Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala, poštovana predsednice.
Mislim da najveći deo javnosti je upoznat samo, doduše, preko medija o onome što se desilo u noću između 24. i 25. aprila ove godine i reakciji države, odnosno izostanku reakcije države. Uvidevši u danima neposredno posle toga da će očigledno država izbegavati da kroz institucije sistema rešava ovaj događaj, naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke – Narodni pokret Srbije je još 6. juna podnela u skupštinsku proceduru zahtev da se formira anketni odbor. Tome se vrlo brzo priključila, kroz inicijativu mog kolege Balše Božovića, i poslanička grupa Demokratske stranke.
Mislim da je krajnje vreme, naravno, posle sedam meseci ćutanja država i nikakvog odgovora na utvrđivanje svega onoga što se dešavalo te noći, a nije poenta tada što je nekoliko baraka legalnih ili nelegalnih, kako komentariše često premijer Republike Srbije, je srušeno. Problem je u tome što je na nekoliko sati suspendovana država Srbija. Policija na pozive građana nije izlazila, nije reagovala i ko je za to odgovoran nikada nije utvrđeno.
Mi želimo da kroz uspostavljanje anketnog odbora dobijemo odgovore na pitanja šta se dešavalo u toj noći, ko su nalogodavci, ko su odgovorni, da konačno čujemo imena, koji su to kompletni idioti iz vrha gradske vlasti koji su odgovorni, kako nam je u svim ovim danima koji su usledili predsednik Vlade, kako je predsednik Vlade okvalifikovao te ljude.
Ono što bi moglo da bude takođe zanimljivo i tema rasprave i saznanja i utvrđivanja na ovom anketnom odboru je, recimo, kao što smo sada videli u slučaju pronalaženja oružja blizu kuće oca premijera. Vrlo brzo su naše službe utvrdile 97, kako se to kaže, bezbednosno interesantnih ljudi koji su tu boravili. Recimo, bilo bi interesantno videti koliko je boravilo ljudi, to se skida preko ovih baznih stanica mobilne telefonije, vrlo lako, koji su to ljudi bili u blizini, da li su bili neki ćelavi, mutavi, šantavi, ne znam ni ja kakvi na tom mestu. Dalje, koji su to kompletni idioti iz vrha gradske vlasti bili prisutni na tom mestu, i to bi onda sasvim sigurno ubrzalo istragu tužilaštva koja, čini mi se, beži od toga da otvori ova pitanja i da dođe do pravih i suštinskih odgovora. Zato vas pozivam da glasate za ovu inicijativu, da formiramo anketni odbor i da dođemo do istine u slučaju „Savamale“. Hvala.
Hvala, predsednice.
Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom su jedna tema gde se i Vlada slaže da je neophodno da dođe do promene u načinu na koji država pomaže porodici sa decom.
Ono u čemu ne mogu da se složim jeste način na koji to država radi. Ovaj zakon smo predložili u septembru mesecu. Ja sam nekoliko puta ovde pokušao da dobijem vašu podršku za rešenja. Nisam to dobio. Međutim, stiglo je i mišljenje Vlade. Vlada je po Poslovniku obavezna da na predloge zakona koje ne predlaže Vlada, nego drugi podnosioci, da svoje mišljenje. Obično se Vlada u tom svom mišljenju odredi prema određenim izmenama. Kada zakoni dolaze od strane poslanika opozicije, Vlada odbija i predlaže Skupštini da ne prihvati takve zakone. Vlada je odgovorila i u ovom slučaju. Moram da priznam, odgovor je tu drugačiji od ovih ustaljenih odgovora gde Vlada, kažem, po pravilu ne preporučuje prihvatanje.
Ovde je Vlada obavestila, vi ste kao narodni poslanici dobili taj dopis, ukoliko ga niste pročitali, o tome da je septembra 2014. godine formirana radna grupa za izmene ovog zakona i da je ta radna grupa radila, radila, radila, a onda su se desili izbori. Izbori su se desili u aprilu mesecu 2016. godine. Znači, ta radna grupa je radila godinu i po dana i nije uspela da izradi predlog izmena i dopuna. Ja mislim da je to apsolutno neprihvatljivo. Tolika neodgovornost na ovu važnu temu, na temu koja ne može da se reši formiranjem demografskog saveta, kao što sada vidimo najave iz Vlade, nego konkretnim merama i zakonskim rešenjima.
Mi smo u ovom predlogu, našem predlogu dali neka rešenja. Ja sam o tome nešto govorio predsedniku Vlade koji nije znao za našu inicijativu. Kada su ovde bila poslanička pitanja, govorio sam na ovu temu, govorio sam o tome da je naš sistem socijalne zaštite neefikasan, da iznosi možda nisu smanjeni u prethodnim godinama, oni su u apsolutnom iznosu isti, ali da je sistem neefikasan i loše targetiran i ne daje rešenja. Nedopustivo je da u ovom odgovoru i dalje nema roka kada ćemo dobiti ovaj zakon.
Pozivam vas da stvari ubrzamo, da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, da nateramo Vladu da dođe ovde, da govorimo o tome. Možemo da usvojimo drugačija rešenja od ovih koja mi predlažemo, ali da nešto uradimo. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.
Kolege narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona radi se o TV taksi ili, to se nekada zvala, taksa na električno brojilo. Bilo je od strane sada vladajuće stranke napadana godinama, bilo je obećavano da će biti ukinuto i konačno je bila ukinuta dve godine po formiranju ove većine u junu mesecu 2014. godine.
