Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažene sudije i kolege, gospođo Gorevica, gospodine Pantiću sa saradnicom, poslanička grupa SPS će nesumnjivo podržati vaš predlog i u mojoj diskusiji ću pokušati da otklonim određene predrasude koje postoje kada je u pitanju vaš rad i predlaganje kandidata za nosioce pravosudnih funkcija sa jedne strane, a sa druge strane ono što smatram jako važnim jeste da se konačno prokomentariše imenom i prezimenom svako od kandidata. Ja to danas neću činiti, ukazaću samo na njih nekoliko sa stanovišta svojih ličnih, profesionalnih iskustava, kao i onoga što je stručnoj javnosti poznato.
Kada su u pitanju kriterijumi kojima se rukovodite, za razliku od medijskih eksploatacija nečega što je apsolutno neosnovano, a to su kritike na vaš rad zbog navodne ne transparentnosti, moram zbog građana Republike Srbije da ukažem na nešto što je zakonom implicitno propisano.
Dakle, radi se o jednoj imperativnoj normi, gde se u članu 69. Zakona o sudijama kaže: „Za predsednika suda može biti izabran sudija koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji, u sudu istog ili višeg stepena i koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju rada.“ Hajmo da se malo pozabavimo ovim drugim kriterijumom, a to je sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu.
Imajući u vidu da dolazim iz profesije koja je usko vezana za pravosuđe, moram da kažem da bi se onda ovaj kriterijum mogao vezati samo za one koji imaju u okviru sudova upravo takve poslove. Organizacije posla i rukovođenje, pa su to predsednici građanskih odeljenja, pa su to predsednici odeljenja za suđenje u razumnom roku, pa su to predsednici sudske prakse itd.
Međutim, ovaj deo ili normu, deo norme, kako god hoćete, moramo malo šire tumačiti, ne možemo se samo vezati za njih, već za sve sudije tog suda, gde želimo ili gde vi predlažete, da se kandidat izabere za predsednika suda. Dakle, to može da bude i sudija u kome je na osnovu mišljenja, kolegijuma, sudija predložen, odnosno to mišljenje je važeće jer ima većinu glasova.
Hajmo onda da se pozabavimo i tim kriterijumima, a to je mišljenje kolegijuma suda. Bilo bi jako loše da ste predložili nekoga ko ima mnogo manji broj glasova od strane kolegijuma u odnosu na neke druge kandidate, jer bi onda doveli u sumnju vaš rad, predlaganje kandidata, a nas narodne poslanike, doveli u poziciju da možda glasanjem odlučimo na potpuno pogrešan način, tako što ćemo izabrati kandidata koji ni u kom slučaju ne odgovara po kriterijumima koji treba da se poštuju kada se vrši izbor kandidata za nosioca pravosudnih funkcija.
Na kraju, i ona dva kriterijuma koja se vezuju za dostavljane pisanog programa rada i rešavanja problema u sudovima je takođe nešto što se vrednuje, kao i što se vrednuje razgovor sa kandidatom, u smislu odgovarajuće ocene i kad se sve to sublimira, zbog građana Srbije ovo i govorim, daje se odgovarajuća ocena. Vi ste ocenu iskazali i mi u poslaničkoj grupi SPS se sa tim ocenama apsolutno slažemo.
Šta je najvažnije? Najvažnije je da je kompletan ovaj proces potpuno transparentan, da svako ko želi može da ostvari uvid u bilo koji deo, bilo koju fazu od ovog postupka, postupka ocenjivanja i predlaganja kandidata za izbor nosioca pravosudnih funkcija.
Prema tome, sve ono što je medijski eksploatisano, što se čak i ovde ističe kao vaš teret se ne može prihvatiti, imajući u vidu činjenice koje sam ja istakao, a koje se ne mogu dovoditi u sumnju.
Pre nego što budem nešto rekao o samim kandidatima bi trebalo reći – šta je to što njih čeka kada budu izabrani za predsednike sudova, pošto o njima sada govorim, šta je to što će morati da rade, kako će se suočavati sa određenim problemima i iste rešavati i šta mi od njih očekujemo? Hajde da budemo iskreni, ja prema vama to uvek jesam, u ime mojih kolega poslanika nikad nisam imao ni jedan jedini problem da ukažem, čak i kritički na ono što smatram da osnovano kritički treba istaći, a pohvaliti ono što je, u svakom slučaju za pohvalu.
