Zahvaljujem.

Lično mislim da bi trebali da izbegnemo generalizacije, jer generalizovanje problema stvara opasne posledice. Javni izvršitelji rade svoj posao u skladu sa zakonom i velika većina javnih izvršitelja taj posao obavlja profesionalno i odgovorno, posvećeno i zakonito.

Ako postoje zaista grube greške ili nezakonitosti, protivpravne radnje koje bi se preduzele u postupcima izvršenja, a koje bi počinili izvršitelji, postoji barem nekoliko postupaka koji bi se protiv njih mogli pokrenuti. Jedan je svakako disciplinski postupak pred javno-izvršiteljskom komorom, drugi je krivični postupak itd.

Ja još nisam čuo pravi razlog zbog čega bi se bilo ko od izvršitelja stavio u ovaj kontekst. Naravno da ih ima i zbog toga su mnogi od njih i bili procesuirani, a neki i razrešeni, što ste i vi malopre istakli.

Ali, moram da skrenem pažnju na nešto što je jako važno. Kad sam rekao da izvršitelji sprovode samo presude, onda dolazimo u jednu situaciju apsurda, da se traži da poverilac naplati svoje potraživanje, namiri, ali da dužnik ne plati ništa. Dužnik apsolutno nikakav teret da ne trpi, ali poverilac da se namiri. Apsurdno, paradoksalno, nemoguće.

Dakle, jednostavno mi moramo da uspostavimo efikasniji sistem izvršenja koji vi upravo kroz ovaj predlog zakona trasirate, trasirate put jednom takvom izvršenju i ponoviću, ukoliko je izvršna isprava, uglavnom je to pravosnažna sudska odluka, u svojoj izreci glasi da je neko dužan da preda nepokretnost i ta obaveza koja je, kako mi to pravnici kažemo, kondemnatorne prirode, da ja moram svoju kuću predati zato što se nezakonito nalazim, izvinjavam se rekao sam svoju, nezakonito se nalazim u objektu, moram da je predam vlasniku. Šta je onda tu sporno što će izvršitelj doći da kaže – molim te, izađi? Ako nećeš izaći, onda ćeš izaći uz asistenciju ili policije ili onih organa koje ja mogu da angažujem za jednu takvu radnju. Šta je tu sporno? To je apsolutno uspostavljanje pravne sigurnosti i očuvanje pravnog poretka. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice.

Uvažena ministarko, očigledno je da ovaj amandman nije prihvaćen i zamolio bih samo za jednu razmenu mišljenja – da li sam dobro protumačio ili možda čak i nisam kada je u pitanju prigovor, jer u predloženom tekstu stoji da se prigovor može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kada je to propisano ovim zakonom i kao prigovor trećeg lica.

Kada bi se prigovor tumačio u širem smislu reči nemamo problem jer nesporno je da se prigovor izjavljuje protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja, a isto tako je nesporno i da se prigovor trećeg lica može pojaviti u konkretnom slučaju. Ovde imamo samo razliku između pravne prirode. Pravna priroda prigovora u konkretnom slučaju kada je u pitanju prvostepeno rešenje i rešenje javnog izvršitelja nesumnjivo jeste pravni lek, ali je prigovor trećeg lica nešto drugo. Nije pravni lek nego pravno sredstvo, a to pravno sredstvo treće lice koristi u situaciji kada ima neko pravo na sredstvo izvršenja i traži da se spreči to izvršenje, odnosno da se proglasi nedopustivost izvršenja.

Prema tome, ako sam ja dobro protumačio, onda bi ovaj amandman možda mogao da se prihvati. Ako pak nisam, onda dolazimo u situaciju da vi imate stav koji ću ja možda i podeliti sa vama da se pod prigovorom u širem smislu reči podrazumeva i prigovor kao pravni lek i prigovor kao pravno sredstvo trećeg lica.

Prema tome, trebalo bi samo malo razjasniti zbog sudova i javnih izvršitelja u smislu da imaju jednu preciznu normu kako bi se izbegla eventualno različita sudska praksa da ne dođe do odbačaja prigovora pa da se drugačije tumači. Jednostavno, mislim da je ovo isključivo u nekom praktičnom smislu reči zanimljivo da li je potrebno precizirati ili ostaviti ovakvo normiranje kako ste vi predložili.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Mislim da je, čak po malo opasno da odavde, iz ovog Doma ode poruka prema građanima koja podrazumeva nešto što građani mogu pogrešno da percipiraju. To je sa jedne strane stigmatizacija javnih izvršitelja, a sa druge strane da poverioci nikada neće doći do naplate svojih potraživanja.

