Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije podnela je Predlog zakona o predlaganju zakona. Ja sam podnela predlog da se ovaj Predlog zakona uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Ovo iz razloga što je ova materija kod nas regulisana podzakonskim aktima, osim nekoliko članova koji regulišu ovu materiju i koji su propisani i u Ustavu Srbije i u Zakonu o Skupštini, i uglavnom je regulisano poslovnicima, i to Poslovnikom o radu Skupštine i Poslovnikom o radu Vlade.

Vladajuća većina to koristi već duže vreme da sve što je predviđeno kao izuzetak pretvori u pravilo, tako da se većina zakona donosi po hitnom postupku, bez održavanja javne rasprave, a i kada se održava javna rasprava, pitanje je u kom krugu se održava i da li svi zainteresovani imaju mogućnost da uzmu učešće u javnoj raspravi. Zatim, obično se predlaže da zakon stupi na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ i po običaju se ne dostavljaju podzakonska akta koja treba da prate predlog zakona, a kako je predviđeno Rezolucijom o zakonodavnoj politici.

Da bi sve ovo izbegli i da bi uveli red u ovu oblast, mi smo predložili da se ona zakonski reguliše, što bi onda stvaralo veću obavezu za vladajuću većinu da poštuje pravila i da poštuje procedure za donošenje zakona.

Ako ova Skupština nema zakon koji to reguliše i ako ova Skupština ne poštuje pravila i procedure i prva krši to, odnosno koristi sve mogućnosti koje su predviđene kao izuzetak da pretvori u pravilo, onda ne možemo da računamo ni da imamo stabilnu pravnu državu, ni da razvijamo stabilan pravni sistem. Zato još jednom predlažem da ovaj Predlog zakona stavite na dnevni red i da se usvoji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Naša poslanička grupa je podnela Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Osnovni cilj ovog Predloga zakona jeste da se dopuni član 20. koji reguliše nadležnost lokalne samouprave, time što bi se dodala nova tačka 16a. koja glasi: „Uređenje i obezbeđenje stipendiranja učenika i studenata.“

Naime, sada je ovo u nadležnosti Republike, a znamo u kakvom je stanju budžet Republike Srbije i znamo kako ova vladajuća većina nije uspela za ove tri i po godine da obezbedi sredstva u budžetu Republike, time što bi konsolidovala poresku upravu i naplatila poreze od najvećeg dužnika, a prema spisku poreske uprave najveći dužnici su najbogatiji ljudi u Srbiji, nije uspela da zavede mere štednje u državnim organima i restrikcije u potrošnji u korišćenju vozila, u reprezentaciji, već budžet puni time što su smanjene plate i penzije.

Iz tog razloga nema ni dovoljno sredstava za stipendiranje učenika i studenata, pa lokalne samouprave koje su u neposrednom kontaktu sa ovim građanima i koji dele sudbinu ovih građana svakodnevno, moraju da se snalaze na razne načine da pomognu učenicima i studentima koji su u lošem materijalnom stanju. Nemaju zakonski osnov za to i, ukoliko vrše stipendiranje tokom revizije završnih računa, revizor onda to konstatuje kao prekršaj.

Donošenjem ovog zakona, mi bi lokalnim samoupravama dali pravni osnov za uvođenje stipendiranja učenika i studenata i mislim da je sada baš pravo vreme da to uradimo, jer onda mogu već u budžetu za sledeću godinu da sredstva, koja inače troše za te namene, nazovu pravim imenom i da na vreme donesu kriterijume i merila u kojima bi vršili raspodelu tih sredstava, a time bi pomogli učenicima lošeg materijalnog stanja da se iškoluju i time kod njih stvorili materijalnu obavezu da i ostanu na toj teritoriji, da ostanu u toj lokalnoj samoupravi i da ne odlaze više mladi u tom broju u inostranstvo kao sada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo iz dosadašnje rasprave već čuli i iz dnevnog reda, danas je pred nama set od tri predloga zakona.
Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i čuli smo da su razlozi za donošenje ovog zakona brojni, pre svega, to što je sada važeći zakon donet 2005. godine, od kada su se promenile mnoge okolnosti, praksa je pokazala i neke nedostatke i potrebe za promenama.
Posebni problemi su u primeni Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu uočeni kod specifičnih aktivnosti Vojske i policije, pa je bilo potrebno to regulisati na novi način i niz drugih pitanja nabrojanih u obrazloženju koje smo dobili uz Predlog zakona. Smatram da smo svi pročitali i Predlog zakona i obrazloženje, pa neću navoditi ono što tamo već piše.
