Zahvaljujem.

Imajući u vidu da danas raspravljamo o nečemu što je, kako moj uvaženi kolega Goran Kovačević reče, nonsens, jedna vrsta nonsensa, da raspravljamo o budžetima od pre 16 godina. Zašto? Zbog toga što je do ovakve katastrofalne situacije dovela vlast od perioda 2002. godine, koja očigledno građanima nije položila račune za ono što je uradila.

Istine radi, ovi budžeti od 2002. godine pa sve negde do 2012. odnosno 2014. godine daju pravu sliku ili ogledalo svake vlasti iz tog vremenskog perioda. Pa upravo onako kako je to u diskusijama, kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju, rečeno, to ogledalo, ta slika jeste jako, jako ružna i jako, jako loša. Pre svega, radi se o nečemu što kada se posmatra sa ove distance, deluje kao kataklizmično stanje u privredi Republike Srbije, u privredi tadašnje zajedničke države, koja se zvala u jedno vreme Jugoslavija, posle toga Srbija i Crna Gora itd.

Šta je ono što je bila slika i ogledalo tog vremenskog perioda? Pa, recimo da je bilo prekomerno zaduživanje.

Čuli smo juče podatak od uvažene koleginice Tomić Aleksandre da su otplaćivane kamate od 1,5 milijardu evra na godišnjem nivou, da su se sredstva od enormnog kreditnog zaduživanja bukvalno prikazivala na jedan krajnje protivpravan način, da se na taj način stvarao prostor za nova zaduživanja i da su ta kontinuirana zaduživanja 2014. godine dovela državu bukvalno u stanje bankrotstva. Iz tog stanja bankrotstva se od 2014. godine država revitalizuje, Srbija se revitalizuje, uspostavlja se finansijska konsolidacija, finansijska disciplina i, naravno, to ima za posledicu nešto što je krajnje pozitivno, a to je privredni rast, to je sprečavanje bilo kakvih inflatornih kretanja, to je investicioni preporod i sve ono što je u interesu boljeg života građana Republike Srbije.

Čuli smo juče u komentarima da su sredstva od prodaje subjekata privatizacije evidentirana na jedan potpuno nezakonit način, čak na zalihama. Sve to je moralo da bude u izveštajnim periodima za svaku godinu od 2002. godine pa do danas. Postavlja se pitanje - zašto nije i ko je odgovoran za to?

Pitanje odgovornosti nije sporno, ali je pitanje ko je poneo i podneo posledice zbog toga? Očigledno da oni koji su to trebali da podnesu nisu. Ja ću zbog toga ukazati na činjenice koje na nedvosmislen način ukazuju na eklatantne primere najgrubljeg kršenja zakona.

Privatizacija u Srbiji je u različitim vidovima počela još od 1989. godine i procesom privatizacije i restrukturiranja privrede bilo je obuhvaćeno preko milion zaposlenih lica. Ali, umesto ekonomskog razvoja, što je osnovni cilj privatizacije i restrukturiranja, došlo je do posledica koje ni jedna jedina država ne želi, jer je to karcinom koji metastazira i ubija državu, a to je korupcija, to su gruba kršenja prava zaposlenih, to su sve anomalije koje dovode i do sistemske korupcije, kao i svega onoga što, na kraju krajeva, dovodi i do krajnjeg epiloga, a to je - potpune destabilizacije sistema.

Od 2002. godine pa do 2010, a možda i 2011. godine, u postupcima privatizacije prodato je preko 2.400 preduzeća. Uglavnom se radilo o namernom obezvređivanju imovine preduzeća od strane novih kupaca. Kontrola privatizacionog procesa nije ni postojala.

Ja moram da skrenem pažnju na frapantnu činjenicu, a to je da je broj raskinutih privatizacija preko 400. Prema nekim statističkim podacima, kaže se da je 636 privatizacionih procesa završeno neuspešno, preko 200 hiljada zaposlenih je bilo u onim subjektima privatizacije gde je došlo do raskida ugovora o prodaji imovine tih privrednih subjekata, odnosno subjekata privatizacije.

Evo, uvaženi kolega Vujić postavlja pitanje - ko je odgovarao? Nažalost, bila koja vrsta odgovornosti, ni krivična, ni građanska, nije pokrenuta protiv lica koja su generatori ovih stravičnih problema.

U celokupnom ovom procesu privatizacije, zbog građana Srbije, da čuju još jedan frapantan podatak, a to je da je 65% privrednih subjekata ugašeno. Svega 35% privrednih subjekata iz postupaka privatizacije danas posluje.

Šta znači 65% ugašeno? Zbog toga što su zbog neuspešnih postupaka privatizacije odlazili uglavnom u stečaj. Neki procenat je sigurno obuhvaćen i likvidacijom, ali je sve posledica jedne kriminalne procedure, odnosno privatizacionog procesa koji se sprovodio upravo tako, na kriminalan način.

Ono što je još više frapirajuće jeste da je 75% zaposlenih ostalo bez posla. Sada, ako uzmete u obzir broj od milion zaposlenih koji su bili obuhvaćeni privatizacijom, kriminalnom privatizacijom, 750 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Pa, koja to država danas u Evropi može da podnese, a kamoli Srbija, koja se podizala iz pepela?

Od 2014. godine pa naovamo iz jednog takvog bukvalno lošeg stanja, Srbija počinje da se diže, Srbija počinje da konsoliduje stanje, kako u ekonomiji, privredi, finansijama, društvenom sektoru, itd. Uspostavlja se jedna vrsta stabilnosti na svim mogućim poljima života građana i građani Srbije konačno vide da je pravni poredak postigao ono, odnosno da je pravni poredak dostigao onaj nivo koji mora da ima, a to je da pravna država deluje i da pravnu državu građani osećaju.

I ono što je jako važno i na taj način ću i završiti ovu svoju diskusiju povodom svega onoga o čemu smo ova dva dana raspravljali, jeste činjenica da Srbija više nikada neće dozvoliti ovakvu vrstu anomalije, da se mi vraćamo 16 godina unazad i da raspravljamo o nečemu što je trebalo da bude predmet rasprave 2002, 2003, 2004, 2005, pa nadalje. To se više nikada neće desiti, niti sme da se desi. Jer mi nemamo, na kraju krajeva, ni mogućnost da izvršimo adekvatnu analizu raznih kriminalnih delovanja i svega onoga što je dovelo Srbiju do čega je dovelo, sa posledicama na koje sam ja danas ukazao.

I opet, ono što je uvaženi kolega Vujić postavio kao logično pitanje, a ko je odgovarao za to i gde se bilo ko pojavio u postupku, zbog čega je morao pretrpeti odgovarajuću sankciju? Jer, ovde prezumpcija nevinosti ne postoji. Ovo je već urađeno. Ovde je delo izvršeno, ali za to delo koje je izvršeno učinilac nije snosio bilo kakve konsekvence.