Mislim da jedan takav pristup ne sme da postoji, a sa druge strane mi jesmo za to da se sankcioniše sve ono što podrazumeva protivpravno delovanje u radu javnih izvršitelja i to najoštrije.

Kada su u pitanju enormne zarade javnih izvršitelja, to je činjenica o kojoj se svi slažemo i to je nešto što niko ne dovodi u sumnju. Prihodi koje ostvaruju javni izvršitelji zaista jesu visoki. Ja ne želim ni u kom slučaju da opravdavam, mogu tako da kažem, a da ne budem grub, brzo bogaćenje javnih izvršitelja, ali sa druge strane ako imamo u vidu činjenicu da su oni ti koji sprovode sudske odluke, izvršavaju presudu i namiruju potraživanja poverilaca, onda moraju imati adekvatne nagrade. Kada sam rekao nagrade, onda moraju biti adekvatne. Ni u kom slučaju one koje bi podrazumevale nešto što podrazumeva lukrativno delovanje kako bi se samo stekla korist, a da postoji ne srazmera između stečene koristi javnih izvršitelja i pruženih usluga, odnosno onoga što oni u svom poslu obavljaju, a opet obavljaju sve ono što im je u zakonu dato, i ponavljam po stoti put, samo sprovode sudske odluke.

Potpuno razumem motive mog uvaženog kolege Dragana Jovanovića kad je skrenuo pažnju na izvršenja na nepokretnoj imovini, kako poljoprivrednih domaćinstava, tako i nepokretne imovine koja je u vlasništvu izvršnih dužnika kada su u pitanju porodične kuće, objekti i slično.

Međutim, ono što moram da skrenem pažnju, verovatno je da postoji nedovoljno razumevanje određenih odredbi Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju o kome raspravljamo, i upravo, u ovom Predlogu zakona je vrlo jasno definisano načelo nesrazmere. I sada, to konačno načelo nesrazmere javni izvršitelji više neće zloupotrebljavati, niti ga mogu zloupotrebljavati.

Kod komunalnih usluga, već imamo veoma jasnu poziciju i veoma jasnu definiciju. Kod onih drugih situacija u kojima se kao izvršni dužnici pojavljuju i oni koji imaju nepokretnost ili jedinu nepokretnost sa kojom raspolažu i koja može da bude sredstvo izvršenja, jer druge nema, tada se načelo srazmere poštuje, ali ću ponoviti ono što sam rekao u uvodnom delu, tu se vrlo osetljiva pitanja pojavljuju na koje moraju da reaguju i izvršitelji, jer ukoliko izvršni dužnik ima kuću koja je vredna pola miliona evra, a dug koji duguje običnom građaninu od 15.000 evra, onda je nemoguće da se on baškari u jednom takvom luksuznom objektu, a da duguje 15.000 evra, koje neće da vrati, a može taj svoj luksuzni objekat i da kupi najmanje tri u kojima može potpuno normalno da živi, ne samo on, nego ko zna koliko njegovih povezanih lica, a za to vreme da trpi izvršni poverilac nešto što je za njega egzistencijalno što mu omogućava bilo šta što podrazumeva sigurnost u životu.

Prema tome, moramo da budemo tu vrlo razumni, jer su situacije različite, "ad hok" i onda, dozvolimo izvršiteljima da ovo načelo nesrazmere koje je propisano zakonom pravilno primenjuju, da poštuju načelo nesrazmere, s jedne strane, a sa druge strane da štite izvršne dužnike u socijalnim kategorijama, ali isto tako i da štitite interese izvršnih poverilaca tamo gde su izvršenja mogu sprovesti. Takve situacije postoje i zbog toga moramo biti osetljivi.

Kada je u pitanju nešto što se vezuje za, upravo, zaštitu izvršnih dužnika, a mislim da je to uvažena predsednica i navela u svom amandmanu, tu potpuno razumem i pobude i motive koji su generisali taj amandman i na neki način bi to mogao da podržim, ali ću ponovo skrenuti pažnju, načelo srazmere u ovom Predlogu zakona daje mogućnost izvršiteljima da postupaju pravično, zakonito i da štite interese poverilaca, a sa druge strane sve izvršne dužnike u socijalnim kategorijama da zaštite od bilo čega što bi podrazumevalo nanošenje štete tim izvršnim dužnicima. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Onoliko koliko nisu u sukobu uvažena predsednica Gojković i ministarka, toliko nismo u sukobu ni ja ni uvažena predsednica Gojković, jer snosimo zajedničku odgovornost i delimo odgovornost za kvalitetna zakonska rešenja. Zbog toga i jesmo ovde. S tim što ona savršeno obavlja svoju funkciju, što je za uvažavanje i poštovanje, ali postoji jedno malo nerazumevanje.