Slažemo se da je Zakon iz 2005. godine trebalo inovirati i usaglasiti sa sada postojećim potrebama. Mislimo da to ipak nije urađeno na dovoljno studiozan i celishodan način i svojim obrazloženjem nas baš i niste ubedili u to.
Naša poslanička grupa Boris Tadić, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije je podnela amandmane kojima želimo naravno u interesu građana da konstruktivno utičemo na kvalitet teksta zakona.
Nadamo se da ćete dobro razmotriti amandmane i da ćete imati razumevanja i shvatiti šta smo želeli i da ćete i prihvatiti. Čak i da je zakon najbolji ako se ne obezbedi puna primena, nema efekata. Zato gospodine ministre morate da preduzmete sve raspoložive mere da se zakon kad bude donet i primenjuje i to da se trajno primenjuje, da se ne desi kao sa Zakonom o radu, koji je takođe iz vaše nadležnosti.
Naime, juče je u Dnevniku objavljena izjava Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikata Nezavisnost koji su tražili od Ministarstva rada i Inspektorata za rad da hitno reše problem neisplaćenih plata.
Takođe su ukazali da se zaposlenima ne dostavljaju obračuni zarada i naknada zarada tzv. platni listići, čime se krši Zakon o radu. Ukazali su da je postala masovna pojava da poslodavci koji ne isplaćuju zarade ne daju ni platne listiće, tako da zaposleni imaju još veći problem da ostvare svoje na papiru garantovano pravo i sudski naplate potraživanje proistekla iz radnog odnosa.
Konstatovali su i da sudovi sada sporije rade i da ne žure da odmah rešavaju radničke zahteve, iako se zna da su sporovi iz radnih odnosa hitni. Žak i kada imaju kompletnu dokumentaciju ti se sporovi dosta dugo odvijaju.
Naveli su spisak od 10 preduzeća koji ne daju obračunske platne listiće svojim radnicima, od kojih su šest javna komunalna preduzeća i mislim da bi i o tome morali da povedete računa i da Vlada preduzme mere koje ima kao ingerenciju nad ovim preduzećima.
Poslodavci koji se ne pridržavaju zakonske obaveze da redovno radnicima daju obračunske listiće mogu platiti kaznu i do dva miliona dinara. Mi se zalažemo da u primeni zakona, koji je danas na dnevnom redu kad bude usvojen, kao i u primeni Zakona o radu i svim drugim iz vaše nadležnosti, inspekcije budu više angažovane i da deluju pre svega preventivno, pa tek onda i represivno, jer često postoji računica između plaćanja kazni i izvršavanja obaveze. Jeste problem, iako obračunski listić ima na sudu snagu izvršne isprave, da radnik podnese sudu taj obračunski listić. To se sve više događa, ali se još uvek u krizi sada kada su mnogi bez posla svaki posla svaki radnik zapita da li da pokrene spor pred sudom, jer treba da nastavi da radi kod tog poslodavca i naravno da se boji za svoje radno mesto. Zato kažem, ovo sam navela kao primer, važno je da se zakon koju bude donet primenjuje, da se obezbedi njegova kontinuirana primena.
Drugi po redu je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Gospodine ministre, kažete da Zakon o zaštiti građana SRJ na radu u inostranstvu koji je donet 1998. godine nije bio dobar, da je bio suviše komplikovan za primenu, konfuzan i da se zato i ne primenjuje.
Pa, te 1998. godine vlast je vršila opcija kojoj ste i vi pripadali. Ovo kažem samo da se zna ko je doneo takav zakon i da ne napravimo opet istu grešku. Pored toga ova vladajuća većina koja sada vodi Srbiju već više od tri godine imala je dovoljno vremena i mogućnosti da se ranije pozabavi ovom materijom i da donese ovaj zakon ranije, ali očigledno da se Vlada i ministri više bave izborima, rekonstrukcijom Vlade, izborima i tako u krug.
Onim što treba da bude jedna od osnovnih delatnosti izvršne vlasti, a to je predlaganje zakona i drugih propisa i kontrola primene istih nije u fokusu interesovanja trenutno, već se interveniše kad istekne neki rok, kad ne mogu da se ispune neki uslovi, kada se desi neka tragedija, kao što je tragedija u Rusiji sa našim radnicima bila povod za donošenje ovog zakona, kad se dogodi elementarna nepogoda, pa i kad treba da se usklade odredbe prema nekoj odličnosti, i to smo imali na dnevnom redu. Ali, bolje ikad, nego nikad. Dobro je da se i sad pristupilo donošenju ovog zakona i da se ova materija reguliše na novi način.
