Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, moram da pre svega izrazim nezadovoljstvo što o ovom zakonu danas raspravljamo manje od tri dana pošto smo dobili ovaj zakonski predlog. Zakonski predlog su poslanici, ko je bio pri internetu, mogli da vide u petak kasno popodne, a raspravu smo počeli danas u ponedeljak ujutru o jednom vrlo važnom zakonu. Vi niste rekli na početku, govorili ste u nekoliko kratkih rečenica o ovom zakonu, rekli ste između ostalog kako Vlada radi, ali niste rekli da recimo Vlada kasni sa donošenjem ovog zakona mesec dana.
Naime, izmenama i dopunama predloga o planiranju i izgradnji, koji smo doneli u decembru prošle godine, imali smo rok šest meseci za donošenje ovog zakona. Taj rok je isticao negde sredinom juna. Negde je to, čini mi se, najmanji problem, ali govori o tome na koji način je ovaj zakon stavljen na dnevni red i šta je možda skrivena namera ovog zakona, jer ne mogu da razumem zašto, ako je već prekoračen taj rok koji je Vlada sama sebi dala, pa ga nije ispoštovala, nije ostavljen dovoljan rok nama poslanicima da se spremimo za ovu raspravu. Moram da priznam da sam najviše o ovom zakonu saznao od kolega koji su danas pre mene govorili i hvala im na tome.
Nisam pravnik, nisam ni građevinac, ali se bavim dugo politikom i znam kada se ovakve stvari rade na brzinu da postoji neki skriveni interes, neke interesne grupe, kako smo kod jednog prethodnog zakona, koji ste vi ovde obrazlagali, našli taj termin u obrazloženju zakona, a sada hvala Bogu dobro je da nema tog termina. Ima činjenice da je vođena javna rasprava, ali odjednom je postojalo neko ćutanje nekoliko meseci i samo se ovaj zakon preko noći stvorio u proceduri pred nama poslanicima i mi danas, čini mi se, nemamo mogućnost da vodimo sa vama kvalitetnu raspravu jer ste vi sasvim sigurno bolje pripremljeni od svih nas ovde, jer jednostavno nismo imali dovoljno vremena.
Ima nekoliko stvari na koje želim da se osvrnem kod ovog zakona. Znači, činjenica je da ovaj problem postoji dugi niz godina u Republici Srbiji i da je pokušan prvi put da se reši kada je posle usvajanja novog Ustava 2006. godine usvojen 2009. godine novi Zakon o planiranju i izgradnji koji je predvideo ovu konverziju. Razne su bile najave kakve će rezultate ta konverzija doneti. Činjenica je da je u dve godine po donošenju Zakona o konverziji postojao rast u građevinskoj industriji i 2010. i 2011. godine, da je država nešto radila da bi pomogla građevinsku industriju, a da se od 2012. godine nije radilo ništa.
Onda je Vlada, čiji ste vi član već tri godine, krajem decembra 2012. godine donela izmene Zakona o planiranju i izgradnji i tadašnji ministar Vojislav Ilić je između ostalog rekao da je konverzija leglo korupcije i da je kao takvu treba ukinuti, da ono zemljište koje pripada, pravo na korišćenje treba dati besplatno i da će to otvoriti, dovesti u kratkom roku dve milijarde evra investicija koje čekaju i da će to biti rezultat izmena koje je tada parlament, znači, pre gotovo tri godine, a bio je predlog ove Vlade, vaše Vlade, usvojen, dovesti do pokretanja građevinske industrije.
Na žalost, to se nije desilo. Naprotiv, imamo dalji pad građevinske industrije i danas je građevinska industrija, izgradnje Srbije na najnižim granama u svojoj istoriji i sada donošenjem ovog zakona ponovo se obećava da će građevinska industrija doživeti procvat, da će zajedno sa novim, odnosno sa merama koje su usvojene u Zakonu o planiranju i izgradnji, o tome da se građevinske dozvole izdaju u roku od 28 dana, krenuti jak razvoj građevinske industrije, ali, moram da izrazim svoju skepsu da će se to stvarno i desiti.
Nisu problemi ovde bio u poslednjih nekoliko godina samo zakoni, nego i problem administracije, ne reagovanja javnih komunalnih preduzeća. Znači, neke opštine su i po starom Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine u roku od 30 dana izdavale građevinsku dozvolu, ali su bile dobro organizovane i mogle su to da urade. Mali je broj takvih opština u Srbiji, ali su mogle. U tim opštinama to može da se vidi. To su opštine koje su po pravilu privukle najviše investicija u poslednjih nekoliko godina. Tamo su napravljene industrijske zone. Otvaraju se nove fabrike. Druge opštine se jednostavno nisu snašle ili nisu želele da se snađu.