Tada je doneta izmena Zakona o javnim medijskim servisima i tada je samo ta taksa drugačije nazvana. Nazvana je taksa za javni medijski servis i bilo je predviđeno da se njenim plaćanjem krene u januaru 2016. godine. I, gle čuda, krajem prošle godine Skupština usvaja izmene ovog zakona i ponovo plaćanje te takse vezuje za električno brojilo. Znači, potpuno isto kao što smo imali i toliko je bilo napadano do 2014. godine, dobijamo isto rešenje, sa jedinim argumentom da je to sada iznos od 150 dinara.
Podsećam vas da je taj iznos od 150 dinara garantovan samo za ovu godinu i da već od 1. januara 2017. godine taj iznos će iznositi onoliko koliko utvrdi upravni odbor. Upravni odbor može da utvrdi do 500 dinara koliki je zakonski maksimum i ja sam siguran, ukoliko Vlada ne obezbedi iz budžeta dodatan iznos sredstava da će upravni odbor iskoristiti zakonsku mogućnost i povećati na maksimalno ovaj iznos.
U praksi izmene i dopune ovog zakona dovele su do toga da praktično ono oslobođenje koje je po starom zakonu toliko napadanom postojalo, a to je da vlasnici objekata, više objekata, koji imaju električno brojilo na garaži, na pomoćnim objektima, oslobode se ove takse je praktično nemoguće. Mnogo je komplikovanija procedura nego što je bila ranije i danas neki ljudi plaćaju to računajući, dobro, hajde, 150 dinara nije mnogo, mogu to da izdržim. Ali, doći ćemo za manje od dva meseca u situaciju da će taj iznos biti tri puta veći nego što je danas. Onda će se građani zapitati šta nije u redu i šta rade narodni predstavnici i zašto ne vode računa o nama?
Pozivam vas da usvojite ovo rešenje koje govori o tome da jedno fizičko ili pravno lice može da bude obveznik po ovom osnovu samo na jednom mestu, a ne na više mesta ukoliko ima više električnih brojila, jer to jeste bila suština zakona da se utvrdi spisak obveznika. Ne može jedno lice da bude višestruki obveznik jednog nameta. Hvala vam.
Hvala, poštovani predsednice.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru donet je pred kraj mandata prethodnog saziva. Mi smo tada kritikovali rešenja u tom zakonu, pre svega, ona koja ugrožavaju interes zaposlenih u javnom sektoru, zatim činjenicu da ovim zakonom javni sektor nije obuhvaćen u celini.
Naime, svesno van dometa ovog zakona su ostala javna preduzeća čiji je osnivač republika, odnosno lokalne samouprave. S obzirom da je prošlo nekoliko meseci od usvajanja ovog zakona, vidimo, pokazuju se na delu njegova loša rešenja. Vidimo da ta činjenica da nisu obuhvaćana javna preduzeća, da nije obuhvaćena NBS, da nije obuhvaćen Javni medijski servis, jednostavno obesmišljava ovakav zakon, jer te razlike koje postoje u javnom sektoru onako kako pre svega građani percipiraju, to su zaposleni i u državnoj upravi i u javnim preduzećima, ne ispunjava svoju svrhu, nema istog plaćana rada za isti posao u različitim institucijama.
Tako da danas neko ko obavlja jednu vrstu posla u državnoj upravi po pravilu je višestruko manje plaćen od iste osobe koja radi isti posao recimo u NBS, gde su najveće plate, ili u javnim preduzećima, gde gotovo da nema nikakve kontrole.
Stalno možemo da čitamo o tome kako se u javnim preduzećima niti poštuje zakon o smanjivanju plata, niti se poštuju odluke Vlade o tome da nema isplaćivanja bonusa ili nekog drugog nagrađivanja i malo po malo jedini koji reaguje na ovakve primere i tek po toj reakciji je, reakciji MMF-a, Vlada nešto radi.
Imamo činjenicu da brojne nepravde su ostale i da rešenja, odnosno da namera ovog zakona nije ispunjena i zato smo mi predložili da se ovim izmenama u javni sektor uključe i javna preduzeća, NBS i Javni medijski servis, da se brišu neka rešenja koja idu na štetu zaposlenih, koja smanjuju njihova prava, koja omogućavaju lakše otpuštanje, da se smanji prostor za partijsko zapošljavanje koje je ovim zakonom praktično postalo obavezno i jedini način da dođete do posla u javnom sektoru.
Sa druge strane, imamo najave o nekom povećanju zarada, od nove godine, iz kojih su zaposleni u državnoj upravi nažalost preskočeni.
Hvala predsednice.
Verujem da, s obzirom da ovaj zakon već više od godinu dana, predlažemo da ste upoznati sa njegovim sadržajem. Naime, naš predlog je da se hrana za bebe oporezuje manjom poreskom stopom. Ona se danas oporezuje poreskom stopom od 20% kao i sva ostala roba. Naš predlog je da se hrana za bebe oporezuje nižom poreskom stopom od 10%.
Gomilu argumenata u ovih godinu i više dana svaki put kada smo imali prilike da probamo da stavimo ovu tačku dnevnog reda na dnevni red sednice smo iznosili. Naravno da ova mera nije dovoljna i da ne može da reši demografske probleme u Srbiji, ali je sasvim sigurno jedna od mogućih mera.
Ono što mi pozivamo više od godinu dana je da se sa nekim izmenama i konkretnim merama promena zakona krene. Međutim, odgovora vladajuće većine nema. Sada, evo kao najnovije čujemo formiranje demografskog saveta sa predsednikom Vlade na čelu. Koji će biti rezultati radi tog saveta? Kada možemo da očekujemo konkretne prve mere koje će doći pred poslanike Srbije?
Mislimo da vreme mnogo brzo prolazi i teče, da su procesi negativnih demografski koji se dešavaju u Srbiji možda već prešli onu kritičnu tačku bez povratka i mislimo da je reagovanje potrebno odmah i zato smo već više od godinu dana tražili vašu podršku za ovu izmenu.
