Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala.
Tražio bih repliku ali verujem da biste vi zaključili da nemam osnova pa ću koristiti vreme poslaničke grupe. Da, naknada je 46.000 dinara za člana upravnog odbora, evo, gospodin Martinović koji je ovde u sali, direktor Nacionalne službe, stoji na sajtu da pored plate od 140.000 dinara za rad u upravnom odboru dobija 46.000 dinara. Jel tako? Nema tu velike misterije i umesto ovih milion koliko ćemo sada uštedeti sa dve manje naknade, ja predlažem da uštedimo četiri miliona tako što niko neće da dobija naknadu, jer svi ovi drugi članovi koje imenuje Vlada pretpostavljam da su zaposleni negde, a obično su to ljudi koji rade u državnim organima, pa im na platu dobro dođe i ova naknada od 46.000 dinara.
I to da uradimo, ne samo u ovom upravnom odboru nego u svim upravnim odborima. Trideset hiljada ljudi sedi u raznim upravnim, nadzornim odborima, kako god ih zvali u Srbiji, predložite to i mi ćemo podržati sa dve ruke. To je racionalizacija. Pričamo ovde satima o racionalizaciji za dve naknade. Moram da priznam, govorio sam jednom, mislio sam da direktor ne prima naknadu kad već prima platu od 140.000 dinara, ne znam šta će mu i ova naknada u upravnom odboru, ali dobro, tako je bilo, sada neće biti, eto te uštede od 46.000 dinara mesečno puta dva.
Hajde onda da govorimo ako hoćemo da štedimo koliko se para troši samo na penale, na kredite koje ova Vlada ne može da povuče jer nema pripremljene projekte, jer ne može da obavi poslove koji su dogovoreni i koje sada nema ko, nema znanja ni umeća da izvede. Da li ću ja ovde ikada dobiti odgovor na to koliko je para potrošeno na nabavku uglja iz Rumunije. Mesecima čekam odgovor od nadležnog ministra. Na ugalj koji nam ne treba, a sada možemo da čitamo da je taj ugalj škart, da uopšte nije ni dovežen ugalj iz Rumunije, nego neki škart.
Pa, upravni odbor jeste priča o racionalizaciji, o racionalizaciji, o tome kako se troše državne pare. Ovo je samo mazanje očiju građana Srbije tako što ćemo da uštedimo dva puta po 46.000 dinara u jednom, ostaje sedam njih koji će da prima 46.000 dinara, sedam. Ako odlučuje uvek većina od četiri koje imenuje Vlada, onda je dovoljan jedan ili ni jedan ne treba. Besmisleno je da neko prima platu ako će da radi samo o nalogu ministra. Onda treba ministar da naloži direktoru službe šta i na koji način će da radi, da mu odobrava programe i slične stvari, jer to će da bude u praksi. Ta većina će na predlog ministarstva glasati sve  što im se kaže u ministarstvu. Zato je besmisleno da ti ljudi uopšte i postoje i da  primaju neke naknade. Ili ukinite naknade svima ili ukinite upravni odbor kao nešto što ne treba i tu ćemo onda uštedeti. I, još tako može na 30.000 mesta u ovoj državi. Hvala vam.
Da, po amandmanu, jer ne verujem da mogu da dobijem pravo na repliku, ali dobro.
Molim vas da imate isti aršin, poštovana predsednice, prema svima, pa kada kolega, šef vaše poslaničke grupe, govori ovde šest minuta o visokom Savetu pravosuđa da se setite da je i to izlazak iz teme. Znači, a ne da ometate poslanike opozicije kada govore o tome na koji način ova Vlada demagoški priča o racionalizaciji.
Moram da odgovorim gospodinu ministru, koji je ovde objašnjavao kako Vlada ovim pokazuje da se bori da nema više svojih predsednika u upravnom odboru. Ništa se ne menja. Vlada je imala četiri. Ako usvojite ovaj Predlog zakona i dalje će da ima četiri. Smanjili ste mogućnost predstavnicima Socijalno-ekonomskog savet da imaju četiri člana u upravnom odboru.
