Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, moram da pre svega izrazim nezadovoljstvo što o ovom zakonu danas raspravljamo manje od tri dana pošto smo dobili ovaj zakonski predlog. Zakonski predlog su poslanici, ko je bio pri internetu, mogli da vide u petak kasno popodne, a raspravu smo počeli danas u ponedeljak ujutru o jednom vrlo važnom zakonu. Vi niste rekli na početku, govorili ste u nekoliko kratkih rečenica o ovom zakonu, rekli ste između ostalog kako Vlada radi, ali niste rekli da recimo Vlada kasni sa donošenjem ovog zakona mesec dana.
Naime, izmenama i dopunama predloga o planiranju i izgradnji, koji smo doneli u decembru prošle godine, imali smo rok šest meseci za donošenje ovog zakona. Taj rok je isticao negde sredinom juna. Negde je to, čini mi se, najmanji problem, ali govori o tome na koji način je ovaj zakon stavljen na dnevni red i šta je možda skrivena namera ovog zakona, jer ne mogu da razumem zašto, ako je već prekoračen taj rok koji je Vlada sama sebi dala, pa ga nije ispoštovala, nije ostavljen dovoljan rok nama poslanicima da se spremimo za ovu raspravu. Moram da priznam da sam najviše o ovom zakonu saznao od kolega koji su danas pre mene govorili i hvala im na tome.
Nisam pravnik, nisam ni građevinac, ali se bavim dugo politikom i znam kada se ovakve stvari rade na brzinu da postoji neki skriveni interes, neke interesne grupe, kako smo kod jednog prethodnog zakona, koji ste vi ovde obrazlagali, našli taj termin u obrazloženju zakona, a sada hvala Bogu dobro je da nema tog termina. Ima činjenice da je vođena javna rasprava, ali odjednom je postojalo neko ćutanje nekoliko meseci i samo se ovaj zakon preko noći stvorio u proceduri pred nama poslanicima i mi danas, čini mi se, nemamo mogućnost da vodimo sa vama kvalitetnu raspravu jer ste vi sasvim sigurno bolje pripremljeni od svih nas ovde, jer jednostavno nismo imali dovoljno vremena.
Ima nekoliko stvari na koje želim da se osvrnem kod ovog zakona. Znači, činjenica je da ovaj problem postoji dugi niz godina u Republici Srbiji i da je pokušan prvi put da se reši kada je posle usvajanja novog Ustava 2006. godine usvojen 2009. godine novi Zakon o planiranju i izgradnji koji je predvideo ovu konverziju. Razne su bile najave kakve će rezultate ta konverzija doneti. Činjenica je da je u dve godine po donošenju Zakona o konverziji postojao rast u građevinskoj industriji i 2010. i 2011. godine, da je država nešto radila da bi pomogla građevinsku industriju, a da se od 2012. godine nije radilo ništa.
Onda je Vlada, čiji ste vi član već tri godine, krajem decembra 2012. godine donela izmene Zakona o planiranju i izgradnji i tadašnji ministar Vojislav Ilić je između ostalog rekao da je konverzija leglo korupcije i da je kao takvu treba ukinuti, da ono zemljište koje pripada, pravo na korišćenje treba dati besplatno i da će to otvoriti, dovesti u kratkom roku dve milijarde evra investicija koje čekaju i da će to biti rezultat izmena koje je tada parlament, znači, pre gotovo tri godine, a bio je predlog ove Vlade, vaše Vlade, usvojen, dovesti do pokretanja građevinske industrije.
Na žalost, to se nije desilo. Naprotiv, imamo dalji pad građevinske industrije i danas je građevinska industrija, izgradnje Srbije na najnižim granama u svojoj istoriji i sada donošenjem ovog zakona ponovo se obećava da će građevinska industrija doživeti procvat, da će zajedno sa novim, odnosno sa merama koje su usvojene u Zakonu o planiranju i izgradnji, o tome da se građevinske dozvole izdaju u roku od 28 dana, krenuti jak razvoj građevinske industrije, ali, moram da izrazim svoju skepsu da će se to stvarno i desiti.