Vlast treba da vodi računa o svim građanima pa i onima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, da ne bi tamo bili prepušteni sami sebi. Već je bilo dosta reči o sadržini samog zakona i o onome što želite da postignete njime.
Naša poslanička grupa je takođe i na ovaj tekst zakona podnela nekoliko amandmana i o njima ćemo pričati kada bude na dnevnom redu rasprava u pojedinostima.
Treći po redu je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.
Konvencija je usvojena 1996. godine pod okriljem Haške konvencije za međunarodno privatno pravo. Stupila je na snagu 2002. godine. Moram da priznam da nismo baš žurili da je ratifikujemo, ali nismo ni poslednji od članica EU. Nije je ratifikovala još Italija. Ovoj konvenciji se pridružila ukupno 41 država. Od toga 27 članica EU. Pošto težimo pridruživanju ostalim članicama i EU i pošto težimo onim merama kvaliteta života koji važe u razvijenim zemljama dobro je da smo konačno dobili i ratifikaciju ove konvencije na dnevni red.
Svesni smo svi koliko su za razvoj dece važni razvoj i zaštita odnosa u porodici, odnosa dece i roditelja, staralaca, hranilaca. Svesni smo, pogotovo mi koji se bavimo pravom, koliko ima problema kada dođe do problema u porodici, kada dođe do razvoda roditelja, do poveravanja dece, do odlučivanja ko će da se stara o njima, ko će da ih izdržava, a sve je još komplikovanije ako je prisutan i strani elemenat, ako je jedan od roditelja strani državljanin.
Ja kao advokat sam u praksi imala čak i takve slučajeve i znam da smo vrlo često bili nemoćni, tako da zaista podržavam ratifikaciju ove konvencije. Konvencija uređuje pitanje roditeljske odgovornosti koja podrazumeva ne samo ovlašćenja i dužnosti roditelja, već i starateljstvo, hraniteljstvo i druge slične ustanove, kao i zastupanje deteta u prekograničnim situacijama.
Konvencija uređuje materiju roditeljske odgovornosti i drugih mera za zaštitu dece, kombinujući dva metoda, metod unifikacije i metod saradnje, što takođe mislim da je veoma dobro.
Postavljeni su osnovni ciljevi konvencije i ja neću da ih nabrajam. Oni su i u samoj konvenciji i u obrazloženju dosta detaljno dati. Samo ću da spomenem ono što se kao novi termini koje treba da usvojimo i mi da primenjujemo isteče, to su kriterijumi uobičajenog boravišta deteta, koje se sada uzima kao kriterijum za utvrđivanje nadležnosti organa koji će da odlučuju. Zatim, kriterijum pri radu organa – najbolji interes deteta, što i jeste najvažnije, ali je bitno da se to u praksi i primeni.
Konvencija obavezuje države ugovornice da odrede centralne organe koji treba da međusobno sarađuju u cilju efikasne zaštite dece. Mislim da je to važno, da se zna ko je i iz koje države nadležan da međusobno sarađuje u rešavanju ovih pitanja. Srbija je do sada ratifikovala Hašku konvenciju o građanskim aspektima međunarodne otmice dece, Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja i Haški protokol o određivanju merodavnog prava za obaveze izdržavanja, ali mislim da je ova konvencija…

Dobro, ali samo da završim rečenicu.

Dakle, mislim da je ova konvencija od velikog značaja i naša poslanička grupa će je bezrezervno podržati.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo predlažem da se dnevni red dopuni Predlogom zakona o predlaganju zakona. Zato što je ova materija regulisana sada podzakonskim aktima i to vladajuća većina koristi da većinu zakona donosi po hitnom postupku bez javne rasprave, a ako ima javne rasprave, pitanje je kada se ona sprovede na adekvatan način.
Zatim, većina zakona predviđa da stupa na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ne dostavljaju se predlozi podzakonskih akata zajedno sa predlozima zakona, kao što je predviđeno Rezolucijom o zakonodavnoj politici. Donose se zakoni bez prethodne rasprave, uvide javnosti u predloge i bez uvažavanje mišljenja državnih organa.