Što se tiče budžeta koji smo usvojili za 2020. godinu, poslanička grupa SPS, a uveren sam i naši koalicioni partneri iz JS, imaju jedno jedinstveno uverenje, a to je uverenje da će jedini arbitar koji će moći da oceni valjanost budžeta koji smo usvojili za 2020. godinu biti građani Republike Srbije i da će jedino građani Republike Srbije dati konačnu reč da li je taj budžet realizovan, u kojoj je meri realizovan, a da će u svakom slučaju za sve ono što podrazumeva odgovornost, kako individualnu, tako i kolektivnu, biti odgovornost pred građanima Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, danas kada privodimo današnju raspravu kraju, odlučujemo o nekim personalnim rešenjima, o kadrovskim rešenjima koja se konkretno vezuju za Nadzorni odbor koji ima funkciju da vrši nadzor nad radom političkih stranaka, medijskih aktivnosti tokom izborne kampanje. To je u suštini jedna vrsta polako ili postepenog zaokruživanja unapređenja izbornog procesa kroz normativni deo.

Ovde imamo jedan apsurd. Apsurd da baš upravo kroz to normiranje mi radimo nešto što su trebali drugi da urade značajno ranije, ali kako to nisu uradili ili su jako loše uradili to čini ova skupštinska većina, odnosno opozicija i skupštinska većina u ovom sazivu.

Mi smo danas čuli od dela opozicije određene kritike, ne sve, ali određene kritike koje se poistovećuju sa kritikama koje nam šalju predstavnici Evropske unije i jednog dela opozicije, i to opozicije sa ulice. Ali, ovaj deo opozicije koji se nalazi ovde zajedno sa nama ima pravo da kritikuje, jer učestvuje u raspravama i dijalogu ovde sa nama gde je i mesto za dijalog, za razliku od onog drugog dela opozicije koji poruke šalje sa ulica ili ulice i ne želi da učestvuje u dijalogu o nečemu za šta je najviše odgovoran.

Zašto je odgovoran? Odgovoran je zbog toga što su upravo oni, ti kritizeri doneli zakone koje mi danas moramo da ispravljamo, koje mi moramo danas da poboljšavamo po kvalitetu i koje mi moramo danas da unapređujemo kako bi izborni proces u Srbiji bio što kvalitetniji.

Za razliku od ostalih, bez obzira sa koje se strane kritike upućuju, SPS smatra da je najbolji mehanizam zaštite od manipulacija u izbornom procesu jedan iskren i jasan odnos prema građanima Republike Srbije i borba za zaštitu njihovih interesa. To je sigurno najbolji mehanizam zaštite od svega onoga što smo čuli kao mogućnost da dođe do zloupotreba u izbornom procesu.

Šta to znači? To znači da se program stranaka pred građanima mora predstaviti potpuno jasno i transparentno, da se u tom programu prepoznaje sve ono što podrazumeva interes građana, prevashodno, interes za bolji život, za ono što se smatra elementarnom pristojnošću kada je u pitanju ne samo egzistencija već sve potrebe koje se moraju servisirati prema građanima od strane vlasti.

Na taj način će građani imati puno pravo da izvrše izbor između destrukcije i nasilja koji mogu i da vide i prepoznaju na ulicama, u medijskim kućama, ispred Narodne skupštine Republike Srbije, na raznim mestima gde se izvode radovi u korist građana i radi boljeg života građana, a sa druge strane imaju izbor u pravcu nečega što podrazumeva rezultate rada, i ne samo rezultate rada, već nastojanje da se ti rezultati rada još više afirmišu, odnosno poboljšaju i da građani u tim rezultatima rada prepoznaju svoju korist i zadovoljenje svojih potreba.

Dakle, građanima Republike Srbije je savršeno jasno da u optiranju između ove dve opcije mogu da se opredele šta je za njih bolje, šta je za njih korisnije i na osnovu čega će moći kada izvrše taj izbor bolje da žive.

Mi u Socijalističkoj partiji Srbije smo apsolutno sigurni da će taj izbor biti pravi i Socijalistička partija Srbije se uvek borila za to da taj program koji, prevashodno, neguje borbu za socijalnu pravdu, za socijalnu jednakost pred građanima Republike Srbije, za mogućnost da građani Republike Srbije, ne samo danas već i ubuduće svakim danom, sve bolje i bolje žive i da kroz sve ono što ih očekuje u budućnosti mogu da steknu one uslove koji se inače već odavno afirmišu i koji postoje u razvijenim zemljama EU.

Zbog toga i jeste naše opredeljenje da se put ka EU nastavi, odnosno da Srbija nastavi taj put i da taj put u budućem vremenu bude što kraći, odnosno da ga što pre prođemo kako bi postali stalna članica zemalja EU i zajedno delili sve pozitivne vrednosti EU.

Na samom kraju želim da istaknem jednu činjenicu koja je po stanovištu nas u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije nesporna, a to je da danas kada govorimo o rešenjima koja se vezuju za izbor članova Nadzornog odbora, mi smo sigurni da su to dobra rešenja, da se radi o kandidatima koji imaju i lični i stručni i svaki drugi integritet, naravno i autoritet, da će upravo zbog toga što raspolažu sa takvim kapacitetom moći da iznesu teret odgovornosti, za ono što ih očekuje, a to je zadatak nadzornog odbora koji je propisan odlukom o kojoj, takođe, danas raspravljamo

S druge strane, ti isti kandidati, koje ćemo podržati, nesumnjivo imaju i obavezu da opravdaju poverenje koje im se ukazuje na taj način što ćemo, siguran sam, kompletna većina u koalicionom kapacitetu vlasti podržati ove kandidate i ukazati im poverenje da posao koji im predstoji mogu što uspešnije da izvrše.

Mi ćemo podržati ovaj predlog i poslanička grupa SPS će glasati za sve kandidate koji su predloženi za Nadzorni odbor. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, onako kako je već naglasio i stavio do znanja predlagaču naš ovlašćeni predstavnik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naš drug Dejan Radenković, nesumnjivo je da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati set zakona o kojima raspravljamo.

Moj fokus diskusije na današnjoj raspravi će biti isključivo u odnosu na zakon, odnosno zakon o dopunama Zakona o privrednim društvima, pa ću vas uvaženi ministre, zamoliti za pažnju što se tiče nekoliko krajnje dobronamernih sugestija kada je u pitanju praktična primena ovog zakona.