Sada nekoliko stvari, vi ste rekli, meni je to bilo vrlo zanimljivo, kako je ovaj zakon u skladu sa Ustavom. Znate, svaki zakon koji donosi Skupština, Skupština donosi u uverenju da je u skladu sa Ustavom. Naš Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja kaže da je zakon u skladu sa Ustavom, međutim, Ustavni sud je taj koji daje konačnu ocenu i imali smo brojne primere kada je Ustavni sud ocenjivao da zakoni nisu u skladu sa Ustavom, iako se u raspravi uvek govori da je u skladu sa Ustavom. Tako da – da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, videćemo. Sigurno će se i on naći na Ustavnom sudu.
Ovde sam pročitao jedan deo obrazloženja odluke Ustavnog suda iz 2013. godine koji kaže – pravo korišćenja građevinskog zemljišta stečenog u postupcima privatizacije, stečaja, ili izvršnom postupku može se konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. Znači, to je bio osnov da se ukine onaj deo Zakon o planiranju i izgradnji koji je govorio o umanjenju vrednosti zemljišta na osnovu sredstava koje je neko uložio kupujući neku firmu u privatizaciji. Vi ste sada predvideli drugi način umanjenja na izgrađene površine i videćemo, na površine pod objektima, izvinjavam se, trudiću se da terminološki budem što je moguće precizniji, na Ustavnom sudu da li će ovo sada proći. Siguran sam da će biti nekih žalbi Ustavnom sudu, tako da taj sud o tome da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom ili ne daće na kraju Ustavni sud. Svi mi ovde kada glasamo i raspravljamo o nekim zakonima verujemo da su oni u skladu sa Ustavom po našem najboljem saznanju.
Ovaj zakon rečeno je da neće da ima direktnih troškova po građane, usvajanje ovog zakona, i budžet, a govori se i rekli ste i vi to u svom izlaganju da se očekuje da u narednim godinama, ne znamo koji je to rok – naredne godine, očekuje da će Fond za restituciju i budžet Republike biti puniji, to je neka okvirna procena 631,4 miliona evra pojedinačno. Znači, nešto preko milijardu i 200 miliona evra i mislim da je to vrlo važan zakon. Ako danas donosimo zakon koji može da ima tako velike efekte, mislim da smo trebali da imamo malo više vremena da se konsultujemo i da raspravimo.
Čuli ste i dosta kolega koji su spremni da glasaju za ovaj zakon, koji su imali vrlo važne, vrlo ozbiljne sugestije na određena rešenja po ovom zakonu, koje ovaj zakon predviđa, jer ako bi se takav priliv obezbedio u budžet Republike Srbije, to je sasvim značajno, mislim, vrlo značajan prihod i mislim da treba ozbiljno da pristupimo.
Ono što smatramo da nije dobro uređeno, to je što ne postoji žalba na vrednost zemljišta, tu cenu određuje organ lokalne samouprave. Vi ste objašnjavali da će se on konsultovati sa Poreskom upravom oko cene, a da će nadležni organ za imovinska pitanja lokalne samouprave voditi ceo postupak i da kada se odredi ta cena u zakonu stoji da pravno lice koje je tražilo ima rok od tri dana da se odredi na koji način će platiti tu cenu, da li će ići na ovaj rok od 60 meseci na rate ili će platiti odmah, sa ovim umanjenjem od 30%, kako ste predvideli. Znači, ne postoji pravni lek na vrednost procene i mi smatramo da je to loše, da jednostavno mora da postoji dvostepenost u svakom postupku, pa i u ovom.
Takođe, manjkavost ovog zakona je, kako mi vidimo, da nije definisan rok do kada mora da se izvrši konverzija, znači to pitanje je ostalo potpuno otvoreno, i ostavljena je i ova mogućnost zakupa na 99 godina. To na prvi pogled deluje jako pravično, znate, odredite tržišnu cenu trenutnu zemljišta, pa podelite na 99 i onda se odredi mesečna rata. Pitanje je šta se dešava sa tim zemljištem u tih 99 godina, da li ono gubi na svojoj vrednosti ili ne, šta se u tom slučaju dešava sa ratom, ne samo u smislu, ne znam, inflacije ili usklađivanja u skladu sa zakonom, nego samo zemljište da li zbog nekih okolnosti dobija na vrednosti ili ne, a onda neko plaća, ako je to zemljište danas u nekom neatraktivnom delu neke lokalne samouprave gde nema ili nije planiran razvoj nekih 20 godina, onda danas će ta rata biti mala, za 20 godina, razvojem nekog grada ili opštine, to zemljište može da postane vrlo atraktivno, a neko će onda imati pravo ga koristi i na njemu gradi, plaćajući vrlo malu cenu zakupa? Mislimo da je potrebno možda ići na neku drugu cenu, jer obično se cena zemljišta revalorizuje kroz neku investiciju u roku od 10 do 15 godina, tako da je ovaj rok po nama predugačak.