Ja sam upravo afirmisao vaše motive i pobude za onaj amandman koji očekujete kada će biti na redu da se o njemu diskutuje. Mislim da uvaženi gospodin Jovanović kuca na otvorena vrata, a evo zašto. Niti ja ovde u Skupštini zastupam ni poverioce ni dužnike. Naš cilj kao narodnih poslanika jeste da donesemo zakon koji će zaštititi i poverioce i dužnike. To je nešto što je nesporno.

Ono što je ovde sada izazvalo dilemu jeste činjenica šta ukoliko se pojavi nepokretnost kao jedina nepokretnost porodice četvoročlane, petočlane itd, koja duguje nekakav novac, ima teret duga, da li tada tu nepokretnost prodavati za nešto što bi bilo u nesrazmeri sa visinom duga? Naravno da ne.

Zbog toga će biti poštovano načelo srazmere između visine potraživanja i vrednosti sredstva izvršenja koje je predmet izvršenja, odnosno tog objekta, te kuće, tog stana. Znači, apsolutno postoji zaštita u ovom zakonu, stoji zaštita izvršnih dužnika da ne budu oštećeni u toj situaciji.

Pošto mi je postavljeno pitanje gde su oni koji imaju takvo bogatstvo, evo ja ću vam odgovoriti. Nakon kriminalnih privatizacija za vreme DS, onih najkriminalnijih privatizacija posle 2001. godine, mnogo je onih koji su stekli ogromna bogatstva, koji su….

Vrlo kratko, drugima ste dali mnogo više vremena, tolerišite i mene.

Nije baš toliko, ali hajde.
Dakle, uostalom koristiću i vreme grupe.

Javio sam se po amandmanu.
Završiću, vrlo kratko.

Zahvaljujem.

Konačno da otklonimo neke dileme, a ja mislim da ovde dilema i nema. Sve je jasno, više nego jasno.

Načelo srazmere koje je propisano predloženim zakonom daje apsolutnu zaštitu onim izvršnim dužnicima koji takvu zaštitu zaista treba da uživaju. Kad ste ovde naveli, odnosno kad su pojedini poslanici naveli, više postavili pitanje odakle uopšte nekome da može toliko biti bogat, a da ne izmiruje, pa, evo, ja ću vam dati jedan primer iz sudske prakse. Radi se o fizičkom licu i pravnom licu.

Fizičko lice je uložilo 15.000 evra za kupovinu stana u izgradnji. Dalo je akontaciju na ime kupoprodajne cene za stan koji će biti izgrađen u nekom određenom roku. Do izgradnje tog objekta ili stana nije došlo nikada, 15.000 je završilo u džepu nekog lica. Ta firma koja je gradila stanove otišla je u stečaj, a onaj koji se neosnovano obogatio neće da vrati pare tom čoveku. Dakle, 15.000 drži kod sebe nečega što je egzistencijalno pitanje kupca tog stana, jer je on tih 15.000 dao upravo da bi došao do rešenja stambenog pitanja.

U međuvremenu je utvrđena činjenica da taj koji se neosnovano obogatio za tih 15.000 evra ima stan u centru Beograda, i to u strogom centru, da ne kažem epicentru Beograda, trosoban, površine 110 kvadrata. Ako imamo u vidu da je na toj lokaciji cena stana najmanje 2.000 evra, to znači da taj stan vredi preko 200.000 evra.

Kada je podnet predlog za izvršenje i izjavljen prigovor, sud pravi katastrofalnu grešku i kaže da zbog povrede načela srazmernosti odbija mogućnost da se naplati izvršni poverilac iz nepokretnosti izvršnog dužnika, a vidite koja je disproporcija i vezuje ruke izvršnom poveriocu, jer donosi odluku u formi zaključka, a ne u formi rešenja. Protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. I onda izvršni poverilac ostaje onemogućen u celosti da naplati svoje potraživanje. I to je greška suda. A, mi ovde stigmatizujemo sve vreme javne izvršitelje, a ja vam ukazujem šta je uradio sud. I sud je vezao ruke Peri Periću da ne može da dođe do naplate svog potraživanja. Sad zaboravimo javnog izvršitelja.

