Hvala, predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, ja sam pažljivo slušao izlaganje predsednice Odbora, koja nam je dosta detaljno prenela na koji način je Odbor došao do ovih kandidata. Jedino što nisam uspeo da čujem je kandidati o kojima danas raspravljamo, koje je Odbor predložio, čiji su inicijalno bili predlog stranaka? Čuli smo da su neke stranke vladajuće koalicije predložile kandidate, neke opozicione stranke, ali ja ne znam, ovi kandidati iz kojih su stranaka, iz kojih stranaka je došao predlog?
(Zoran Krasić, s mesta: SNS.)
Pretpostavljam, ali bi bio red to da čujemo ovde, da jednostavno ne zaobilazimo oko toga.
Ovde mi je jako zanimljivo sada, neke stvari koje smo čuli u dosadašnjoj diskusiji, rečeno je – Odbor je do sada pratio rad Komisije, Odbor za finansije. Pa, kako je Odbor pratio rad Komisije i došao u situaciju da 14. jula ove godine, na dan kada je istekao petogodišnji mandat, konstatuje da je istekao petogodišnji mandat? Iznenadio se Odbor koji navodno prati aktivno kako radi Komisija i onda konstatuje da je tog dana prestao mandat i kreće u proceduru izbora. Šta je čekao do tog trenutka, sem izbora? Naravno, reći ćete - izbori. Bili su izbori, ali su izbori raspisani, čini mi se 7. ili ne znam kog marta. Šta je Odbor radio pre tog 7. marta? Znao je da će u julu isteći taj mandat i znao je koliko treba da traje ovaj proces izbora, i nije ubrzan. Evo, ovaj predlog je stigao krajem avgusta poslanicima od strane Odbora. Danas je 17. novembar.
Kako mi to hoćemo da pokažemo investitorima da smo ozbiljna država, da imamo ozbiljne institucije, ako ne postoji komisija već pet, šest meseci? Kako mi mislimo da tu poruku pošaljemo ako ovaj predlog Komisije za hartije od vrednosti o finansijskom planu za 2016. godinu, koji je došao 27. novembra prošle godine, nikad nismo usvojili? Po kom finansijskom planu je cele 2016. godine radila Komisija? I kako je to Odbor za finansije pratio rad Komisije ako je komisija za ovih devet meseci u minusu, ako, kao što je rekao prethodni kolega, mora da pozajmljuje pare iz budžeta? Kako je do toga došlo? U ovom finansijskom planu stoji – 120 miliona dinara će Komisija da prihoduje, a potrošiće 120 miliona. Kako se desilo da ona prihoduje samo 30 miliona ako Odbor prati to, kao što vi kažete da prati?Činjenica je da ne prati. Činjenica je da ne prati i da vi od ove Komisije hoćete da napravite partijsko telo. Onda čujemo obrazloženje – SNS je najveća partija, pa hoće da preuzme odgovornost. Kakvu odgovornost preuzimate?
Evo, ja sam čitao biografije kandidata. Ja iz biografija kandidata za predsednika, gospodina Dedeića, nisam našao nigde uslov koji je po zakonu, a to je pet godina radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u Republici ili inostranstvu. Znači, ovde vidimo jednu akademsku karijeru. Čovek je predavač na raznim fakultetima, ali gde je on to stekao iskustvo u radu sa hartijama od vrednosti? Kod drugih kandidata imate, možete da vidite gde su radili, u kojim institucijama, da li je to bila Komisija za hartije od vrednosti do sada ili neke druge institucije.
Za profesora Dedeića ne piše nigde da bilo kakvog iskustva ima, ali vidim da je Odbor bio fasciniran njegovim predlozima kako će on to sve da promeni i kako će ovaj trend koji evo, kako smo čuli, dobro je da ne dolazi to uvek, da kažem, od strane opozicije, pa da ne možemo da diskutujemo normalno o tome. Ako je danas 11 puta manji promet na Beogradskoj berzi, posle sedam, osam godina, šta ćemo promeniti, kako ćemo to promeniti?
Sam ovaj izbor članova, predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti neće to promeniti. Neke promene zakona su neophodne. Kada će se one desiti, ne znamo. Čujemo tu i tamo, evo skoro je bio neki tekst gde je i ministar Vujović rekao i čuli smo danas, svi ćemo se složiti u tome da nam je za investicije potrebna razvijena berza, ali kao što je i on sam rekao tamo, mnoge vozove smo propustili.
Način na koji ovo danas biramo ne daje nikakvu nadu i uverenje da mi konačno hvatamo, ono, uskačemo u poslednji vagon tog voza. Bojim se da nam je taj voz odmakao toliko da više ne možemo da ga stignemo i da, ako ovako izaberemo ove članove danas, oni nikad neće stići do tog voza.
Stalno slušamo o investicijama, o rastu, ali kada pogledamo ovako konkretne slučajeve, konkretne brojeve, vidimo da nešto ne odgovara toj ružičastoj slici koja nam se iz dana u dan predstavlja preko medija i od članova Vlada, od predsednika do poslednjeg člana Vlade i ovde u parlamentu. Kad dođe ovakva tačka dnevnog reda, onda samo slušamo najave i lepe želje – biće nam bolje, treba da uradimo ovo, treba da uradimo ovo.
Meni je žao što nisam imao prilike da čujem šta je to prof. Dedejić rekao što je toliko fasciniralo članove odbora, da su promenili predlog za predsednika komisije. Da li je on stvarno bio toliko ubedljiv ili činjenica da je gospodin Martinović došao na odbor, pa je on nešto šapnuo tamo, pa je to uticalo na promenu? Ja ne znam. Krivo mi je što nisam mogao da vidim to izlaganje, jer nekako verujem da taj šapat gospodina Martinovića je jači od bilo čega što bilo ko u ovoj Skupštini može da kaže.