Hvala predsednice.
Poštovani gospodine mandataru, kandidati za ministre, kolege poslanici, gosti, imali smo prilike juče da slušamo najduži ekspoze u istoriji srpskog parlamentarizma. Skoro šest sati mandatar je čitao iscrpno plan kako je on sad rekao plan rada Vlade u naredne četiri godine.
Mi smo slušali taj ekspoze očekivajući da čujemo konkretne rokove, zakone koji će biti doneti u određenom periodu i šta je to što će razlikovati ovu Vladu od svih prethodnih vlada u kojima je ova većina učestvovala u prethodne četiri godine. Zbog toga su bili i raspisani izbori. Tada je premijer, sada mandatar rekao – potrebni su nam izbori da bi dobili hrabriju, odlučniju Vladu, Vladu sa više energije koja će morati brzo da počne da radi na rešavanju problema građana.
Onda posle izbora, desilo se nešto što nije objašnjeno, ni juče, ni u prethodnih 100 i više dana od izbora. Šta se čekalo? Zašto je bilo potrebno toliko vremena da dobijemo predlog o sastavu Vlade i program te Vlade? I u tom programu nema te obećane i najavljene brzine. Ne vidimo tu energiju, ne vidimo nove ideje. Većina ministara, odnosno članova Vlade dve trećine su stari, jedna trećina su novi, da li je to dovoljno za situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Ne.
Ono što smo mogli da čujemo u ekspozeu juče bile su mnoge stvari koje smo slušali pre dve godine. Ali, sada sa novim rokom, opet negde u nekoj daljoj budućnosti. Recimo, plate, mandatar je pre dve godine, malo više od dve godine kada je formirana prethodna Vlada rekao – smanjiće se plate u javnom sektoru za 10%, a onda ćemo do kraja 2016. godine imati veće plate u javnom sektoru nego što ih imamo danas.
Da li će to obećanje biti ispunjeno? Da li će plate na kraju 2016. godine biti veće nego što su bile u aprilu 2014. godine? Neće. To znamo. sada imamo nova obećanja mandatar kaže – na kraju mandata ove Vlade plate će biti veće nego ikad u modernoj srpskoj istoriji.
Kada je stvar u infrastrukturi, u infrastrukturi evo i premijer je govorio neimenujući tačno krivca, kašnjenje na otvaranju prve deonice na Koridoru 11 iako je u ekspozeu pre dve godine rekao da će autoput Beograd – Boljare biti završen za četiri godine u mandatu te Vlade. Danas tog obećanja i više nema. Govori se o tome da će biti završeno 50 kilometara od Obrenovca do Preljine, da je dogovoreno nešto za izgradnju od Surčina do Obrenovca, a da će se videti na koji način će se rešiti deonica od Preljine do Požege. Dalja izgradnja do Boljara do Crne Gore, ne spominje se u ekspozeu, kao što se ne spominje ni izgradnja puta od Novog Sada, Rume prema Šapcu. Toga u ekspozeu nema.
Rekao je sada premijer, ali nije rekao i nije napisao u ekspozeu. Sad je rekao. Kao što je bilo rečeno, do aprila 2017. biće završena oba kraka na Koridoru 10, sada govorimo o sredini 2018. godine u ekspozeu piše – do sredine 2018. godine, ne terajte da sada otvaram i čitam ovde na kojoj strani piše, piše do sredine 2018. godine. Ja negde mislim da se to neće desiti ni tada, jer je to manir i rezultat rada ove Vlade u prethodne četiri godine. Neprekidna davanja obećanja, ljudi više i ne znaju kad je šta rečeno, stalno odlaganje tog boljeg života.
Nasuprot toga imamo povećanje siromaštva koje sada poprima ozbiljne dimenzije u Srbiji. Naime, 150.000 građana Srbije više danas živi ispod granice siromaštva, 650.000, a 150.000 više nego pre dve godine, a dva miliona ljudi je ugroženo od siromaštva. U ovom ekspozeu nema ni jedne jedine reči o tome na koji način će se Vlada uhvatiti u koštac sa ovim problemom. Nema najave neke strategije, plana, konkretnih mera, nešto što bi doprinelo da se preokrene jedan loš trend koji traje već četiri godine.
Ja pozivam mandatara da to bude jedan od prioriteta njegove Vlade, borba protiv siromaštva. Danas je 1/3 mladih ugrožena od siromaštva, 100.000 dece živi u porodicama koje ne mogu da im obezbede ni osnovne prehrambene namirnice. Mi imamo i po analizi Svetske banke neefikasan sistem socijalne zaštite, 25% najugroženijih samo 24% sredstava, a 1/4 dobrostojećih građana dobija 28% iz ukupnih socijalnih davanja. Mi imamo neefikasan sistem koji nije reformisan godinama. On jeste nasleđen, ali nije urađeno dovoljno u prethodne dve, odnosno četiri godine da se to promeni. Postoje u toj analizi Svetske banke predlozi za konkretna rešenja.