Ministar kada smo pre godinu dana usvajajući izmene Zakona o PDV u nekom drugom delu, za koji je Vlada mislila da je najvažniji za građane Srbije, probali kroz amandman da mu predložimo, sam ministar je rekao da to nije problem i da rezultati verovatno ne bi bili veliki, sigurno ne bi bio veliki trošak za budžet, ali bi, tada je ministar rekao kao argument, da se amandman ne prihvata i ova inicijativa ne usvoji preveliko administriranje Poreske uprave. Ja mislim da se građani sa pravom onda pitaju – šta to Poreska uprava radi, pošto poreska rešenja se ne izdaju ili se sa njima mnogo kasni, ne naplaćuje se porez od najvećih dužnika? Imamo firme koje duguju desetine i desetine miliona evra državi i onda preko noći dobijaju reprogram, sa jedne strane, tih dugovanja, a sa druge strane, pomoć države u vidu povoljnih kredita i to je loša politika i cenu te loše politike plaćaju građani Republike Srbije, a bojim se ukoliko nešto ne uradimo po pitanju demografije platiće i srpski narod. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Još jedan razlog zašto smatramo da je bitno doneti jedan ovakav zakon malo neobičnog naziva, Zakon o predlaganju zakona, proizilazi iz činjenice da i danas na dnevnom redu sednice po svoj prilici, pošto neće biti usvojen nijedan od predloga zakona koje poslanici opozicije predlažu, imaćemo četiri zakona od kojih su sva četiri u skupštinsku proceduru ušla po hitnom postupku.
To čini mi se statistiku od nekih sedam zakona, koliko u ovom sazivu smo imali, mislim da je šest po hitnom postupku ili pet. U prošlom sazivu procena zakona koji su u skupštinsku proceduru ušli po hitnom postupku i tako usvojeni bio je 54%. Takva praksa jednostavno narušava pravnu sigurnost, onemogućava da građani i institucije zainteresovane za određena zakonska rešenja o kojima ovde raspravljamo i koja usvajamo, nemaju dovoljno vremena da se sa njima upoznaju na pravi način, da eventualno reaguju, predlože neke izmene i da mi ovde usvajamo bolje zakone nego što ih usvajamo.
Da ne usvajamo najbolje zakone govori statistika koliko je zakona koje smo usvajali po hitnom postupku dolazilo na ponovno usvajanje posle nekoliko meseci u parlament Republike Srbije. Neki zakoni su u prethodnom mandatu za te dve, nepune dve godine bili usvajani četiri ili pet puta i ona poslanička mogućnost da Vlada obrazloži predlog i da neki zakon da po hitnom postupku se zloupotrebljava i to je svima jasno.
Kada pročitate to obrazloženje vi ne možete da nađete nijedan argument zašto se nešto donosi po hitnom postupku, da li kasnimo sa ispunjavanjem nekih
obaveza, da li je neko rešenje uslovljeno nekim drugim zakonom. Svega toga nema. Jedna proizvoljnost i zbog tih stvari Srbija ima problema i to se konstatuje i u izveštajima Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija koje cene pravni sistem Srbije, a cene ga lošom ocenom i suština ovog zakona je da uvedemo red, da naravno postoje slučajevi, ali da se jasno propišu zakonom, ne više Poslovnikom, nego zakonom kada ćemo neke zakone razmatrati po hitnom postupku i da to stvarno budu izuzeci, a ne pravila.
Pozivam vas kako bi vratili ugled parlamenta i podigli sigurnost u pravnom sistemu Srbije na jedan viši nivo da usvojimo ovaj Predlog zakona. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, već dve godine je na snazi ovaj izuzetno štetan Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Kada je zakon predložen Narodnoj skupštini, ova reč privremeno u samom tekstu zakona je bila obrazložena i objašnjena time što je zakon trebao da važi do kraja 2017. godine. U raspravi je rečeno, i predsednik Vlade koji je bio tu, i ministar finansija, rekli su kako oni očekuju bolje rezultate od onoga što je u tom trenutku bilo planirano, bolju situaciju u budžetu i da će pre te tri godine se stvoriti uslovi da ovaj zakon prestane da važi.
Evo, prošle su dve godine i mi slušamo cele 2016. godine kako u budžetu Republike Srbije postoji suficit, o sjajnim rezultatima, ali nigde nema najave da će ovaj zakon prestati da važi. Naprotiv, u odgovoru Vlade na ovaj naš predlog zakona se inplicira da će ovaj zakon postati trajan, da će on važiti u nedogled, jer se kaže da treba obezbediti dugoročnu finansijsku održivost sistema penzionog osiguranja i da je zato predlog ovog zakona neprihvatljiv.
Pitam sada ovde vas poslanike SNS i Vladu, da li možete javno da se obavežete pred građanima Srbije da ćete ovaj zakon ukinuti makar za godinu dana?
Podsećam vas, reč privremeno se nalazi u imenu ovog zakona i postojao je taj rok od tri godine. Prošle su dve godine, rezultati su bolji, navodno, po izjavama i predsednika Vlade i ministra finansija. Znači, oni su sada na onom nivou na kome su bili planirani za 2017. godinu. Zašto je onda predlog da se naš predlog zakona o ukidanju ovog zakona ne usvoji, da se vrate penzionerima isplate penzija na onaj nivo koji je postojao u oktobru 2014. godine?
Ne može povećanje od 1,25% prošle godine i najava od 1,5% za sledeću godinu da kompenzuje smanjenje i do 25%. Hvala.
Hvala.
Zakon o izmenama i dopuni Zakona o kulturi proističe iz naše namere da ispravimo, po nama, jedno loše rešenje koje je usvojeno kada je ovaj zakon menjan početkom ove godine.
Naime, generalno, ova Vlada brojnim zakonima vrlo važne stvari ostavlja za utvrđivanje uredbama i drugim podzakonskim dokumentima i tako je i u ovom zakonu pravo, odnosno način utvrđivanja prava i isplatu nacionalnih penzija zaslužnim građanima u oblasti kulture ostavila na uređivanje uredbom.