Nesumnjivo je da građani kroz ovaj zakon mogu da prepoznaju nešto što je kvalitativan pomak u odnosu na dosadašnje odredbe Zakona o privrednim društvima. Ono što je suštinska promena ovog zakona jeste uvođenje jednog novog instituta, a taj institut se zove rezervisani sopstveni udeo.

Ja vas molim da u tom pravcu razmenimo mišljenje i prodiskutujemo o nečemu što je u svakom slučaju afirmativno i što će u nekoj budućoj perspektivi doprineti da se privredna društva daleko bolje pozicioniraju kada je u pitanju privredna situacija u Republici Srbiji.

Konkretno o čemu se radi. Radi se o tome što se ovim zakonom doprinosi da daleko bolje i adekvatnije budu nagrađen oni koji to do sada nisu mogli imati kao mogućnost, a to su kako zaposleni, tako i ona treća lica koja se angažuju od strane privrednih društava, kao što su konsultanti, kao što su savetnici, čak i investitori i na taj način stvaramo jedan povoljniji privredno pravni ambijent kada je u pitanju Republika Srbija.

Ono što je jako dobro, što ću da afirmišem kao nešto što do sada nisu bila zakonska rešenja, jeste način kako se stiče rezervisani sopstveni udeo i način kako se ostvaruje pravo na osnovu tog rezervisanog sopstvenog udela. Šta je u suštini rezervisani sopstveni udeo? Kada bi se to prevelo na nekakav jezik razumljiv za građane Republike Srbije, radi se o udelu koji stiče društvo. U konkretnom slučaju akcenat je na društvo sa ograničenom odgovornošću i taj udeo se stiče bez teretno, dakle bez naknade i stiče se od osnivača, odnosno člana društva.

To je nešto što je u pravnoj regulativi dobro rešeno. Na osnovu tog sticanja tog udela, zaposleni u društvu će imati pravo da pod povlašćenim uslovima ostvari mogućnost na prodaju svog udela, a to podrazumeva mogućnost da na određeni dan i po određenoj ceni može da ostvari određene benefite kada je u pitanju prodaja udela u društvu.

Zašto je ovo dobro regulisano? Zbog toga što se na ovaj način stimulišu pre svega zaposleni da se daleko više angažuju na svojim radnim mestima u smislu ostvarenja prihoda privrednog društva, konkretno društva sa ograničenom odgovornošću, a na taj način ostvaruju i povoljnost za sebe. Ta povoljnost za sebe podrazumeva naravno određena očekivanja koja se sada pojavljuju kao sasvim realna, a to realno očekivanje jeste da će on ostvariti određenu povoljnu cenu prilikom prodaje udela društva na način kako je to regulisano.

Ono što je jako dobro, jako je dobro što je taj udeo, hajde da kažem, zaštićen. Zaštićen na taj način što svako društvo ne može imati više od 40% rezervisanih sopstvenih udela, dalje, što se tim rezervisanim sopstvenim udelom ne može raspolagati i ono što je takođe dobro rešeno, odnosno normirano jeste kada se taj rezervisani sopstveni udeo čak može i poništiti, odnosno pretvoriti u više rezervisanih sopstvenih udela.

Zašto ovo govorim? Da bi u prostili regulativu, koja će zaposlenima omogućiti benifite, moramo imati u vidu nekoliko činjenica. Prva činjenica jeste, da svako od zaposlenih mora imati odgovarajuću pravnu zaštitu, kada bude koristio taj instrument koji je isključivo finansijske prirode, a to u prevodu znači sledeće. Ako je on ostvario pravo da može taj finansijski instrument da koristi, onda mu se to pravo mora obezbediti u rokovima koji su ovde regulisani, odnosno predviđeni, po meni krajnje realno u praktičnom smislu reči. Ali, šta u koliko mu se cena ne isplati, šta je posledica u takvoj situaciji? Pa, posledica u takvoj situaciji jeste sudska zaštita i on ima pravo da podnese tužbu i da tom tužbom traži ili naknadu, na osnovu tog svog finansijskog instrumenta, odnosno prava koja mu daje određeni novčani benefit, ili da traži utvrđenje prava statusa lica, koje to pravo ima, kao titular prava. Naravno, da će u ovom pravcu biti isključivo nadležni privredni sudovi, s obzirom da su privredni sudovi i onako nadležni za status na pravna pitanja, kada su u pitanju privredna društva, odnosno kada se primenjuje Zakon o privrednim društvima.

Sada, ono što bi moglo da bude polemično, uvaženi ministre, je sledeće. Ovo je bilo sve, hajde da kažemo, pravna retorika, koja može građanima da bude i dovoljno jasna ili možda čak i nejasna, ali ono što će građane da tangira, kao zaposlene, su sledeće činjenice. Ovaj zakon, kao i svaki drugi zakon, mora da ima, takozvano, opšte dejstvo, da se ne odnosi smo na jedan segment zaposlenih, nego na sve zaposlene. Međutim, ovde smo se fokusirali na jedan deo privrednih društava, pa smo rekli koja to privreda društava će automatski moći da zaposlenima garantuju i realizuju ova prava. To su privredna društva u oblasti IT tehnologije.

Zašto? Pa, zbog toga što se ta društva, za relativno mala finansijska ulaganja, osnivaju, a onda ostvaruju velike prihode, veliki profit i ta društva imaju veliku perspektivu. Osim toga, upravo privredna društva koja se bave IT tehnologijama, potražuju ogroman broj zaposlenih, isključivo iz IT struke. Dakle, informacione tehnologije jesu, ne sumnjivo perspektiva, ali da li ćemo na taj način dovesti ostala privredna društva u diskriminatorski položaj, u koliko forsiramo samo privedena društva koja se bave IT tehnologijama? Lično mislim da hoćemo.

Drugi problem, koji u praksi može da se pojavi, uvaženi ministre, je sledeće prirode, ovde kažemo da se stimulišu zaposleni, kako bi na osnovu ovog zakona, kroz prodaju udela, ostvarili određene benifite, jer će te prodaje biti po povlašćenim cenama, a oni će ostvariti odgovarajuću naknadu za njihov rad. Sada se postavlja logično pitanje i mi, kao partija koja se dosledno, posvećeno i iskreno bori za socijalna prava građana Republike Srbije, a pre svega za prava zaposlenih, postavljamo pitanje, pa koja to privredna društva danas, s obzirom na privrednu situaciju u Republici Srbiji mogu da garantuju ova prava?

Smatram, odnosno mi socijalisti, imamo stav da to nije veliki broj privrednih društava, imamo baš veći broj privrednih društava koja su negde na ivici, takozvanog solventnog poslovanja ili solventnosti, koja i nemaju veliki broj zaposlenih i koja nemaju neku veliku motivaciju, da se kroz rezervisane udele, kako su ovde regulisani, odrede prema zaposlenima, u smislu njihovog boljeg položaja, boljeg položaja kada je u pitanju sticanje prihoda.