Pre svega, nezadovoljstvo građana Republike Srbije stanjem u pravosuđu ima svoje utemeljenje i niko ne može biti srećan zbog stanja u pravosuđu ako se posmatraju neke činjenice koje takođe ne mogu biti osporene, ne mogu biti osporene argumentovano.
S druge strane, da li sudovi u tom smislu moraju poboljšati kvalitet svog rada da bi se to nezadovoljstvo, ne samo ublažilo, već i eliminisalo? Naravno da da. Tu ne postoji apsolutno ništa što bi se proklamovalo kao neka velika pamet zbog toga što problemi postoje. Postoje od 2009. i 2010. godine, kada smo imali jedan sunovrat pravosuđa, kada je pravosuđe obolelo od karcinoma koji je metastazirao i dan danas osećamo upravo posledice tog oboljenja. Nikako ga još uvek nismo izlečili, zalečili da, u postupku izlečenja jeste, ali izlečeno nije.
Šta je ono što je jako važno kada govorimo o kandidatima za predsednike sudova? Mislim da svi oni koji su danas predloženi moraju da budu svesni svojih izazova. Ja ne znam da li su to napisali u programima koje su vama dostavili kada su u pitanju njihove buduće aktivnosti u sudovima za koje žele da budu izabrani kao predsednici tih sudova, ali je nesumnjivo da ih čeka jedan ozbiljan rad i ogroman broj problema.
Prvi, rešavanje starih predmeta i eliminisanje starih predmeta iz sudova. Uvažene kolege, Goravica, Pantiću, zamolio bih vas da krajnje dobronamerno prihvatite nešto što ću sada da istaknem, a što sam siguran da će naići na vaše razumevanje jer ne možemo biti nesaglasni u tome, a to je da ovo sada što radimo je po ko zna koji izbor predsednika sudova po redu, a da pitanje rešavanja starih predmeta i dalje stoji i da ga nismo rešili. Kako ga rešavamo, nažalost? Pa, nažalost, rešavamo ga na jedan vrlo loš način, kroz lažnu solidarnost, kroz toleranciju nerada, kroz toleranciju neefikasnog postupanja od strane sudije. Da li smo, kao predsednici sudova, to metaforički govorim, bili u situaciji da znamo da naš kolega ne radi, ali tolerišemo nerad? Jesmo u milion slučajeva. Zašto, postavljam pitanje, po ko zna koji put dolazimo u situaciju da konačno pravosuđe iskorenimo od onih koji ne zaslužuju da budu nosioci pravosudnih funkcija, a afirmišemo one koji to više nego zaslužuju?
Šta mi radimo? Opet kažem metaforički mir, to rade predsednici sudova. Ako je jedan sudija opterećen svojim neradom sa preko 500 predmeta i ne može da postigne ažurnost, ne može da reši priliv, to je za njega misaona imenica, onda predsednik suda uradi nešto što je najgore, umesto podnošenja prijave protiv tog sudije, on izuzme 200, 300 predmeta, pa kaže - evo, ostaviću ti 200 da radiš, valjda ćeš se izboriti sa tih 200, a daću efikasnom sudiji tih 200, 300 njegovih, pa ti njemu nasamari da ne budem pežorativan, trivijalan, bizaran, pa ćeš ti da radiš iako si izuzetno efikasan i ažuran.
Šta je posledica? Ovaj ko nije ažuran on će svojim neradom opet nabaviti, da tako pežorativno kažem, novih 500 predmeta i imaće ih 1000 nerešenih, odnosno u radu, a za to vreme će neko ko je vredan, efikasan, ko želi da radi i da doprinosi radu suda biti opterećen velikim brojem predmeta. Da li je to pravično? Da li je to u redu što se dešava u sudovima? Svakako da nije i nikako da se tome stane na put, samo se postavlja pitanje do kada će se lažna solidarnost u sudovima pojavljivati kao nešto što opterećuje sudove? Do kada će se tolerisati, a tu mora da bude nulta tolerancija, nerad sudija? Pa, nije idilično stanje i mi smo svesni da nije idilično stanje, ali moramo zaštiti dobre sudije od loših sudija.