Ono što bi moglo da pomogne u toj borbi je povećanje minimalne cene rada. To je jedino o čemu je mandatar juče govorio. Govorio je – probaćemo, videćemo, možda. Minimalna cena rada je povećana poslednji put 2014. godine, na 121 dinar po satu, pre toga je bila 114. Danas ljudi koji rade za tu minimalnu cenu rada su socijalno ugroženi. Mi moramo da promenimo sistem da ljudi koji rade ne budu socijalni slučajevi, makar 10% povećanja minimalne cene rada i sam mandatar je o tome govorio, doprinelo bi minimalno povećanje boljem, dostojnijem životu građana Srbije. Ali, mandat se nije obavezao da će to uraditi, ni u ovoj godini, ni u sledećoj, ni u nekoj drugoj.
Ponovo smo slušali analizu i optužbe ko je kriv za loše stanje u zemlji. Opet su se koristile stotine i stotine puta iznošene neistine, ali sada i neke nove. Rekao je gospodin Vučić kako je povećan porez na dobit 2011. godine, što je dovelo do toga da imamo manja ulaganja, da se kapital iz Srbije izvlači. To nije istina. Porez na dobit preduzeća povećana je 2013. godine. Znači ova većina je uradila to povećanje sa 10% na 15%, efektivno sa 6% na 15% i dovela do toga da neke kompanije, domaće, strane odustanu od ulaganja u srpsku privredu, zato što su tražile neko mesto gde im je povoljnije i gde je porez na dobit manji.
Govorio je premijer o tome kako je bila loša politika privrednog rasta zasnovanog na potrošnji i na razvoju sektora usluga. To jeste istina, ali ta politika je promenjena 2008. godine., Ona je važila do 2008. godine, 2008. godine je Vlada krenula sa pronalaženjem investitora koji će ulagati u proizvodnju u Srbiji. Taj investitor je „Fijat“, najveći izvoznik. Slažem se sa premijerom da smo propustili šansu da ojačamo industriju dobavljača koji bi proizvodili ovde delove za „Fijat“, a ne da najveći deo tih delova koji se i dan danas uvozi. Ali, to je radila Vlada četiri godine, jedna do 2012. godine, a ova Vlada je imala četiri godine da to promeni. Nije uradila ništa.
Ono što želimo da kažemo - ponovo je ponovljena priča da nam je potrebno veće ulaganje i kako je poljoprivreda najveća šansa za razvoj Srbije. Ali, šta su efekti u prethodne, možda nije najveće, izvinjavam se, nije najveća ali sigurno jeste šansa poljoprivreda, to slušamo iz mandata u mandat, ne samo ove Vlade, svake Vlade u prethodnih 20 i više godina.
Poljoprivredna proizvodnja smanjuje svoje učešće u BDP Srbije. Godine 2011. bila je 9%, sada je 7,7%, i ta šansa ostaje neiskorišćena. Da li će ova Vlada i novi ministar umeti da iskoriste tu šansu - videćemo. Ono što je prethodna radila, radila je na smanjenju subvencija. Veštim izmenama zakona, menjanjem samo jedne reči koja kaže – subvencije se utvrđuju u iznosu od…, pa neke cifre, menjanjem te reči - od u reč - do subvencije su smanjivane sa 12 hiljada po hektaru, recimo, na četiri hiljade koliko je za 2016. godinu.
Ono što je smatramo važno i o čemu je mandatar nešto govori to je obrazovanje kao način da postanemo konkurentniji, kao način da zadržimo mlade u Srbiji i kao jednu važnu novinu najavio je uvođenje dualnog obrazovanja.
Ovo nije prvi put i pre dve godine je najavljeno uvođenje dualnog obrazovanja. Očigledno da prethodni ministar nije bio za to, jer postoji jedan deo javnosti koji smatra da to nije dobro rešenje.
Smatramo da dualno obrazovanje ima smisla i može da ostvari efekte o kojima se govori ovde, a to je smanjenje nezaposlenosti mladih, razvijanje duha preduzetništva i sve ostalo što stoji ovde, samo ako se ispune određeni uslovi. Bez toga dovešćemo do daljeg urušavanja obrazovnog sistema, pravljenja još većih nepravdi i napravićemo još veću štetu za budućnost Srbije.