Ono što smo mi tražili, to je da se neke osnovne stvari utvrde zakonom, jer smatramo da je utvrđivanje ovako važnih stvari uredbom loše, jer uredbe se donose netransparentno, vrlo ih je teško i pronaći i pogotovo pratiti kako Vlada po njima postupa, dok je u slučaju zakona to kud i kamo lakše i vaše pravo na nešto i mogućnost da ostvarite neko pravo je jače kada to garantuje zakon, a ne uredba.
Vlada je u mišljenju na ovaj naš predlog zakona, koji naravno kaže da predlaže Narodnoj skupštini da se zakon odbije, rekla kako je ono što smo mi ovde predložili stvar uredbe i da zakon ne treba prihvatiti.
Pozivam vas da upravo iz tog razloga prihvatite, da ovako važne stvari budu tema zakona, a ne uredbe, da zakonom definišemo da svaki kulturni radnik koji dobije međunarodnu nagradu u okviru one oblasti kulture kojom se on bavi stekne pravo za nacionalno priznanje, da to ne bude odluka neke komisije, koja po ne znam kojim kriterijumima, često netransparentnim, može da odluči da neko dobije to priznanje, a neko da ne dobije.
Imamo taj slučaj sa sportskim nagradama, sa nagradama sportista. Zakon tamo kaže da svaki sportista koji osvoji neku od medalja na međunarodnim, evropskim i svetskim takmičenjima stiče to pravo automatski, a onda uredbom se samo utvrđuje način na koji će se to pravo ostvariti. Želimo da takav slučaj bude i sa kulturnim radnicima. Mislimo da je oblast kulture podjednako, ako ne i važnija od oblasti vrhunskog sporta, pogotovo što danas vrhunski sportisti ostvaruju i velike zarade i svaka im čast na tome, dok je u kulturi situacija ekonomska neuporedivo teža. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, predlog koji smo usvojili o objedinjavanju rasprave četiri tačke dnevnog reda po našem mišljenju i za se zato nisam javio jeste u skladu sa Poslovnikom iako su različiti zakoni, ali nešto što ih objedinjuje je Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i time može poslanički da se ta rasprava objedini.
Ono što smo mi hteli da se rasprava o Zakonu o nasilju u porodici izdvoji iz ovog paketa. Smatramo da je taj problem u Srbiji danas izuzetno veliki i da je tema dovoljno važna da joj posvetimo odvojenu raspravu, a ne da raspravljamo i o merama države u borbi protiv nasilja u porodici koje je nažalost u stalnom rastu i poprimilo je oblik epidemije.
U ovoj godini prosečno jedna žrtva nedeljno, jedan život se izgubi u zločinima koji su vezani za nasilje u porodici. Ova tema jeste važna i dugo smo je čekali i od Vlade i zato mislimo da je potrebno odvojiti, to je jako, kažem, poslovnički moguće izvršiti ovo spajanje koje je većina danas izglasala, ali mislim da je tema izuzetno važna i da je jako teško u jednom istom vremenu, u jednoj istoj raspravi govoriti o merama za borbu protiv nasilja u porodici i o merama države za borbu protiv organizovanog kriminala. To su ipak potpuno dve različite stvari.
Mislim da ćemo kvalitet diskusije i, u krajnjoj liniji, usvojene mere i odluke, da će one biti kvalitetnije ako ovu raspravu odvojimo. To je samo jedan dan našeg vremena ovde, a mislim da je tema toliko važna da zaslužuje jedan dan, da razgovaramo odvojeno, ponavljam, o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji jeste, po našem mišljenju, izuzetno važan. Mislim da mu nije mesto sa ostalim izmenama, jer one stvari koje mi budemo raspravljali i one mere koje mi budemo doneli posle te rasprave, verujem da će spasiti neke živote u Srbiji, ali je pitanje da li je to sve što mi možemo da uradimo i da li možemo bolje. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Suština ovog amandmana, koji je podnela poslanička grupa SDS, NPS, je da se obezbedi veća transparentnost. To je suština, to piše u našem predlogu amandmana, dodali smo jedan stav, da se sva dobijena odobrenja i ugovori objavljuju na sajtu.
Pošto, ovo nije prvi put, da predlažemo ovakav princip rada i zalažemo se za veću transparentnost, to smo radili i u celom prošlom sazivu i kod ovog zakona smo, pre godinu dana, imali isti ovakav amandman. Ono što svaki put se, na žalost, desi kada dođe rasprava o ovakvom amandmanu, prvo ga Vlada odbije i onda krene rasprava o nekim ugovorima iz prošlosti, o nekim pričama i onda diskusija ode, krenemo u raspravu, ne govorimo o suštini, a to je kako da povećamo transparentnost u radu državnih organa i time smanjimo korupciju.
To je suština i ne mogu da prihvatim argumente koji stoje u obrazloženju Vlade, zašto se amandman odbija, jer su to jedini argumenti o kojima možemo da diskutujemo.
Ove diskusije, ko je, šta, kada nešto privatizovao, nije privatizovao, nas neće odvesti nigde i neće pomeriti Srbiju ni jedan jedini milimetar napred.
Molim vas, predsedavajući, nema ministra i mislim da nije uredu da raspravljamo bez ministra. Verujem da je negde u blizini, ali bi bilo dobro da bude tu kada raspravljamo.
Ono što je suština zašto je ovo dobro, mi smo uspeli da i kroz pritisak javnosti obezbedimo da Vlada u nekim slučajevima neke ugovore objavi i da budu dostupni. Recimo, tako smo mogli da vidimo kada je potpisan ugovor, pred izbore, o kupovini „Železare Smederevo“, tek tu smo uspeli na 700 i nekoj strani, kroz analizu poslovanja da vidimo da je rukovodstvo „Železare“ za četiri godine, od 2012. do trenutka prodaje, napravilo gubitak od preko 400 miliona evra. Samo u poslednjoj godini, 2015. godini, kada je došlo genijalno, najbolje, menadžment iz inostranstva, rukovodstvo za koje ministar je uporno odbijao da objavi ugovor, što smo tražili mi i deo javnosti, što je tražio i Poverenik, pa je naplatio i kaznu, koja je plaćena novcem iz budžeta građana, mi nismo dobili taj ugovor nikada, ali smo dobili rezultate. Rezultati su 145 miliona evra gubitka, samo u jednoj godini.
