Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.
Krenuli smo od 2001. godine, a mogli smo i da se vratimo u 90-u ili ne znam u koju godinu, pa da onda sabiramo sva poskupljenja. Ali, u svim tim poskupljenjima nije bilo akciza na struju. Prvi put danas Vlada donosi zakon kojim će uzimati pare od svih građana Srbije koji plaćaju električnu energiju u budžet, da troši onako kako je ministar već objašnjavao, koliki su nam delovi budžeta, gde možemo da menjamo i koliko možemo da menjamo, koliko su fleksibilni itd. Reče ministar – to je tema za neku drugu raspravu. Ja se slažem, ministre, trebali bi o tome da govorimo.
Dakle, ja očekujem da ćemo imati raspravu o rebalansu. Ako je ovako dobar budžet, pa sada još sa ovim novim prihodom, mi nećemo uopšte da imamo deficit verovatno tamo u avgustu, septembru, kada krenu ovi prihodi. Znači, mi ćemo da budemo na nuli, ako smo planirali deficit od nekih 5,5-6%. Na kraju godine moramo da uradimo rebalans. Pretpostavljam da bi onda vodili ovu raspravu, pa videli kakvi su rezultati, odnosno šta je dovelo do toga. Vi ste to lepo rekli, vi to zovete strukturne reforme koje treba da se urade, a ovo su trenutne, kratkoročne.
Mi kritikujemo to što vi pravite sliku da je posao završen time što iz budžeta nisu potrošene pare za investicije, time što su neki vanredni prihodi u budžetu. Vi govorite o tome i vi se hvalite time kako je sada manji deficit, a onda priznajete da je ova mera zato što mora strukturno da se budžet izbalansira. Recite otvoreno građanima da nije tako sjajno u budžetu, da nam nije tako dobro, da nas je sramota.
Hvala, poštovana predsedavajuća.
Kada nema argumenata za raspravu onda imamo uvrede. Uvrede da neko ne zna, da je glup ili da beži. Na žalost, sve te uvrede ne mogu da sakriju činjenicu, a to je da danas imamo predlog zakona kojim će se po prvi put u istoriji Srbije na električnu energiju uvesti akciza.
Električna energija 2015. godine, znači, postaje luksuzna roba, jer akcizama se obično, da kažem, oporezuje to je jedna vrsta poreza, luksuzna roba. Ne mora uvek da znači ali pravilo neko po definiciji jeste da je to takva vrsta robe.
Ali, gospodine ministre, ja, evo, slušam rasprave ovde kolega koji podržavaju i glasaće za ovaj zakon..
Ja govorim o argumentima na koju govorim replikom.
Gospođo predsednice, evo i vama se direktno obraćam. Hvala.
Kako to, sa tako spektakularnim rezultatima u budžetu i velikim reformama, neviđenim rezultatima, uvodimo novi namet građanima da bi napunili taj isti budžet.
Ja razumem vaše argumente, ali vaše argumente ne ponavljaju kolege poslanici koji će glasati za ovaj zakon. Oni pričaju drugu priču.
Oni pričaju da je sjajno i bajno i da su ne znam kakvi rezultati, a nisu, privremenog su karaktera, tako što pare nisu potrošene u tom budžetu, nego što je nešto drugo na drugi način napunjeno.
Naplata poreza još uvek nije na nivou iz 2012. godine, napravite plan, pa ćete imati više para nego što uvodite ove akcize.
Poštovana predsednice, ako je ovo sada rasprava o tome kako se vodio sistem EPS svim ovim godinama do 2012. godine, možemo da govorimo i o tome, mada mislim da to zaslužuje posebnu sednicu i posebnu temu, jer se mnogo drugačije stvari rade sada u odnosu na to vreme.
Do 2012. godine, to nije 15 godina vlasti kako olako pripisujete nekome, pošto vi kao da ste od danas na vlasti, a na vlasti ste već tri godine, ali to nekako zaboravite.
Do 2012. godine revitalizovani su svi blokovi u TE „Nikola Tesla“ i time je instalirano novih 250 megavata snage i to je jedan kompletan blok.