Što se tiče predsednika sudova njihova prva obaveza jeste da dobro organizuju rad suda, da sastave veća na adekvatan način i to tako što će veća u praktičnom smislu, u svom radu, dati najbolji rezultat, da ukoliko se ukaže problem u radu veća da se odmah interveniše, ali ono što je naša poslanička grupa stalno ukazivala i ovaj put ću ja to ponoviti, uvažene kolege, jeste činjenica da predsednici sudova nose najveći stepen odgovornosti za svoje sudove u smislu njihove ukupne efikasnosti ili nerad.
Pa, građani to najbolje osećaju i znaju ako iz istog suda, po istom činjeničnom i pravnom pitanju, iz dva veća izađu dve različite odluke što determiniše neujednačenu sudsku praksu, građane to mnogo košta, građani to dobro osećaju i koga će prvo da prozovu? Pa neće sudiju ili sudije koje su doprinele neujednačenoj sudskoj praksi, nego predsednika suda. Predsednik suda, u tom smislu, nije kriv. On ne može da utiče na nezavisnost sudije u sudu u njegovom postupanju, jer je taj sudija samostalan, ali je i medijski i u javnosti pred građanima kriv. Zašto kada nema krivice?
Zašto ja ovo govorim? Govorim upravo zbog toga što moramo posebnu pažnju da posvetimo ne samo danas predloženim kandidatima za predsednike sudova, već i o svim onim koje biramo za nosioce pravosudnih funkcija, jer ne može biti predsednik suda kriv za našu lošu odluku. Ako smo mi loše izglasali na vaš loš predlog da neko bude sudija ko ne zaslužuje, onda je to hipoteka i predsedniku suda, jer on tog lošeg sudiju mora negde da rasporedi, a to je veliki problem. Vi to kao dugogodišnji i izuzetno iskusne sudije, koje ja izuzetno poštujem i cenim, i te kako dobro znate.
Milion puta smo postavljali jedno isto pitanje. Sudska praksa kao vrh piramide, kao nešto što je filter, a jeste filter, za sve sudske odluke koje izlaze iz sudova, ima svog predsednika. Da li na mestu predsednika sudske prakse treba da bude predsednik suda? Ja sam uveren, da. Zašto? Pa, zato što je po funkciji najorganizovaniji, najstručniji i po ovim kriterijumima koje ovde deklarišemo, a koje ste vi primenili kada ste nam predložili ove kandidate, on jeste taj koji mora da vrši kontrolu nad svim sudijama.
Zašto on onda nije predsednik sudske prakse ili barem ako imamo izuzetnog stručnog sudiju koji jeste predsednik sudske prakse, onda on mora da podleže kontroli rada od strane predsednika suda i ipak odluka koja je izašla iz sudske prakse, ni u kom slučaju ne bi smela da izađe bez posebne verifikacije, odnosno saglasnosti od strane predsednika suda? To je moje lično mišljenje, možda se vi sa tim mišljenjem nećete složiti, ja nemam ništa protiv i da se sa tim ne složite, odnosno ne saglasite.
Ono što je takođe veoma važno, jeste činjenica da mi imamo situaciju u kojoj, a ovo jeste odgovornost predsednika sudova, da imamo odliv informacija iz sudova, pa stranka dobije informaciju da je odluka urađena i zna kakva je odluka, da li je pozitivna za njega ili negativna i pre nego što je ekspedovana iz suda. Ko je za to odgovoran i da li se sme tolerisati jedan takav pristup u radu da stranka sazna za odluku u kojoj ima legitimaciju, bez obzira koju, tuženog, tužioca, predlagača, protivnika predlagača, ne bitno je, ali je bitno da ta informacija dolazi do njega značajno pre nego što je izvršena dostava presude iz tog suda?