Nisu problemi ovde bio u poslednjih nekoliko godina samo zakoni, nego i problem administracije, ne reagovanja javnih komunalnih preduzeća. Znači, neke opštine su i po starom Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine u roku od 30 dana izdavale građevinsku dozvolu, ali su bile dobro organizovane i mogle su to da urade. Mali je broj takvih opština u Srbiji, ali su mogle. U tim opštinama to može da se vidi. To su opštine koje su po pravilu privukle najviše investicija u poslednjih nekoliko godina. Tamo su napravljene industrijske zone. Otvaraju se nove fabrike. Druge opštine se jednostavno nisu snašle ili nisu želele da se snađu.
Sada nekoliko stvari, vi ste rekli, meni je to bilo vrlo zanimljivo, kako je ovaj zakon u skladu sa Ustavom. Znate, svaki zakon koji donosi Skupština, Skupština donosi u uverenju da je u skladu sa Ustavom. Naš Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja kaže da je zakon u skladu sa Ustavom, međutim, Ustavni sud je taj koji daje konačnu ocenu i imali smo brojne primere kada je Ustavni sud ocenjivao da zakoni nisu u skladu sa Ustavom, iako se u raspravi uvek govori da je u skladu sa Ustavom. Tako da – da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, videćemo. Sigurno će se i on naći na Ustavnom sudu.
Ovde sam pročitao jedan deo obrazloženja odluke Ustavnog suda iz 2013. godine koji kaže – pravo korišćenja građevinskog zemljišta stečenog u postupcima privatizacije, stečaja, ili izvršnom postupku može se konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. Znači, to je bio osnov da se ukine onaj deo Zakon o planiranju i izgradnji koji je govorio o umanjenju vrednosti zemljišta na osnovu sredstava koje je neko uložio kupujući neku firmu u privatizaciji. Vi ste sada predvideli drugi način umanjenja na izgrađene površine i videćemo, na površine pod objektima, izvinjavam se, trudiću se da terminološki budem što je moguće precizniji, na Ustavnom sudu da li će ovo sada proći. Siguran sam da će biti nekih žalbi Ustavnom sudu, tako da taj sud o tome da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom ili ne daće na kraju Ustavni sud. Svi mi ovde kada glasamo i raspravljamo o nekim zakonima verujemo da su oni u skladu sa Ustavom po našem najboljem saznanju.
Ovaj zakon rečeno je da neće da ima direktnih troškova po građane, usvajanje ovog zakona, i budžet, a govori se i rekli ste i vi to u svom izlaganju da se očekuje da u narednim godinama, ne znamo koji je to rok – naredne godine, očekuje da će Fond za restituciju i budžet Republike biti puniji, to je neka okvirna procena 631,4 miliona evra pojedinačno. Znači, nešto preko milijardu i 200 miliona evra i mislim da je to vrlo važan zakon. Ako danas donosimo zakon koji može da ima tako velike efekte, mislim da smo trebali da imamo malo više vremena da se konsultujemo i da raspravimo.
Čuli ste i dosta kolega koji su spremni da glasaju za ovaj zakon, koji su imali vrlo važne, vrlo ozbiljne sugestije na određena rešenja po ovom zakonu, koje ovaj zakon predviđa, jer ako bi se takav priliv obezbedio u budžet Republike Srbije, to je sasvim značajno, mislim, vrlo značajan prihod i mislim da treba ozbiljno da pristupimo.
Ono što smatramo da nije dobro uređeno, to je što ne postoji žalba na vrednost zemljišta, tu cenu određuje organ lokalne samouprave. Vi ste objašnjavali da će se on konsultovati sa Poreskom upravom oko cene, a da će nadležni organ za imovinska pitanja lokalne samouprave voditi ceo postupak i da kada se odredi ta cena u zakonu stoji da pravno lice koje je tražilo ima rok od tri dana da se odredi na koji način će platiti tu cenu, da li će ići na ovaj rok od 60 meseci na rate ili će platiti odmah, sa ovim umanjenjem od 30%, kako ste predvideli. Znači, ne postoji pravni lek na vrednost procene i mi smatramo da je to loše, da jednostavno mora da postoji dvostepenost u svakom postupku, pa i u ovom.