Znači, niste smanjili prostor za imenovanje vaših partijskih vojnika. On ostaje isti. I dalje će da primaju 46.000 dinara mesečno. Ako ćete da racionalizujete nešto u Srbiji, ukinite im te 46.000.
Kao argument zašto Vlada treba ima većinu, vi ste naveli ovako, kaže – budžet je 32 milijarde, osam milijarde dolaze od strane Ministarstva finansija i šest milijardi dinara dolazi iz vašeg budžeta. Znači, 14 dolazi iz Vlade, iz budžeta i to su narodne pare. Ostaje, gospodine ministre, 18 milijardi koje plaćaju zaposleni. Znači, više para daju zaposleni, nego što daje Vlada iz budžeta i onda bi normalnije bilo da Vlada nema većinu, jer nije ona obezbedila većinu u budžetu. To je matematika, to isto uče u osnovnoj školi, čak mislim u ovim nižim razredima. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, ovo je jedini amandman koji ste prihvatili na ova dva zakonska predloga o kojima danas raspravljamo. On je u suštini samo jedna ispravka jezička teksta predloga izmene i dopune zakona koji ste vi dali. Mislim da na pravi način prihvatanjem samo ovog amandmana oslikava vaš odnos prema parlamentu poslednjih godinu dana.
Napravio sam jednu statistiku zakona koje ste vi ispred Vlade branili ovde u ovom parlamentu. Četiri zakona u prethodnih godinu dana: Zakon o radu, izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapošljavanju stranaca i Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča. Na ova četiri zakona poslanici su podneli ukupno 200 amandmana. Vi ste prihvatili pet, to je 2,5%. Ova današnja sednica se uklapa upravo u tu statistiku. Eto, to moram da vam dam za pravo da ste dosledni. Znači, od 42 amandmana o koliko ćemo danas raspravljati, vi ste prihvatili jedan.
Mislim da po toj statistici verovatno spadate u ministre koji su najviše ubeđeni u ispravnost svojih predloga, najmanje prihvatate predloge poslanika. Neko bi to možda nazvao arogancijom ili na neki drugi način, ali činjenica je da ćemo danas od 42 amandmana verovatno na kraju prihvatiti, usvojiti samo danas ovaj jedan koji suštinski ne menja ništa samo malo zakonski zakon upodobljuje sa srpskim jezikom. To je, ponavljam, čini mi se najbolja slika vašeg odnosa prema parlamentu i vašeg uverenja da znate sve najbolje i bolje od svih nas ovde 250 zajedno. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, čisto da bi znale kolege poslanici, građani koji prate, o čemu se radi. Znači, mi smo predvideli da se član 115. koji govori o tome da se odredbe ovog zakona neće primenjivati na odnose iz ugovora o prevozu putnika i stvari u železničkom saobraćaju zaključenog do dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo dali jedan predlog dodatka. Vlada je prihvatila, osim u slučajevima kada su uslovi prevoza putnika i stvari utvrđeni ovim zakonom za korisnika povoljniji od uslova iz ugovora.
Mislimo da je dobro i da ćemo na ovaj način možda olakšati poslovanje određenih firmi, kao i da će građani moći, praktično, odmah da koriste sve pogodnosti koje ovaj zakon pruža, bez obzira da li su ranije sklopljeni neki ugovori koji su pravljeni po starom zakonu, a ne po ovom novom, i dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman i zahvaljujem se.
Ovo je poslednji amandman na ovaj zakon. Po pravilu podnosimo ovu vrstu amandmana, da se na kraju svakog zakona doda član – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima sprovođenja ovog zakona, i svaki put je taj amandman bio odbijen i obrazloženje je uvek isto. Kaže – Vlada podnosi godišnji izveštaj o radu u kome ministarstvo Narodnoj skupštini navodi sve aktivnosti ministarstva, tako da će se u istoj sadržati formacija o efektima primene ovog zakona.
