Hvala poštovana predsednice. Kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru tri člana Saveta regulatora, kako kaže zakon, ili REM kako se kaže u žargonu. Tri člana koji treba da se zamene članovi kojima je mandat prestajao još 16. decembra prošle godine, zatim 18. februara ove i 23. marta ove godine. Znači da taj organ radi u nepotpunom kapacitetu, više od pola godine. Teško je objasniti zašto smo došli u situaciju da ranije nisu izabrani članovi.
Pred nama je danas predlog koji je prethodni saziv, prethodni Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini još 4. februara i mi smo nekoliko dana posle toga imali zasedanje gde smo trebali da se izjasnimo o ovom predlogu, predlogu za izbor na predlog verskih zajednica i predlogu koji je dolazio iz odbora AP Skupštine Vojvodine.
Iz nekog čudnog razloga, Skupština uopšte nije odlučivala o tada utvrđenom predlogu za izbor članova koje su predložile nevladine organizacije, kojima je cilj ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Tek danas raspravljamo o tome. Formalno je ovde taj predlog još iz starog saziva.
Odbor, većina u Skupštini nije, kao što smo čuli, usvojila ni predlog koji je tada poslao nadležni odbor AP Skupštine Vojvodine, a iako je krajem marta isticao mandat članu koga predlažu udruženja izdavača, elektronskih medija i udruženja novinara, zbog izbora pretpostavljam, procedura je pokrenuta tek krajem leta, avgusta meseca i danas razgovaramo o tom predlogu.
Postavlja se pitanje - da li je ta činjenica da nije bilo punog sastava REM, Saveta regulatornog tela za elektronske medije, doprinela da taj organ praktično ne obavlja svoju funkciju u ovoj godini? Mi smo u ovoj godini imali kampanju, odnosno parlamentarne izbore, održane 24. aprila i kampanju, i s obzirom na činjenicu da ova Skupština nije usvojila ni nadzorni odbor koji bi trebao da kontroliše sprovođenje izborne kampanje, REM je ponovo bio glavno telo koje je trebalo da kontroliše i prati izveštavanje elektronskih medija, čije izveštavanje u današnje vreme ima, sasvim sigurno, najveći uticaj na javno mnjenje.
Ako već mi ne možemo da se složimo oko toga kakvi su naši bili utisci o načinu rada elektronskih medija u to vreme, hajde da se poslužimo izveštajem ograničene misije za posmatranje izbora OEPS, koja je dala svoj preliminarni izveštaj konačni, negde čini mi se krajem avgusta meseca ove godine. Tu se nalazi nekoliko vrlo zanimljivih konstatacija i ja, ukoliko niste pročitali taj dokument želim da podelim to sada sa vama.
Znači, u tom izveštaju OEPS stoji da su aktivnosti Vlade i vladajuće stranke bile dominantna tema u izveštavanju o izbornoj kampanji u sklopu informativnog programa. Analitičko i kritičko izveštavanje na uticajnim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću je bilo ograničeno, delimično za sve prisutne autocenzure, koja je rezultat političkog uticaja na sektor medija. Zbog nedostatka mehanizma za detaljno praćenje rada medija tokom izborne kampanje, pitanja medijske pristrasnosti, primeri prljave kampanje i slučajevi narušavanja slobode medija ostali su nerešeni.
Onda detaljno posle u tom izveštaju stoji sledeća konstatacija. Svi privatni televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću „B92“, „Hepi“, „Prva“ i „Pink“ bili su blagonakloni prema Vladi i SNS u emisijama „vesti“ u čemu se isticao „Pink“ koji je otvoreno promovisao Vladu, dok je DS prikazivao u negativnom svetlu.