Takođe, manjkavost ovog zakona je, kako mi vidimo, da nije definisan rok do kada mora da se izvrši konverzija, znači to pitanje je ostalo potpuno otvoreno, i ostavljena je i ova mogućnost zakupa na 99 godina. To na prvi pogled deluje jako pravično, znate, odredite tržišnu cenu trenutnu zemljišta, pa podelite na 99 i onda se odredi mesečna rata. Pitanje je šta se dešava sa tim zemljištem u tih 99 godina, da li ono gubi na svojoj vrednosti ili ne, šta se u tom slučaju dešava sa ratom, ne samo u smislu, ne znam, inflacije ili usklađivanja u skladu sa zakonom, nego samo zemljište da li zbog nekih okolnosti dobija na vrednosti ili ne, a onda neko plaća, ako je to zemljište danas u nekom neatraktivnom delu neke lokalne samouprave gde nema ili nije planiran razvoj nekih 20 godina, onda danas će ta rata biti mala, za 20 godina, razvojem nekog grada ili opštine, to zemljište može da postane vrlo atraktivno, a neko će onda imati pravo ga koristi i na njemu gradi, plaćajući vrlo malu cenu zakupa? Mislimo da je potrebno možda ići na neku drugu cenu, jer obično se cena zemljišta revalorizuje kroz neku investiciju u roku od 10 do 15 godina, tako da je ovaj rok po nama predugačak.
Ono što takođe smatramo da je problem, to je neusklađenost važećih zakona, znači Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o državnom premeru i katastru. Nemaju ovu kategoriju - ukupna površina ispod objekta, ne prepoznaju tu kategoriju i sada se ovim zakonom to uvodi u pravni sistem i pitanje je šta će se dešavati i kako će se tumačiti. Slažem se sa koleginicom koja je rekla da je ovaj zakon pisan dosta komplikovano, kroz neke dugačke rečenice koju ni pravnici ne mogu do kraja da razumeju, pa će se verovatno dosta tumačiti od strane ministarstva u narednom periodu šta konkretno određeni članovi znače i kako će se zakon primenjivati, što je loše. Zakoni treba da budu pisani jasno, da mogu laici, kao što sam ja u ovom slučaju, da razumeju, jer ja sam, da budem iskren, nekoliko puta čitao članove 8, 9. i 6. i nisam do kraja bio siguran šta oni tačno znače. Priznajem da nisam bio siguran, ali dobro, nemam nikakvu firmu, nisam privatizovan, neću koristiti nijedno pravo koje će neki steći ovim zakonom, ali mislim da je to loše, da to ostavlja prostor za manipulaciju, ostavlja za ono, što je rekao svojevremeno ministar Ilić, da je konverzija leglo korupcije, da ovaj zakon to neće izlečiti i da ćemo biti svesni u mesecima i godinama koje dolaze da su ova zakonska rešenja odgovarala samo nekima. Za ova tri dana nisam uspeo do kraja da saznam ko su ti neki kojima će ovaj zakon odgovarati.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je prilično kratak i jasan, moram da priznam. Predlog zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava, kako ste sami rekli, samo jednu stvar menja, a to je produženje važenja ovog zakona na još nešto manje od šest meseci, tj. do kraja godine.
Mi smo protiv ovoga, prvo zato što smatramo da ako treba da produžimo rok važenja ovog zakona, onda treba da povedemo jednu ozbiljnu raspravu o tome šta je i na koji način je radila do sada Kancelarija i na koji način se ovaj zapis provodio. Vi niste u uvodnom izlaganju rekli mnogo toga. Rekli ste kasnije, rekli ste da je više od 20 hiljada građana dobilo pomoć, da je ta pomoć preko 43 milijardi dinara, da su na 120 lokacija izvršeni radovi u vrednosti od dve milijarde, na popravci, sanaciji brana i vodotokova, a da je ključni razlog to što je 62 miliona evra iz Fonda solidarnosti u maju ove godine opredeljeno da se potroši.
Moram da budem iskren, nisam siguran da u ovom roku koji ste vi predvideli zakonom to uopšte može da se uradi, da se taj novac potroši. Jednostavno, poznajući način na koji funkcioniše naša administracija i sve ono što se dešavalo i na šta je Kancelarija nailazila kao probleme u prethodnih godinu dana u radu na sanaciji i otklanjanju šteta od poplava, mislim da jednostavno ne daje nadu da možemo za šest meseci da završimo ceo ovaj posao.