Jedini problem je što Vlada taj godišnji izveštaj ne dostavlja Skupštini, kao i mnoge druge stvari. Zato ćemo insistirati i dalje da se u svakom zakonu nađe odredba koja obavezuje ministarstvo da podnosi izveštaj Skupštini o efektima primene svakog zakona koji usvajamo, pa i ovog danas. Prestaćemo kada Vlada počne da šalje godišnji izveštaj, pa i mi poslanici da budemo u prilici da čujemo šta je to Vlada uradila. Vlada taj izveštaj o radu, za ovih poslednjih godinu dana, promoviše u javnosti, na raznim mestima organizuje konferencije za štampu, priča o tome šta je urađeno, ali o tim izveštajima, kako ih oni prezentuju javnosti, se u Skupštini ne raspravlja. Mi nemamo priliku da dobijemo to, da vidimo, da se upoznamo i da eventualno iznesemo neke kritike, kao i da postavimo pitanja da li je sve što se u tim izveštajima i prezentacijama navodi istina ili nije, da li su to samo lepe slike koje Vlada želi da naslika o sadašnjosti, životu u Republici Srbiji ili ne. Zato ćemo insistirati, bez obzira što nam se ovakvi amandmani stalno odbijaju, da se ovakvo rešenje nađe u ovom zakonu, kao što smo predložili i u svim drugim zakonima u poslednje vreme.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, i vi ste danas relativno kratko govorili o ova dva predloga zakona koji su na dnevnom redu, pet minuta o Predlogu izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i svega tri minuta o jednom novom zakonu, koji se prvi put donosi, zakonu o upotrebi znakovnog jezika. I ja sad ne znam kako da razumem tu neaktivnost, juče vaše koleginice, potpredsednice Vlade, gospođe Mihajlović i vas danas, da li ste vi pod utiscima naslovnih strana tabloida u kojima vidim da vam se završava mandat ovih dana ili se možda bavite promocijom rezultata Vlade u prethodnih godinu dana pa se niste bolje pripremili, da nam malo više kažete o zakonima koje treba Skupština da usvoji. Poslanici ovde govore mnogo više, iako su imali mnogo manje vremena da se spreme za ove zakone.
Ova dva zakona koje vi danas predstavljate ispred Vlade su oba poslata u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Ono što meni nije bilo jasno kada sam čitao Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika je – zašto hitan postupak? U obrazloženju se kaže zašto hitan postupak – zato što je već u skupštinskoj proceduri u decembru bio zakon o korišćenju psa vodiča, pa bi bilo dobro da se…
Evo, piše – da se donese po hitnom postupku.
Pustite vi to, kad vi skinete. Ja ne mogu to da pratim. Znači, vi ste poslali ove zakone po hitnom postupku i ja se pitam zašto? Znači, Zakon o upotrebi znakovnog jezika je još 2013. godine, maj, juni, juli, obavljena javna rasprava. Ne vidim ništa hitno u tome, sem u načinu rada Vlade i Skupštine za ovih godinu dana. Možda je to prilika da govorimo o tome kako je ova Skupština radila.
Kod ovog drugog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, sami ste rekli – hitan postupak, nema javne rasprave, ali ste komunicirali sa zainteresovanim stranama. I meni je zanimljivo to komuniciranje. To je verovatno ova pohvala juče koju sam mogao da vidim od strane predstavnika Unije poslodavaca na saradnju sa ministarstvom u poslednjih godinu dana. Ja verujem da su oni vrlo zadovoljni, jer je izmenama Zakona o radu Vlada obespravila radnike, dala poslodavcima priliku da radnike mnogo lakše otpuštaju, da teže ostvaruju svoja prava i verovatno je ova izmena Upravnom odboru nagrada poslodavcima za tu pohvalu i za tu podršku.
