Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, mislim da je ova intervencija ministra pokazala koliko je loša praksa, koja očigledno postoji u ovom mandatu Skupštine.
Naime, ovo je drugi zakon koji raspravljamo u Skupštini. Prvi zakon, prošle nedelje, ispred Vlade bili su gospodin Vujović, predviđen za predstavnika Vlade i njegova koleginica iz Vlade, ministarka Brnabić. Sada čujemo ministra da mu je žao što nije bio i nama je žao što nije bio, jer je, pre svega, zakon koji smo tada usvajali bio iz njegovog domena, jer smo hteli da dobijemo odgovore koje je on sada u nekoliko rečenica nam ovde dao, iako hajde da kažem, to danas više nije tema.
Ali, danas iz svih ovih rasprava vidimo da bi mnogo više odgovora, i sam ministar je to rekao, mogla da da ministarka Mihajlović, koje danas nema, pa se ministar ogradio i rekao - ja ne mogu sada da vam dam sve te odgovore, a njeno prisustvo je ovde neophodno.
Ovaj zakon nije sporan. Imali smo jedan dogovor, kredit za četiri godine, da povučemo 300 miliona evra. Nismo to uradili. Povukli smo skoro 80% i sada je napravljen dogovor sa državom, odnosno sa Vladom Azerbejdžana, da se taj rok produži za još dve godine.
Sada, normalno je pitanje - zašto nismo? Šta se to desilo da mi za četiri godine ovaj posao nismo završili? Ministar kaže - ja ne mogu da vam dam taj odgovor, to je pitanje za gospođu Mihajlović. Ja isto mogu samo to da ponovim. Ne znam, sve ove naše diskusije će, čini mi se, otići onako u vetar, neće biti odgovora i mi nećemo saznati šta se to desilo, ko je odgovoran za to što ovaj posao, kredit od 300 miliona, sa kojima je trebalo da bude napravljeno nešto više od 40 kilometara autoputa na Koridoru 11 nije završen i da čujemo odgovor ovde u parlamentu na ove medijske spekulacije oko toga da li je bilo propusta na izvođenim radovima na Koridoru 11? Da li može da se proveze kamion ili ne kroz tunel? Da li će premijer, kada bude otvarao taj Koridor, voziti, kako je sam najavio, kamion, pa da li će da mu izduva gume ako eventualno fali nešto malo santimetara da bi mogao da prođe, ili ne?
Pretvaramo jednu ozbiljnu stvar u cirkus. Mislim da je to loše. Molim sada ovde ministra, pošto je on član Vlade, da prenese na Vladi da kada se dogovore na Vladi, pošalju nam zakon i dopis gde kažu koji će ministri biti prisutni, da svi ministri dođu, ako hoćemo da imamo kvalitetnu raspravu i da se dogovorimo da li ćemo nešto podržati ili ne.
Ja isto imam pitanje – šta je sa nadzorom na izvođenju radova na Koridoru 11? Da li ga je bilo u skladu sa zakonom? Da li je raspisan taj tender od strane Ministarstva ili ne? Ko je izvodio nadzor, ako ga je uopšte bilo?
Zatim, da čujemo odgovor – šta je sa pre više od dve i po godine inicijativom pretvorenom u zaključak Vlade da se ukine preduzeće Koridori, jer je to ocenjivano kada je tada nova ministarka prvi put stupila na tu funkciju tog resora, prethodno je vodila jedan drugi resor, pa se onda prebacila na građevinu, pa je sad i u ovom sazivu u tom mandatu, u tom resoru, to je neefikasno, neznalice tamo sede, to treba da se ukine? Vlada donese zaključak i onda ništa. Kaže - ne može da se sazove skupština. Dve i po godine ne može da se sazove skupština koja treba da sprovede taj zaključak Vlade? Pa, ko su članovi te skupštine, ko su ti ljudi? Ko ih je imenovao, kome oni odgovaraju? Koliko su plaćeni, u krajnjoj liniji, za to, pošto je to vidim glavna tema, da se licitira ko, koliko i na koji način zarađuje?