Šta je urađeno u ove tri godine u EPS-u? Da li je urađena revitalizacija jednog jedinog bloka termoelektrane? Da li je stvoren novi megavat snage i u jednom objektu termo i hidro u objektima EPS-a za proizvodnju struje? Da li su urađeni redovni veliki remonti? Nisu. Neće biti para, jer ovo povećanje struje ne ide u EPS, nema razvoja EPS. Ovde ima punjenja budžeta, rupa u budžetu koje se kriju od građana Srbije pričama kako nam je bajno i sjajno, tako što se ne plaćaju obaveze koje država ima, tako što se sa plaćanjem PDV-a kasni više od mesec dana, pa onda stoje neke pare na računu pa se kaže – evo manji nam je deficit.
Možete da vidite, ja nemam uvid kako se troše pare u budžetu…
Hvala predsednice.
Bila je ova rasprava i nije se u argumentima odmaklo mnogo u odnosu na početak.
Ja nisam uspeo da čujem obrazloženje zašto, ako su tako dobri i sjajni i bajni rezultati, ne kako vi ministre tvrdite, nego kolege koji će glasati za ovaj zakon, u stanju budžeta danas, zašto se uvodi jedan novi namet na građane koji treba da popunE budžet?
Ako smo smanjili deficit budžeta gotovo na nula, zašto uvodimo novi namet građanima? Vi ste pokušali da date neko obrazloženje i ja sam ga razumeo. Možemo da pričamo sada da li je to što vi želite da postignete ovom merom dobro ili ne, ali nažalost od onih koji će glasati za ovaj zakon ništa nismo čuli od toga što ste vi rekli. Čuli samo da je bajno i sjajno, i da je za sve zaslužan Aleksandar Vučić, a ne oni penzioneri kojima je oduzeto pet, deset, petnaest, dvadeset posto, ne oni koji rade u državnoj upravi gotovo pola miliona ljudi, nastavnici, policajci, zdravstveni radnici, kojima je uzeto 10% od plate. Oni su jedini zaslužni.
Toga priznanja njima, od strane poslanika koji će glasati za ovaj zakon nije bilo, nego je bilo ponovo starih priča o tome ko drži ili ne drži predizborno obećanje.
Čuli smo podsećanje ministarke koja sedi tri godine u Vladi, ne toliko dugo kao vi, koja je rekla – smanjićemo cenu struje 2011. godine 20%, odmah čim dođemo na vlast. Tri godine je prošlo, od tada nije smanjeno ni 1%. Danas se povećava 12,33% kako ste izračunali.
Kao što je ministar Stefanović govorio, neće biti smanjene penzije u februaru 2014. godine, pa su bile smanjene, odnosno smanjene su u oktobru. Vi ste nama ovde govorili, bili ste ovde kada smo raspravljali o „Beogradu na vodi“, slušali smo kako će projekat biti završen za četiri godine, posle ne za četiri, to je faza A1 nego za deset, a kada je potpisan ugovor vidimo da je 30 godina. Zašto sad mi vama da verujemo? Zašto građani da vam veruju? Pokazujete jednu ozbiljnu nedoslednost. Stalno ta priča kako je neko napravio javni dug, 15,4 milijarde evra je bilo stanje javnog duga u julu 2012. godine.
Vi ste danas rekli da je23,6. To je 8,2 milijarde povećano za tri godine. Prethodno povećanje je bilo nekih sedam, čini mi se, milijardi za četiri godine.
Da li će to stati, da li će se taj trend promeniti, ja bih voleo da je tako, ali nisam siguran jer mi ovde govorimo o tome danas da li će stopa rasta BDP u Srbiji da bude minus 0,5 ili plus 0,5 ili negde oko nule. Pogledajte u okruženju, 3%, 3,5% u zemljama oko nas. Što se ne takmičimo sa njima nego sa imaginarnom nulom.
Ko treba da promeni to stanje? Vlada koja je bila do 2012. godine ili ova Vlada koja već tri godine upravlja zemljom? Možete vi da se vraćate u tu 2012, 2010, 2011. godinu, ali gde je tu budućnost, gde je nešto što će da se desi da bi građani živeli bolje? Ja verujem da svi to želimo, ali ovo danas nije mera koja će doneti bolji život građana.
