Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poslanička grupa SPS će podržati i ovaj drugi set zakona u drugom objedinjenom pretresu, pa vas u tom smislu uvaženi ministre sa saradnicima obaveštavam da u danu za glasanje mi nemamo dilemu kada je u pitanju kvalitet ovih zakona.
Međutim, što se tiče moje diskusije, ona će biti fokusirana na dva zakona koja su ovde, po nama, u poslaničkoj grupi SPS jako zanimljiva kada je u pitanju posmatranje građana u odnosu na ono što mi danas radimo, odnosno kakve zakone donosimo, a to su u svakom slučaju zakon o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, kao i Zakon o popisu stanovništva.
Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, onda moramo poći od jedne činjenice koja je u svakom slučaju nesporna i koju moramo da prihvatimo kao takvu, a to je da je globalno tržište kapitala u svakom slučaju uticalo na reformski proces u Srbiji, a taj reformski proces je imao za posledicu formiranje pravnog okvira za funkcionisanje srpskog tržišta kapitala po svetskim standardima.
Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, Srbija se veoma približila tim svetskim standardima, tako da sve one neverne Tome koje Srbiju nisu videle u ovakvom svetlu kakva Srbija jeste danas, to se demantuje upravo činjenicama iz prethodnog perioda kada se govori o tržištu kapitala koje evoluira u pozitivnom smeru, u pozitivnom pravcu i daje velike rezultate kada je u pitanju investiciono ulaganje.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što Srbija nesumnjivo postaje sasvim sigurno Meka investicionog ulaganja i nesumnjivo veliki broj investitora sve više afirmiše upravo potencijale Srbije kao razlog za investiciono ulaganje u Srbiju. Ovaj put to investiciono ulaganje se čini tamo gde je to možda i najpotrebnije i najkorisnije za svaku državu, a samim tim i za Srbiju koja je finansijski, privredno i ekonomski konačno stala na noge i u potpunosti obezbedila građanima Republike Srbije jedan stabilan, siguran život koji prevazilazi onaj tzv. elementarni ili egzistencijalni nivo.
Mi danas imamo proširenu bazu strukture investitora kada su u pitanju ulaganja u hartije od vrednosti. Sada imamo situaciju da strani investitori ulažu daleko više u domaće hartije od vrednosti, što u svakom slučaju podrazumeva daleko veći stepen poverenja investitora, kada je u pitanju Srbija.
Ono što je jako važno istaći jesu činjenice koje kažu sledeće. Do skoro smo imali samo nekoliko institucija koje su se vezivale za funkcionisanje i formiranje pravnog okvira tržišta kapitala, kada je u pitanju Srbija, a to su Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Ovim zakonom, uvaženi ministre i poštovani građani Srbije, mi idemo korak napred i otvaramo vrata investitorima, tako što normiramo, ustrojavamo, sistematizujemo da i pravno lice, i to strano pravno lice, koje obavlja poslove kliringa i saldiranja u skladu sa zakonom, može participirati na tržištu kapitala kada je u pitanju naša zemlja, Srbija, koja to upravo ovim zakonom omogućuje.
Mislim da smo postigli onaj nivo na koji je ukazao i uvaženi ministar Siniša Mali, da sa punim pravom možemo konstatovati da sada emisija obveznica u evrima, bez obzira što se ne radi o nekoj velikoj količini novca, to je otprilike nekih 150 miliona evra, na period od 20 godina, podrazumeva nešto što do sada nismo imali.
Do sada nismo imali taj stepen poverenja, jer niko nije očekivao da će ovaj vremenski period koji je se podiže sa pet na 10, a sada 20 godina, predstavljati sigurnost za sve potencijalne investitore i one koji već ulažu u hartije u vrednosti u Srbiji.
Sve u svemu, imajući u vidu da je moj uvaženi kolega Ivan Bauer sa nekog po meni vrlo stručno referentnog aspekta istakao činjenice koje se vezuju za tržište kapital, ja se neću mnogo više vezivati za ono što podrazumeva pozitivne efekte ovog zakona, a nesumnjivo najpozitivniji efekat ovog zakona jeste upravo ono što građani Republike Srbije očekuju i ono što su na kraju krajeva, možemo slobodno reći, dočekali da se ulaganja u hartije od vrednosti vrše sve više i više i da strana ulaganja postepeno dominiraju.
Kada je u pitanju drugi zakon, a radi se o jednom jako važnom zakonu, to je Zakon o popisu stanovništva, moramo istaći da ovaj je zakon izuzetno dobro normiran, da se ovim zakonom doprinosi da se kroz statističke podatke utvrdi mnogo čega što do sada nismo imali na adekvatno sistematizovan način.
Ovaj zakon se donosi u periodu kada se Srbija suočava sa brojnim izazovima i iskušenjima. Jedno od tih izazova iskušenja nesumnjivo jeste veoma loša demografska slika Srbima. Takođe, jedan od izazova iskušenja sa kojim se suočava Srbija jeste odliv stanovništva, jeste veliki broj građana Srbije koji odlaze iz Srbije naravno iz razloga koji su egzistencijalne prirode, potrebe za poslom, sticanjem odgovarajućih prihoda i obezbeđenja normalnih uslova za život.
Jedno takođe od iskušenja i izazova sa kojima se Srbija suočava, a vezuje se za ovaj zakon, jeste i konačno utvrđivanje socijalnog programa u odnosu na socijalne kategorije stanovništva, imajući u vidu da Srbija, kako sam malopre istakao, konačno izlazi iz onog perioda koji se može okarakterisati kao period siromaštva, period finansijske neizvesnosti, period krize, period u kome smo imali jedan vrlo loš tranzicioni period posle 2000. godine, jedan period u kome je postojao ogroman broj nezaposlenih lica, jedan period u kome je privreda bila devastirana, u kome smo dolazili u situaciju da Srbiju niko ne gleda kao zemlju koja ima perspektivu, a ta perspektiva je podrazumevala ograničenje određenih razvojnih tendencija, a naročito smanjenje resursa koje je Srbija nesumnjivo imala, a koji su uništeni u ovom periodu od petooktobarskih promena pa nadalje.
Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da sada ovim zakonom, za koji ću reći ponovo da je jako dobro normiran, imamo priliku da statističke podatke konačno sublimiramo na adekvatan način i to su oni podaci koji su ne samo relevantni, već podaci na osnovu kojih se može mnogo što šta unaprediti u nekom kasnijem periodu, kako na polju socijale, zdravstva, na kraju krajeva privrede, odnosno ekonomije i svega ostalog.
Podsećanja radi, kada se radi o podacima o licima ne radi se samo tzv. elementarnim podacima, odnosno, kako se to kaže, generalijama, već se radi o podacima koji su i te kako značajni za statusna pitanja, počev od stanja porodice, da li se radi o bračnoj ili vanbračnoj zajednici, nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku, veroispovesti, obrazovnom profilu, naravno stepenu zaposlenosti, odnosno mogućnosti da li postoji kod popisa stanovništva kategorija koja podrazumeva klasifikaciju zaposlenih i nezaposlenih lica. U svakom slučaju, imamo sada potpuno sređene i generalizovane podatke koji će i te kako koristiti za sve ono što nas očekuje nakon 2021. godine kada se ovaj popis završi.
Istoriografija popisa, kao što i prethodnici rekoše, popisa stanovništva podrazumeva da ovo svakako nije novina i da smo imali mnogo popisa stanovništva do sada, počev od početka 19. veka, 1834. godine ili da ne grešim, otprilike tada, pa nadalje, ta dinamika popisa stanovništva je ušla u nekakav tzv. periodični sistem popisa i ta periodika je podrazumevala otprilike da se na 10 godina popis stanovništva mora vršiti kako bi se ovi podaci, koji su, kako sam rekao, jako značajni, mogli sublimirati i statistički opservirati, a kasnije koristiti za druge potrebe kada je u pitanju sve ono što se tiče interesa građana.
Negde od 2001. godine pa nadalje popisi stanovništva nisu išli bukvalno striktno tom periodikom i tom dinamikom, ali su u svakom slučaju za to postojali i odgovarajući razlozi isključivo finansijske prirode koji su u nekom periodu i onemogućavali da se popisi sprovedu na adekvatan način. Međutim, od sada pa nadalje mi ćemo imati sasvim sigurno periodiku koja će biti u kontinuitetu ustaljena praksa desetogodišnjeg popisivanja stanovništva.
Ono što je jako važno je da će popisom 2021. godine biti utvrđen ukupan broj stanovnika, ukupan broj domaćinstava, ukupan broj stanova, njihov raspored po nižim prostornim jedinicama, upravnim okruzima ili kako se to kaže pežurativno – regionima, gradovima, opštinama, naseljem i mestima itd. Konačno ćemo imati sve podatke koje se vezuju za vitalne, etničke, ekonomske i ostale kategorije stanovništva i u ovom smislu ističem stav poslaničke grupe SPS da se konačno posvećujemo i onim kategorijama stanovništva kojima se do sada nismo posvećivali, a to su osetljive kategorije stanovništva i to ne samo one osetljive kategorije u pogledu ekonomskog stepena razvijenosti ili stepena egzistencije, već i svih drugih kategorija koje su negde otprilike povezane sa pravima manjina, počev od nacionalnih manjina pa nadalje, što je inače predviđeno standardima kada se govori o popisu stanovništva.
Ono što je takođe rečeno od mojih uvaženih kolega u prethodnim diskusijama jeste da je jako važno istaći činjenicu da se ovaj popis vrši i sofisticirano, da metodologija popisa više nije onakva kakva je bila do sada, što je sasvim logično imajući u vidu tehnološka unapređenja, odnosno napredak IT tehnologije, uvođenje IT tehnologija. Tako da ćemo sada imati jednu metodologiju koja podrazumeva brz i efikasan popis stanovništva, a samim tim, nadam se, vrlo skoro konačne podatke koje ćemo imati statistički obrađene.
Ono što takođe smatram dobro normiranim kada je u pitanju ovaj zakon jeste činjenica da su pravilno sistematizovane kaznene odredbe za sve one koji participiraju u realizaciji ovog zakona, odnosno popisu i to počev od onih koji popis sprovode, tako i onih koji su dužni da daju adekvatne podatke, a ta adekvatnost podataka podrazumeva u suštini ništa drugo nego tačnost podataka. Šta to znači? To znači ukoliko podaci namerno ili smišljeno, tendenciozno, protivpravno ili na bilo koji drugi način ne budu adekvatni, odnosno tačni, da to podrazumeva i protivpravnu delatnost koja mora biti sankcionisana, tako da mislim da su i kaznene odredbe dobro normirane imajući u vidu i visinu kazni i stepen kažnjavanja kada se ovako nešto desi, a iskreno se nadam, kao i svi građani Republike Srbije da se tako nešto neće desiti, s obzirom na našu svest i našu odgovornost za nešto što je jako važno, a to je upravo davanje podataka koji, kako sam već rekao, imaju veliki značaj.
Na samom kraju, pošto ne bih komentarisao ostale zakone, jer će o njima govoriti moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS, smatram da ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo zavređuje pažnju i zbog toga ćemo za iste zakone, odnosno predloge zakona glasati. Zahvaljujem se.