Znači, krajem godine ćemo se naći ponovo u situaciji da li da produžavamo ovaj rok ponovo ili da na neki sistemski način rešimo ovaj problem. Rekli ste da postoji plan da se taj zakon donese, ali ja, nemojte da mi uzimate za zlo, jednostavno sumnjam u planove ove Vlade, jer takav je bio i plan na početku, ponavljam da se zakon o konverziji do donese do juna, sada je jul, pa ga tek sada donosimo. Bojim se da i taj zakon koji bi trebao sistemski da reši otklanjanje posledica katastrofalnih situacija u Srbiji neće biti donet do kraja ove godine. Onda ćemo imati situaciju koju imamo sada, isticaće rok za primenu ovog zakona. Mislim da je mnogo bolje rešavati stvari sistemski, a ne leks specijalis i ad hok zakonima.
Iz svega toga i iz toga što nemamo ozbiljnu raspravu, danas bi trebao možda ovde da bude i direktor Kancelarije da govori o problemima na koje je naišao, znam da su oni podneli nešto preko tri hiljade prijava za razne zloupotrebe kod dodele pomoći, ne sumnjam u njihov rad i transparentnost i način na koji su radili, ali ta njihova iskustva zaslužuju jednu ozbiljnu raspravu, a ne ovako da se uz zakon o konverziji, koji je vrlo ozbiljan i treba Republici Srbiji da obezbedi značajna sredstva, stavi i ova tačka kao jedan mali dodatak o kojoj će neko pričati, neko neće pričati i na kraju ćemo to samo izglasati bez velike rasprave.
To su razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ova zakonska rešenja kako su danas predložene, tu pre svega mislim na zakon o konverziji. Dali smo jedan broj amandmana, moram da priznam da, slušajući raspravu kolega poslanika, nismo obuhvatili sva pitanja i biće nam važno ne samo kako će naši amandmani biti sagledani od strane vas i Vlade, nego svi amandmani, jer ima tu dobrih ideja i potrebe za ispravkom ovog zakona, ali u ovom obliku kako je predložen, mi ne možemo da podržimo ova dva predloga zakona. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Stvarno, smatram da se povredili član 104. Poslovnika vezano za pravo davanja poslaniku prava na repliku. Znači, govori se ako je spomenut poslanik lično, ako je loše protumačeno njegovo izlaganje ili može predsednike poslaničke grupe u ime poslaničke grupe koja je spomenuta ako je spomenuta njegova poslanička grupa.
Ja sam predsednik poslaničke grupe koja se zove Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS. Tri puta je u prethodnom izlaganju govoreno o režimu Borisa Tadića. I ako tu nema osnova za repliku ja stvarno ne znam na koji način onda bilo ko u ovoj Skupštini može da dobije pravo na repliku. Znači, ništa, samo sam tražio pravo na repliku i stvarno ne mogu da razumem zašto mi to ne date.
Neću sada da zloupotrebljavam pravo i da odgovaram, jer to nije način na koji ja ovde radi. Stvarno vas molim da poštujete Poslovnik i da mi date reč na osnovu prava na repliku, jer je tri puta spomenut predsednik moje stranke čije se ime nalazi u imenu poslaničke grupe čiji sam ja predsednik.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Dobra stvar kod rasprave ovakve vrste je što se onda vidi prava suština izmena Zakona koji je Vlada predložila. Znači, na amandman, koji predlaže da se novo predložene mere primenjuju samo za nove kredite, čujemo argument - vi hoćete da ti užasni uslovi važe samo za one nove, a ne za ove stare kredite. Znači, odbijanjem ovog amandmana namera predlagača je da ti novi užasni uslovi važe za sve, za sve, da svima bude gore, i to će se desiti kada se usvoji ovaj zakon. Svima će biti gore. Gore je svaki dan u prethodne tri godine i, nažalost, biće gore svaki naredni dan ove Vlade.
Hvala predsedavajući.

Ja sam prokomentarisao za svoj račun potpuno neprikladno izlaganje ministra koji je u ovoj diskusiji danas, koja nije dizala tenziju, krenuo da deli lekcije kome je šta važno i ko je u sali i ko nije u sali. Prokomentarisao sam sebi za svoj račun. Nisam ni pogledao ministra, niti sam se njemu obratio.