Zašto? Pa, zbog toga što su ta privredna društva i onako i ovako na samoj ivici rentabilnog poslovanja, a ako su na ivici rentabilnog poslovanja logično je da se postavlja pitanje, da li će moći bez teretno da stiču udele, od svog člana, jer jednočlano društvo može da stekne ove rezervisane udele, ali se postavlja pitanje kako će se kasnije taj plasman sprovoditi?

Prema tome, nismo preterani optimisti, i ako imamo razloga za optimizam, nismo preterano optimisti kada je u pitanju realizacija ovog zakona, u punom kapacitetu.

Na samom kraju želi samo da se dotaknem još jednog pitanja, u nekoliko sekundi, to su javni beležnici i sprečavanje terorizma. Moram da skrenem pažnju da su javni beležnici odgovorili zadatku 2018. godine, da su podneli 230 sumnjivih izveštaja, a u 2019. godini 87. Želim samo da ukažem na njihovu veliku ulogu kada je u pitanju sprečavanje terorizma, pa i u tom pravcu ćemo ovaj zakon podržati.

Na kraju, želeo bih da se zahvalim vama na pažnji, a u ime naše poslaničke grupe da vam još jednom skrenem pažnju na činjenicu koja je nesporna, a to je da podržavamo uvek sve ono što je u duhu socijalne pravde i što građanima Republike Srbije omogućava bolji život, a zato se bore socijalisti. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Veliko je zadovoljstvo što razmišljamo na isti način. Da bih ja otklonio jednu dilemu, kad sam rekao da se ne dovede u diskrinatorski položaj onaj drugi segment privrednih društava koja nisu u oblasti IT tehnologija, ja pokušavam sada da budem potpuno precizan. Tačno je da se zakon odnosi na sve, ali ja i vi očigledno delimo isto razmišljanje. Postavlja se pitanje, da li ćemo uspeti da sva privredna društva animiramo da upravo ovaj zakon bude prihvatljiv i za one za koje u suštini nisam siguran da će u samom početku moći da osete taj tzv. praktični efekat ovog zakona.

Ono što mi se čini jako važnim jeste činjenica da upravo tamo gde imamo mali broj zaposlenih treba stimulisati poslodavca da kroz privredni ambijent, kroz privredno poslovanje pospeše svoj privredni ambijent i da se u tom privrednom ambijentu unapredi i njihovo poslovanje i povećava broj zaposlenih, tek tada se stiču uslovi da praktična primena ovog zakona bude najefikasnija.

Pošto zbog vremena koje sam morao, naravno, uvažavanje mojih kolega da ostavim da i oni prodiskutuju, odnosno uzmu učešće u diskusiji po ovoj temi, želim samo još jednu činjenicu da istaknem kada je u pitanju ovaj zakon, uvaženi ministre, a to je činjenica da kada govorimo o stimulacijama, kada su u pitanju konsultanti, da li će, to se postavlja kao jedno pitanje za koje se možda može reći smisleno ili ne, ali se postavlja pitanje da li konsultantima treba omogućiti pun kapacitet sticanja udela po ovom zakonu i na taj način konsultante možda staviti u nešto veći ili privilegovaniji položaju u odnosu na ostale zaposlene u privrednom društvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ukazujem na povredu člana 27. u vezi član 26. Poslovnika, pa vas molim da u daljem toku rasprave, ako ništa drugo, omogućite narodnim poslanicima da normalno učestvuju u raspravi o jednom važnom setu zakona.

Na štetu mojih uvaženih koleginica i drugarica iz poslaničke grupe, dozvolili ste da se povredi grubo član 106. stav 3. koji kaže da za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Ako vi, uvaženi predsedavajući, smatrate da je dozvoljeno da se ovde znatno prevaziđe žamor i da umesto žamora se ovde počinjemo nadvikivati, ko će moći da kroz diskusiju iskaže ono što želi da iskaže da bi razumeo i predlagač i svi ostali koji su sa njima? Onda imamo jedan veliki problem, a taj problem se manifestuje u dva pravca. Jedan pravac je nepoštovanje poslanika, što se nikada nije desilo od strane poslanika u poslaničkoj grupi SPS, a sa druge strane devalviramo i obesmišljavamo naš rad i ovaj dom, koji sa pravom treba da bude hram demokratije, prikazujemo u jednom ružnom svetlu pred građanima Republike Srbije.

Mislim da bi vi trebali da vodite računa o tome i da štitite i narodne poslanike i ovaj parlament i da poštujemo građane zbog toga. Zbog toga vas molim da ubuduće ovakvo ponašanje sankcionišete tako što ćete primeniti Poslovnik, kao što je učinio i vaš prethodnik kolega Arsić kada je opomenuo narodne poslanike koje su moje koleginice ometali u diskusiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

U ovih nekoliko minuta koliko je ostalo poslaničkoj grupi SPS želim da izvedem neke zaključke za koje smatram da će kao što smo i danas imali potpunu saglasnost ministar i ja kao učesnici u ovoj diskusiji, ministar prevashodno kao predlagač, želim samo da se nadovežem na ono što sam već rekao.

Kod zakona o dopunama Zakona o privrednim društvima imamo situaciju koju, kao novinu u zakonu želimo bezuslovno da podržimo. Radi se o situaciji kada član društva ili osnivač društva, da ne banalizujem priču, bilo ko od nas, ima svoje društvo i taj svoj udeo koji ima u društvu pokloni društvu. Na osnovu tog udela, koji sad ima status rezervisanog sopstvenog udela, društvo će omogućiti zaposlenim da stiču određene mogućnosti, a to je da i zaposleni imaju udeo u tom društvu i ostvare određene prihode.

E sad, ako imamo situaciju da je jedan vlasnik preduzeća dao svoj udeo preduzeću, a ima samo tri zaposlena ili samo nekoliko zaposlenih, gde je motivacija vlasnika privrednog društva kao osnivača, kada su u pitanju jednočlana privredna društva, da omogući sticanje sopstvenih udela zaposlenima ili trećim licima, kao što su konsultanti ili druga treća lica, tako da ih nazovemo.

Motivaciju možemo obezbediti, tu sam siguran da će i se i ministar sa mnom složiti, samo ukoliko ceo ovaj paket zakona, pa i ovaj zakon, uvaženi ministre, prati nešto što smo postigli kao kontinuitet, a to je privredni rast. Ako nemamo privredni rast i u okviru toga ne stimulišemo privredna društva, bez obzira u kojoj su statusnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću ili drugi oblici organizovanja, onda praktična primena ovog zakona neće imati onaj efekat koji mi želimo da ima. Jedino na način koji podrazumeva motivaciju vlasnika privrednih društava da kroz sopstvene rezervisane udele daju benefite zaposlenima da zaposleni imaju od toga koristi, onda ćemo imati potpuno ujednačavanje, ne samo firmi u oblasti IT sektora, odnosno tehnologije, već i svih ostalih.