Ono što takođe smatramo da je problem, to je neusklađenost važećih zakona, znači Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o državnom premeru i katastru. Nemaju ovu kategoriju - ukupna površina ispod objekta, ne prepoznaju tu kategoriju i sada se ovim zakonom to uvodi u pravni sistem i pitanje je šta će se dešavati i kako će se tumačiti. Slažem se sa koleginicom koja je rekla da je ovaj zakon pisan dosta komplikovano, kroz neke dugačke rečenice koju ni pravnici ne mogu do kraja da razumeju, pa će se verovatno dosta tumačiti od strane ministarstva u narednom periodu šta konkretno određeni članovi znače i kako će se zakon primenjivati, što je loše. Zakoni treba da budu pisani jasno, da mogu laici, kao što sam ja u ovom slučaju, da razumeju, jer ja sam, da budem iskren, nekoliko puta čitao članove 8, 9. i 6. i nisam do kraja bio siguran šta oni tačno znače. Priznajem da nisam bio siguran, ali dobro, nemam nikakvu firmu, nisam privatizovan, neću koristiti nijedno pravo koje će neki steći ovim zakonom, ali mislim da je to loše, da to ostavlja prostor za manipulaciju, ostavlja za ono, što je rekao svojevremeno ministar Ilić, da je konverzija leglo korupcije, da ovaj zakon to neće izlečiti i da ćemo biti svesni u mesecima i godinama koje dolaze da su ova zakonska rešenja odgovarala samo nekima. Za ova tri dana nisam uspeo do kraja da saznam ko su ti neki kojima će ovaj zakon odgovarati.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je prilično kratak i jasan, moram da priznam. Predlog zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava, kako ste sami rekli, samo jednu stvar menja, a to je produženje važenja ovog zakona na još nešto manje od šest meseci, tj. do kraja godine.
Mi smo protiv ovoga, prvo zato što smatramo da ako treba da produžimo rok važenja ovog zakona, onda treba da povedemo jednu ozbiljnu raspravu o tome šta je i na koji način je radila do sada Kancelarija i na koji način se ovaj zapis provodio. Vi niste u uvodnom izlaganju rekli mnogo toga. Rekli ste kasnije, rekli ste da je više od 20 hiljada građana dobilo pomoć, da je ta pomoć preko 43 milijardi dinara, da su na 120 lokacija izvršeni radovi u vrednosti od dve milijarde, na popravci, sanaciji brana i vodotokova, a da je ključni razlog to što je 62 miliona evra iz Fonda solidarnosti u maju ove godine opredeljeno da se potroši.
Moram da budem iskren, nisam siguran da u ovom roku koji ste vi predvideli zakonom to uopšte može da se uradi, da se taj novac potroši. Jednostavno, poznajući način na koji funkcioniše naša administracija i sve ono što se dešavalo i na šta je Kancelarija nailazila kao probleme u prethodnih godinu dana u radu na sanaciji i otklanjanju šteta od poplava, mislim da jednostavno ne daje nadu da možemo za šest meseci da završimo ceo ovaj posao.
Znači, krajem godine ćemo se naći ponovo u situaciji da li da produžavamo ovaj rok ponovo ili da na neki sistemski način rešimo ovaj problem. Rekli ste da postoji plan da se taj zakon donese, ali ja, nemojte da mi uzimate za zlo, jednostavno sumnjam u planove ove Vlade, jer takav je bio i plan na početku, ponavljam da se zakon o konverziji do donese do juna, sada je jul, pa ga tek sada donosimo. Bojim se da i taj zakon koji bi trebao sistemski da reši otklanjanje posledica katastrofalnih situacija u Srbiji neće biti donet do kraja ove godine. Onda ćemo imati situaciju koju imamo sada, isticaće rok za primenu ovog zakona. Mislim da je mnogo bolje rešavati stvari sistemski, a ne leks specijalis i ad hok zakonima.
Iz svega toga i iz toga što nemamo ozbiljnu raspravu, danas bi trebao možda ovde da bude i direktor Kancelarije da govori o problemima na koje je naišao, znam da su oni podneli nešto preko tri hiljade prijava za razne zloupotrebe kod dodele pomoći, ne sumnjam u njihov rad i transparentnost i način na koji su radili, ali ta njihova iskustva zaslužuju jednu ozbiljnu raspravu, a ne ovako da se uz zakon o konverziji, koji je vrlo ozbiljan i treba Republici Srbiji da obezbedi značajna sredstva, stavi i ova tačka kao jedan mali dodatak o kojoj će neko pričati, neko neće pričati i na kraju ćemo to samo izglasati bez velike rasprave.
To su razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ova zakonska rešenja kako su danas predložene, tu pre svega mislim na zakon o konverziji. Dali smo jedan broj amandmana, moram da priznam da, slušajući raspravu kolega poslanika, nismo obuhvatili sva pitanja i biće nam važno ne samo kako će naši amandmani biti sagledani od strane vas i Vlade, nego svi amandmani, jer ima tu dobrih ideja i potrebe za ispravkom ovog zakona, ali u ovom obliku kako je predložen, mi ne možemo da podržimo ova dva predloga zakona. Hvala.