Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, pa ova rasprava danas nije na temi. Najveći deo vašeg uvodnog izlaganja bio je na temu budžeta za 2016. godinu, koji ste, ministre, po zakonu, važećem zakonu, morali da dostavite Skupštini 1. novembra ove godine. Znači, vi ste ovde pričali sve vreme, najveći deo vremena, o temi koja nije na dnevnom redu. Srećom, na neka pitanja, koja sam ja imao da vam postavim vezano za ovaj, slažem se, kratak zakon, dali ste odgovore.
Znači, prvo ste imenovali ovaj iznos. Originalno bila je ideja šest hiljada dinara za nekih 100.000 ljudi, 110.000 ljudi. Sada smo saznali da je, odnosno amandmanom kolege Babića, sedam hiljada pomoći, pomoći. Nekoliko puta ste rekli pomoći, ja sam hteo da vas pitam – zašto ovaj iznos nema ime?
Član koji se menja ovim predlogom dopuna zakona, član 17, govori o nagradama i bonusima i reguliše to da nagrade i bonusi u ovoj godini ne mogu da se isplaćuju. Vi ste onda ubacili ovaj deo bez toga da imenujete šta je to i dobro je da smo čuli da je to pomoć, jer ja sam se pitao da li je nešto drugo nagrada. Govorili ste da ćete da nagradite građane predlogom budžeta za narednu godinu. Odlično, verujem da će građani biti jako zadovoljni vašom nagradom.
Takođe ste nam rekli i koliki je iznos sredstava koji će biti potrošen za ovu pomoć, što ste morali da nam kažete kada ste poslali predlog zakona. Ima onaj jedan deo u obrazloženju u kom se govori – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. Vi ste tu nama napisali – za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Šta to znači? Niti koliki je iznos, niti sa kog dela budžeta. Sada ste nam to rekli, nešto smo saznali.
Interesantno je bilo objašnjavanje kako je do ovoga došlo. Rekli ste da su ovo prosvetari tražili kada su prošle godine štrajkovali. Danas oni koji su bili u štrajku kažu da nisu tražili ovo, nego su tražili jednokratnu pomoć u iznosu jedne prosečne plate u obrazovanju, a to je 40.000. To je šest puta ovo što vi njima dajete, udeljujete kao pomoć. To je šest puta manje od onoga što su oni tražili. Bilo bi zanimljivo čuti ministra prosvete, da dođe ovde i da kaže šta je on njima ponudio kada je štrajk prekinut, ali videćemo to u narednim danima.
Naravno, bilo je ovde od strane premijera neverovatnih izjava o tome, kaže – nek da ko ima 1.000 dinara, ako misli da je to malo. Da li ovo premijer daje iz svog džepa? Kakav je to odnos prema državnim parama da on kaže – neka da neko? Ove pare su pare svih građana Srbije. Vi ste prosvetnim radnima u ovoj godini, primenom Zakona o smanjenju plata, uzimali svakog meseca 10%. Ako je prosečna zarada u obrazovanju sada 40.000, vi ste im uzimali četiri, četiri i po hiljade mesečno i sada im dajete pomoć. Kako se ljudi osećaju kada dobiju tu vašu pomoć, oni najbolje znaju i ja neću o tome da govorim ovde, imate izjave i šta će se sa tim dešavati biće vrlo zanimljivo videti u narednom periodu.
Pošto ste vi najviše govorili o budžetu za 2016. godinu, želim i ja da govorim o tome, jer ste ovde rekli neke potpuno neverovatne stvari. Rekli ste – recesija u zemljama u koje najviše izvozimo. U kojim to zemljama? U zapadnoj Evropi je recesija? Zapadnoj Evropi koja ima prosečan rast bruto nacionalnog prihoda preko 1%, čini mi se. U zemljama regiona sa kojima najviše trgujemo prosečan rast za ovu godinu je, prema izvoru Svetske banke, 1,8%. To uključuje i Srbiju. Zašto to kažem? Srbija je najgora u regionu.
Albanija rast 2,7%. Bosna i Hercegovina 1,9%. Makedonija 3,2%. Crna Gora 3,4%. Hrvatska 1,8%. Znači, svi su bolji od Srbije. Svi, a poplave su imale i Bosna i Hrvatska.
(Zoran Babić, s mesta: Što ne kažete kakvi ste vi bili?)
Reći ću, pošto gospodin Babić mnogo voli, molim vas da ne dobacuju ovde, da govori o tome kako je bilo.
Znači, ovo je sa sajta Ministarstva finansija. Ja sam skinuo, odštampao i evo da pročitam…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Iz koje godine?)
Gospodine Babiću, samo polako.
Da li možete? Ne možete. Dobro.
Godina 2007. realni rast od 5,9%. Godina 2008. 5,4%. Godina 2009. pad od 3,1%. Godina 2010. rast od 0,6%. Godina 2011. rast od 1,4%. To su podaci za pet godina te Vlade koju ovde stalno spominjete i sa kojom se stalno merite. To je prosek 3%. Koliki je vaš prosek?
