Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, naravno da je budžet onaj najzanimljiviji dan u godinu dana skupštinskog rada kada govorimo o planovima Vlade za narednu godinu, o politikama koje će se izvršavati na osnovu budžeta koji će Skupština usvojiti za narednu godinu. Nije to samo pitanje ekonomije, ekonomskih rezultata, brojeva, pluseva, minusa, nego svih onih politika koje se ove godine u ovih preko 1.000 strana našlo pred nama za raspravu.
Zašto smo zamerali na kratkom roku koji jeste bio neprimereno kratak za pripremu za ozbiljnu diskusiju? Budžet smo dobili u petak, a raspravu smo počeli u nedelju. Sasvim sigurno nije moglo da se prouči svih ovih 1.200-1.300 strana i pripremi za dobru diskusiju.
Moram da priznam, mogu da razumem da Predlog budžeta nije mogao da bude ranije zbog obaveza Srbije koje ima u skladu da se pravi dogovor sa MMF-om, ali nemam nikakvo razumevanje zašto onda nama ovde nije data prilika makar nedelju dana, pa da usvojimo budžet čak i u onom zakonskom roku koji kaže 15. decembar. Mogli smo ovu raspravu da započnemo za nekoliko dana i da je ozbiljnije pripremimo. Ne mogu da prihvatim argument – tako je bilo i ranije i sve je u redu. Nije u redu, kao što nije bilo ni tada u redu, ali treba valjda da se odmaknemo od te diskusije, da vidimo na koji način ćemo imati bolji budžet, na koji način ćemo imati bolje politike, što na kraju treba da rezultira boljim životom građana Srbije.
Ja naravno ne mogu da sporim neke brojeve iz ovog budžeta. Činjenica jer da je deficit planiran za sledeću godinu mali. Da li je on na istorijskom minimumu ili ne, slušali smo danas tu raspravu, ispod crte, iznad crte, 2005, 2006, ja nisam dovoljno stručan za tu raspravu, ali mislim da ona u krajnjoj liniji nije važna za građane Srbije. Za građane Srbije je važan rezultat, rezultat za godinu dana, da li će za godinu dana građani Srbije živeti bolje nego što žive danas, da li će taj planirani rast od 3% biti ravnomerno raspoređen svima ili će neko dobiti više, neko manje i zašto će neko dobiti više, a neko manje. Mislim da o tome treba da razgovaramo i da se borimo za određene delove društva, za gradove i opštine iz kojih dolazimo i da tako treba da izgleda rasprava.
Ja, nažalost, nisam mogao dovoljno kvalitetno da se pripremim za tu vrstu rasprave, ja priznajem. Krenuo sam da čitam budžet. Pre dve godine kada smo usvajali budžet, peti budžet koji ova skupštinska većina usvaja, znači peti, mislim da je krajnje vreme da se odmaknemo od priče šta je bilo i ko je kriv za neke stvari. Peti budžet, rekli smo tada – programski budžet. Moći ćemo sada da gledamo programe, svako ministarstvo da opis nekog programa, da neke parametre na osnovu koji ćemo da pratimo realizaciju tih programa i onda da vidimo kako se ti programi ostvaruju.
Moram da budem iskren, ja sam najviše pažnje posvetio Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, jer smatram da je problem u državi siromaštva veliki. Ja nisam našao, gospodine predsedniče Vlade, podatak za 2016. godinu Svetske banke, ali podatak od 25,4% stanovništva ugroženog siromaštvom je podatak Svetske banke za 2015. godinu.
Ako se nešto smanjilo u 2016. godini za 0,5%, koliko vi kažete, to je dobro, ali smo daleko, ja verujem, od cilja koji želimo da postignemo. I dalje, da li smo prvi ili nismo u Evropi, je to ogroman broj građana Srbije, 30% dece i onda sam gledao koji su to programi ministarstva koji se bave ovim problemom i nisam našao ni jedan. Nisam našao ni jedan, nažalost.
Našao sam da će se raditi isti programi u gotovo istom iznosu koji su rađeni i do sada. Znači, nema promene politike. Nema zakona o finansijskoj brizi porodice koji bi trebao da izmeni strukturu socijalnih davanja koja, po analizi Svetske banke, sistem socijalnih davanja u Srbiji čini neefikasnim, koji pogrešno ne gađa one ugrožene grupe. Toga nema. Ima da će biti dečiji dodatak u iznosu kao i do sada za isti broj korisnika, kao i do sada. Za bebe će se davati umesto 63.200, koliko je početna vrednost, 65.000 za porodilje, kako je planirano.
Možete, ministre, klimati glavom. Nema. Vi tvrdite da ja nisam u pravu, ali vam kažem da toga o čemu vi govorite ovde u ovom budžetu nema. Ja nisam mogao da nađem, priznajem. Gledao sam pažljivo, nisam mogao da nađem.