Ako se on uvredio od tih reči, koje kolega Šutanovac koji sedi dva metra od mene nije čuo jer su bile upućene, sam sebi sam ih uputio, ja mu se izvinjavam i nemam nikakav problem.

Voleo bih, gospodine Babiću, pošto ste me prozivali da li treba ili ne, i vi da se izvinete kada ste odatle vikali poslanicima i nazivali ih najružnijim imenima.

(Zoran Babić, s mesta: Kome? Kad?)

Nemojte sada da me terate da govorim šta je sve izgovoreno u ovoj sali.

(Zoran Babić, s mesta: Molim vas da odgovorite.)
Predsedavajući nije reagovao, a vi ste to izgovorili u nameri da to taj poslanik čuje.

Uopšte nisam želeo da ulazim u polemiku sa gospodinom ministrom, nego sam smatrao neprikladno njegovo izlaganje na kraju ovog zasedanja da on govori ko je u sali i ko nije bio u sali.

Znači, nemojte ministre to da radite. Prokomentarisao sam to sebi u bradu, kako se kaže. Nisam uopšte želeo na bilo koji način sa vama da polemišem i ako ste to čuli, ako vas je to uvredilo, izvinite. Izvinite gospodine ministre, nemam ja nikakav problem sa tim, ali nemojte ovde da dolazite i da nam delite lekcije kako se radi posao poslanika jer to nije vaše.

Odgovorite na pitanja, gospodine ministre, kada vam se postave jer mi ovde čekamo od vas odgovor više meseci – ko je dao obezbeđenje bratu premijera, ko je odgovoran za pad helikoptera, a ne nama da delite lekcije kako se radi ovde.
Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre, pre 11 meseci usvojena su tri medijska zakona kojim je, kako ste vi govorili u raspravi, stvoren okvir za poboljšanje medijske situacije u Srbiji, medijske slike. Danas, 11 meseci kasnije, dolazite sa izmenama i dopunama jednog od tih zakona i naravno da je ovo prilika da se govori o rezultatima tih zakona i kakva je bila njihova implementacija.
Slažem se sa ocenom da je Vlada pala na ovom ispitu. Kakva je sadržina ovog zakona? Sadržina zakona je da rok koji ste vi predvideli vašim zakonom i rekli da privatizacija medija treba da se završi do 1. jula, imam stenografske beleške, a ne neke druge, o tome da treba da bude završena do 1. jula 2015. godine, to je za četiri dana, pet dana u odnosu na danas.
Zašto to nije? Govorili ste ovde malo o tome, svalivši krivicu na sve druge, osim na sebe. Siguran sam da postoji krivica i kod tih drugih, ali postoji krivica i kod vas, gospodine ministre. Mogli ste da kažete šta vi to sve niste uradili da do ovog roka se završi privatizacija medija. Možda da ste došli i rekli – direktor Agencije Tanjug koji nije završio taj posao u ovom roku i Tanjug nije privatizovan do 1. jula je smenjen, ako ni zbog čega drugog, samo zbog toga.
Pre nekoliko meseci ste krenuli, ja tu vidim problem, da tumačite ovaj zakon da u stvari ne mora baš da se završi privatizacija, nego da se podnese zahtev za privatizaciju. Na kraju ste to implementirali u ovaj zakon. Sada kažete – ko do 1. jula ne podnese dokumentaciju za privatizaciju, tu se obustavlja privatizacija i ići će se dalje na modele koji podrazumevaju, između ostalog, i podelu akcija, ponudu da zaposleni preuzmu akcije. Znači – ponuda, oni mogu to i da odbiju ukoliko smatraju da ne mogu da preuzmu vođenje tih medija. Tu postoji jedna problem što je Agencija za privatizaciju protumačila da svi građani koji su u nekom periodu dobili akcije ne mogu sada da dobiju i mi smo amandmanom to probali da rešimo, na član 1, i videćemo da li ćete prihvatiti taj amandman, kako bi se možda nekim medijima produžio život, tako što, bez obzira da li su se zaposleni u njima prijavili za besplatne akcije 2008. godine, da će imati pravo da dobiju i akcije medijskih kuća u kojima danas rade i da nastave njihov život.