Ova diskusija danas, da je tu ministarka, sigurno bi trebala da pokrene i pitanje – na koji način uopšte funkcioniše putarska privreda u Srbiji, da dobijemo odgovore. Evo, ja sam danas prelistao novine, pa onda pored ove priče o tunelu na Koridoru 11, imamo priču o nekih 41, čini mi se, klizište na Koridoru 10, na kraku prema Bugarskoj, o tome kako će nas ispravljanje loših projekata, lošeg izvođenja radova koštati 300 miliona evra više. Onda slušamo, piše opet kako će naplatna rampa Bubanj potok, koja je trebala da se otvori za deset dana, 25. oktobra, rok se pomera za sedam meseci, sedam meseci za jedan običan posao, ne preterano, pretpostavljam, građevinski komplikovan. Kaže – bilo loše vreme, padala kiša u aprilu i maju. To je obrazloženje. Padala kiša dva meseca, sada ćemo sedam meseci duže da radimo, posao koji vredi 2,1 milijardu dinara. Da li će neko da odgovara za to?
Pričali smo ovde, pošto su ovi Koridori i svi ovi radovi koji se izvode poslednjih četiri, pet godina na završetku putnih pravaca autoputeva 10, 11, puno puta su se u kampanji koristili, pošto smo stalno imali izbore, i u 2014. i u ovoj godini. Onda je zbog potrebe kampanje jedna deonica na Koridoru 10 otvorena još zimus. Nedelju dana posle otvaranja rupe od dva metra. Šta je bilo? Pa, morali smo da otvorimo, znate, rekli iz Vlade, a nismo stigli da stavimo završni sloj.
Na koji način funkcioniše putarska privreda u Srbiji? To je pitanje za današnju raspravu na koje, ja se bojim, nećemo dobiti odgovor, ili ćemo dobiti odgovor – kriv je izvođač, niko to neće platiti.
To više niko ne može da zna ili, kao što ministar malo pre reče za pitanje javnog duga, kaže – niko nije kriv.
Ono što je meni lično najveći problem kod cele ove rasprave je pitanje budućnosti. Na koji način će se i šta će se u Srbiji graditi i raditi? Ova Vlada u raznim mandatima za četiri i po godine nije dogovorila ni jedan jedini nov kilometar autoputa. Ovo što se danas završava na Koridoru 11, što se završava na Koridoru 10, bilo je najavljeno za mart, april 2017. godine, a sada se već produžava za kraj 2017. godine sa jednim neverovatnim obrazloženjem, kaže da niko pre toga nije završio, pa šta sada ima veze, kada smo čekali 70 godina, čekamo još dva, četiri ili šest meseci. Ima veze.
Šta će se to raditi kada se to završi? Da li će ovde u Skupštinu doći iz Vlade papir o tome na koji način će se finansirati i kada će se raditi deonica od Obrenovca do Beograda? Godinu dana pričamo Kinezi, dogovoreno, komercijalni kredit, ovako, onako, onda samo prestane ta tema i ništa se ne dešava.
Kada će se završiti Koridor 11? Danas su se ovde opet otvorila pitanja kojom trase treba da ide. Koliko je to komplikovan posao, možda najbolje govori ono što smo danas čuli ovde. Godine 2008. je usvojen prostorni plan, krenulo se sa planiranjem, 2012. godine za Koridor 11 je potpisan kredit. Danas 2016. godine još nismo završili taj posao. Koja je to godina kada će taj Koridor 11 biti završen? Da li bilo ko to danas može da kaže? To su pitanja.
