Zahvaljujem se, predsednice.
Uvaženi ministre, odnosno ministri, izvinjavam se, poštovane kolege narodni poslanici, teško je da bilo ko ko realno, naravno, stručno i argumentovano sagleda strukturu budžeta o kome raspravljamo već nekoliko dana, može da nađe ozbiljnije primedbe i da iznese argumentovane kritike, osim politizacije i populističke priče.
Nažalost, tih demagoških istupanja danas ima mnogo, i nažalost umesto jednog zaista konstruktivnog pristupa jednoj vrlo ozbiljnoj temi od koje zavisi bolji standard građana, od koje zavise egzistencije velikog broja porodica u Republici Srbiji, mi imamo dnevno politička nadgornjavanja, ti o onog dela opozicije kome apsolutno ništa nije dobro, pa čak ni ono što je savršeno dobro i što se ni u kom slučaju ne može dovoditi u sumnju, baca se senka na tako nešto kako bi se barem pokušao ostvariti neki politički poen.
Zbog toga, ja moram da istaknem još jednom stav poslaničke grupe SPS koji je nedvosmisleno jasan, a to je zaista puna podrška i snažna podrška ne samo ovom budžetu, već i daljem privrednom rastu, investicionom preporodu i u svakom slučaju svakom ekonomskom i finansijskom kretanju koje omogućava bolji život građana Republike Srbije.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što postoje činjenice koje bilo ko ko napada ovaj budžet, naročito, kako to pojedinci čine, na jedan krajnje neargumentovan i prizeman način, te činjenice ipak ukazuju na nešto sasvim suprotno. To suprotno je sledeće: da su ukupni rashodi planirani približno, da su planirani u visini prihoda. Dakle prihodi 1,3 milijarde dinara, a rashodi nešto malo više od 1,3 milijarde dinara, što govori o jednom potpuno uravnoteženom budžetu, predviđen je nizak deficit budžeta od 0,3 posto BDP, odnosno 20 milijardi dinara, i neminovno je da će na taj način se stvoriti posledica smanjenja spoljnog duga.
Istovremeno ovaj budžet svakako jeste razvojni budžet i ni u kom slučaju ne treba prihvatiti političku priču i klasičnu političku demagogiju da se radi o nekakvom izbornom ili predizbornom budžetu.
Zašto? Zato što gotovo sve stavke u ovom budžetu ukazuju da mi nastavljamo onaj trend, odnosno zadržavamo kontinuitet nečega što je do sada postignuto na jedan izuzetno uspešan način. Konkretno, posle finansijske konsolidacije koja je započeta 2012. godine, i kada je konačno uveden red, kada su u pitanju finansije Republike Srbije, kada je uveden red u poreski sistem, i uspostavljena poreska disciplina, mi sada imamo nesumnjivo stvoreno dobro tlo, odnosno da nastavimo razvojnim putem i to upravo onako kako je ovim budžetom planirano.
Ako imamo u vidu da je rast BDP projektovana 4 posto, da je inflacija projektovana na 2 posto, da je učešće javnog duga u BDP 51,4 posto, onda ove činjenice samo potvrđuju ono što sam rekao, a to je upravo nešto što građani Srbije upravo očekuju i od ove Vlade, i ono što im je ova Vlada pružila. A to je, da se sigurno i u 2020. godini, i svakoj drugoj godini nakon toga može očekivati investicioni rast, privredni rast i ono što je najvažnije nastavak rasta, novozaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenih lica.
Kada se radi o ulaganjima u infrastrukturu, niko apsolutno niko ne može dovesti u činjenicu u sumnju da je upravo taj infrastrukturni preporod učinjen u nekoliko prethodnih godina.
Ako imamo u vidu koliko je samo kilometara autoputeva urađeno, koliko je projektovano revitalizacije železničkih pruga, koliko je osavremenjavanja saobraćaja, kako železničkog tako i putničkog, učinjeno i to na jedan kvalitetan način, onda možemo govoriti o nastavku nečega ili kontinuitetu nečega što je započeto značajno ranije, još u periodu obnove zemlje, posle 2000. godine.
Mislim da u tom pravcu, dakle, zadnjih nekoliko godina imamo ekspanziju infrastrukturnih sadržaja, odnosno investicija u infrastrukturu i nije zgoreg ponoviti da se radi i o Moravskom i Fruškogorskom koridoru, autoputu ka Bosni, odnosno Federaciji BiH, odnosno Republici Srpskoj, autoputu „ Mira“ kako se popularno zove prema Luci Drač, i naravno železničkoj pruzi koja će da bude jedna žila kucavica saobraćajnog, da kažem preporoda, kada je u pitanju povezivanje Republike Srbije sa Republikom Mađarskom, odnosno državom Mađarskom.