Godina 2012. minus 1,1%. Godina 2013. rast od 2,6% i 2014. godina pad od 1,8%. Sa ovim vaš prosek za četiri godine će biti 1%, u najboljem slučaju, a verovatno i manje.
Znači, vi danas sa ovim rastom nećete imati bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika kakav je bio 2011. godine. Posle četiri godine građani Srbije su siromašniji, siromašniji. Šesto pedeset hiljada građana Srbije danas je ugroženo siromaštvom, 30% omladine živi u siromaštvu.
Ova Vlada je usvojila nešto što nikad, naravno, nije ni jedna Vlada, priznajem, a Boga mi, čini mi se nisam uspeo da nađem takav primer ni u svetu. Ova Vlada je uvela da je politika da budžet bude super. Mi godinu dana slušamo kako je budžet odličan. Budžet je u politici, državama sredstvo za sprovođenje, za vođenje politike. Postavite neki cilj, onda budžetom gledate da sprovedete taj cilj.
Nijedna Vlada na svetu nisam čuo da je cilj da budžet bude dobar. Šta to znači? Zbog čega se bavite politikom, da bi budžet bio dobar? Koji je cilj ove Vlade? Borba protiv siromaštva, razvoj zemlje, ulaganje u obrazovanje, ulaganje u neku industriju, izgradnja infrastrukture. Šta je to politika ove Vlade? Borba protiv bele kuge, šta je politika? Da li je politika da vam cifre u budžetu budu dobre? Mogli smo da usvojimo predlog onog vašeg prethodnika, bilo bi još bolje. On je hteo da smanji plate i penzije 30%. Pa super bi bile cifre. Ne bi bio deficit uopšte, bili bi u suficitu, samo pitanje je ko bi to preživeo. Pitanje je i ko ovo danas može da preživi?
Izađe juče predsednik Vlade i kaže – povećanje penzija 1,25% i vi ste to danas rekli. Imaće penzioneri, kažete - milion i ne znam koliko ste hiljada rekli, veću penziju nego ikada. Realno veću penziju, jel smete da kažete realno veću penziju, ako je inflacija 2%, a vi dižete penziju za 1,25%?
Da niste izmenili zakon prošle godine, penzija bi u oktobru 2014. godine bila povećana za 1%, 1. aprila ove godine 0,5% i 1. oktobra ove godine 0,5%. Znači, dva posto bi bila povećana i više od dva, ali, bar 2%. Znači, manje od onoga što bi bilo normalno da se poveća zato što je rast cena u Srbiji 2,1%.
Znači, neće niko imati veću penziju, nego će svi imati manje, realno manje i realne zarade u Srbiji su pale, po statistici koju vi držite na sajtu Ministarstva. Sada ste rekli da nije to baš tako, jer su porasle u realnom sektoru, u javnom sektoru su pale 7,7%, koliko je smanjenje, kada se izračuna smanjenje plata koje ste usvojili pre godinu dana.
Kako ste došli do tih neverovatnih ušteda u budžetu? Najveća ušteda je na smanjenju plata i penzija. Poreski prihodi su realno veći samo 0,6%. To je rezultat rada Vlade, povećanje prihoda, realno 0,6%. Kada smo prošle godine raspravljali ovde o zakonu, o smanjenju penzija, vi ste rekli između ostalog – penzioneri imaju malo, troše uglavnom na robu domaćeg porekla i nećemo osetiti te negativne posledice smanjenja penzija.
Pogledao sam ovde, opet na sajtu Ministarstva, PDV u zemlji za prvih devet meseci je kada se indeksira 83,5%, u odnosu na plan. Znači, PDV u zemlji je manji nego što je bilo planirano, veći je onaj iz izvoza. Znači, najsiromašniji su osetili smanjenje penzija. Pričali ste - neće. Hoće. Vidi se ovde u ovoj statistici i voleo bih da me demantujete.
Jedini prihod koji je značajno porastao u ovoj godini su neporeski prihodi. To možete da pročitate, ima dobra analiza u izveštajima Fiskalnog saveta, koji kaže – preko 20 milijardi dinara ove godine naplaćeno je kroz navodnu dobit energetskog i telekomunikacionog sektora. Fiskalni savet vas upozorava da ako se taj trend nastavi da ćete dugoročno i trajno oštetiti i onako slab energetski i telekomunikacioni sektor u Srbiji. Ne može EPS da se razvija bez ulaganja. Ne može „Telekom Srbija“ da se razvija bez ulaganja.
Vi ste svu moguću dobit, pa čak ste uradili nešto što nije zabeleženo, vi ste EMS-u naplatili dobit iz prethodnih godina, što je neizvodljivo. Knjigovodstvena dobit kada se konstatuje jednom ona se rasporedi. Ne možete unazad pet godina da računate koliko je ko, ali to je ceđenje suve drenovine i to može da se uradi jednom. Uradili ste to u ovoj godini, čekam da vidim taj budžet, da vidite kako planirate to u narednoj godini, da održite taj nivo neporeskih prihoda na nivou koji je bio ove godine.