Sad, imajte u vidu da upravo ovim predlogom zakona načelo srazmere daje užu mogućnost javnom izvršitelju da ovo zloupotrebi, jer postoji mogućnost izjavljivanja pravnog leka i pravnog sredstva, kako god ga mi tumačili, da li će prigovor trećeg lica biti pravno sredstvo ili pravni lek. U svakom slučaju, biće delotvoran pravni lek.

Ono što sam želeo da odgovorim, kad smo malopre diskutovali na ovu temu i po ovim pitanjima, postavljeno je pitanje – odakle tolika imovina i toliko bogatstvo pojedincima? Pa, to su oni koji su isisali sve iz „Magnohroma“ u Kraljevu, oni koji su iz Rakovice uzeli sve što su mogli da uzmu, oni koji su ostavili sablasno prazne hale, koji su maltene radijatore skidali sa zidova, ostavili na desetine hiljada zaposlenih na ulicama, e, kod njih se nalazi to bogatstvo, taj kapital koji ni u kom slučaju ne može da se dovede u proporciju nesrazmere između potraživanja bilo kog zaposlenog koji je imao posledicu da doživi takav status u takvoj situaciji u odnosu na njih kao izvršne dužnike koji imaju enorman kapital.

To je ono što je suština kada govorimo o načelu srazmere između vrednosti nepokretnosti ili bilo kog sredstva izvršenja i potraživanja koje se duguje izvršnom dužniku. Zbog toga sam podržao i uvek ću podržavati što restriktivnije tumačenje načela srazmere i mislim da smo ovim zakonom došli do tog cilja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Interesantno je da kada odgovori ne odgovaraju tezama koje se vezuju za javne izvršitelje, onda se pribegava tome, pa hajde sređuj stanje u sudovima, pa vidi šta ćeš sa sudijama, itd. Suština cele ove situacije u kojoj se nalazi parlament kada raspravlja o ovom predlogu zakona se vezuje isključivo za ono što je cilj zakona, efikasnije sprovođenje izvršenja, efikasnije naplata, efikasnije namirenje potraživanja, a s druge strane zaštita izvršnih dužnika u meri u kojoj je to pravilno, adekvatno, pravično i zakonito, naročito dužnika iz socijalnih kategorija.

Ali, ja želim da ukažem na jedan primer, uvažena ministarko, sa podacima sa kojima vi raspolažete u mnogo većem kapacitetu nego ja. Dok su izvršenja sprovodili sudovi pre nego što su na javnu scenu stupili izvršitelji, imali smo ogroman broj izvršenja pred sudovima, ogroman broj. Zbog toga je dolazilo do velikog broja aplikacija pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Zašto? Zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Zašto? Zato što su izvršenja trajala i po nekoliko godina.

Nije sporno da su te povrede prava na suđenje u razumnom roku činili i sudovi, to nije sporno. Čak se nekad teret tih povreda neosnovano prebacivao, recimo, na privredne sudove, a da su privredni sudovi u stvari bili poslednja karika u celoj toj situaciji zbog toga što su prethodno postupci trajali izuzetno dugo u osnovnim ili redovnim sudovima, pre nego što je došlo do otvaranja stečaja.

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da u konkretnoj situaciji, kada smo se rasteretili jednog velikog balasta, kada država iz budžeta više ne mora da izdvaja ogromna finansijska sredstva za oštećene kojima je učinjena ta povreda prava na suđenje u razumnom roku, mi smo sada ljuti na javne izvršitelje koji su upravo doprineli tome da mi sprečimo ono što je državu mnogo koštalo, a koštalo je najviše upravo ono što se vezuje za aplikacije pred Međunarodnim sudom za ljudska prava. Ja ne znam tačno koliki je to broj presuda, koliki je broj odluka suda i sa koliko je, da kažem, novčanih iznosa i u kom obimu, odnosno u kom ukupnom iznosu je država obavezana da nadoknadi štetu. Hvala.

Po ovome se sigurno više neću javljati, zbog toga što svakakav odgovor, dolazi posle toga zamena teza i onda ne možemo da ni u kom slučaju činjenično utemeljeno razgovaramo, imajući u vidu da ovo što ja pričam i što iznosim kao činjenica se ne može dovoditi u sumnju, jer je argumentacija nedvosmisleno jasna.