Zašto ovo govorim? Zato što rezervisani sopstveni udeo nije obaveza. To je pravo. Da li će to pravo vlasnik firme da koristi ili neće, pa zavisi od njegovog ličnog interesa, zavisi od toga da li će on biti motivisan da to pravo iskoristi i svoje zaposlene, na neki način, obezbedi dodatnim mogućnostima ostvarenja prihoda.

Naravno, ni u kom slučaju ne smatramo da to treba da bude obaveza i ne sme da bude obaveza, ali ako je pravo onda to podrazumeva diskreciju onoga ko o tom pravu odlučuje, a ta diskrecija dozvoljava i da mogu i da ne mogu i da ne mora.

Prema tome, ono što poslanička grupa SPS i SPS kao koalicioni partner predlagača smatra da je jako dobro, jako je dobro što mi imamo jedno zakonsko rešenje koje treba da podržimo, a to je ovaj zakon i mislim da tu nećemo imati apsolutno ni jednu jedinu dilemu kada su u pitanju svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, a sa druge strane da svi damo svoj doprinos da ova Vlada nastavi put koji podrazumeva nastavak privrednog rasta, jedan privredni ambijent u kome će preduzeća, odnosno privredna društva u bilo kom obliku organizovanja imati mogućnost da zaposle što više lica, da se što više lica radno angažuju, da se ostvari takva mogućnost prihoda, govorim o bruto prihodima, da će bilansi stanja i bilansi uspeha uvek butu pozitivni i da na taj način omogućimo motivaciju onima koji sa ovim pravom raspolažu, a to pravo podrazumeva upravo pravo u korist zaposlenih i trećih lica, koji će i kroz ovaj zakon prepoznati mogućnosti za njihove statusne položaje, za bolji standard, za bolji život, kada govorimo naravno o kategoriji zaposlenih lica, a kada govorimo trećim licima, da su to benefiti od kojih oni mogu da očekuju svakako ličnu korist.

Prema tome, u tom ambijentu i na taj način će primena, praktična primena ovog zakona doživeti najpozitivniji epilog i mi ćemo se za to snažno boriti.

Zahvaljujem se još jednom, podrška svemu ovome o čemu smo danas raspravljali.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena ministarko, predstavnici Vlade Republike Srbije, jasan je stav poslaničke grupe SPS kada je u pitanju podrška setu zakona o kome vodimo raspravu. Tu nije potrebno ponovo komentarisati ono što je naš ovlašćeni predstavnik istakao kada je u pitanju afirmativnost svih ovih predloga zakona o kojima i danas vodimo diskusiju.

Želim samo da se nadovežem na nešto što je uvaženi kolega Atlagić potpuno osnovano primetio i ocenio, a to je kontinuirani pokušaj devalvacije svega onoga što je Vlada Republike Srbije uradila, pokušaj devalvacije nečega što se ni u kom slučaju ne može dovesti u sumnju, a to su rezultati Vlade Republike Srbije, rezultati njenog rada i, naravno, kontinuitet fabrikovanja laži, fabrikovanja neistina, izmišljotina, stvaranja afera, spletkarenja, pokušaja diskreditacije, svega onoga što smo svedoci već dugo, dugo vremena.

Šta je uspeo da postigne deo opozicije Republike Srbije? Postigao je nešto što svi vidimo, a to je da su uspeli da uspostave jedan potpuni kontinuitet u fabrikovanju neistina. Ono što je uradila Marinika Tepić je vrhunac iznošenja neistina u smislu plasiranje dezinformacije da je ministru spoljnih poslova i predsedniku SPS, Ivicu Dačiću, uručena nekakva nota. Ta nota ne samo da nije uručena, već čak ne postoji ni pomisao da se takva nota može pojaviti u međunarodno-pravnom saobraćaju.

Što se tiče Vasenarskog aranžmana, tek se tu iznose notorne neistine sa pokušajem da se oljaga ili da se na jedan krajnje ružan način kvalifikuje rad Vlade Republike Srbije preko Ministarstva spoljnih poslova, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i, na kraju krajeva predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Ono što je građanima sad savršeno jasno, jasno je da je taj deo opozicije skupštinu zamenio ulicom, da je demokratski dijalog i demokratsku proceduru zamenio nasiljem, da je sve ono što je trebalo da se radi ovde i što su kao poslanici dužni da rade ovde i da pristupe na svim sednicama ovog parlamenta i učestvuju u raspravi, da su se odlučili da to rade na drugačiji način, a to je da promovišu destrukciju, da promovišu sve ono što je na granicama protivpravnog delovanja sa elementima krivičnog dela, ja sam čak uveren da postoje i elementi krivičnog dela.

Još jednom pozivam institucije, a prevashodno pozivam one delove pravosuđa koji su po zakonu nadležni da odreaguju, a to su nadležna tužilaštva, kako bi se procesuirali svi oni koji su na način koji je bio prepoznat kao nasilje od strane građana Republike Srbije ispoljili sve ono što je obavezno za tužilaštvo da proceni da li postoje obeležja krivičnog dela ili ne postoje. Mislim da je krajnje vreme da tužilaštvo po službenoj dužnosti iznese ocenu da li postoje elementi krivičnog dela ili ne postoje.

Poslanička grupa SPS će biti dosledna u istrajavanju na poštovanju zakona i zakonitosti, istrajavanju podrške Vladi Republike Srbije u radu koji je isključivo u interesu građana Republike Srbije, jer građani Republike Srbije od rezultata Vlade Republike Srbije, nesporno, očekuju samo bolje, a to bolje već u odnosu na period pre 2012. godine nesumnjivo postoji.

Zbog toga ova podrška nije retorske prirode, nije po populističke prirode, ona je iskrena podrška socijalista i uvek će kao takva biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Neću da objašnjavam i odgovaram gospodinu Vukadinoviću jer ne vidim potrebe da odgovaram njemu, ali zbog građana Republike Srbije i zbog ovde pojedinih prisutnih kolega narodnih poslanika moram nešto da kažem, a to je da SPS su mnogi pokušali da otpišu i da brišu, da kažu da ne treba da postoji, da kažu da je to satanska stranka, da kažu, rekao sam mnogi, nisam imenovao bilo koga, da kažu da SPS nije ni trebala da postoji.