Želim da govorim malo o medijskoj slici Srbije danas, posle 11 meseci. Danas imamo godišnji izveštaj „Stejt Dipartmenta“ o ljudskim pravima, koji karakteriše stanje u Srbiji, između ostalog, da postoji maltretiranje i pritisci na novinare koji vode autocenzuru, tako sam pročitao na vestima, to je neka agencijska vest. Te, takve slične ocene smo slušali svih ovih meseci, prethodnih 11. Govorila je koleginica o tome kako ste se vi ovde hvalili prošle godine, kada je krenula priča o cenzuri i autocenzuri, kako su nas reporteri bez granica digli 2014. godine u odnosu na 2013. godinu za neka tri mesta. Kada je ove godine došao izveštaj za 2014. godinu i pad najveći, od 13 mesta, vi ste zaćutali, za vas ne postoje reporteri bez granica, ne postoji njihova ocena, to se ne računa.
Imamo izjavu šefa Evropske komisije, odnosno predstavnika Evropske komisije u Srbiji, koji danas govori da se medijska strategija u Srbiji nije implementirala i poziva Vladu da implementira medijsku strategiju do kraja. On konstatuje da će ovim promenama zakona, biti produžen rok za privatizaciju za četiri meseca. Šta to konkretno znači, s obzirom da izveštaj Srbije o napretku u evropskim integracijama će biti objavljen negde u oktobru? Tamo će se konstatovati, sasvim sigurno, da medijska strategija nije implementirana do kraja, jer ovaj rok koji vi sada predlažete je 31. oktobar ove godine.
Znači, verovatno se neće završiti, s obzirom na efikasnost Vlade koju je pokazala u ovih prethodnih 11 meseci, privatizacija u narednih mesec dana, da bi ta ocena mogla da bude pozitivna. Sasvim je sigurno da će biti negativna, makar u ovom segmentu, a videćemo ocene o cenzuri, o pritiscima na medije, o tome na koji način se vode hajke u medijima u Srbiji. Siguran sam da će i ta ocena biti negativna, a vi ćete pokušati da je sakrijete negde i da se o tome ne priča, ali mi ćemo ovde pričati.
Jedna od stvari koju je zakon predvideo je registar. Vi ste govorili, između ostalog, da je taj registar morao po zakonu da se ustanovi do 13. februara, a onda šest meseci do 13. avgusta da se on napuni. Evo, ja sam uzeo danas kako izgleda taj registar i u njemu nema ništa. Ovo je za list „Politika“, samo neke sam uzeo, „Danas“, znači, nijedan jedini podatak, osim osnovnih podataka. Nema ni podatke o odgovornom uredniku, o izdavaču, o novčanim sredstvima, o tiražu, što je inače obaveza. Zakonska obaveza je da se tiraž do 31. marta, za prošlu godinu do 31. marta mora da se upiše u registar. Vi verovatno sada mislite da će se upisati do tog 13. avgusta. Ja ću 14. avgusta, verujte, ujutru čim ustanem otići na sajt da vidim šta postoji od ovih podataka. Nemam nikakav razlog da verujem da će 14. avgusta biti nešto više podataka u odnosu na ovo što stoji danas. Pozivam i druge da to urade, jer to je vrlo zanimljivo.
Imamo kakvu sliku i kakvo stanje u medijima. Imali smo hajke određenih medija na ljude, javne ličnosti, nejavne ličnosti, predstavnike nekih nezavisnih organa, bez bilo kakve mogućnosti ili interesovanja države ili nekog organa da reaguje. Imao činjenicu da jedan nacionalni emiter emituje mesecima jedan opskurni program, iz sata u sat, 24 sata maltene i država nema mehanizam. Kažu – ne možemo mi da reagujemo. Oni treba da stave onu markicu, da li je 12, 16 ili 18 godina, i to je sve što država može da učini, čini mi se, po vama. Ili možda može da uradi nešto više da se prestane sa emitovanjem najnižeg mogućeg programa, najnižeg mogućeg standarda jednog programa? Taj program je, nažalost, najgledaniji. To znate i vi. Kada se gledaju ovi rejtinzi, koje smo uveli kao neko merilo i ovim zakonom, videćete da je to najgledaniji program, a verovatno nešto što po kvalitetu, odnosno nekvalitetnu nije viđeno do sada na domaćim televizijama i država ne reaguje na to.