Fokus pažnje predlagača amandmana na ovaj zakon jeste na javnim izvršiteljima. Ja ću poslednji put ponoviti, javni izvršitelj ima jednu jedinu obavezu, da sprovede sudsku odluku, odnosno da postupi po izvršnoj ispravi ili verodostojnoj ispravi. To je njegova obaveza, to je njegov zadatak po zakonu i on se u granicama toga kreće. Za to dobija adekvatnu nadoknadu koja će, što zdušno pozdravljam, od strane ministarke sada biti restriktivno određeno, odnosno što će se ograničiti iznosi i utvrditi značajno manji iznosi nego što su to do sada bili, jer je nesporno da je zaista prihod izvršitelja visok. Ali, s druge strane, kako stimulisati javnog izvršitelja, kao nosioca javnog ovlašćenja da sprovodi izvršenja budzašto? Znači, nekakva adekvatna nagrada, u svakom slučaju, mora da postoji.

Na kraju, kada sam rekao da država ne sme da trpi, upravo sam to pomenuo zbog toga što su javni izvršitelji uticali na rasterećenje obaveza države Srbije prema svima onima koji su oštećeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Što se tiče izvršnih dužnika i sve vreme se taj fokus stavlja na zaštiti izvršnih dužnika, hajde da se posvetimo jednoj situaciji gde sami izvršni dužnici sebe dovode u situaciju da moraju, hteli, ne hteli, da izmire potraživanje poverioca. Pomenute su banke, kao izvršni poverioci. Izvršni dužnici prilikom zaključenja ugovora o kreditu dozvoljavaju konstituisanje hipoteke kao sredstva obezbeđenja potraživanja na njihovoj nepokretnosti.

Dakle, radi se o volji autonomno, slobodno izraženoj volji kreditiranog lica da se na njegovoj nepokretnosti konstituiše hipoteka. Znači, niko nije prinudio, niti primorao tog izvršnog dužnika da se na njegovoj imovini konstituiše hipoteka, odnosno sredstvo obezbeđenja, što znači da je bio potpuno svestan da u vreme kada zaključuje ugovor o kreditu i eventualno pade u dužničku docnju i celokupna obaveza po tom ugovoru dospe na realizaciju tada je već svestan da će kroz realizaciju hipoteke njegov dug prema izvršnom poveriocu, konkretnom slučaju banci, biti namiren.

Sad se postavlja pitanje - u čemu je tu šikaniran izvršni dužnik? Na koji je način to sad javni izvršitelj bilo kom vidu ugrozio izvršnog dužnika ili interese izvršnog dužnika? Šta je to što je javni izvršitelj povredio u toj situaciji kada je u pitanju obaveza izvršnog dužnika? Apsolutno ništa.

Dalje, mi smo ovde kada smo vodili diskusiju, pre nekih pola sata, najviše sat, jasno i glasno…

(Predsedavajući: Samo vas molim da privodite kraju.)

… izvinjavam se, pa ću se javiti po amandmanu.

Dakle, u konkretnom slučaju ono što je sve vreme napadano u Predlogu ovog zakona to je ta tzv. nesrazmera između vrednosti potraživanja i vrednosti sredstva izvršenja ili nepokretnosti. Nema više te opasnosti da se ta povreda učini, nema više te opasnosti da se to zloupotrebi.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici su uvek davali podršku i daju podršku, što smo i danas učinili. Bezrezervna podrška je bila ne samo u predlozima zakona, nego u svemu onome što je učinjeno.

Ne postoji nijedan jedini razlog da se na bilo koji način okvalifikuje ova poslanička grupa kao neko ko vrši opstrukciju ili ne daje onaj doprinos koji u radu ove Skupštine doprinosi kvalitetu.

Uvažena ministarko, uvek ste imali, kao što i sami dobro znate, našu podršku za sve ono što ste činili i odajemo priznanje za sve što je učinjeno, a što je i te kako vidljivo i što građani prepoznaju. Mislim da tu apsolutno nikada nije bilo nikakvih problema, ne samo između nas i vas, nego i svih naših ministara koji sa vama u Vladi sarađuju.

Mi svoj kapacitet onoliki koliki imamo - imamo. Preko toga nemamo. A ono što pokazujemo, pokazujemo i u danu za glasanje. I onda kada je poslanika ne više od 134, 135, nas je ovde 17-18. Prema tome, s te strane ne vidim ni jedan jedini razlog da se poslanička grupa Socijalističke partije Srbije proziva da ne daje doprinos u radu Skupštine u onoj meri u kojoj treba. Zahvaljujem se.

Hajde neka bude replika ovaj put. Ako bude imalo potrebe za Poslovnikom, tu će biti i Poslovnik.