Zajedno sa nama su vezivali SRS, na sreću građana Republike Srbije i nas socijalista, SPS je sve to prošla i pokušaje linča i pokušaj diskreditacije i pokušaj brisanja sa političke scene, a gde smo mi – ovde gde smo uvek bili, uz narod, državotvorna stranka koja se borila za svoju državu i boriće se za svoju državu.

Naravno, ono što građani treba da znaju jeste činjenica koju niko ne može da ospori, a to je da se mi svoje prošlosti nikada nismo stideli niti ćemo se stideti. Nećemo se nikada postideti ni Slobodana Miloševića, jer je to bio period ogromnih iskušenja i izazova, katarze kroz koju je prolazila Srbija, kroz koju su prolazili građani Srbije. Uvek ćemo pred građane stati sa svim svojim manama i sa svojim vrednostima na pravi način i reći ćemo – Socijalistička partija Srbije je ovde zbog građana, jer su nam građani dali legitimitet da nikada ne budemo van parlamenta, da uvek budemo u parlamentu od početka višestranačja u Republike Srbije.

Za sve one koji su želeli da nas nigde ne vide, da nestanemo, odgovor je jasan - tu smo i bićemo. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Zaštitnika građana, imajući u vidu da danas razmatramo jednu jako važnu temu, a to je nešto što se vezuje za kadrovsku strukturu Zaštitnika građana, ja ću svoju diskusiju započeti, pre svega, od nečega što je za građane i najvažnije, a to je uloga Zaštitnika građana, kao regulatornog tela sa jedne strane, a sa druge strane, njegovom odnosu prema institucijama sistema u Republici Srbiji. Sve u svemu, to se vezuje za nadležnosti koje su zakonom propisane, kao nadležnost Zaštitnika građana.

Ono što su moje uvažene kolege komentarisale u prethodnim diskusijama stoji kao apsolutno tačno. Bilo je mnogo grešaka, bilo je mnogo čega, što apsolutno nema nikakve veze sa Zakonom o Zaštitniku građana, sa regulativnom koja se odnosi na Zaštitnika građana, bilo je previše politikanstva, zloupotreba, uzurpacija tuđih nadležnosti, kako bi se politika nametnula nad nečim na šta ne sme da se nametne, a to je nezavisnost Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana.

Kada govorimo o toj nezavisnosti, onda to podrazumeva da građani moraju da prihvate Zaštitnika građana kao apsolutno nezavisnog. Nezavisnog od politike, nezavisnog od finansijskih lobija, nezavisnog od privrednih lobija, nezavisnog od bilo koga, jer je tu nulti stepen tolerancije kada je u pitanju bilo kakav uticaj na rad i sprovođenje nadležnosti Zaštitnika građana.

S druge strane, činile su se greške u suprotnom pravcu, a to je da se Zaštitnik građana nametao u odnosu na druge institucije koje su takođe nezavisne. S obzirom da pripadam tom delu, imam punu slobodu i pravo da to kažem kada je u pitanju pravosuđe. A zašto? Pa zbog toga što su pre, navodno, zbog ugrožavanja određenih prava određene aktivnosti Zaštitnika građana bile usmerene direktno tako što se uzurpirala uloga sudova, pa i tužilaštava.

Zaštitnik građana nema pravo da meritorno odlučuje, da meritorno ispituje sudske odluke, da na bilo koji način se meša u rad tužilaštva i sudova. To se činilo. Zbog toga kada se vama obraćam, mogu da izrazim izuzetno pozitivan stav. Na sreću toga više nema i to je dobro. Dobro je zbog toga što građani Republike Srbije vraćaju poverenje u instituciju Zaštitnika građana, a sve dok se Zaštitnik građana drži svojih nadležnosti i zakonskih ovlašćenja, građani Srbije će to poverenje sigurno povećavati, jer imaju razloga za to.

Ono što želim da vam ukažem, jeste jedna komplementarna aktivnost Zaštitnika građana sa jednim od skupštinskih tela Republike Srbije, odnosno Skupštine Republike Srbije, a to je Komisija za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija.

Zašto komplementarnih? Zbog toga što smo na istom zadatku i u istoj ulozi, da utvrdimo stepen zaštite prava osuđenih lica, a to podrazumeva i uslove boravka u kaznenom-popravnim ustanovama. Zatim, način sprovođenja tzv. „zavodskih i zatvorskih“ aktivnosti prema osuđenim licima, kao i tretman osuđenih lica u celini.

I do kakvih smo zaključaka mi kao skupštinsko telo, naravno da će o tome diskutovati moje uvažene kolege, tu je moja koleginica Milanka Vukojičić, tako da ćemo sasvim sigurno imati razloga da prokomentarišemo nešto što istovremeno radi i Komisija, ali i radi Zaštitnik građana.

Kao Komisija Skupštine Republike Srbije uspeli smo da ostvarimo uvid u tretman osuđenih lica u nekoliko kazneno-popravnih ustanova. Kazneno-popravne ustanove u Nišu, Sremskoj Mitrovici, CZ u Beogradu, obišli smo maloletnički zatvor u Valjevu, vaspitno-popravnu ustanovu u Kruševcu, a pre našeg mandata i u nekim drugim kazneno-popravnim ustanovama.

Do kojih smo zaključaka došli? Došli smo do istih zaključaka koje vi imate, a ti zaključci nedvosmisleno govore da je tretman osuđenih lica sada u odnosu na prethodni period daleko bolji iako uslovi nisu ispunjeni u onoj meri koji su propisani standardima EU i na šta se ukazuje, ali u svakom slučaju su se ti uslovi poboljšali.

Kada smo bili u kazneno-popravnoj ustanovi u Nišu, uvideli smo da je rukovodstvo te kazneno-popravne ustanove učinilo mnogo na poboljšanju tretmana osuđenih lica, da je od jednog ruiniranog korpusa objekata, to je sve bilo ruina, ruševina, da su ti ljudi isključivo iz sopstvenih sredstava, bez neke značajnije podrške od bilo koga, pa i iz budžeta, jer se štitio budžet, uspeli revitalizovati ustanove, podići brojne objekte, zadovoljiti uslove boravka u ćelijama, odnosno zatvorskim jedinicama, ostvariti najpovoljnije uslove kada je u pitanju otvoreni i poluotvoreni tretman, pa i onaj zatvoreni tretman osuđenih lica.

To je Nišu urađeno za relativno kratko vreme na najbolji mogući način. Oformljena je velika ekonomija, proizvodni pogon je u kome osuđena lica jesu radno angažovana, imaju adekvatan tretman kao radno angažovana lica.

Kada smo bili u Sremskoj Mitrovici, imali smo priliku da se uverimo u nešto što građani Republike Srbije treba da znaju, a to je da i pored toga što je nedovoljan broj kapaciteta i pored toga što je veći broj osuđenih lica smešten u odnosu na realne mogućnosti ustanove za smeštaj, da su ti uslovi ipak prihvatljivi.