Slušaćemo te priče da li će biti povećane plate ili penzije. One ne mogu da budu povećane, one prvo moraju da se vrate na nivo prilagođavanja, pre prilagođavanja, kako ste rekli, iz oktobra meseca prošle godine, a onda po zakonu recimo što se tiče penzija da budu povećanje, kako se već pravi ona formula za povećanje penzija svake godine, što je sada suspendovano.
Onda, zaslugom i vašim dobrim radom da kažete - na sve to mi ćemo sada da povećamo još nešto. Ne možete da govorite – mi ćemo da povećamo penzije; a da ih prethodno ne vratite na onaj nivo koliki je bio pre smanjenja. Dok to ne uradite nema povećanja.
Ja vas pitam još jednom, kada će biti rebalans budžeta? Ako je stanje tako dobro, vi ste u obavezi da ovde pre kraja godine imamo rebalans da vidimo šta se desilo, kako će taj višak para koji postoji, odnosno manjak manjka biti iskorišćen, kako su izvršene sve obaveze iz budžeta,.
Da nemamo ovu diskusiju, da li vi kažete da 11% što se tiče budžeta, na sajt stoje drugi podaci, kažete da je to na nivou cele države? To je ozbiljna komplikovana rasprava, ni ja se u tome ne snalazim najbolje, ali je ovde mesto u kome treba da diskutujemo mi, svi poslanici, bez obzira na njihovo znanje o ekonomiji. Mi smo tu ispred građana da najbolje doprinesemo na način na koji znamo i umemo, da se donose što bolje odluke za njihov život.
Ovo nije odluka od koje će građanima biti bolje ni trenutno ni u perspektivi. Ima drugih načina da se budžet popuni, da se smanji deficit i o tome želimo da razgovaramo. Hvala.
Poštovana predsednice, prvo moram da izrazim čuđenje da smo danas u 15 do šest počeli raspravu o ovim tačkama dnevnog reda, ali dobro. To je moguće po Poslovniku i očigledna želja je da se o ovim sporazumima ne raspravlja mnogo. Oni jesu tipski. Ja se slažem. Ponoviću jednu od tipskih stvari koju smo već usvajali, čini mi se da je bila zemlja Švajcarska sa kojom je sličan sporazum, kao između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske.
Pozdravio sam tada na taj način uvođenje i brakova, odnosno bračnih zajednica u kojima partneri nisu različitog pola. Naime, u članu 1. član porodice kaže - označava supružnika, registrovanog partnera u skladu sa zakonima zemlje odašiljanja i pod uslovima da je u tom svojstvu prijavljen od strane ministarstva stranih poslova države odašiljanja i da je nosilac diplomatske ili službene putne isprave.
Kada smo to raspravljaliu tom sporazumu sa Švajcarskom bilo je nekih dilema, da li je to, odnosno kako to nije u skladu sa našim zakonima i sa našim svetonazorom i da li to treba ili ne treba, ja smatram da treba pozdravljam jer je to tako na ovaj zakon o potvrđivanju Sporazuma na mala vrata, da se takve bračne zajednice priznaju i verujem i nadam se da će tako biti i u našem zakonodavstvu ubrzo utvrđen. Hvala.
Hvala poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, ja bih se samo osvrnuo na razloge za odbijanje drugog dela amandmana, nešto je o tome govorila moja koleginica, a to je jedan član koji mi predlažemo u svim zakonima da se unese i Vlada uporno odbija, a to je da se u svaki zakon uvede obaveza da se skupštinski odbor, a time i Skupština jednom godišnje izveštava o efektima primene zakona.
Ono što je zanimljivo, to je što se obrazloženja u odnosu na ovlašćenog predlagača menjaju. Tako smo ovaj put dobili obrazloženje da se ne prihvata taj deo amandmana zato što nije prema metodološkim pravilima za izradu propisa. S obzirom da sve zakone usvaja Vlada, čiji ste vi potpredsednik, ja vas molim da probate vi, u skladu upravo sa tim metodološkim pravilima, da uskladite odgovore koje nam šaljete, kao i zakone.