Da je taj ugovor bio objavljen, onda bi se možda sprečio taj gubitak, možda bi javnost mogla da reaguje, jer to rukovodstvo koje vodi danas „Železaru“, pod stranim vlasnikom, izgleda da nepravi gubitke i to rukovodstvo je reklo - nismo mi krivi za gubitak, nego je kriva Vlada i neko iz Vlade, ali je ta priča sklonjena i o tome se u javnosti ne priča.
Zato su suštinski važni ovi naši pokušaji da se poveća transparentnost, jer je to način da se smanji korupcija i da se pokrene privreda Srbije i bolji život građana, to je suština. Sve ove vaše priče su zamagljivanje i bežanje od teme, ko, kad, šta je radio. To nas nigde neće dovesti.
Znači, mi tražimo sada da se objavi ugovor, u ovom slučaju, u ovom Zakonu ugovori koje sklapa Agencije za poslove obavljanja lučke delatnosti i ne vidimo da tu ništa ne može da bude sporno. Ako se taj ugovor sklopi u jednom transparentnom procesu, javne nabavke, ili ne znam kako, kako može da se nađe u njemu neki element koji je poslovna tajna koji ne može da se objavi? To je nelogično i zato je potrebno da se prihvati ovaj amandman i kod svakog drugog zakona mi ćemo insistirati na ovom principu transparentnosti.
Nažalost, Vlada će nas, po pravilu je do sada tako bilo, odbijati, a posledice su loše za građane, za sve građane Republike Srbije. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.
Iskoristio bih ovo pravo i postavio pitanje vama. Vezano je za deo Poslovnika koji reguliše poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, članove 209, 210. i 211. Poslovnika.
Naime, u našem radu stalno govorimo da je ovaj Poslovnik nešto što svi moramo da poštujemo. Često se govori o tome ko je odgovoran za postojanje ovakvog Poslovnika, demokratskog ili nedemokratskog i vaša je obaveza po članu 27, i mnogih drugih, da se starate o sprovođenju, o poštovanju ovog Poslovnika. Član 209. kaže sledeće – predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom. Najmanje jedanput, znači, ne može manje od jednom, može samo više, kako kaže Poslovnik.
Vi u skladu sa ovim članom imate, koliko sam uspeo da pogledam, u proceduri parlamenta tri zahteva za održavanje sednice sa postavljanjem pitanja prema ministrima, sa aktuelnom temom. Dva su poslala kolege iz poslaničke grupe Dveri, odnosno oni su podneli taj zahtev, a jedan smo podneli mi pre nešto više od 10 dana. Čekali smo da prođe mesec oktobar, očekivajući da će biti te sednice. Nažalost, nije je bilo. Danas je 1. novembar, prošao je prvi mesec redovnog zasedanja, prvog u ovoj godini i vi niste u skladu sa ovim Poslovnikom, a bili ste obavezni, zakazali to zasedanje. Ne možete da kažete da je zamena toga, supstitucija ono što smo imali prošlog četvrtka, jer je to nešto drugo. To je član 205. Poslovnika, koji reguliše da se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu postavljaju pitanja Vladi. Dobro je što je poštovan Poslovnik. Ali, mi smatramo da treba da se poštuju i ovi drugi članovi.
Zato je moje pitanje vama – kada ćete zakazati poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom makar na jednu od ove tri teme, a verujem da će se pojaviti i neke druge inicijative. Poslovnik je predvideo i šta radi predsednik Skupštine u situaciji kada ima više poslaničkih zahteva, zahteva više poslaničkih grupa za različite teme.
Mislim da je važno da uvedemo tu praksu. Ako postoji formalni zahtev, vi morate da ga ispunite najmanje jednom mesečno. Važno je što je i rad na toj sednici malo drugačije organizovan u odnosu na ono što smo imali u poslednji četvrtak. Naime, po Poslovniku tu postoji obaveza ministara, odnosno drugih lica koja odgovaraju na pitanja poslanika, da i njihovi odgovori traju tri minuta, koliko i pitanje. Onda bi došli u situaciju da više poslanika može da se uključi u raspravu, da mogu sve poslaničke grupe da se uključe u raspravu, a ne ono što smo imali u četvrtak da nekoliko poslaničkih grupa nije moglo da dođe na red i da postavi pitanja predsedniku Vlade ili ministrima, već kako su oni to želeli, jer su nekako, tumačeći Poslovnik, ministri koristili pravo da mogu neograničeno dugo da odgovaraju. Onda su oni odgovarali i trošili vreme i na kraju jedan broj poslaničkih grupa nije dobio pravo da postavi pitanje. To je stvorilo i tenzije ovde u sali.
Mislim da to nije potrebno, pogotovo ako imamo ovu mogućnost da imamo ove sednice sa aktuelnim temama. Mislim da su teme koje se nalaze u proceduri važne za građane Srbije. Naša tema je – Mere države u borbi protiv siromaštva. Nešto smo od toga razgovarali sa predsednikom Vlade i ministrima na sednici u četvrtak, ali mislimo da ima mnogo, mnogo više potrebe da se o toj temi razgovara i u krajnjoj liniji da se donesu i neke konkretne mere, ali makar da krenemo sa debatom ovde u parlamentu kroz ovaj institut poslaničkih pitanja vezano za neku aktuelnu temu. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.