Naravno da moramo težiti da oni budu bolji i biće bolji ako uzmemo kao primer kazneno-popravni zatvor u Pančevu, onda ćemo shvatiti da su to standardi koji se poštuju od strane Republike Srbije, a negde su otprilike približni standardima EU.

Sve ovo govorim zbog toga što imamo isto viđenje, isti pristup rešavanju problema. Ono što je ukazao Zaštitnik građana mi imamo potpuno identičan stav. Dakle, sa te strane možemo da istaknemo da je barem u tom segmentu, ne želim o ostalim segmentima zaštite prava građana da govorim, učinjeno mnogo, a da je Zaštitnik građana u tom pravcu dao sve od sebe da prepozna i probleme i da prepozna i one vrednosti, moram ih tako nazvati, koje se vezuju za poboljšanje tretmana osuđenih lica u kazneno-popravnim ustanovama.

Zašto sam ovo sve govorio? Zbog toga što očekujem i od vas da ćete nastaviti taj put i zbog toga imate podršku poslaničke grupe SPS i za ovaj predlog poslanička grupa SPS će nesumnjivo glasati. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

(Milorad Mirčić: Po kom osnovu?)

Nadam se da ćete mi ovo vreme, koje je kolega Mirčić očigledno smišljeno pokušao da uzurpira, dozvoliti.

Što se tiče SPS, ja mogu samo zbog građana Republike Srbije da istaknem činjenicu koja se ne može dovoditi u sumnju, a to je da smo zajedno sa SNS, kao faktor koji participira u Vladi Republike Srbije, i to bitan, doneli zajedničku odluku da u cilju interesa građana Srbije, a prevashodno zaštite interesa Srbije, pristupimo nečemu što do tada niko nije učinio. To je da otvorimo vrata dijalogu sa Kosovom.

Zbog toga je potpisan sporazum za koji uvaženi kolega Martinović daje pravilno objašnjenje. Ne radi se o pravnom aktu. Radi se o političkom aktu, jer on ima dejstvo inter partes, a ne erga omnes, što znači da se obavezuju dve strane koje su ga potpisale u političkom smislu reči, koje obaveza koja strana preuzima i na koji način treba da iz izvrši.

Bilo bi bolje da gospodin Šešelj, kao pravnik, objasni građanima Republike Srbije koje to obaveze iz Briselskog sporazuma potpisnik koji je oličen u privremenim institucijama Kosova izvršio. Šta je to Srbija, kao drugi potpisnik tog sporazuma, uradila i na koji način se taj sporazum treba sprovoditi dalje?

Taj sporazum nije verifikovan. Taj sporazum nije akt podoban za postupanje od strane Ustavnog suda. To svim pravnicima sa elementarnim pravničkim znanjem treba da bude jasno zbog toga što Ustavni sud po Zakonu o Ustavnom sudu odlučuje o opštim aktima koji su podobni za odlučivanje od strane Ustavnog suda. Briselski sporazum to nije, niti može biti.

S druge strane, ono što se prenebregava, tu je u pravu uvaženi kolega Martinović, Rezolucija 1244 je jedina međunarodno pravna garancija koja ne dozvoljava da se Kosovo, bez obzira na sva priznanja koja su učinjena, tretira kao samostalna suverena država, jer upravo Rezolucija 1244 sve dok je na snazi, a jeste na snazi i biće na snazi, jeste garancija i barijera da se Kosovo može tretirati kao suverena i nezavisna država. Zbog toga je ta Rezolucija 1244 za nas veoma značajan dokument. Mi ne smemo da zažmurimo na postojanje tog dokumenta.

Što se tiče javnih izvršitelja, kao pravnik, advokat, moram da istaknem jednu činjenicu koja, bez obzira koliko god osporavali, delegitimisali javne izvršitelje, stoji – pre uvođenja institucije javnih izvršitelja, sudovi su bili pretrpani predmetima izvršenja po nekoliko stotina hiljada. Ponoviću, nekoliko stotina hiljada. Govorim u celoj Srbiji. Nakon uvođenja institucije javnih izvršitelja, za relativno kratko vreme ono što nisu mogli izvršitelji u sudovima sproveli su javni izvršitelji, a to znači da su poverioci u legitimnom i legalnom, dakle, zakonitom postupku namirili svoja potraživanja.

Mi smo upravo u ovom domu doneli zakon kojim smo zaštitili izvršne dužnike, a ono što moramo da uradimo, moramo preispitati tarife po kojima izvršitelji naplaćuju svoje naknade.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, nama ovde jedna stvar nije jasna. Nije jasno kome je upućena ova kritika. Ako je upućena vlasti, onda je upućena na pogrešnu adresu. Vlast samo ispravlja ono što je nakaradno urađeno u prethodnom periodu. Šta mi drugo radimo nego ispravljamo izborne zakone koji su nejasni, neprecizni, nedorečeni, možda u nekoj meri i besmisleni, ali ih mi ispravljamo? Mi ispravljamo kako bi unapredili izborni proces, sa jedne strane, a sa druge strane kako bi građanima obezbedili apsolutni demokratski kapacitet kada ostvaruju svoje biračko pravo.

Svaki građanin Republike Srbije po Ustavu Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, ali i to pravo neće ostvarivati sigurno na osnovu prehrambenih proizvoda koje je apostrofirao moj uvaženi kolega Orlić, već na osnovu drugih parametara koji su proverljivi, koji su tačni, na stotine kilometara autoputeva, na velike investicije, na ono što je najvažnije za Srbiju, a to je povlačenje priznanja 17 država članica, ne samo EU, nego UN.

Dakle, ogroman broj zemalja koji je povukao priznanje, ukazuje da sve zemlje na svetu, na zemaljskoj kugli već počinju da razmišljaju i to vrlo ozbiljno da li Kosovo može da ima status države ili ne. Srbija na tom putu sigurno neće posustati i Srbija sa tog puta sigurno neće skrenuti do konačnog cilja, a taj cilj jeste zaštita integriteta Srbije.

Ono što je sigurno važno, a to građani Srbije i te kako dobro prepoznaju, ova pitanja koja su upućena vlasti, zašto nisu upućena onima koji treba da sede sa ove desne strane, a njih nema? Nema ih zbog toga što su demokratiju zamenili ulicom, zbog toga što su sučeljavanje stavova i argumentima ovde, u ovom parlamentu, zamenili testerama u zgradi RTS, zamenili su jarbolima i zastavama u nasilničkom pokušaju da uđu u parlament. Ta pitanja njima treba da se postave.