Mi smo prošle nedelje ovde usvojili zakon o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti industrijskog dizajna koje su suprotno metodološkim pravilima menjale više od pola teksta postojećeg zakona. Kada smo skrenuli na to pažnju vašem kolegi ministru Verbiću, tada ovlašćenom predlagaču, on se branio ćutanjem i nije znao da odgovori zašto je predlog tih izmena i dopuna zakona urađen protivno tim metodološkim pravilima. Molim vas, kao potpredsednicu Vlade, da insistirate da Vlada poštuje ta pravila u svim slučajevima, a ne samo onda kada vi smatrate da vama odgovara, pa kada vam ponestane obrazloženja, svrsishodnije, celishodnije, prevashodnije i slično, vi onda napišete da se odbija ovaj amandman zato što je suprotan metodološkim pravilima za izradu propisa.
Znači, imali smo ceo zakon koji je usvojen i napisan suprotno tim pravilima, pa nikom ništa. Niko nije, očigledno, o tome vodio računa, ni u Vladi nije se vodilo računa, ni kada se o tome raspravljalo i zakon usvajao, tako da vas molim da zauzmete stav jedinstven kako ćete odbijati ovaj naš amandman, ali mislim da bi, naravno, bilo mnogo bolje da ga prihvatite i vi, kao Vlada, a pre svega kolege poslanici, kako bi mogli što kvalitetnije da obavimo kontrolnu funkciju koju mi, kao parlament, imamo. Danas se o tome ovde razgovaralo na jednom skupu u parlamentu, gde je konstatovano da je kontrolna uloga parlamenta na najnižem nivou u poslednjih 15 godina.
Mi smatramo da je ovo jedan dobar način da se ta kontrolna uloga parlamenta osnaži. Ponovo apelujem na kolege poslanike da ga, bez obzira na stav Vlade da ne prihvati ovaj naš amandman, u danu za glasanje prihvati. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Gospodine ministre, kolege poslanici, u članu 7. mi smo predložili da se izvrše dve izmene. Znači, da se reči: „javnim poretkom i moralom“ zamene rečima: „prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima“, kao i da se u stavu 5. reči: „javnom poretku i prihvaćenim moralnim principima“ zamene rečima: „prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima“.
Šta je bio razlog? Jednostavno, smatramo da je formulacija koju smo mi predložili u skladu sa zakonima Srbije, pre svega sa Zakonom o obligacionim odnosima i da je način na koji smo mi predložili da se izmene ove reči prilagođen našem pravnom sistemu.
Vlada je odbila naš amandman, sa obrazloženjem da su navedeni termini u skladu sa članom 8. Direktive Evropskog parlamenta iz 1998. godine i Saveta ministara iz 1998. godine.
To bi bilo dobro, da krenemo da menjamo termine i usklađujemo sa onim terminima koji postoje u Evropi, ali smatramo da je onda potrebno krenuti sa izmenama i dopunama drugih zakona, znači, i Zakona o obligacionim odnosima i drugim zakonima. Naravno, to nije posao ministra danas ovde prisutnog, ali jeste posao Vlade. Zato molim ministra da na Vladi iznese ovaj problem, da se krene sa usklađivanjem našeg zakonodavstva, kako ne bi imali u jednom zakonu za praktično istu stvar jedan termin i jednu definiciju, a u drugim zakonima druge termine. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Gospodine ministre, pa ja sam očekivao da vi kažete makar neku rečenicu na amandmane na čl. 9 i 31. koje je predložio Odbor iz razloga što su ti amandmani posledica greške koju ste vi napravili kada ste pisali zakon.
Znači, vi ste u članu 9. predvideli predlogom izmena i dopuna Zakona da postoje tačke 1a,b,v,g, d, a članom 31. se onda pozivate na tačke 1đ. i 1e. Mi smo našim amandmanom na član 31. koji ste vi i Odbor odbili konstatovali tu vašu grešku. Vi ste grešku ispravili, odnosno usvajanjem amandmana Odbora na član 9. i na član 31. ta greška je ispravljena, ali je bio red da kažete – izvinite pogrešili smo, pogrešili smo, pogrešno smo numerisali tačke, sada smo stavili lepo u članu 9. tačke od 1 do 7, u članu 31. pozivamo se na odgovarajuće tačke i grešku smo ispravili.