Predsedniče Vlade, gospodo ministri, jedna važna tema, a to je broj siromašnih i borba protiv siromaštva u Srbiji je od strane premijera u ovom današnjem radu onako olako odbačena kao da je broj siromašnih u Srbiji broj koji su iznele neke zle nevladine organizacije i da on jednostavno nije tačan.

Sada pozivam premijera da se suoči sa dva druga izvora. Jedan je onaj koji on mnogo voli, a to su istraživanja. Govorio je danas o nekom istraživanju. On voli da radi istraživanja – da li bi i kako bi pobedio na predsedničkim izborima i ako na njima neće da učestvuje.

Ta istraživanja govore o tome da sve više građana siromaštvo i bedu u poslednje dve godine navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Naravno, nezaposlenost je daleko najveća i ona je 60, 70%, ali po prvi put u tim istraživanjima ljudi govore o siromaštvu i bedi.

Hajde da se vratimo na ono što svi možemo odmah ovoga trenutka da proverimo, a to su podaci Svetske banke. Ovo je izveštaj Svetske banke za 2015. godinu. U njemu stopa siromaštva u Srbiji je 25,4%, isto onoliko koliko te zle nevladine organizacije govore. Na sajtu, sada sam otišao i gledao podatke o Srbiji, naći ćete da taj broj se nažalost u odnosu na 2013. godinu povećao za 1% i 2014. godine stoji na ovom procentu.