Posebno je bitno da se pribave mišljenja državnih organa Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kada se zakoni iz njihove oblasti.
Sve ono što je izuzetak kod ove vladajuće većine je u postupku donošenja zakona ostalo pravilo. Zato predlažemo da se donese ovaj zakon koji to na čvrsti način regulisao ovakvo postupanje dovodi često u praksi do toga da se potkradaju nepravilna i nezakonita rešenja u zakonima, da se zakoni često ponovo nalaze na dnevnom redu radi izmena i dopuna i da se na nedovoljno poznavanje propisa u javnosti zbog čestih izmena i nepostupanja po usvojenim zakonima pa i do toga da predsednik Republike koji je do skoro bio predsednik najveće pozicione stranke odbija da potpiše zakona koji je izglasala ta stranka u ovoj Skupštini i to uglavnom iz razloga koje smo i mi navodili u raspravi po zakonu kada smo osporavali njegovo donošenje.
Zato predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red i da se ova materija reguliše zakonom.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Po ne znam već koji put predlažem da se na dnevni red stavi zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Suština je da se dopuni član 20. tako što će se proširiti nadležnosti lokalne samouprave i predvideti uvođenje i obezbeđivanje i stipendiranje učenika i studenata.
Lokalne samouprave i sada iznalaze sredstva da pomognu svojim sugrađanima, učenicima i studentima koji su lošijeg materijalnog stanja, kao bi mogli da se iškoluju i dovijaju se na različite načine jer nemaju pravni osnov. Donošenjem dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi mi bi pružili samoupravama pravni osnov da to rade legalno. Mislim da je vreme da se sada donese ovaj zakon, odnosno da se stavi na dnevni red i izglasa, kako bi lokalne samouprave imale vremena da u budžetu na pravi način imenuju ova sredstva i da donesu kriterijume i merila za raspodelu ovih sredstava.
Ovo je važno da se donese na pravi način da ne bi imali problema pri reviziji završnog računa, a višestruko je korisno kada lokalna samouprava stipendira mlade studente. Ona kod njih stvara moralnu obavezu da oni posle školovanja ostanu tu i da rade, da ne odlaze u inostranstvo kao što većina radi ili u veće centre.
Ovim načinom lokalna samouprava može da utiče da se školuju i stipendiraju kadrovi koji su deficitarni na tom području i koji će kasnije lakše doći do posla. Zato još jednom apelujem da imate razumevanje za ovu materiju i da stavite na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam Predlog zakona o predlaganju zakona i predložila sam da se uvrsti u dnevni red ove sednice. Razloga za donošenje ovakvog zakona ima više. Materija koja je predmet ovog zakona nije na adekvatan način kod nas regulisana i osim u par članova gde se spominje u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Skupštini, uglavnom je regulisana podzakonskim aktima, tj. poslovnicima o radu Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije.
Narodna skupština je donela i Rezoluciju o zakonodavnoj politici. Međutim, ovaj akt nije našao punu primenu u praksi.
U dosadašnjoj praksi, a pogotovo poslednjih godina, brojni su problemi koji se javljaju u postupku predlaganja zakona i kao što je, na primer, sve češće i u velikom procentu se donose zakoni po hitnom postupku, što onemogućuje narodnim poslanicima da se upoznaju sa sadržinom predloga zakona i da na adekvatan način amandmanski intervenišu. Zatim, u malom broju slučajeva se održi javna rasprava i kada se održi javna rasprava, pitanje je načina na koji se održi i da li se daje mogućnost svim zainteresovanim učesnicima da daju svoj doprinos u javnoj raspravi.
Sve češće u predlozima zakona nailazimo na završnu odredbu da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a ne u roku od osam dana od dana objavljivanja.
Još jedan od problema jeste što se ne poštuje rezolucija u delu u kom predviđa da se uz predlog zakona dostavljaju i predlozi podzakonskih akata koji se donose na osnovu tih zakona kako bi mi kao poslanici mogli da imamo celovit uvid u rešavanje određene problematike.
Još jedan od problema i propusta koji se sada dešava u postupku donošenja zakona jeste da nemamo prethodnu raspravu i uvid javnosti u predloge zakona, uz uvažavanje mišljenja državnih organa koji pripadaju tzv. četvrtoj grani vlasti, koji nisu često uključeni u javnu raspravu i…

… i čije bi mišljenje bilo neophodno. Zbog toga predlažemo da se ovaj zakon stavi na dnevni red, kako bi bila regulisana ova materija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Suština zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi jeste da se u članu 20. Zakona koji reguliše nadležnost lokalnih samouprava posle tačke 16. doda nova tačka 16a. koja glasi – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.