Takvi slučajevi, takve pojave nisu retke, one su izuzetno česte i nažalost opet ih tolerišemo. I pošto ću i kao govornik uzeti kratko učešće kasnije u ovoj diskusiji moram da ukažem i na vaše predloge, a ti su predlozi sadržani u materijalu koji smo dobili.
Ja moram da istaknem činjenicu da su ovo predlozi koji su za uvažavanje, koji su za poštovanje, kako sa stanovišta biografija koje su ovde navedene, tako i sa stanovišta onoga što su ovi kandidati za predsednike sudova za koje su predloženi iskazali u svom radu.
Lično, nemam pravo da komentarišem sve, a mogu da kažem da u ime poslanika SPS podržavamo sve ove predloge zbog toga što smo uvereni da ste prilikom predlaganja imali u vidu njihov kvalitet, što je za nas najvažnije. Sve ostalo što sam govorio je manje bitno u odnosu na ovu generalnu normu, a to je da ste imali u vidu njihov kvalitet. Mi to poštujemo i cenimo zato što smo uvereni da ste taj kvalitet imali u fokusu na prvom mestu.
Ja ću nekoliko imena pomenuti jer sam dužan da ih pomenem zato što i sa stanovišta onoga što radim, a moja je profesija vezana za pravosuđe, upoznat sam sa pojedinim kvalitetima pojedinih kandidata iz ovog predloga. Sudija, do sada vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Užicu, Miljko Mićović, radi se o kandidatu koji nesporno ima sve kvalitete da bude izabran za predsednika tog suda za koga je predložen, a to je Privredni sud u Užicu. Sudija Duška Ilić, sudija Privrednog apelacionog suda, predložena za predsednika Privrednog suda u Kraljevu, nesporno da ima kvalitete da bude izabrana za predsednika Privrednog suda u Kraljevu.
Zadržaću se sada ovde. Oboje kandidata sa stanovišta struke uvažavaju veliko poštovanje. Sudija Mićović koji je svoju edukaciju počeo, mislim na stručnu edukaciju, u sudovima opšte nadležnosti, završio u Privrednom sudu kao respektabilnom Privrednom sudu u Užicu prvog stepena i pokazao se kao neko ko zna da radi svoj posao.
Sudija Duška Ilić, sudija koja je ne samo kroz edukacije, nego i kroz edukovanje sebe pokazala u pravom svetlu. Kako bi se reklo, nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati, a ona je to uspela u svom radu. I ono što uvažene kolege, a prevashodno se odnosi na uvaženu i poštovanu koleginicu Goravicu, i te kako dobro znate, i jeste činjenica da je ovakvom kvalitetu značajno doprineo sistem stručnog osposobljavanja i usavršavanja sudija, koji je promovisao Privredni apelacioni sud, kao sud republičkog ranga sa nesumnjivo najvećim stepenom autoriteta u pravosuđu i savetovanje Privrednog apelacionog suda, koje se tradicionalno svake godine održava na Zlatiboru, daje nam za pravo da svi oni koji to savetovanje prođu jesu dobri pravni stručnjaci, jesu dobri advokati, sudije i svi ostali koji na tom savetovanju i učestvuju u radu savetovanja participiraju.
Sudija Duška Ilić je osim toga i kod Agencije za licenciranje stečajnih upravnika neko ko je prepoznat kao ispitivač za sve one koji polažu za zvanje stečajnih upravnika.
Sudija Radenko Zečević, kandidat koji se predlaže za predsednika Višeg suda u Užicu, nesumnjivo sa kvalitetima koje sam malo pre istakao, a koji zavređuju da bude izabran za predsednika tog suda.
Na samom kraju, žao mi je što ne mogu da pomenem sve ostale kandidate jer bi bilo nekorektno, s obzirom da nemam profesionalno iskustvo kao sa ovim kandidatima koje sam istakao, ali sam uveren da su predloženi na pravilan način i uveren sam da će moći da odgovore zadatku koji ih očekuje u budućem periodu rada. Nešto ću kasnije reći o nečemu što je jako važno i za vas i za građane, a sada zaključujem tako što ću još jednom da potvrdim da poslanička grupa SPS će u danu za glasanje, a to je sutra, podržati vaše predloge. Zahvaljujem se.