer smo to upravo zbog ovih problema koji se pojavljuju u praksi mogli već imati u primeni. Zahvaljujem se.
Još jednom, podrška SPS predloženom setu zakona.