Ali, vi to niste uradili i to je u skladu i sa manirom rada ove Vlade. Znači, sve znate najbolje, nikoga ne slušate, ništa ne čitate, za vas nikakva pravila ne važe. Da važe pravila, recimo pravila jedinstvena metodološka pravila koja postoje po kojima član 47. govori – ako se više od polovine članova osnovnog zakona menja, odnosno dopunjuje treba doneti novi propis, ministre. Ja verujem da vi to ne znate. U vašem ministarstvu bi neko trebao da zna.
Mi danas usvajamo izmene i dopune Zakona. Na osnovni zakon koji ima 84 člana, izmene i dopune zakona imaju 53 člana. Menjamo više od pola zakona. Da poštujemo pravila vi ste morali nama 30. decembra 2014. godine da pošaljete novi zakon, a ne izmene i dopune zakona, jer kada radite izmene i dopune onda mogu i da vas se potkradu ovakve greške. Menjate nešto u nekim članovima, nešto ostaje, nešto ne ostaje. Napravi se problem. Ponavljam, dobro je što je problem ispravljen, ali je loš pristup i pristup je u skladu sa radom i manirom rada ove Vlade.
Znači - nikoga ništa ne pitamo, sve znamo najbolje i radimo kako nam se hoće. To je loše. To je loše i zato smo mi protiv ove Vlade i ove većine i ovog načina rada.
Čekao sam da vi kažete neku reč kada je menjan član 9. zakona, odnosno kada je usvojen amandman, raspravljalo se o amandmanu na član 9. i na član 31. Odbora. Niste rekli ni jednu jedinu reč da ste ispravili grešku, grešku na koju smo vam mi ukazali podnošenjem našeg amandmana. Naš amandman sada, posle usvajanje amandmana Odbora, je besmislen i naravno da ne može da se usvoji, jer mi govorimo o brisanju tačaka 1d i 1đ koje više u Predlogu zakona ne postoje, odnosno neće postojati ako se usvoji ova izmena Odbora.
Ali, to niste uradili, nego ste poslali jedan zakon koji je ovde četiri i po meseca sedeo u proceduri i niko nije video tu grešku. Uvideli smo je u ova dva dana, od načelne rasprave do danas, ispravili, ali bez toga da neko kaže – izvinite, pogrešili smo i hvala vam što ste nam na tu grešku ukazali. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, član 51, naš amandman je da se doda novi stav koji glasi – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona.
Naravno, po svom običaju, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nije prvi put, a nažalost, verujem, nije ni poslednji put da Vlada ne prihvata naš amandman kojim tražimo da se uvede zakonska obaveza da Vlada dostavlja Skupštini preko nadležnog odbora izveštaj o efektima primene zakona. Svaki put, manje ili više, obrazloženje za odbijanje je isto. Poziva se na odredbu Zakona o Vladi koja kaže da na zahtev Narodne skupštine Vlada i svaki njen član dužni su da podnesu izveštaj o svom radu, Narodne skupštine, to znači neka odluka koju donese većina. Takve odluke za ovih godinu i po dana ili malo više od godinu dana nije bilo i imam neki utisak da nikada neće ni biti, kao što Vlada i ministri ne poštuju obavezu Poslovnika, doduše, da odgovaraju u roku od 15 dana na poslanička pitanja, pa mi imamo ovde činjenicu da čekamo odgovor nekoliko meseci, a nekada ga i ne dobijemo nikada.
Zato mi insistiramo kod svakog zakona, izmena i dopuna zakona ili donošenja novih zakona, da se uvede ova obaveza, jer na taj način možemo da pratimo tok sprovođenja zakona i da možda na vreme reagujemo.