Moramo biti svesni činjenice da je urađeno mnogo i kada su u pitanju i plate i penzije, koje su nesporno povećane i to značajno povećane, i ne mogu da ni u kom slučaju prihvatim jedan demagoški pristup da se radi o povećanju od samo, kako je navedeno, samo 3.000 dinara, i da je to samo 3.000 dinara dovelo do minimalne zarade od nešto više od 30.000 hiljada dinara.
Uvaženi ministre, ovo samo 3.000 dinara, je generator povećanja plata u celini, a naročito povećanja plata u javnom sektoru. Ako imamo vidu činjenicu da su plate povećane za više od 150 evra, za samo pet, šest godina, onda je javni sektor nesumnjivo poprimio one dimenzije koje je trebao da ima značajno pre 2012. godine, a to znači da zaposleni u javnom sektoru imaju jednu apsolutnu stabilnost, a to podrazumeva ne samo ostvarenje puke egzistencije članova njihovih porodica, kako je to bilo do 2012. godine, već i jedan pristojan život sa jednim pristojnim standardom.
Ono što raduje i što je jako dobro, jeste činjenica da je projekcija povećanja plata u narednom periodu u javnom sektoru, ako grešim vi me ispravite, negde u rasponu od 8-15%, što mislim da je krajnje ohrabrujuće za građane Republike Srbije, naročito zaposlene u javnom sektoru.
Ono što mi se čini, takođe, veoma značajnim, to je da je projekcija realnog rasta privrede od 4% nešto što podrazumeva ne samo kontinuitet dosadašnjeg uspešnog rada, već i više od toga, jer nakon toga, i kažem ponovo, posle 2020. godine, očekujemo i naredne uspešne godine kada je u pitanju ne samo finansijska stabilnost, već i projekcija rasta u svim segmentima života naših građana.
Ulaganje u obrazovanje i inovacije, sigurno će omogućiti da Srbija nastavi sa visokim i održivim rastom ekonomije. Ono što se do sada nije mnogo čulo, moram to da napomene, uvaženi ministre, jeste činjenica da je upravo u ovom procesu, procesu obrazovanja, projekat koji je i te kako koristan, i te kako značajan, doživeo punu afirmaciju, odnosno, doživeće punu afirmaciju upravo u 2020. godini, a to je projekat tzv. „povezanih škola“.
Taj projekat podrazumeva da će preko 1000 škola u Republici Srbiji biti povezano na brzi internet, da će preko 10.000 učionica biti opremljene savremenom tehnologijom koja će omogućiti učenicima, ne samo brži proces obrazovanja u IT sektoru, nego će generalno pospešiti sve ono što podrazumeva generator nečeg boljeg kada je u pitanju proces obrazovanja u Republici Srbiji i dalji stimulans privrede i ekonomije.
Takođe, mislim da je kao važno istaći činjenicu da su i ulaganja koja se odnose i na druge sfere društvenog života, a to su ulaganja u sport, kulturu i umetnost, veoma značajna za građane Republike Srbije. Moram da dužnu pažnju posvetim činjenicama za koje smatram da su od nemerljivog značaja, pre svega kada je u pitanju socijalni aspekt. Mi smo danas zaboravili da je danas Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Da, danas je zaista taj Međunarodni dan borbe protiv jedne pošasti koja je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, poprimila razmere koje podrazumevaju bukvalno nešto što se može u najgorem smislu reči okarakterisati kao sadističkim, da ne govorim o nečem težem i da ne upotrebim neku težu kvalifikaciju. Ali, ta činjenica nam jednostavno nameće obavezu da ne samo kroz ovaj budžet o kome govorimo, već i generalno posvetimo pažnju upravo zaštiti onih koji su najranjiviji, najosetljiviji i koji su izloženi brojni rizicima i opasnostima.
Ne sumnjam da je ova Vlada Republike Srbije mnogo učinila kada je u pitanju upravo zaštita osetljivih kategorija. Sigurnim kućama, kao i svim onim koji se brinu o osetljivim kategorijama, ranjivim kategorijama stanovništva, moramo posvetiti još veću pažnju, moramo uložiti dodatna sredstva kako bi se obezbedio smeštaj svim onim koji taj smeštaj neophodno zaslužuju, odnosno, kojima je to potrebno, kako bi se zaštitili od rizika, odnosno opasnosti po lični integritet, po zdravlje i na kraju krajeva, po sam život, imajući u vidu činjenicu da je nemali broj lica koja su upravo u ovakvim situacijama stradala, a ne postoji ništa vrednije, niti postoje etalon vrednosti koje se može meriti sa vrednošću života.