Ja želim jedno pitanje da vam postavim, s obzirom da je izmenama zakona pre 11 meseci ukinuto nešto što nije bilo zaživelo, nažalost, 1,5% sredstava iz pretplate koje je trebalo da se odvaja za Filmski centar Srbije. Vi ste objašnjavali da to, eto, nije zaživelo, pa ćemo ga ukinuti, a rekli ste – evo, ima Fond „Kreativna Evropa“ sa budžetom od milijardu i po evra, pa eto šanse za naše kulturne radnike, filmske radnike da se izbore za novčana sredstva. Mene zanima koliko se njih i za koliko sredstava izborilo?
Takođe, da vas pitam, ja sam dao jedan amandman, vi ste možda najkraći rok od svih ovih rokova koje ste predložili predvideli za Radio Jugoslaviju, samo mesec dana produženje, a ja sam predložio da i za njih važi ova sudbina kao za Tanjug. Pre svega, evo, našao sam kako ste vi definisali javni interes u oblasti javnog informisanja prošle godine u raspravi, pa ste pričali, pričali i pričali, između ostalog, da taj javni interes predstavlja informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Srbije, kao informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima, kada je to od interesa za Republiku Srbiju. Ukoliko ne rešimo taj problem Radio Jugoslavije i ove dve stvari iz javnog interesa, a ima tu i još stvari, nego zbog vremena sam skratio, kako ste vi definisali, mi nećemo imati način da ostvarimo. Ja vas pozivam da rešite sudbinu. To pitanje Radio Jugoslavije zavisi isključivo od Vlade. Hvala.
Poštovani predsedavajući, član 103. govori o tome na koji način poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika i navode se razne stvari. Ja vas pozivam da pročitate, to je malo duži član, ima stranu i po, ali moći ćete vi to, ne sumnjam. Ima obavezu predsedavajućeg da reaguje ukoliko se povreda Poslovnika zloupotrebi. U prethodnom javljanju je jasno zloupotrebljena povreda Poslovnika kao institucija, jer je prethodni govornik polemisao ovde mojom diskusijom.
Znači, ni na koji način moja diskusija o tome kakvo je danas stanje u medijima i kakav se program emituje ne može da bude uvreda dostojanstva parlamenta. Molim vas da mi date reč za repliku, jer to što vi tumačite da nema replike na povredu Poslovnika ne piše. Piše u Poslovniku, član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi itd. itd. Znači, u svom izlaganju. Prethodni govornik je nešto izlagao ovde, kao što i ja sada izlažem.
Zarad istine, ja nisam pozvao ministra da smeni urednike nijednog medija, već sam govorio o državnoj agenciji Tanjug, koja je bila u obavezi da završi proces privatizacije po zakonu koji još nije izmenjen, koji tek treba da izmenimo, da završi proces privatizacije do 01. jula ove godine. To što taj proces nije završen je nečija odgovornost.
Ne možemo sada nekoga da aboliramo produžavanjem roka… (Isključen mikrofon.)
Predsedavajući, smatram da ste svojim činjenjem povredili član 112. Poslovnika. Taj član kaže – ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.
Vi ste ovde uveli jedan manir da prekinete, odredite pauzu kako bi posle toga poništili sve one prijave za reč po povredi Poslovnika.
Hvala predsedavajući.
Povredili ste član 103. koji govori da poslanik ima pravo da u roku do dva minuta obrazloži...
Povređen je član 27. koji govori o tome da se predsedavajući stara o primeni ovog Poslovnika.
  Da li ja mogu da završim?
Ja sam rekao upravo ono što treba da radi poslanik koji se javi po povredi Poslovnika, koji član i sada ću da kažem zašto. Vi ste odredili pauzu pet minuta. Nastavili ste raspravu posle dva minuta. Gospodin ministar nije bio u sali, on je čuo vaših pet minuta, izašao je napolje verovatno da se osveži, ne znam ni ja, i nismo mogli da započnemo raspravu zato što ministar nije bio tu. A u prethodnoj pauzi isto ste odredili pauzu tri minuta i nastavili posle minut. Znači, isto je ministar bio izašao i nismo mogli da nastavimo zato što vi ne poštujete sami ono što odredite. Znači, vi kažete tri minuta, pet minuta, to traje jedan, dva, nekad ne počnemo na vreme, pa čekamo, pa umesto da počnemo u deset počnemo u deset i petnaest, deset i dvadeset.