Još jednom, bez obzira koliko nas je ovde, čak ne mora da bude niko, gospodine Martinoviću, mi ćemo imati punu podršku uvek za vas, za Vladu u kojoj se nalazimo i participiraćemo u toj Vladi na najbolji mogući način. A trudićemo se uvek da delimo iste vrednosti koje imate i koje promovišete štiteći interese Srbije i ovog naroda. Nikada nismo bežali od toga, nikada nećemo bežati od toga. Znamo gde smo i znamo koliki nam je potencijal, znamo gde smo u odnosu na vas i znamo tačno onoliko koliko možemo da učinimo, činimo i više.

Ja sam malopre namerno pomenuo jednu činjenicu, kada je dan za glasanje, nas ima uvek u onom broju u kome to očekuje ne samo SNS, već i cela koalicija, upravo onoliko koliko nam treba da izglasamo zakon. Kada su sednice odbora, ima nas upravo onoliko koliko nam treba za kvorum i nikada to nije nedostajalo. Ja mislim da je vreme da prekinemo ovu retoriku i ovu polemiku, da se vratimo tački dnevnog reda. Socijalistička partija Srbije će dosledno ostati na principima koje je i do sada poštovala, a to je isključivo saradnja sa SNS, isključivo borba za interese građana Srbije, isključivo borba za interese srpskog stanovništva na Kosovu, za našu spoljnu politiku za koju niko ne može da dovede u sumnju da je uspešna i budite sigurni da ćemo zajedno ostvariti te ciljeve, ma koliko nas neko kvalifikovao na drugačiji način u odnosu na ovo što ja govorim. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Martinoviću, ovu koaliciju nismo pravili ni vi ni ja, nego dva čoveka, a to su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Jedino ta dva čoveka mogu da determinišu rad cele ove koalicije.

Nije prvi put da se teret odgovornosti prebacuje na SPS. Ja neću da sporim činjenicu na koju ste vi ukazali jer ste upravu, ima nas tačno onoliko koliko nas ima ovde, s druge strane vas je u tom broju koji i jeste, svakako ispod onog broja sa kojim raspolaže SNS, daleko ispod.

Nisam hteo nikog ni da povredim ni da uvredim. Prvo, nisam takav čovek, a u ovoj Skupštini sam dokazao i pristojnost i kulturu ponašanja, što smatram da svako od nas treba da ima i zbog toga nisam želeo ni u kom slučaju da iznesem uvredu kad sam rekao - nas je 17, 18, 20 i mi smo neka prevaga za izglasavanje zakona. Naprotiv, upravo zbog toga što i vi kažete, hajde da podelimo odgovornost.

To je upravo motiv mog ukazivanja, delimo odgovornost sa vama i uvek ćemo je deliti i taj problem neće biti. Ukoliko ste nezadovoljni sa radom bilo koga, našeg ministra, bilo kog od ministara, nije nikakav problem da se to ukaže, ali tamo gde treba, a to mogu da rasprave samo oni koji su ovu koaliciju i ustrojili, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić.

Poštovanje prema predsedniku države, SPS nikad nije krila i uvek je bila transparenta u tome, vrednosti i rezultate njegovog rada, cele Vlade, SPS uvek je podržavala i poštovala i to će uvek činiti, ali sve ono ubuduće što imate za kritiku ili primedbu, iznesite onome koji ima pravo da ukaže SPS ako postoji problem, a to je vaš predsednik i naš predsednik države Aleksandar Vučić. Ukoliko on ima zaista bilo šta što može da se ukaže kao greška u radu SPS, tu smo da razgovaramo o tome, a mi ovde da vodimo takve rasprave mislim da nije primereno. Nije primerno zbog toga što smo kao partija uvek davali puni doprinos u radi Vlade.

Nije prvi put bilo ni da se Ivica Dačić od vaših članova, SNS napadne na jedan vrlo način koji ne može da se prihvati kao primeren, ali nismo odgovarali na to, nismo reagovali na takve napade, već je Ivica Dačić to rešavao sa onim sa kojim treba da reši, a to je Aleksandar Vučić. Da, upravo jeste tako, ali ja ne želim tu temu da otvaram i apostrofiram, ja vas molim, još jednom, da prekinemo ovu raspravu, gospodine Martinoviću, i vi i ja smo uvek imali izuzetno dobru saradnju, krajnje korektnu, i poslanici SPS to žele, žele da ta saradnja se nastavi kao takva između vas i nas, između SNS i SPS.