Da li je to sada manje jedan ili ne posto, nije suštinski bitno.

Suštinski je – da li ova Vlada preduzima neke konkretne mere, da li ima plan, da li je donela strategiju da nešto po tom pitanju uradi? To je moje pitanje i za predsednika Vlade i ministra zaduženog za rad, zaduženog za ovu materiju.

Ministre, vi ste u ovom izveštaju Svetskoj banci obećali promene Zakona o podršci porodicama sa decom za jun 2015. godine. Tako stoji ovde. Prošao je jun 2015. godine, jun 2016. godine, te izmene nisu došle u parlament. Sada ih najavljujete za neki trenutak u budućnosti, kao što sve najavljujete za neko buduće vreme. Nama je potrebno danas, nama su potrebne mere danas.

Samo u ovome ima nekoliko ideja na koji način naša pomoć socijalnih davanja može da bude mnogo efikasnija i da za 8% možemo da smanjimo ovaj broj ugroženih od siromaštva.

Pozivam Vladu da radi na tome.
Moram da priznam da sam razočaran. Razočaran zato što je odgovor i od nadležnog ministra i od predsednika Vlade bio, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za dinar.

Ono što je problem u našem sistemu je što je on neefikasan, što pogrešno gađa ugrožene grupe i na tome se ne radi godinama. Zakon o pomoći sa porodicima sa decom poslednji put je menjan 2009. godine, poslednja reforma socijalnih davanja je sprovedena je 2011. godine.

Vi ste rekli – dajte nam predlog, već mesec dana, ja ovde u parlamentu pokušavam većinu da zainteresujem za Predlog zakona o izmenama Zakona o pomoći porodicama sa decom i nikad nisam dobio nijedan glas predstavnika SNS i vladajuće većine. To nije predlog da se linearni ili ne znam kako samo povećaju davanja, nego upravo na osnovu ovoga izveštaja Svetske banke koji govori koja su slaba mesta, zašto samo 35% od 1/5 najsiromašnijih građana prima bilo kakvu socijalnu pomoć? To je podatak koji možete ovde da pročitate.