Našao sam neke zanimljive programe u kojima stoje parametri poboljšanja nula. Znači, bazna vrednost kaže, početna vrednost nula, parametar za praćenje nula, onda kad pogledate koja je to stavka, to je stavka za plate, za održavanje zgrada. Znači, ovaj budžet je hibrid. Da li je jednim delom linijski? Neke stavke, neki programi su napravljeni samo da bi se ispunila forma, ali ne suština.
Zato smatram da je ovaj budžet loš, jer ne znamo na koje to politike Vlada troši novac građana Srbije. Svaki dinar u ovom budžetu je novac građana Srbije i one trećine građana koji su glasali za stranke koje čine ovu Vladu, ali i one dve, tri trećine koji nisu glasali za ovu Vladu, odnosno stranke koje čine ovu Vladu. Svako od njih, mislim, ima pravo da zna na koji način će se pare trošiti. Možda ima neku ideju. Koje su to aktivnosti Vlade koje će da podstaknu broj rođene dece u Srbiji? Koji su to programi Vlade koji će da smanje iseljavanje ljudi iz Srbije? Koji su to programi Vlade koji će da zaposle mlade? Da li postoji poseban program za zapošljavanje mladih?
Evropska unija kada je konstatovala pre nekoliko godina problem zapošljavanja mladih doneli su program i sprovode ga u nekoliko zemalja, pre svega u južnoj Evropi, i on daje rezultate. Da li ova Vlada ima takav program? Ja ga ovde nisam našao.
Postoji stavka, to nam je privuklo pažnju, aktivna politika zapošljavanja. Vrlo dobro zvuči. Krenuo sam da gledam o čemu se radi - četiri i po milijarde za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju i milijardu i 250 miliona dinara za zapošljavanje invalida. To je dobro, ali to će da zaposli po ovom programu 7.580 ljudi u 2017. godini. Nije malo, ali je dovoljno. Da li možemo više? Da li možemo da nađemo negde pare u ovom budžetu koje se ne troše racionalno?
Ima jedna zanimljiva stavka - milijardu i 750 miliona za pravljenje rezervi nafte i naftnih derivata. To je po evropskoj direktivi. Po toj direktivi mi trebali da pravimo skladišta, da kupujemo naftu i naftine derivate i da do 2022. godine, čini mi se, da imamo neki procenat koji zadovoljava dvomesečne potrebe tržišta. Mi smo, koliko ja znam, najveći deo novca u prethodne dve godine, po tom osnovu, davali za kupovinu opcija. Opcije za kupovinu nafte i naftinih derivata u Nemačkoj, firmama formiranim nekoliko dana pre nego što bi ministarstvo raspisalo tender za ovu stvar, napravi se tako da ne može da se javi ni jedna ozbiljna firma i onda nekoliko miliona evra bacimo svake godine. Da li možemo nešto da uštedimo?
To su samo male stvari koje sam ja uspeo da nađem za ovih četrdesetak sati. Verujem da ima još i tome treba da služi skupštinska rasprava o budžetu, da vidimo gde su ta mesta gde može da se uštedi.
Ima jedan podatak koji jednostavno opovrgava politiku o kojoj je jutros govorio ministar finansija. Ministar finansija je rekao od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, smanjene su plate u javnom sektoru, a šta je rezultat?
Godine 2012. u Predlogu budžeta za plate zaposlenima bilo je predviđeno 173 milijarde dinara. U ovom budžetu 193 milijarde dinara, 20 milijardi više, 12%. Kako, ako smo smanjili plate i ako nikog nismo zaposlili za četiri godine, kako onda 12% više para? Šta se dešavalo? Da li su stvarno smanjene plate, a one jesu jer država u javnom sektoru, kako smo ga definisali, nažalost, zakonom, jer u njega nismo stavili javna preduzeća…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Uz plate imaš i otpremnine.)
Otpremnine? Da li su otpremnine tu? Na onoj prvoj strani, gledam prvu stranu budžeta… Da li su tu klasifikovane otpremnine ili ne, ja ne znam, ali siguran sam da u Srbiji već četiri godine postoji stranačko zapošljavanje i u javnom sektoru i u javnim preduzećima. To znaju građani Srbije i ne treba im ovaj budžet da bi se u to uverili.
Želim da govorim o stvarima u kojim okolnostima Republika Srbija ostvaruje ove rezultate. Rekao je nešto predsednik Vlade malopre o tome. Kaže, takmičimo se sa našim prijateljima, komšijama na tržištu, da preotmemo investicije, da dođu kod nas. Koja je to naša prednost? I vi ste rekli, ali ona je za mene poražavajuća. Mi nudimo najjeftiniju radnu snagu. Rekli ste – oni su povećali minimalne zarade mnogo više nego što smo to uradili mi i mi smo za to zanimljiviji. Mislim da je to loše za budućnost Srbije. Mislim da Srbiji treba politika, ne rast, nego razvoj.