Preferencijalno izveštavanje bilo je još očiglednije u ostalim programima u kojima se izveštavalo o događajima, „B92“, „Pink“ i „Prva“ su Vladi ili SNS posvetili otprilike 90% izveštavanja u programima izvan redovnih vesti, 90%. „Hepi“ je posvetila 47% takvog izveštavanja SNS, a više od 38% SPS. Izveštavanje o tim programima se značajno povećalo u poslednjoj nedelji kampanje. Pozitivan primer je „N1“, privatni televizijski kanal čiji program se pokazuje prvenstveno u većim gradovima koji opširno i na dosta raznolik, izbalansiran način je izveštavao o učesnicima izbora u svojim informativnim emisijama.
Ovaj izveštaj govori o REM, kaže da se REM nije previše bavio aktivnostima medija tokom izborne kampanje, da je REM primio 22 prigovora na rad tokom izborne kampanje, od kojih je pola primljeno u poslednjoj nedelji kampanje. Jako se trudio da reši neke od prigovora, napori REM su uopšteno posmatrajući ostali ograničeni.
Kao znak napretka u skladu sa preporukama misije OEPS, REM je na svojoj internet stranici objavio zapisnike sa svojih sednica, kao i neke informacije o prigovorima koji se podneseni u odnosu na izbornu kampanju, iako to uvek nije bilo pravovremeno i detaljno.
Ja sam čitajući ove stavove misije OEPS o stanju u medijima u kampanji za poslednje parlamentarne izbore otišao da vidim kako izgledaju ti zapisnici o radu REM, u vreme izborne kampanje, odnosno na koji način se recimo, REM odnosio prema prigovorima koji su bili podneti.
Sada, imate brojne sednice i jeste za pohvalu što su ti zapisnici dostupni javnosti, ali onda možete da vidite kako se odlučuje. Znači sve prigovore je Savet REM odbio. Za jednu odluku, nažalost nisam uspeo da nađem trag. Savet REM je imao sednicu 17. juna 2016. godine, dakle daleko pošto su se izbori završili i konačno su onda skupili hrabrost da odlučuju o prigovoru na osnovu izveštaja slubžne za nadzor i analizu sa programskim sadržajem po kome je televizija „Prva“ povredila član 5. stav 2. Pravilnika o obavezama pružaoca medijskih usluga tokom predizborne kampanje.
Taj stav govori o tome da je zabranjeno tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat.
Da bi ovo preveo na jezik koji ćemo svi da razumemo - 20. aprila, znači neposredno pred kraj praćenja elektronskih medija medijske kampanje na televiziji „Prva“ emitovana je emisija – Ko je Aleksandar Vučić, dokumentarna emisija, gde ko je imao sreće ili nesreće da gleda tu emisiju mogao je da se upozna o korenima, precima i svom prethodnom životu Aleksandra Vučića, tada nosioca jedne liste za parlamentarne izbore, što je direktno suprotno članu 5. stavu 2.
Međutim, Savet nije našao snage da donese odluku. Odluka koja je doneta 17. juna 2016. godine je da se o ovom prigovoru Savet izjasni na nekoj od narednih sednica. Nažalost, ja pretragom po zapisnicima sa narednih sednica nisam uspeo da nađem na dnevnom redu ovu odluku, te mogu da zaključim da Savet nije smeo, nije hteo da donese odluku na jedno očigledno kršenje pravila koja postoje kada se u Srbiji vode predizborne kampanje.
Naravno, šta onda očekivati za izbor novih članova i da li oni uopšte mogu bilo šta da promene?
Gledajući i pripremajući se za ovu sednicu našao sam, moram da priznam, dosta interesantnih stvari na sajtu REM i oni svake godine objavljuju dokument koji se zove - Izveštaj o ispunjenosti zakonskih i programskih obaveza komercijalnih emitera.
Čitajući te izveštaje vi možete da vidite da se svake godine ponavljaju isti zaključci. To je da se nepoštuju obaveze koje predviđa Zakon o elektronskim medijima o obaveznoj, nezavisnoj produkciji, o programima na srpskom jeziku, o procentu evropskih tzv. programa. To se ponavlja iz godine u godinu.