Svakog meseca od tri, četiri, pet milijardi dinara planiranih za investicije se manje potroše, svakog meseca. Te pare se vide, vide se na tome što nam je bruto nacionalni dohodak najniži, ponavljam, u regionu. Gledao sam na nekoj svetskoj listi, stavlja nas na 160 mesto na svetu sa ovim rastom. Ja sam gledao rast zemalja koje imaju 1% rasta, otprilike koje je to mesto, 160 u svetu.
Gde su investicije? Da li su investicije ove godine manje nego što su bile prošle godine? Da li će biti tri puta manje nego što su bile 2011, 2010. godine?
Ono što želim da vas pitam, pošto ovde kada dođete morate da govorite precizno, vi ste rekli – povećanje za Ministarstvo odbrane 2%, recimo za sledeću godinu. Da li je to Ministarstvo odbrane ili je Vojska? Kome ide to povećanje od 2%? Vi ovim povećanjima koliko sam ja uspeo da ispratim izjave, niste predvideli zaposlene u državnoj upravi. Zaposleni u Ministarstvu odbrane, ima pripadnika Vojske, ali ima ljudi koji su na budžetu države. Da li se ova 2% odnosi na njih, ili ne? Isti slučaj kod Ministarstva unutrašnjih poslova, da li je to ovih 2% za policiju ili je to i za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova?
Mi smatramo da ovaj predlog i vraćam se sada na zakon koji je na dnevnom redu, da on nije dovoljan. Mi smo dali amandmane da se, pošto mi nismo znali kada smo dobili ovaj predlog koliko to država ima para da može da potroši, na ovu pomoć kako ste je vi nazvali, mi smo amandmanom tražili da se svim zaposlenima i svim penzionerima kojima su smanjene plate, odnosno penzije isplati ta razlika. Pošto nam je tako dobro i sjajno i odlično, pozivam vas da prihvatite naš amandman. Pošto ste uradili nešto što se isto nije desilo u praksi da prihvatite amandman poslanika većine pre nego što je počela rasprava ovde u načelu. Znači, mi smo dobili amandman u utorak, Vlada je već prihvatila amandman. Vi ste tek danas došli da nam obrazložite zakon. To se ne dešava ovde u parlamentu, tako ne radimo.
Ovo je sve jedna farsa, jedna igranka i stavljanje cele ekonomije Vlade za dobijanje podrške na izborima. Ove mere koje ste predložili budžetom za narednu godinu treba da odobrovolje biračko telo koje glasa za stranke u Vladi i mi to razumemo. Bićemo naravno protiv toga, jer smatramo da je duboko nepravedno, da pogađa sve one ljude koji danas vredno rade, a svakodnevno ih vređa predsednik Vlade govoreći da ne rade dovoljno i da treba više da rade ako hoće plate. Vređa sve one ljude koji su radili 35, 40, 45 godina, pošteno zaradili svoje penzije, a onda je neko odlučio da im uzme 10, 20, 25% i onda im se ruga i kaže, sada ćemo da vam povećamo 1,25% i to će biti više nego ikad.
Voleo bih baš da vidim kako biste vi, gospodine ministre, reagovali da vama vašu penziju koju ste, verujem, pošteno zaradili svih ovih godina, radeći u Srbiji i u svetu, da vam neko sada kaže - smanjićemo vam 25%, jer nema, a onda ipak ima ali za nekog drugog. Kako bi ste vi reagovali? Šta bi ste vi uradili? Šta biste vi rekli? Ja verujem da znam vaš odgovor i verujem da ga znaju i građani Srbije, ali bi bilo lepo i da to danas čujemo od vas.
Smatramo da je ovakav zakon neprihvatljiv, da Vlada mora da vrati građanima ono što im je uzela u poslednjih godinu dana, da mora da pristupi merama štednje i racionalizaciji koju ove godine niste uradili. Jedna od ušteda u budžetu je što sredstva odvojena za socijalni program usred smanjenja broja zaposlenih, te pare nisu potrošene.
Nije potrošeno šest milijardi dinara koliko se odvaja od goriva za stvaranje strateških rezervi. Šest milijardi nije potrošen, ni dinar. Ministarstvo energetike napravilo je jednu fantomsku javnu nabavku po hitnom postupku da jednoj firmi, o njoj sam ja ovde govorio, nikad nisam dobio odgovor od ministra, da posao pet miliona evra da kupi opcije, opcije za kupovinu goriva i kada istekne sada kraj ove godine mi smo platili pet miliona evra, a goriva nigde, ni skladišta nigde.
Mi imamo obavezu na tom evropskom putu da pravimo strateške rezerve, znate to, do, čini mi se, 2023. godine ima tačno koliko svaka zemlja mora da ima rezervi obezbeđeno. Mi nismo ove godine uradili ništa, a građanima je naplaćeno kroz cenu goriva šest milijardi dinara samo za to. Gde su te pare? Da ih trošite ovako šest, sedam hiljada. Možda ćemo da povećamo tu cifru ovde do kraja dana. Možda ćemo da proširimo. Zašto nemamo zaposlenih u predškolskom obrazovanju? Te žene nisu vredne. Ne rade svoj posao…