Ono što ste primetili večeras, što se tiče broja poslanika, sigurno je da će kod nas i kod Đorđa Milićevića kao predsednika poslaničke grupe i mene kao njegovog zamenika zavredeti da u svakom slučaju se tako više ne dešava, ali budite sigurni, naši poslanici su uvek tu, za sve što treba, uvek će biti tu, i kad bude trebalo ono što se od nas najviše i očekuje, podrška, uvek ćemo je davati. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarko, ja ću još jednom, ovaj put kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, istaći nedvosmisleno jasan stav, koji je danas krajnje stručno, krajnje utemeljeno iznela naša drugarica narodna poslanica Stefana Miladinović.

U svakom slučaju, mi se rukovodimo jednim pravilom, a to je pravilo da ono što kaže ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe jeste stav poslaničke grupe, a to je i personifikacija stava stranke. Socijalistička partija Srbije vas podržava, podržava sve vaše napore, koje ste učinili i energiju koju ste uložili za sve vreme vašeg rada u Vladi Republike Srbije. I sve tako dok zajedno sa nama u Vladi Republike Srbije radimo sa posvećenošću, energijom i doslednošću, mi ćemo učiniti mnogo. Učinićemo mnogo za Srbiju, za građane Srbije i ono što je najvažnije, najvažnije je da uz uzajamno poštovanje i uvažavanje, i ponoviću to još jednom, uz uzajamno poštovanje i uvažavanje, možemo postići sve ciljeve.

Mi smo to i pokazali i dokazali, sa jedne strane velikim naporima da Republika Srbija postane uvažena, uvažena preko svojih predstavnika vlasti, kako kod svojih građana koji tu vlast podržavaju, tako i u međunarodnoj zajednici, koja konačno Srbiju vidi kao respektabilnu državu, faktor mira i stabilnosti u regionu.

Socijalistička partija Srbije ponosna je na svog predsednika Ivicu Dačića, koji je učinio mnogo da se upravo ovaj cilj međunarodnog uvažavanja Republike Srbije ostvari. Maltene posvađan sa pola sveta, imao je dovoljno hrabrosti da svakome kaže ono što treba da Srbija kaže, a to je da se Srbija neće ni poniziti, ni uniziti, niti će dozvoliti da je bilo ko ponižava. Isto tako i još više SPS izuzetno ceni i poštuje i uvažava ono što radi predsednik države i predsednik svih građana Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Imajući u vidu da je Srbija preporođena u zadnjih šest, sedam godina, imajući u vidu sve ono što je postignuto što do sada niko nije postigao, SPS itekako ume da to ceni, da poštuje i da u skladu sa tim deli odgovornosti i vrednosti koje su postavljene u ovoj Vladi.

Uvažena ministarko, mi se sigurno nećemo poistovetiti sa onim kojih ovde nema. Oni su sa moje desne strane trebali da budu tu, da budu ovde i da zajedno sa nama i podele odgovornost za donošenje zakona i za ovaj rad u ovom parlamentu. Nećemo se poistovetiti sa njima i u onom delu u kome se to spočitava. Mi za razliku od njih ne obilazimo izloge, niti šetamo bulevarima. Posvećeno radimo svoj posao i nastavićemo posvećeno da ga radimo.

Ono što je naša obaveza, sve dok smo prihvaćeni kao korektan saradnik i korektan koalicioni partner jeste da podelimo teret odgovornosti, da podelimo teret odgovornosti za sve ono ne samo što se radi ovde, već što se radi u celini i na nivou Vlade Republike Srbije, i na nivou lokala i svuda gde smo zajedno i gde treba da budemo zajedno, sve dok, ponoviću, i nećete mi zameriti što to ponavljam, postoji uzajamno poštovanje i uvažavanje.

Kada je vaš zakon u pitanju, kao i dosadašnji zakoni, itekako dobro znate da smo se uvek određivali na pragmatičan način, kao i danas. Ono što je uradila Stefana Miladinović i uvažena koleginica Vesna Ivković je moglo samo da se oceni kao doprinos kvalitetu rada ove Skupštine i jednoj krajnje dobronamernoj pobudi da se poboljša kvalitet zakona. Mislim da ste to tako prihvatili, razumeli i uvažili. Drugačije SPS ne ume i nikada neće raditi. S naše strane nikada nećete čuti bilo šta što bi podrazumevalo vokabular primitivizma, vokabular vulgarnosti. To nije odlika SPS. I po tome smo, na našu sreću, prepoznati kod građana Srbije i po tome delimo vaše vrednosti.

Kratko ću se vezati još jednom samo za ono što su moje kolege istakle, a to je da ste ovim zakonom doprineli mnogo, mnogo da se oni kojima treba posvetiti dužnu pažnju, ali zaista dužnu pažnju, dakle, oni koji su bili žrtve ili se žrtvovali za interse ove države, naših građana, da se upravo kroz tu dužnu pažnju na neki način revanširamo, da oni koji to očekuju od države dobiju satisfakciju, a dobili su je upravo predlogom zakona o kome danas raspravljamo i za koji će SPS i njeni poslanici sigurno glasati u danu za glasanje.