Rekli ste ovde u obrazloženju da su Vlada i svaki njen član dužni da dostave Narodnoj skupštini izveštaj i podatke koji su potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana. Ponovo kažem, Vlada to ne poštuje i zakon, ne odgovara poslanicima na poslanička pitanja u roku, ili kasni sa rokom ili taj rok ne poštuje. Da postoje ovakve odredbe u zakonima mi bi možda konstatovali na vreme da se neki zakoni ne sprovode, da postoji kašnjenje koje prosečno u Republici Srbiji iznosi 944 dana za donošenje podzakonskih akata, možda bi konstatovali na vreme i sprečili neke situacije koje smo imali ovde u prošlosti kada smo usvajali zakone, zato što je pretilo da ti rokovi isteknu i da neće moći zakon da se primeni.
Kada bi imali takvu odredbu možda bi videli na vreme ili ranije da neke odredbe zakona nisu dovoljno dobre, da ne može zakon da se primeni, da nešto treba da se izmeni, što je uostalom bio i razlog za izmene i dopune ovog zakona, kako kažete.
Praksa je pokazala od 2009. godine, kada je ovaj zakon usvojen, da neka rešenja nisu dovoljno precizna i da je zato bilo potrebno izvršiti izmene i dopune zakona. Da imamo taj izveštaj možda ne bi trebalo šest godina da čekamo na to, nego bi se to možda desilo ranije.
Pozivam, bez obzira na stav Vlade, poslaničku većinu da prihvati ovaj amandman da u svaki zakon stavimo obavezu Vlade da nas preko nadležnog odbora obavezno jednom godišnje izveštava o tome kako se primenjuju zakoni, u ovom slučaju ovaj zakon, kako bi mi kao poslanici mogli kvalitetnije da obavljamo našu kontrolnu funkciju koju imamo po Ustavu, da znamo na koji način se zakoni sprovode, da znamo da li su ministri odradili svoj deo posla u poštovanju rokova za donošenje podzakonskih akata, a ne da ovde vodimo rasprave o tome kada donosimo zakone kako su neki zakoni divni, bajni, kako će ne znam kako da reše stvari, pa onda podzakonska akta koja su predviđena u nekom roku da se donesu ne donesu se i praktično onemoguće sprovođenje zakona, kao recimo Zakon o uzbunjivačima, gde je postojao rok od tri meseca da se donesu dva pravilnika. Taj rok je istekao 5. marta i donet je samo jedan od dva pravilnika. Praktično, zakon neće moći da se primenjuje od 5. juna, jer pravilnik o unutrašnjoj organizaciji kod postupka uzbunjivanja nije donet, nije ga donelo Ministarstvo.
Zato pozivam poslanike, kolege vladajuće većine da prihvate ovaj amandman, bez obzira na negativan stav Vlade. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, pored finansijskih, ima i drugih efekata primene zakona. Ono o čemu sam ja između ostalog govorio, jeste da i ovaj zakon, recimo, podrazumeva rok od četiri meseca od dana stupanje na snagu za donošenje podzakonskih dokumenata. Voleo bih da znam da li su ti dokumenti kada prođe četiri meseca doneti ili ne i da se o tome izvesti nadležni odbor jednom godišnje, o efektima, o tome kako se zakon sprovodio, da li je sve što je predviđeno u rokovima donetim zakonom urađeno, da li su uočene neke manjkavosti i da li nešto treba da se menja. To je ideja za podnošenje ovakvih izveštaja, jer bi onda na jedan sistematski način mi poslanici mogli da pratimo sprovođenje zakona, ne samo finansijskih efekta, nego i svega drugog. Mi ovako tu priliku nemamo.
Znači, teško je pratiti šta se sve i na koji način se sprovode zakoni koje ova Skupština donosi i zato smatramo da je uvođenje ovakvog instituta u sve zakone dobro. Da li je to bilo u prošlosti, kao što je kolega Orlić govorio? Nije, ali mi mislimo danas da treba i da možemo bolje nego što je bilo nekada, i do 2012. i do 2005/2006. godine, koji god hoćete trenutak da odaberete, pa da krenemo konačno napred. Dakle, da ne gledamo nazad, nego da gledamo napred.