Svi smo svesni da je u obrazovanju katastrofalno stanje. Nezadovoljni su i prosvetni radnici i učenici i studenti. Mladi sve manje imaju mogućnosti da se školuju, a oni koji uspeju da završe škole, sve češće napuštaju Srbiju, za boljim uslovima za život. Jeste bila kriza, i još uvek traje, ali ova Vlada je bila nesposobna da napuni budžet. Nije dobro procenila gde mogu da se naprave pravedne uštede koje bi popunile budžetski deficit, niti je preduzela mere da se naplate porezi od poreskih dužnika koji, prema listi koju je izdala poreska uprava, spadaju među najbogatije građane ove zemlje. Naprotiv, opredelila se za meru smanjenja plata i penzija, što je i tako tešku situaciju učinila još težom i za prosvetne radnike i za roditelje koji školuju svoju decu.
Uz dužno poštovanje prema većini članova vladajuće koalicije, moram da konstatujem da treći put predlažem da se ovaj zakon uvrsti u dnevni red, ali da ne nailazim na razumevanje pripadnika vladajuće koalicije, zato što verovatno među njima ima, a pogotovo na važnim mestima, i onih koji su na vrlo brzometan način i na vrlo upitan način došli do diploma i doktorata, pa sada nemaju razumevanja za školovanje materijalno ugroženih učenika i studenata.
Lokalne samouprave su u neposrednom kontaktu sa građanima i njihovim problemima i zato su osetljivije i imaju više razumevanja, pa i pored teške materijalne situacije iznalaze sredstva da pomognu siromašnim učenicima i studentima da mogu da završe svoje školovanje. Međutim, ovo nema zakonskog osnova i kada dođe do revizije završnog računa, dolazi do toga da revizori proglašavaju za prekršaje stipendiranje učenika i studenata.
Zbog toga se lokalne samouprave dovijaju na razne načine, dodeljuju razne vidove pomoći ili kako već ko uspe da se snađe. Usvajanjem predloženog zakona lokalne samouprave bi dobile pravni osnov da na legalan način koriste mogućnost stipendiranja učenika i studenata.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 1. glasi – Ovim zakonom uređuju se uslovi prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Amandmanom sam predložila da se član 1. menja tako da glasi – Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije određenih ovim zakonom. Razlika je u tome što predlažem da se pored uslova doda i postupak prodaje. To je bilo predviđeno i prvim amandmanom, na koji se nisam javila da ga branim jer je trebalo da pođem na Odbor za zakonodavstvo, ali sam odlučila da ipak ostanem ovde da govorim o amandmanima.
Imajući u vidu da je ovaj zakon leks specijalis u odnosu na Zakon o javnoj svojini, smatramo da je potrebno da se, pored toga što se precizira da se odnosi na određene nepokretnosti, navede i u naslovu, a i u članu 1. koji govori o predmetu zakona, o tome šta zakon reguliše, da se navede izričito i postupak prodaje, jer je i on specifičan. Naravno, svi ovi amandmani su odbijeni uz jednu istu rečenicu koja glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije. Očigledno da se nije udubilo u detaljnije razmatranje amandmana i razloga navedenih u obrazloženju, već da je po principu kopi-pejst dato obrazloženje za sve amandmane. To pokazuje opet odnos Vlade prema našem trudu, jer mi zaista želimo da svojim amandmanima popravimo kvalitet zakona u interesu građana. Ne zato što želimo da pomognemo ovoj Vladi da postigne sebe radi dobre rezultate, nego građana radi, da bi građanima bilo bolje. Ovo samo pokazuje da je očigledna tvrdnja koja je izneta i u raspravi u načelu, da je zakon donet zbog određenih nepokretnosti i zbog određenih subjekata koji treba da kupe te nepokretnosti.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Podnela sam amandman na član 2. kojim predlažem da se stav 1. menja, tako da glasi – predmet prodaje pod uslovima propisanim ovim zakonom jesu nepokretnosti u javnoj svojini koja neposredno ne služe izvršenju nadležnosti državnih organa i organizacija, već za ostvarivanje prihoda putem davanja u zakup, odnosno na korišćenje, tzv. komercijalne nepokretnosti, poslovni prostor, stanovi, garaže, garažna mesta i drugo, a čiji je vlasnik, u smislu Zakona o javnoj svojini, „Službeni glasnik RS“ 72/11, 88/13, 105/14, u daljem tekstu zakon, Republika Srbija u daljem tekstu, predmet prodaje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Predložila sam da se preformuliše ovaj stav 1. člana 2. koji reguliše predmet prodaje, smatrajući da je ovako jasnije definisan predmet prodaje nego što je to dato u Predlogu zakona.