Ne samo ovaj zakon, već i svi zakoni koje ste ovde pred Skupštinu izneli, imali su potpuno isti tretman od poslanika SPS. Tamo gde smo smatrali da treba nešto poboljšati, to smo vam iskreno rekli. Tamo gde treba nešto afirmisati, a maksimalno smo afirmisali. I ono što je još jako važno, SPS se nije krila od javnosti, nije se krila od javnosti ni u zajedničkom delovanju sa vama.

Naprotiv, sve ono što je trebalo javno i transparentno izneti, što su građani trebali da znaju, SPS je u tome participirala i njeni poslanici. Ovo ne govorim kao alibi pred bilo kime, ja ovo ne govorim kao opravdanje za bilo šta, jer nemamo razloga ni za alibi, ni za opravdanje, ali imamo i te kako razloga da kažemo da smo zajedno sa vama uticali na to da građani budu obavešteni o svemu onome što radi Vlada Republike Srbije i šta se dešava u Skupštini Republike Srbije.

Nebrojeno puta, u zadnje vreme, bez namere da bilo šta što danas kažem ima ličnu konotaciju, istaći ću činjenicu da je naš predsednik poslaničke grupe SPS i potpredsednik ove Skupštine iznosio upravo ovde na konferenciji za novinare, podržavajući Vladu Republike Srbije, podržavajući predsednika države Republike Srbije i afirmišući sve ono što jesu postignuti ciljevi i što jesu postignuti rezultati ove Vlade u kojoj participira SPS, a ti ciljevi su vidljivi i njih niko ne može da dovede u sumnju, a nisu jedini i sigurno da će ih biti još. Siguran sam, bez obzira što preuzimam odgovornost da to govorim u ime SPS, da ćemo ih zajedno i dalje ostvarivati.

Na kraju želim još samo nekoliko rečenica da iznesem, kada su u pitanju oni delovi, one norme zakona koje građani treba da prepoznaju kao nešto što je humano. Humano je da ste iznašli prave načine, prave mogućnosti u skladu sa zakonom, naročito tamo gde je to u praktičnom smislu najefektnije, da se obezbede uslovi i za gradnju i za formiranje katastarskih parcela i za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu objekata na kojima će se graditi objekti za potrebe onih prema kojima smo mi obavezni da ih zaštitimo, jer do sada očigledno tu vrstu i taj stepen zaštite nisu imali.

Nemojte zameriti što ova moja diskusija dolazi posle jedne rasprave za koju ja smatram da nije bila potrebna. Nije bila potrebna zbog toga što smatram da između partnera takva rasprava nema potrebe da se vodi, ali ne samo potrebe, nema razloga. Ne postoji ni jedan jedini razlog da vodimo raspravu u kojoj ćemo sučeljavati mišljenja oko nekih stvari oko kojih može samo da proistekne antagonizam. Mi antagonizam ne želimo, ali isto tako nikada SPS nije dozvoljavala, niti će dozvoliti, da se devalvira bilo šta, da se obezvredi bilo šta što SPS nesebično daje, gde daje bezrezervnu podršku i gde učestvuje u vlasti na način koji je i najbolji i najpragmatičniji i najefektniji.

Zbog toga bih zamolio da se ubuduće više nikada ne desi ono što smo danas imali. Umesto da vodimo, kao što smo i do sada radili, raspravu koja se vezuje isključivo za zakone, da je vodimo onako kako i vi očekujete, a to je da bez napada na vas, koje stalno doživljavate, dobijate stalno dobronamerne sugestije. Socijalistička partija Srbije nikada nije imala tu vrstu kritike koja bi se odnosila na ličnost, nikada nismo imali

refleksije koje bi na bilo koji način podrazumevale uvrede, nikada nismo imali bilo šta u odnosu prema bilo kome iz Vlade Republike Srbije, što bi podrazumevalo ono što je daleko od kulture i kultivisanog ponašanja.

Prema tome, nadam se da ćemo ubuduće, kao i do sada što smo činili, pod jedan, podeliti odgovornost za donošenje kvalitetnih zakona, pod dva, to vam već možemo garantovati, učestvovati u raspravi kao i do sada na stručan i utemeljen način i, pod tri, dostojanstveno i principijelno, kao i do sada, iznositi svoje stavove. Zahvaljujem se.