Prema tome, u tom smislu ja mislim da je jako važno da taj segment, kada je u pitanju oblast socijalne zaštite, kada su u pitanju ranjive grupe, mora zavredeti pažnju i dodatno od Vlade Republike Srbije i da se dodatno moraju obezbediti novčana sredstva koja će omogućiti, ne samo novoosnovane sigurne kuće, već sve one socijalne programe zaštite koja ova lica zaslužuju i kojima je to neophodno.
Kada je u pitanju ulaganje u kulturu i umetnost mislim da je to usko povezano sa onim što se zove informaciono polje, odnosno što se zove medijski prostor.
Na tom medijskom prostoru moramo se izboriti da bude što manje rijaliti sadržaja, da što manje bude dekadencije, da bude što manje onoga što urušava sistem vrednosti, merila vrednosti, a da se vratimo nečemu što je predstavljalo i te kako značajan sektor vrednosti kada je u pitanju i socijalizacija ljudi, i komunikacija među ljudima, gradnja kulture, gradnja onoga što je na neki način pogaženo, a to je elementarno kućno vaspitanje. Zašto? Zbog toga sve ono što je sa Zapada došlo kao toksično, što je inficiralo i medijsku scenu i kulturnu scenu, dovelo upravo do toga da se mladi naraštaji izlože opasnostima kao što su najgrublji rijaliti programi i kao što je ono, bez obzira koliko god bilo komercijalno i ostvarivalo prihode, dovelo do toga da mlade populacije budu inficirane nečim čime ne smeju da budu inficirane i što može da dovede do još težih posledica.
Zato, pozdravljam pokušaje Vlade i u ime poslaničke grupe SPS, snažno podržavamo i strategiju razvoja medijskog prostora i osavremenjavanja medija u Republici Srbiji.
Na kraju, vratiću se na nešto o čemu sam govorio u uvodnom delu, odnosno u načelnoj raspravi kada je u pitanju budžet i još jednom uputiti, uvaženi ministre, vama apel, kada se radi o pravosuđu i zaposlenima u pravosudnom sistemu, imajući u vidu da veliki broj zaposlenih u pravosuđu još uvek ima veoma niske zarade, ponoviću da se radi o nameštenicima, za razliku od državnih službenika oni su u nešto nepogodnijem finansijskom položaju, zamoliću vas da upravo oni od kojih mnogo toga zavisi u pravosuđu, upravo oni koji operativno obavljaju i te kako značajne poslove u pravosudnom sistemu, u sudovima, tužilaštvima, na kraju krajeva, i u pravobranilaštvima, moraju imati daleko veći naš, da kažem, pogled na njihov status, daleko značajniji pogled, daleko veće razumevanje s naše strane, a to razumevanje sa naše strane podrazumeva da imaju bolji status kada su u pitanju njihove zarade da se nagrada koja im se daje na neki način poveća sa 1% na barem do 10%.
Takođe, apelujem da se u pravosudnom sistemu izvrši uravnoteženje zarada zbog toga što postoji velika disproporcija u zaradama između sudija osnovnih sudova, kao i sudija viših, odnosno sudija republičkog ranga, kao što su Apelacioni sudovi, Privredni apelacionu sud i Vrhovni kasacioni sud.
Uravnoteženje zarada u tom smislu mora postojati zbog toga što postoje velike razlike. Ako je zarada sudije Osnovnog suda neznatno veća od prosečne zarade u privredi Republike Srbije, koja se već bliži iznosu od nekih blizu 600 evra, onda je jako značajno kako bi se sprečile opasnosti od koruptivnog delovanja, kako bi se sprečile opasnosti od jednog sunovrata sudstva koje imamo već dugo godina, a kako bi se, s druge strane, obezbedilo ozdravljenje pravosuđa u celini, onda se te zarade, barem sudija, na nivou osnovnih sudova moraju povećati.
Ono što vezano za državni sektor treba pohvaliti, to je nesumnjivo digitalizacija e-uprave i to, uvaženi ministre, podržavamo i vas i kompletnu Vladu, imajući u vidu činjenicu da se na taj način postižu dva bitna efekta.