Znači, Upravni odbor koji se menja predlogom ovog zakona, ovde se govori sa devet na sedam članova. U prethodnom Upravnom odboru bila su četiri člana koje imenuje Vlada, četiri člana koja dolaze iz Socijalnoekonomskog saveta i direktor Nacionalne službe je bio taj deveti član, sada će biti sedam. Tako da nema direktora, a smanjuju se za jedno mesto predstavnici Socijalnoekonomskog saveta. U prethodnom zakonu je stajalo da će od ta četiri biti dva predstavnika poslodavaca i dva predstavnika sindikata. Sada ne piše ništa. Znači, biće ili tri člana od predstavnika poslodavaca ili ako baš ministar bude želeo malo da ispoštuje formu biće dva. Jedan taj odnos, sasvim sigurno u korist poslodavaca, jer oni hvale rad Vlade pa mora nekako da se nagradi. Znači, to je ta briga velikog levičara ministra za rad i zapošljavanje i njegovo odnos sa sindikatima.
Ministar je u to malo što je rekao u obrazloženju zakona rekao je – ovaj zakon će da podstakne ljude koji se nalaze u Nacionalnoj službi za zapošljavanje da aktivno traže posao. E, ja bih voleo da vidim koji to posao oni u Srbiji traže. Koja se to radna mesta otvaraju. Šta se to u Srbiji dešava. Mogli smo juče da vidimo kako recimo nemački privrednici vide situaciju u Srbiji i da vidimo njihovu ocenu, da su pesimisti, da su ocenili uslove rada u prošloj godini loše. Da se govori o tome kako četiri fabrike koje su želele da dođu u Srbiju i otvore radna mesta su završili u Makedoniji. To je rezultat ove Vlade.
Vi ministre volite da se hvalite padom ne zaposlenosti i ovde smo vodili tu raspravu, ja sam onda morao da nađem papir, pošto mi niste verovali.
Znači, saopštenje: „Zaposleni u Republici Srbiji u 2014, godišnji prosek Republičkog zavoda za statistiku“. Možete da pogledate, od 20. januara 2015. godine, znači skinuto sa sajta.
Ovako počinje - ukupan broj formalno zaposlenih u 2014. godini bio je 1.697.686, što je u odnosu na 2013. godinu predstavlja smanjenje od 1%. Znači, to je statistika o broju zaposlenih u Srbiji. To su rezultati rada vaše Vlade.
Ja znam, vi ćete meni da kažete kako anketa o broju nezaposlenih govori da je broj nezaposlenih pao i ta anketa, ako je istinita, i pokazuje te podatke, govori, jedni zaključak koji može da se izvede iz analize te ankete je da je povećan broj zaposlenih na crno. Na crno i to je stajalo kada smo usvajali rebalans budžeta u oktobru mesecu, u obrazloženju Predloga rebalansa stajalo je da je povećanje broja formalno zaposlenih, a smanjenje nezaposlenih rezultat povećanja broja zaposlenih na crno.
S obzirom, da je pod vašim Ministarstvom, ingerencija za borbu protiv rada na crno i to jeste bio jedan od prioriteta koji smo čuli u ekspozeu premijera, pre nepunih godinu dana ovde, ne znam kako će te da se pohvalite tim svojim rezultatom.
Znači, ovaj Zakon nije imao javnu raspravu, govorim o Zakonu o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju u slučaju nezaposlenosti, ali je Vlada ovim izmenama predvidela dalje smanjenje prava na materijalnu dobit onih ljudi koji ove godine će ostati bez posla.
Znači, ne samo ljudi koji se nalaze u preduzećima u restrukturiranju, da li je njihov broj 50 hiljada, 40 hiljada, 80 hiljada, ne znamo, znamo da je 16 milijardi dinara predviđeno u budžetu Republike Srbije, ali se ovde ne radi samo o njima.
Izmenama i dopunama Zakona se priprema teren za otpuštanje ljudi u državnoj upravi i govori se o tome kakva će oni prava imati, kakve će im biti osnovice za obračun novčane naknade i na koji način će moći da dobiju ona sredstva koja im pripadaju po Zakonu, kada ostanu bez posla. Ta sredstva će biti manja nego pre godinu dana.
Prvo, iz razloga što su manje plate, pa su manje i osnovice, pa će samim tim i naknade biti manje. Onda će se desiti da će primiti možda više od tog minimalnog iznosa 60 hiljada dinara, jeli, pa neće imati pravo na naknadu koju primaju nezaposleni.
