Da iskoristim priliku da pokažem građanima koji prate ovu diskusiju šta je spin, a šta istina.
Rok po važećem zakonu koji kaže sam ministar da nije probijen je bio od usvajanja zakona šest meseci, da se usvoje sva podzakonska dokumenta, a u roku od 18 meseci, u slučaju ovog člana, da fizička lica moraju da ispune obaveze po ovom zakonu.
Gde smo mi danas? Prošlo je 17 meseci od usvajanja zakona. Ministarstvo još nije donelo sva podzakonska dokumenta. Znači, Ministarstvo je prekršilo zakon ministre, i tu je ta reč odgovornost o kojoj smo pričali pre dva dana, koju vi ne razumete. Vi ste prekršili zakon, jer ste doneli prvo podzakonski dokument u oktobru 2014. godine, posle 11 meseci, a ne šest koliko piše u zakonu.
Najvažniji, kako sami kažete, podzakonski dokument ste doneli 28. marta 2015. godine, znači posle 16 meseci. To je deset meseci više od zakonom predviđenog roka. Drugi ste doneli, poslednji koji ste doneli je 4. aprila 2015. godine, 16 i po meseci. Znači 10 i po meseci posle zakonskog roka koji je vaša obaveza. To nije slobodan rok pa vi kažete – hoćemo-nećemo. To je rok koji vaše Ministarstvo mora da poštuje, a vi ga niste poštovali.
Prekršili ste zakon vi, gospodine ministre, koji ste glasali za taj zakon ovde pre 17 meseci, kao predsednik parlamenta tada. Smatrali ste da su ti rokovi ispunjivi, mogući. Onda kada dođe ovaj zakon, šta mi kao poslanici radimo? Pogledamo šta može da se popravi i vidimo da ste vi predložili da se rok koji je trebao da iznosi 12 meseci, od izrade podzakonskih dokumenata do usklađivanja sa ovim zakonom iznosio je 12 meseci, a vi ste predložili u originalnom tekstu da taj rok iznosi još šest meseci. Mi kažemo – u redu, pomerićemo, daćemo predlog da taj rok traje još tri meseca duže, da bude što bliži onom prvom roku od 12 meseci, koliko je trebalo da se uskladi, u ovom slučaju da se izvrši obuka fizičkih lica, znači 12 meseci je bilo ostavljeno da se taj posao završi. Mi smo smatrali da ne može za šest, odnosno sedam, bolje da se to uradi za još tri meseca više.
To je vrlo dosadno, koristeći kriterijume koje ste vi, kada ste usvajali prvi put ovaj zakon, kako kažete, posle 20 godina ničega, usvojili ovo. Taj kriterijum smo koristili, jedino što smo ga skratili za još mesec dana upravo iz argumenta da treba što pre da se krene sa punom primenom ovog zakona koji danas slušamo.
Gde smo mi tu nedosledni, a šta je spin? Spin je kada ministar kaže – nismo probili zakonski rok. Probili ste, ostavili te pravnim licima i fizičkim licima manje od dva meseca da završe obuku. To je nemoguće. Niste usvojili sve pravilnike, a trebali ste u roku od šest meseci. Prekršili ste zakon, to su fakti i istina.
Na kraju, šta ćemo imati ako se usvoji zakon sa izmenom koju je kolega Petrić predložio? To je jako zanimljivo, da se pročita ceo član, koji glasi: „Fizička lica koja u vreme stupanja na snagu ovog zakona, zaposlena kod pravnih lica koja vrše poslove privatnog obezbeđenja u neprekidnom trajanju od najmanje pet godina, mogu nastaviti rad, a zahtev za minimalno stručno obrazovanje moraju ispuniti u roku od tri godine od stupanja na snagu ovog zakona“. Taj rok od tri godine će biti 5. decembar 2016. godine, to je rok od tri godine od dana stupanja na snagu, 5. decembar 2016. godine.
Onda sledeći stav: „Ostale uslove propisane ovim zakonom lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona vrše poslove obezbeđenja moraju ispuniti u roku“ i stajalo je „u roku od 18 meseci“, a sada će da stoji – do 1. januara 2017. godine. Znači, prvi stav će da važi, odnosno stupanje na snagu, usklađivanje će biti 5. decembar 2016. godine, a drugi stav će da govori o 1. januaru 2017. godine, znači 25 dana razlike, tako će da izgleda zakonski predlog sa ovim izmenama i dopunama.
Da imate u osnovnoj školi, u prva četiri razreda, da pišete tako recimo neki sastav iz srpskog jezika dobili bi dvojku, na pravnom fakultetu, verujem, evo kolega Martinoviću, da tako pišete zakone da nešto stupa na snagu u roku od tri godine, a nešto tri godine i 25 dana, neko bi vam rekao – nemojte da se igrate, nego stavite u roku od tri godine.
Ova izmena je trebala da glasi da će da se uskladi sa stavom 1. i da kaže – u roku od tri godine. To bi onda imalo pravnog smisla i delovao bi zakon uredno, a ne ovako, kao neki kupus. Menjamo i dopunjavamo kako nam se sviđa. Ko će onda da se snađe u tom brdu rokova, taksi novih koje se uvode i sličnih stvari.
Loše je ovako pisati zakone i mi zbog toga ne možemo da glasamo za ovakve izmene i dopune. Hvala.