Zašto insistiramo na zakonskoj obavezi? Stalno se govori kako će Vlada odgovoriti ako poslanici pitaju. Pa, ne odgovara Vlada, ne odgovara premijer i ne odgovaraju ministri kada postavimo konkretno pitanje. Za određene stvari tražimo odgovore, a odgovore ne dobijamo. Očigledno da obaveza iz Poslovnika nije dovoljna da obezbedi da premijer i ministri Vlade odgovaraju. Zato tražimo, i bićemo uporni u tome, da se u zakonu nađe obaveza, jer je naša nada da na taj način Vlada i ministri ne bi mogli da izbegnu odgovor, da se unese jedna ovakva norma. Ja mogu da razumem stav Vlade, Vladi je na ovaj način lakše, ali pozivam kolege poslanike, kako bi ojačali parlament i kontrolnu ulogu parlamenta, da prihvate ovaj amandman. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Navikao sam već na ovu vrstu rasprave, ali mislim na jedan način mi je drago što ne možemo da čujemo ni jedan ozbiljan argument kada predlažemo da se krene korak napred, da se ne gleda samo unazad šta je bilo i da se neko optužuje kako je nekad bilo i da se onda kaže – A što niste, ne znam šta, uradili tad i tad?
To je jedan od najlošijih argumenata u političkoj raspravi i meni je drago kada je to jedini argument koji može da se koristi. Ono što takođe me raduje je činjenica da onda taj argument da bi se pojačao, ne govore se istine. Koriste se lažni podaci, govori se o 48 meseci kada je neko trebao da dođe i da odgovara na pitanja poslanika pa je to uradio samo sedam puta, pa se govori o visosti, ne znam da li se govori o celishodnosti, svrsishodnosti, prevashodnosti ili čemu god?
Znači, mi imamo činjenicu da je u 13 u 12 puta u mandatu ove Vlade, Vlada došla da odgovara poslanicima dva puta. To je sadašnje stanje, stanje koje nije u skladu sa Poslovnikom, kao što nije u skladu sa Poslovnikom da čekamo odgovore Vlade i ministara po nekoliko meseci. Ponavljam, zato smo tražili ove izmene i dopune zakona. Nikakvom pričom o 2008, 2009, 2010. godini uvredama to ne možete da nadomestite.
Znači, dovedite premijera ovde da odgovara na pitanje poslanica, dovedite premijera da odgovara pisanim putem na pitanja poslanika. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Naravno, kada uvrede nisu dovoljne, onda prelazimo i na pretnje, pa smo čuli da će se sa mnom i mojom strankom baviti Specijalni sud za organizovani kriminal. Ja molim samo taj sud da se što pre pozabavi radom političke stranke kojoj pripadam i meni lično, kako bi dobili odgovor na to ko je i koliko i na koji način odgovoran za sve ono što se u Srbiji dešavalo i dešava danas.

Govorio sam o tome da me raduju argumenti u kojima nema budućnosti, u kojima nema istine, a istina je da od 48 meseci, 13, 14 meseci rada parlamenta nije postojao Poslovnik koji je uređivao uopšte pitanja odgovora Vlade poslednjeg četvrtka u mesecu. To je usvojeno 2009. godine kao jedna novina i onda je konzumirano kako je konzumirano.

Ako ćemo da gledamo prosek iz tih godina, vi ste već sada gori od tog proseka, kao što ste gori u svemu. Javni dug Republike Srbije za godinu dana je povećan četiri milijarde evra, a za četiri godine te Vlade povećan je sedam milijardi evra. Javni dug na kraju 2011. godine iznosio je nešto više od 45%, a danas iznosi preko 75%.

Na kraju, predlaganjem ovog amandmana nisam osporavao usklađenost sa pravilima EU. Tražio sam da kontrolišemo sprovođenje zakona kroz ovu zakonsku normu. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 109. kojim imate pravo da izričite opomenu narodnom poslaniku kada upotrebljava psovke i uvredljive izraze.
Ja ne znam da li je u vašem rečniku „banda“ uvredljiv izraz ili ne. Ako nije uvredljiv izraz, onda možemo da govorimo o raznim bandama koje postoje u Srbiji danas i narko-bandama i auto-bandama i političkim bandama, političkoj bandi iz Nemanjine ulice i sličnim stvarima.