Postavljam pitanje - čemu uopšte služi Savet REM ako on ne sprovodi zakon onako i ne koristi svoja ovlašćenja kako je to zakon propisao?
Dosta smo slušali danas, verovatno ćemo do kraja rasprave, pozivaćemo se na član 22. Zakona o elektronskim medijima koji definiše delokrug rada regulatora. On je prilično širok, taj delokrug, u 23 tačke je definisano šta sve Savet regulatora treba da radi, ali on očigledno ne radi svoj posao, jer se stanje u medijima iz godine u godinu pogoršava.
Tako smo imali jedan neuspeo pokušaj krajem prošle godine da se ograniči emitovanje rijaliti programa. Eto, Savet REM je tada doneo preporuku da se programski sadržaji, odnosno rijaliti programi ne mogu emitovati ranije nego 23 sata, znači mogu tek posle 23 sata do, ne znam, šest-sedam sati ujutru, kakva je praksa u nekim zemljama u okruženju.
Pošto je to bila preporuka, a ne opšte obavezujuće uputstvo, to je ostalo mrtvo slovo na papiru. I kakvi su danas podaci? Sam ovaj izveštaj govori da se povećava sadržaj i dominacija rijaliti programa i da je najekstremniji primer „Hepi“ televizija koja je emitovala u 2015. godini 58,42% rijalitija ukupno u emisionom vremenu, 58,42%.
Ovo je posebno zanimljivo, jer kada sam postavio poslaničko pitanje početkom ove godine - šta se desilo sa tim najavljenim opštim obavezujućim uputstvom, Savet REM se nije ni oglasio, odgovorio mi je ministar, tadašnji, kulture i informisanja, ako se neko još seća, to je bio gospodin Tasovac i onda je on u svom stilu meni citirao članove zakona i pravilnika kako se rijaliti programi mogu emitovati sa oznakom da nije prikladno za mlađe od 16 godina posle 22 časa, a da za mlađe od 18 godina pre 23 sata.
Kada pogledate ovo vreme procentualno vi vidite da je 12, 13 sati dnevno se emitovao rijaliti program na jedno nacionalnom, komercijalnom mediju i da sasvim sigurno nijedan minut tog programa nije bio prikladan za mlađe od 16 ili 18 godina i postavlja se pitanje kod ovog izbora – koja je uopšte svrha ovog regulatornog tela?
Ono što takođe nisam uspeo da nađem, a proverite na sajtu, ne možete da nađete nigde izveštaj o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje za ove izbore iz 2016. godine.
Ako se neko seti, a može to da nađe i na sajtu, za izbore 2014. godine imali ste nekoliko izveštaja u toku kampanje, a konačan izveštaj je savet usvojio i objavio u junu mesecu 2014. godine, znači, dva meseca posle završenih izbora.
Mi smo danas pola godine posle završenih izbora, a nemamo taj izveštaj, a mislim da vam je jasno zašto nemamo. Podsetiću vas na onu rečenicu iz izveštaja Misije OEBS za kontrolu izboru, a to je da je 90% vremena na komercijalnim medijima, informativnog programa bilo posvećeno Vladi ili najvećoj stranci u Srbiji.
Jasno je da u ovom slučaju imamo jedan državni organ koji bi trebalo da bude samostalan, koji bi trebalo da se stara o sprovođenju zakona, a on taj svoj posao ne radi.
Činjenica da imamo danas kandidate koje imamo, neki su u proceduri skoro godinu dana, neki su u proceduri nekoliko meseci, videćemo se kako će se na kraju Skupština ovaj put izjašnjavati o njima, s obzirom da u prethodnom pokušaju nije bilo većine ni za jednog predloženog kandidata, mi ne vidimo svrhu za učešće u glasanju kod izbora ovih kandidata i nemamo uverenje da će izbor bilo koga od danas predloženih kandidata nešto promeniti, s obzirom da Savet radi ovako kako radi već duže vremena i da eventualni izbor nekih novih članova teško da to može da promeni. Hvala vam.