Nismo čuli da li će i na koji način, toga nema ni u ekspozeu, nije o tome detaljno ni govoreno, a moglo je da se nađe u tih šest sati govora, na koji način tačno ova Vlada želi da uvede dualno obrazovanje. Da li postoji zainteresovanost privrede, to je prvi preduslov. Mora da postoji privreda koja će da prima mlade ljude da rade. Da li je ta privreda spremna da plaća te mlade ljude koji će tri, četiri dana raditi i biti plaćeni više nego što je socijalna pomoć, kao što je i u drugim zemljama u kojima dualno obrazovanje funkcioniše? Mladi ljudi koji su u tom sistemu obrazovanja su plaćeni od strane poslodavca. Njihovo obrazovanje uz rad traje četiri do šest godina.
Da li imamo spremne majstore koji će ih obučavati, koji moraju da imaju diplomu pedagošku da bi mogli da rade taj posao? Da li će biti i na koji način regulisana mogućnost da ti mladi ljudi na jedan efikasan način, ukoliko imaju želju, ambiciju se vrate u normalan sistem obrazovanja, polože maturu i nastave dalje univerzitetske studije ili strukovne studije? To su vrlo važne stvari i preduslovi koji moraju da se ispune da bi dualno obrazovanje imalo smisla.
Mi smo spremni da sarađujemo sa ministrom i sa Vladom u tom projektu i da ponudimo znanje i iskustvo.
Ono što ovu Vladu obeležava već na samom početku je mnoštvo afera, afera članova koji su bili do sada ministri, neke afere članova koji danas, odnosno sutra, kada god, treba da postanu ministri u Vladi Republike Srbije. Mislim da nam to govori o tome na koji način i šta će nam se dešavati u budućnosti i to nas ne čini optimistima i to je jedan od razloga zbog kog sasvim sigurno naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke neće glasati za ovu Vladu.
Govorio je mandatar o tome kako je razvoj preduzetništva šansa za razvoj Srbije, kako je ovo godina preduzetništva…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Rekao sam svaka godina.)
… kako treba da bude svaka godina i ja se slažem sa vama, ali hajde da vidimo onda u čemu je problem, gospodine mandataru i gospodine ministre finansija – zašto dve godine nema nove uredbe o utvrđivanju poreza za paušalne preduzetnike? Zašto mali privrednici koji paušalno plaćaju porez plaćaju taj porez po rešenjima iz 2014. godine? Zašto nisu izdata poreska rešenja za 2015. i 2016. godinu? Šta ćemo sa onima koji su u ove dve godine započeli svoj posao? Oni nemaju nikakvo poresko rešenje. Bez tog poreskog rešenja oni ne mogu da uđu u sistem, ne mogu da traže, ne mogu da dobiju kredit, ne mogu da razviju taj svoj posao kojim žele da se bave. Kada će to biti doneto, gospodine Vučiću? Možete da nam kažete sada i kako će sada ako dođu u narednih nekoliko nedelja ta poreska rešenja, naravno kumulativno za dve godine, kako će ih ti ljudi platiti, kako će im Vlada olakšati da oni razviju taj svoj posao?
O reformi Poreske uprave stoji i u ovom ekspozeu i stoji u svakom. U mandatu ove Vlade imali smo četiri, pet promena na mestu direktora Poreske uprave, v.d. stanje. Uglavnom su dolazili kadrovi iz BIA. Ne znam odakle je ta politika smatrana dobrom politikom da ljudi iz BIA mogu na najbolji način da vode Poresku upravu? Mislim da je to loš put i da rezultati o tome govore.
Kratko je govoreno nešto o razvoju kulture, o potrebi da kultura bude u svakom gradu i sa tim se slažemo. Zaostavština o stanju medija prethodnog ministra je po našem mišljenju je katastrofalna. Premijer je rekao da slobodu medija mora da prati odgovornost. Sa tom rečenicom se sasvim sigurno slažem, ali je problem danas u Srbiji što su najneodgovorniji tabloidni mediji koji podržavaju Vladu u kojima svako ko kritikuje rad Vlade će se naći provučen kroz najgoru kaljugu. Smatram da to dolazi od samog vrha. I danas smo čuli, rekao je gospodin Vučić kako oni koji njega kritikuju spavaju do deset sati, leže po ceo dan i ne rade ništa. Svako ko kritikuje danas u Srbiji je neradnik, neznalica i nesposobnjaković i u takvoj atmosferi srpsko društvo ne može da napreduje.
Želim da se priključim pozivu gospodina Čanka, a o tome nije bilo reči u ekspozeu i o tome sam hteo da govorimo, o potrebi za reformom političkog sistema. Ona je potrebna u mnogim segmentima. Imali smo jednu farsu prošlog leta ovde u parlamentu, stvoren je akcioni tim za reformu političkog sistema. Imao je nekoliko sednica i nikakvog rezultata. Nas, kao što znate, po akcionom planu čeka i promena Ustava do kraja 2017. godine i mislim da je dijalog o reformi političkog sistema, a samim tim i Ustava, potreban što pre.