Što se tiče vlasti i koalicije i svih stranaka koji u toj koaliciji učestvuju, mi nemamo ni jedan jedini problem da pogledamo građane u oči i da kažemo - urađeno je to što je urađeno, a građani će svoje biračko pravo ostvariti tamo gde se to biračko pravo ostvaruje, a to je na njihovim biračkim mestima.

Uvereni smo da će, kada je u pitanju SPS, to njihovo pravo verifikovati i vrednovati rad SPS, u sklopu koalicije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Samo zarad činjenica, ova vlast je uradila mnogo za građane Republike Srbije i to niko ne može da dovede u sumnju. Što se tiče nas, narodnih poslanika koji participiramo u vlasti, učinili smo mnogo kako bi se demokratski kapacitet u Srbiji podigao, ne samo kroz ove izborne zakone o kojima raspravljamo, već i kroz ono što je malopre kao kritika upućena vlasti.

Da li smo pozvali ove sa druge strane kao deo opozicije koji je Skupštinu zamenio ulicom, da li smo ih pozvali da dođu ovde i da raspravljaju o zakonima? Jesmo. Da li su došli ovde? Kao što vidite, nisu. Da li će doći? Ne znamo. Što se mene tiče i ne moraju, ali je bitno zbog Srbije i demokratske slike Srbije da budu ovde. Očigledno je da oni to ne žele i na taj način smišljeno pokušavaju da sliku demokratske Srbije uruše.

Mi im to nećemo dozvoliti. Nećemo dozvoliti zbog toga što smo ovde i posvećeno radimo svoj posao, ali mi nisu jasne kritike zašto razgovaramo sa opozicijom. Pa sa kime treba da razgovaramo, ako ne sa njima? Bez obzira da li će oni prihvatiti da se razgovor vodi ovde ili na drugom mestu, uvek ćemo razgovarati, ali ćemo ih uvek i istovremeno pozivati da dođu ovde, jer je ovde mesto za razgovor, jer je ovde mesto gde treba da stavovima poboljšamo zakone o kojima raspravljamo.

Ko to neće, ne razume, ne želi, njegov je problem, ali ne sme da pravi jednu stvar, a to je da ruši državu, to je da nasilno pokušava da uđe u Skupštinu, to je da pokušava da uruši institucije sistema, to je da pozivajući se na slobodu medija uništava imovinu medija, to je sve ono što podrazumeva podrivanje Srbije.

Ne želim ni u kom slučaju bilo koga da kvalifikujem u krivičnopravnom smislu reči, jer su za to nadležne institucije, prevashodno institucije pravosuđa, ali mi nije jasno da te iste institucije pravosuđa nisu reagovale na nasilje, pogotovu nasilje ispred Skupštine, nasilje kada se pokušalo nasilno ući razbijanjem vrata, udaranjem o staklo od ulaznih vrata Skupštine Republike Srbije. Zar to nije dovoljan čin protivpravnog delovanja i krivičnog dela? Lično mislim da jeste. Zahvaljujem se.

Vlast jedino neće dozvoliti da razgovara sa opozicijom na ulici, jer nama nije mesto na ulici, niti ćemo razgovarati na taj način ni na splavu, ni bilo gde.

Da li smo razgovarali na Fakultetu političkih nauka? Jesmo, i šta je tu sporno? Šta ste vi uvažene kolege, Orliću i Martinoviću, čuli pametno od opozicije na tim razgovorima osim populizma, demagogije i neistina koje su se plasirale, navodno dobronamernim predstavnicima evropske zajednice.

Ja vas, uvažene kolege narodni poslanici i građane Republike Srbije, želim nešto da pitam, gde je apel, gde je poziv za zaista pravu dobru nameru prema dijalogu između opozicije i vlasti kada je u pitanju evropska zajednica?

Zbog čega se stalno prosipa demagogija? Zbog čega se stranke dele na podobne i nepodobne? Zbog čega je vlast nepodobna, a opozicija podobna? Zbog čega se od strane vlasti traži otvaranje medija i slobode medija, ali se ne osuđuje kada se atakuje na te iste medije? Nigde se nije čula osuda od strane predstavnika evropske zajednice, da je neko nasilno ušao u najrespektabilniji javni servis, RTS i to sa testerama. Da li se čula osuda i to vrlo jasna, transparentna da je u parlament neko pokušao da uđe nasiljem, krivičnim delom, napadom na službe obezbeđenja? Da li se čula jedna jedina osuda bilo kakvog akta koji ima bilo kakav element protivpravnog delovanja kada je opozicija u pitanju? Nije.

Na žalost, to se ovde prikazuje na drugačiji način. Mi toj demagogiji moramo da se suprotstavimo, krajnje je vreme. Krajnje je vreme da oni koji ovde zastupaju Evropu i koji se deklarišu kao dobronamerni, više ne diskriminišu političke stranke na podobne, oličene u delu opozicije i nepodobne, oličene u vlasti. Ovde je to vredno da se čuje i to građani Republike Srbije da čuju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Interesantno koliko je moj uvaženi kolega Nemanja Šarović, stekao doživljaj da igra simultanku sa nama poslanicima u ovom parlamentu, prevashodno sa mnom i sa kolegom Acom Markovićem. Ja mu taj doživljaj stvarno neću kvariti, imajući u vidu da se poprilično uživeo u tome, a najmanje imam obavezu prema kolegi Šaroviću da odgovaram na pitanja koja on lično postavlja. Ja imam obavezu prema građanima, a prema njemu nemam nikakvu obavezu.

Ono što je bitno zbog građana Republike Srbije je da se kaže jesu činjenice, a činjenice su sledeće – Socijalističku partiju Srbije nikad niko nije uzeo, niti će je uzeti, kao što ni SPS nije uzimala SRS 1998. godine, kad smo zajedno bili u Vladi, a takođe je činjenica da SNS, kao superiorna stranka na političkoj sceni Srbije je u jednom određenom trenutku procenila da pozove SPS u vlast i da zajedno sa SPS podeli odgovornost za vršenje vlasti. Socijalistička partija Srbije na taj poziv je odgovorila više nego, mogu slobodno da kažem uspešno, imajući u vidu činjenice da smo participirajući u ovoj Vladi postigli rezultate koje do sada nijedna Vlada nije postigla.

Na čelu sa predsednikom države, na diplomatiji i međunarodnom polju Srbija je postigla, takođe rezultate koji su vredni pažnje zahvaljujući diplomatskim naporima Ivice Dačića, kao ministra spoljnih poslova, podsećanja radi, a da ne bude priča koja je stereotipna, mi smo sada u poziciji da je manje od polovine zemalja koje su članice UN povukla priznanje prema Kosovo.

Dovoljno sve ove činjenice govore šta radi, kako radi SPS, a to građani vide i prepoznaju, i nadam se da će to verifikovati na izborima. Hvala.