Znači, molim vas da poštujete Poslovnik. Ono što ste vi rekli i ispoštuje do kraja, ništa više, ništa manje. I, ne znam po kom to članu Poslovnika, ja sad moram da kažem, vi tumačite da posle pauze ne može neko da se javi na povredu Poslovnika predsedavajućeg? Gde piše da određivanje pauze to eliminiše? Ja bih stvarno voleo da vi posle 18 godina vaših godina boravka u ovom parlamentu pronađete taj član koji govori o tome da poslanik ne može da se javi posle pauze.
Hvala poštovani predsedavajući.
Pošto ministar nije odgovorio nijednom jedinom rečenicom na moje izlaganje sa početka. Ja ću pokušati da postavim još neka pitanja, možda čisto da ne ostane da se nije o tome ovde govorilo.
Znači, kako gospodine ministre mi vama da verujemo da ćete posao koji u prethodnih 11 meseci niste završili, završiti u naredna četiri meseca? Pre 11 meseci rekli ste da ima 81 mediji koji treba da se privatizuje. Danas ste rekli 74. Znači, za 11 meseci sedam je završeno, a sada mislite da mi treba da očekujemo da će za četiri meseca biti završeno 74. I šta ste vi radili?
Ne može da bude, kada dođete ovde i tražite produženje roka, samo odgovornost na lokalnim samoupravama koji nisu radili neki deo posla, onima koji rukovode javnim medijima, na direktoru Tanjuga, na direktoru Radio Jugoslavije. Svi su izgleda odgovorni samo vi niste.
Ono što vi radite kao ministar od početka mandata je da se ne mešate u svoj posao, i da kada god dođe neka kritika, vi kažete – ja sa tim nemam veze.
Znači, vi nemate veze sa stanjem u medijima, sa tim da reporteri bez granica su konstatovali da u Srbiji postoji cenzura i autocenzura, da „Stejt department“ danas kaže da postoji maltretiranje, pretnje i pritisci na novinare koji vode autocenzuri, da smo imali hajku na rukovodioca nezavisne institucije, mesecima već traje u medijima.
Vi ni za šta niste odgovorni, a onda sada tražite ovde novi rok. Šta ste vi to radili 11 meseci, pa niste stigli da uradite? Sada vam treba još mesec dana da rešite pitanje Radio Jugoslavije. Voleo bih da čujem taj odgovor. Šta ste to uradili toliko i onda niste stigli fali vam sad još mesec dana? Gde je tu ministre vaša odgovornost? Ja za ovaj predlog zakona ovako kako ste ga poslali mogu da glasam jedino ako pored ovog zakona dobijem i vašu ostavku.
Da vi kažete – evo, ja sam odgovoran, nisam uspeo da završim ovaj posao. Ostavljam neku rok u kome mislim da je to moguće uraditi i želim nekom drugom puno sreće u tom poslu.
Vama gospodo ministri mi ne možemo da damo podršku za novi rok, jer vi nama nijedno jedinom rečju niste objasnili ovde zašto posao u roku koji ste vi ovde predložili, a skupštinska većina je usvojila nije završen, sem da su svi drugi odgovorni.
Doći ćete za četiri meseca opet i reći – odgovoran je ovaj, onaj i šta će da se desi? Činjenica jeste da privatizacija medija ide teško, ovih koji su ostali na kraju i teško da će neko pod ovim uslovima da pet godina održava program u uslovima kako je to predviđeno zakonom koji do sada nije bio komercijalan i nije donosio profit, da će neko da uzme, kupi takav medij i da radi po programskoj šemi, govorim o elektronskim medijima, koji postoje u zadnjih godinu dana.
Da je to profitabilno, već bi se našao kupac. Teško da će se naći kupac. Znači, vrlo je teška sudbina i neizvesna, tih 2.000 ljudi, koliko još rade. Pozivam vas zato i da glasate i da prihvatite naš amandman koji govori o tome da je to tumačenje potpuno nelogično, agencije, da oni koji su dobili ove besplatne akcije, kao i svi građani Srbije, ne mogu da učestvuju sada u privatizaciji medija, da se to tumačenje jednostavno zakonski razreši. Hvala.
Smatram da ste povredili član 103. o tome kada narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu Poslovnika, o čemu govori stav 1.