Prvi efekat nesumnjivo jeste smanjenje broja zaposlenih, gde je u javnom sektoru nesumnjivo postojanje značajnog većeg broja zaposlenih od potreba. S druge strane, to podrazumeva da se potrebe građana servisiraju na mnogo efikasniji način, jer umesto, pežorativno rečeno, velikog broja ljudi koji moraju po satima, nekad ko zna koliko, čekati pred šalterima, sada se digitalizacijom e-uprave servisiranje potreba građana i upravo u tom segmentu potreba građana ostvaruje na mnogo, mnogo efikasniji način i mi se moramo truditi da to bude još efikasnije, da građani jednostavno ne moraju, naročito oni koji su u stanju nemoći, bolesti, penzioneri, stari ljudi, da obilaze šaltere i da čekaju ko zna koliko dugo da bi dobili jedan dokument od koga im zavisi ostvarenje određenog prava. Taj dokument se može i dobiti i, da kažemo, ustrojiti sistem davanja tog dokumenta na jedan izuzetno efikasan način i siguran sam da će se to postići unapređenjem digitalizacije e-uprave koja je zaživela i mislim da je to nešto čemu treba stremiti i ubuduće.
Kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine i zdravlja, mislim da se učinilo dosta, ali to što se učinilo dosta ni u kom slučaju ne treba da bude aksiom gde se staje. Naprotiv, mora se raditi dalje. Mora se unapređivati infrastruktura koja se vezuje za zaštitu životne sredine. Čini mi se da je u tom pravcu jako značajno što je nagoveštena zabrana uvoza automobila čiji produkti sagorevanja predstavljaju ozbiljnu opasnost kada je zagađenje životne sredine u pitanju i to je nešto što, naravno, treba podržati.
S druge strane, mora se imati u vidu i onaj socijalni elemenat, a to je status naših građana. Kako uravnotežiti činjenicu da, s jedne strane, imamo ogroman broj građana sa niskim primanjima, koja su takve prirode, i struktura i sadržina, da građani ne mogu ni u kom slučaju obezbediti prevozno sredstvo koje omogućava, s jedne strane, filtraciju izduvnih gasova kako bi se sprečilo zagađenje. S druge strane, da imamo mogućnost da ti isti ljudi mogu u saobraćaju ostvariti ono što je njima neophodno potrebno za život, a to je da se od mesta do mesta mogu i bezbedno prevesti i ostvariti sve ono što podrazumeva životne potreba a da ne koriste druge vrste prevoza, osim sopstvenog prevoza, naročito u seoskim odnosno ruralnim područjima. Prema tome, to uravnoteženje, odnosno uspostavljanje balansa između ovako dve kompleksne situacije nije baš jednostavno.
Kada je u pitanju sport, uvaženi ministre, imajući u vidu da potičem iz te grane u je dnom značajnom delu svog života, molim vas da i u saradnji sa Ministarstvom sporta utičete na nešto što mislim da na neki način biva pomalo zapostavljeno, a to je akcenat na razvoj tzv. školskog sporta.
Zastupljenost školskog sporta u domenu sporta na neki način je vrlo mala. Zašto mala? Zbog toga što mi ne ulažemo dovoljno u taj segment sporta i razvoja sportske kulture kao što se ulaže u profesionalni sport. Čini mi se da bi popularizacija školskog sporta morala da bude daleko veća jer se na taj način animiraju oni kojima je to najpotrebnije, a to su najmlađe starosne kategorije stanovništva Republike Srbije i to je svojevremeno bilo nešto što se može okvalifikovati kao pohvalno kada je u pitanju jedan medij, a to je SOS kanal koji se upravo bavi ovom temom, temom školskog sporta.
Mislim da na tom polju treba i dalje raditi, uložiti značajna sredstva i obezbediti sve ono što je neophodno kako bi se naši najmlađi mogli uključiti u sportske aktivnosti koje su sigurno od najvećeg značaja za njihovo zdravlje.
Na samom kraju, sve ovo što sam istakao, uvaženi ministre, nije vredno bilo kakvog osvrta na populističke i demagogske priče koje se vezuju za vašu doktorsku disertaciju odnosno koje se vezuju za nešto što je poprimilo karakteristike čiste politizacije. Odluka o nečijem doktoratu jeste politikanska priča i kao takvu je mi doživljavamo i kao takvu je i ocenjujemo.
Uspešnost u radu, zastupljena stručnost i profesionalizam su najbolji podaci, parametri i pokazatelji da svi oni koji negiraju upravo ove vrednosti ne mogu ni u kom slučaju kod građana zavredeti pažnju, osim osude za pritisak na one institucije na koje pritisak ne sme da se vrši, a prevashodno ne sme da se vrši pritisak na visoko obrazovne institucije kao što je Rektorat i Beogradski univerzitet. Nažalost, ti pritisci su izvršeni i, zahvaljujući toj vrsti političkih pritisaka, imamo danas dnevno političku temu koja se zove poništaj doktorske disertacije. Zahvaljujem se.