Šta je sa Moravsko magistralom, autoput Pojate-Preljina? O tome se više i ne govori. Izmislili smo, moram tako da kažem, da nam je prioritet da gradimo autoput od Niša prema Prištini i Draču. Ekonomski interes za takvu izgradnju ja ne vidim. Dobro je da se povezujemo sa regionom, ali mislim da je za Srbiju mnogo važnija izgradnja Moravske magistrale, autoputa Novi Sad-Šabac koji se stalno najavljuje. Kad god dođu neki izbori, evo ih, kažu – idemo, tunel kroz Frušku Goru, prvo to, onda autoput dalje do Šapca. Gde je to? Gde je finansiranje? Da li će da dođe neki predlog zakona o nekom zaduženju za to? Za četiri i po godine ni takvo zaduženje nismo dobili. Takav predlog zakona o nekom sporazumu o uzimanju kredita, da li sa nekom državom, da li sa nekom finansijskom institucijom, nismo dobili. Toga neće biti. Imali smo svečano otvaranje jednog metra pruge. Premijer Republike Srbije, premijer Kine otvaraju metar pruge, pa onda prvo kažu biće to pruga, ići će 300 km na sat do Budimpešte kada je obnovimo, pa onda posle nekog vremena kažemo – dobro, ići će 150, ne mora baš 300 i sada nema ništa, ništa se ne radi. Da li ima sporazuma? Kada će početi da se radi? Koju ćemo infrastrukturu zaposliti, preduzeća, domaća? Svi govorimo da su potrebna domaća preduzeća, ali šta će oni da rade ako nema planova, ako nema načina izvora finansiranja.
Ja ne verujem da ministar Vujović može sada da da odgovore na ova pitanja. Sam je rekao da to nije iz njegovog resora. Njegovo je bilo da nam objasni kako je došlo do toga da umesto 60 dana produžetka, što je moglo bez ratifikacije, mi sada moramo da ratifikujemo ovu izmenu sporazuma. To je sve u redu. Ta tehnička stvar, manje-više, nije sporno. Sporna je ona suština. Šta se sa ovim parama građana Republike Srbije, jer oni vraćaju svaki kredit koji mi ovde odobrimo, radi, na koji način se sa njima postupa, da li je to domaćinski ili ne?
Prosto je neverovatno, stalno kažemo da imamo problem kod izbora izvođača zato što nam je najvažniji kriterijum cena i onda se pojavljuju firme, dampinguju cene, da bi posle kroz dodatne radove naplatile višestruko viši iznos ili uradile loš posao. Letos je bila priča most na obilaznici kod Čačka, da li je kvalitet betona četiri ili pet, ja se u to ne razumem, da li je izvođač uradio ono što je trebalo ili nije uradio, pa onda jadikovku direktora preduzeća za puteve kako je on morao da prihvati tog izvođača, jer je on dao najnižu cenu. Mi smo ti koji treba da promenimo te zakone, da ako je problem to što se pojavljuju ponuđači sa najnižom cenom, a ne mogu da izvedu radove i zna se da ne mogu da izvedu radove po toj ceni, da nađemo način da se to ne dešava. Ako se to dešava, štetu imamo svi kao građani Republike Srbije, a ovaj dug, da li je on 24 ili 26 milijardi, je manje bitno, on je dug pojedinačno svakog od nas. Da li će ova Vlada uraditi nešto po tom pitanju?
Danas jedino nismo čuli da je odgovorna prethodna vlast. Toga danas u diskusijama uglavnom nije bilo. Bilo je od strane jednog kolege, koji ima predlog potpuno drugačijeg ekonomskog razvoja, za koji se bojim da nije održiv. Deluje lepo kada se ispriča, ali ako ga ispratite od početka do kraja, vi vidite nekonzistentnost u tom predlogu.
Bez odgovora na ova pitanja naša suštinska saglasnost za predlog ovog zakona, odnosno odobravanja ovog sporazuma je nemoguća. Postavlja se pitanje – da li ćemo ponovo doći u neku situaciju sa nekim drugim sporazumom za završetak, za izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji? Moramo da sednemo i da vidimo gde je problem, kako da ga rešimo, a ne samo da saniramo posledice.
Ponavljam moj poziv i molbu ministru da prenese kolegama na Vladi da dođu svi kada su ovakve teme, svi koji su određeni, kako bismo imali kvalitetnu raspravu i bolje odluke. Hvala.