Znači, ja vama pokazujem odakle govorim i koje podatke koristim. To je nešto o čemu mi želimo da razgovaramo. I imamo predlog i ne kažemo mora tako ili nikako. Dajte da razgovaramo o njemu. Ako ministar ne može da napravi nešto, evo mi smo napravili, pa makar odgovor nam dajte nije dobro, ali nešto smo dali. Nemojte, rekli ste, gospodine Vučiću u prvoj rečenici – hoćemo da radimo dajte nešto. Evo, ga tu je mesec dana, došao je i u Vladu, nismo dobili odgovor od strane Ministarstva da li je taj predlog dobar ili nije ili da li je moguće ili nije moguće.

Molim vas, ako hoćete da diskutujemo, da krenemo da koristimo iste podatke. Znači, evo ja vas molim zove se na sajtu Ministarstva finansija makroekonomski podaci tabela 1. Tabela 1. I da vidimo onda koji su onda to podaci koji ćemo da koristimo. Hoćemo li da govorimo o rastu BDP? Hajmo, od 2001. godine sa 13,8 milijardi, 2011. godine 33,4 milijarde, dva i po puta više. BDP ukupan države Srbije od 2001. do 2011. godine raste sa 13 na 33 milijarde. Godine 2015. je bio po ovom sajtu 32,9 znači manje nego 2011. godine. Manji nam je BDP za četiri godine koliko vi vladate Srbijom, manji je. O stopama rasta da govorimo, o stranim investicijama, možemo, evo ovde sve piše. O nezaposlenima? Gde je to 26%? Gde ste vi našli taj podatak? Gde ste našli taj podatak njega nema.
Hvala.

Ja željno očekujem tu raspravu zato što mislim da moramo da donesemo neka rešenja koja će promeniti i ove loše trendove u Srbiji, vezano i za borbu protiv siromaštva i za populacionu politiku i za mere koje će da zadrže građane Srbije u Srbiji. Nadam se da ćemo imati te zakone konačno na dnevnom redu.

Mi imamo jedan predlog, možemo da čekamo, ali nisam optimista, pošto vidim da ministar ne vidi razliku između termina socijalna pomoć i rad. Mislim da ne možemo, socijalna pomoć kao pomoć, kao kategorija se ne može uslovljavati ničim. Ili vam država daje pomoć, ne može da vas natera da radite, samo govorim o toj razlici. Znači, da vidimo na koji način gađamo one socijalno ugrožene, a na koji način pomažemo nezaposlenima i oni koji ne mogu na tržištu rada da dođu do posla. Ali, hajde.

Ja želim samo jednu stvar. Želim, evo, da pohvalim Vladu na napretku na Duing biznis listi. Želim da pohvalim, to je fakat. Ali, želim da shvatimo da imamo jedan drugi problem u državi Srbiji. Nama su problem kompanije koje hoće u Srbiji to do biznis, da dođu i da rade. Reći ću vam podatke iz ove tabele. Od 2008. godine, kada je bila kriza i kada je bio pad od 3,1% u BDP-u Srbije, od 2008. do 2011. godine, svake godine prosečno 2,25 milijardi direktnih stranih investicija, piše ovde. Od 2012. do 2015. godine, isto za četiri godine, 1,27 milijardi godišnje. Zašto su neki dolazili do 2011. godine i investirali u Srbiji, iako smo bili loše plasirani na toj listi je problem.
Hvala, poštovana predsednice.
Prvi potpredsedniče, kolege poslanici, ja ne razumem nervozu prvog potpredsednika Vlade, bivšeg premijera, bivšeg prvog potpredsednika, zamenika predsednika, svega onoga što je gospodin Dačić bio od 2008. godine na ovamo. Zašto je došao ovde sa stavom da samo on nije odgovoran po temi po kojoj je danas u Skupštini? Zašto su odgovorni i gospodin Tadić i Jadranka Joksimović, koja je ovo potpisala, Borko Stefanović, Aleksandar Vučić? Zašto su svi oni odgovorni, samo on nije? A, svih ovih godina bio je to što je bio i ništa mu nije smetalo.
Znači, mi smo došli ovde zato što imamo prvi put posle dve i po, tri godine priliku na plenumu da razgovaramo o politici Vlade Republike Srbije prema KiM, toga nije bilo poslednje tri godine, i da razgovaramo šta su posledice pregovora, Briselskog sporazuma.
Samo se vi pojavljujete u medijima i zamajavate narod navodnom borbom za srpske interese na Kosovu i Metohiji. Znači, pustite nas da govorimo ovde o tome, nemojte da se branite na način da vi nemate veze ni sa čim. Vrlo dobro imate veze i, ako se pozivamo ovde da govorimo istinu, pogledajte sajt Uprave za javna plaćanja, dug jula 2012. godine je bio 15,8 milijardi evra. Znači, sedam milijardi za četiri godine u kojima ste bili vi, a onda ste za dve godine napravili pet i po milijarde kao premijer.