Vi govorite o rastu od 2,8%. Koliki je taj rast u zemljama oko nas? Četiri, pet posto. U ovom obrazloženju budžeta piše da MMF ima projekciju rasta, globalno, u svetu 3,1% za 2016. godinu, odnosno 3,4% za 2017. godinu. Znači, mi zaostajemo za svetskim prosekom. Bolji smo od EU, ali gde su oni danas u odnosu na nas. Evropska unija 1,8% u 2016. godini, 1,6% sledeće godine. Mi ćemo imati tri. Ja nisam tako siguran da ćemo ih brzo stići kao što ste vi rekli. Mislim da će nam trebati mnogo više vremena da ih stignemo, ako ih ikada stignemo.
Zato treba da investiramo pametno. To malo para što država ima da investira pametno, da vidimo u koje grane investira. Da li je to poljoprivreda, da li je to energetika, da li je to zelena energija, da li je to IT? Vi ste rekli sledeće godine planirate 10 miliona ili koliko u IT.
Imali ste ove godine jednu investiciju koja vam je izazvala pobunu na IT tržištu Srbije, jednu subvenciju firmi ''Endava'', britanskoj firmi, 1,6 miliona evra čini mi se, gde su ljudi smatrali da pravite, domaće firme koje angažuju domaće radnike su se žalile, jer sada strana firma sa tom investicijom može da preuzme njihove radnike, jer postoji manjak IT stručnjaka u Srbiji. Da li je to pametno investiranje? Da li nam trebaju investicije u IT na taj način? Ili treba da radimo na tome da podignemo kapacitete obrazovnih institucija i da obrazujemo više kadrova, ali na način da oni ostanu u Srbiji, da rade u Srbiji, da ovde osnivaju porodice. Da li postoje neke mere koje treba da olakšaju zasnivanje porodice? Čitam u nekim zemljama Vlada daje učešće za stan, neke mere preduzimaju se. Da li smo mi došli do tog trenutka ili nismo? Možda nismo. Hajde da vidimo kakvi su nam planovi. I ono što želim da postavim pitanje, pre svega ministru finansija, on je rekao da su gotovo ostvareni svi ciljevi fiskalne konsolidacije 3,9 od 4.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Strukturno.)
Da strukturno. Sada vas pitam, taj plan je trebao da se ostvari za tri godine. Pre dve godine, kada smo krenuli, prva stvar u ostvarivanju tog plana bila je Zakon o smanjenju penzija u kome je pisalo u Predlogu zakona da će taj zakon važiti tri godine. Izmenili smo taj zakon uz vaše obećanje da će on prestati da važi pre tog roka od tri godine, jer ćemo ranije ostvariti. Da li to znači da će za godinu dana najdalje Zakon o smanjenju isplate penzija prestati da važi? Ne možete da kažete penzionerima kojima ste uzeli 20% ili 25% plate evo vam povećanje od 1,5% u 2017. godini.
(Aleksandar Vučić, s mesta: To je bilo prosečno smanjenje.)
Ne možete da govorite o prosečnom smanjenju 5,8% jer nisu svi bili obuhvaćeni tim smanjenjem. Sedamsto hiljada ljudi po zakonu su imali smanjene penzije 20 odnosno 25%, takav je zakon. Pitam vas, da li ćete tim ljudima, tim 700.000 ljudi, da li će dobiti za godinu dana svoje penzije nazad? Ne možete da pravite, ne možete da im govorite evo vam jednokratno 5.000,00, onda ćete dobiti onakav odgovor kao od onog gospodina koji vam je vratio tih 5.000,00 dinara. Ili ćete govoriti o povećanju od 1,5% kada je inflacija 1,5%. Pa 1,5% toliko je rekao ministar Vujović, zapisao sam. Toliko ste rekli danas.
Molio bih da mi objasnite tu igru sa brojem zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji. Trudim se da je razumem. Kaže ministar formalna stopa zaposlenosti u Srbiji je povećana 1,4%, to je 26.500 ljudi, nezaposlenost je pala za 8% i sada iznosi 686.000 nezaposlenih. To znači da je smanjen broj nezaposlenih za 57.000 ljudi. Kako smo zaposlili 26.000 a navodno je smanjen broj nezaposlenih za 57.000? Gde su ti ljudi? Gde je tih 30.000 ljudi? Da li je to ovih 30.000 ljudi što svake godine odlazi iz Srbije? Ili je to 30.000 ljudi zaposlenih na crno? Gde su? Znam da je ovo anketa, ali ne možete da govorite da smanjujete nezaposlenost ako se zaposlenost ne povećava. To nema logike, to nema ekonomske logike. Ono što građani očekuju je da, na kraju godine, posle ovog budžeta, posle svih ovih mera žive bolje, žive drugačije. Siguran sam, da li će oni živeti bolje ili ne i po ovom budžetu, nažalost, ne zavisi mnogo od Vlade Srbije. Ne zavisi generalno, ali sasvim sigurno ne zavisi od ove Vlade, jer ne vidim aktivne mere koje će stanje u Srbiji da promene. Mi ćemo zavisiti od toga kako će se ekonomska situacija u svetu i oko nas kretati, bićemo na tom talasu ukoliko on raste, ali ukoliko talas krene da se prelama i da pada, bojim se da ćemo se naći pod vodom i da ćemo potonuti duboko. Hvala.