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Sa osnovanom pretpostavkom da nećete prihvatiti amandmane mojih kolega kojima se predlaže da se nepokretnosti Republike Srbije prodaju putem javnog nadmetanja, kao ni one kojima se predlaže da pravo kupovine imaju svi a ne samo zakupci, ja sam pokušala da dam jedno prelazno rešenje, time što sam intervenisala svojim amandmanom na član 5, tako da reči: „pre 1. januara 2015. godine“ se zamene rečima: „najkasnije godinu dana pre dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Suština ovog amandmana je da pravo na kupovinu predmeta prodaje imaju samo zakupci koji su ugovor o zakupu zaključili najkasnije godinu dana pre dana stupanja na snagu ovog zakona, a ne i posle toga. Smatramo da 1. januar 2015. godine kao krajnji datum zaključenja ugovora o zakupu, koji je pravno relevantan za ostvarivanje prava na kupovinu predmeta prodaje, je vrlo blizu. Tada se već govorilo o ovom zakonu i postojala je mogućnost da se zaključe ugovori sa saznanjem da će biti mogućnost otkupa predmetne nepokretnosti, što otvara mogućnost za zloupotrebe i za korupciju.
Meni zaista nije jasno zašto se toliko uporno brani stav da samo zakupci imaju pravo da otkupljuju, kada se istovremeno govori da je najviše zakupaca zaključilo ugovore do 2012. godine i da su to nečije tetke i strine. Mi ne tražimo da se štite ničije tetke i strine i zato vas još jednom molimo da razmotrite o svim ovim rešenjima koje vam nudimo i da u smislu toga prihvatite neki od ovih amandmana.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ubeđena sam bila da nećete prihvatiti amandmane mojih kolega da se predmetne nepokretnosti prodaju putem javnog nadmetanja, iako ja smatram da je to rešenje adekvatnije. Zato sam stavila amandman na član 6. Pošto će se zadržati predloženi način prodaje, član 6. reguliše način formiranja cene po kvadratnom metru za predmetne nepokretnosti i u stavu 2. govori o pravima na korekciju cene zakupaca po osnovu ulaganja.
Ja sam predložila da se ovaj stav 2. briše, jer su zakupci već samim tim što jedino oni imaju pravo da otkupe predmetnu nepokretnost na neki način privilegovani u odnosu na one koji nikada nisu ni imali mogućnost da dobiju u zakup nepokretnost i koji ne mogu da kupe, pa sam predložila zato da se ovaj stav 2. briše, jer po pravilu zakupac može da ima investiciona ulaganja u nepokretnost samo uz saglasnost vlasnika nepokretnosti. U ovom slučaju saglasnost bi trebala da da Direkcija za imovinu. Ako je poštovano to i ako je zakupac tražio saglasnost za investiciono ulaganje, onda je već na osnovu toga imao i umanjenje zakupnine. Umanjenjem i cene po osnovu tog istog investicionog ulaganja po jednom istom osnovu dva puta zakupac dobija privilegiju. Zato sam predložila da se ovaj stav 2. briše i molim vas da još jednom o ovome razmislite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Podnela sam amandman na član 7. da se briše stav 4. koji glasi – Zakupac koji želi da mu budu priznata investiciona ulaganja, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi i poseban zahtev za priznavanje investicionih ulaganja.
Ovo je nastavak ideje koju sam iznela u prethodnom amandmanu na član 6, jer smatram da zaista ne trebam po više osnova privilegovati određene zakupce. Postoji velika verovatnoća da većina njih nije tražila dozvolu vlasnika, za ulaganje, a i pitanje je koja su ulaganja bila u meri koja su normalna za stvaranje uslova za život ili za rad ako je u pitanju poslovni prostor, a ko je sebi ugrađivao luksuz zato što je imao para i sada treba da mu se svede cena po kojoj će kupiti na minimum ili na nulu zato što je imao para da stvori takav ambijent u kome većina građana ne živi.