Ministar je već video da se u praksi dešavaju zloupotrebe i sada je izmenama i dopunama zakona spremio mogućnost da te zloupotrebe spreči i to je dobro. Treba ovo malo što ima para da se raspodeli ravnopravno, ali mi smatramo da je jedna stvar urađena pogrešno.
Ovaj zakon predviđa situaciju da, kada zaposlenom prestane radni odnos, a poslodavac mu nije isplaćivao platu, da se kao osnovica za obračun visine novčane naknade uzima minimalna zarada u Srbiji, a ne ugovor o radu koji je zaposleni imao sa prethodnim poslodavcem, što je naš predlog.
Šta to znači? Zaposleni je trebao da ima neku platu, poslodavac mu nije plaćao, nije plaćao poreze ni doprinose, taj dug će ostati između poslodavca i države. Da li će i kad će isplatiti, mi to ne možemo da znamo. Država ima mehanizme da to naplati.
Onaj koji je bio u toj nesrećnoj situaciji će sada umesto da mu se obračuna, makar ona vrednost koju će država možda naplatiti, poreza i doprinosa, njemu će biti obračunata minimalna zarada i na osnovu te minimalne zarade u Republici Srbiji, određene i naknade.
Znači, dva puta će biti oštećen, država će se možda naplatiti, možda neće, to ne možemo da znamo. Čujemo o sjajnim rezultatima naplate, povećanja naplate poreze, doprinosa. Poreska uprava radi. Med i mleko.
Ali, cenu ovde plaćaju građani, odnosno oni koji nemaju mogućnost da zaštite svoja prava, na ovaj način im se duplo ili da kažem više puta ima se smanjuje ono što bi trebali da dobiju, znači otićiće i dobiće naknadu po iznosu minimalne zarade u Srbiji, a ne po onome što su imali u ugovoru o radu i mi smatramo da je to loše i da rešenje u Zakonu treba da bude tako da se, kao za osnovicu uzme taj iznos iz ugovora o radu koji svaki zaposleni ima, a trebao bi da ga ima sad posle usvojenih izmena i da se zna gde se taj ugovor nalazi i sve drugo što smo ovde imali u raspravi kada smo usvajali izmene i dopune Zakona o radu.
U svakom slučaju, ovako predloženi Zakon, naša poslanička grupa neće podržati. Dali smo određeni broj amandmana, lično sam vrlo skeptičan u tu mogućnost da se ti amandmani usvoje, ali u krajnjoj linije sve ovo što radimo i vi kao Vlada i mi kao poslanici u parlamentu, ostaje negde zabeleženo i siguran sam da će građani to u budućnosti ceniti.
Da kažem nekoliko reči o Zakonu o upotrebi znakovnog jezika. Dobro je što se jedan ovakav Zakon donosi. Činjenica da on, pre svega polazi od nekoliko ustavnih načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, član 23. Ustava, prava na slobodu mišljenja izražavanja i prava na obaveštenost, članovi 46. i 51. Ustava i pravo na rad i pravo na obrazovanje.
Odnosno, smatramo da ovaj Zakon nije do kraja razrađen, da su propuštene neke bitne stvari da se nađu u ovom zakonu i da ima nedostatke.
Pre svega, radi se o položaju tumača, nisu definisana njihova prava i obaveze, etička pravila, obuka, registar i pravo na naknadu za rad. Registar ne postoji u Predlogu zakona i mi smatramo da je on neophodan.
Takođe, prethodna moja koleginica je govorila o tome da sredstva za angažovanje tumača, koji se angažuju preko Saveza, da se tumači mogu angažovati u koliko Savez raspolaže sredstvima.
Znači, Zakonom nije jasno predviđeno koja sredstva će se obezbeđivati. Savez ima iz kojih izvora i na koji način će oni znati i moći da planiraju svoje obaveze, to se ostavlja kao mogućnost da sredstava ima ili nema, što mislimo da je loše i neozbiljno za jedan Predlog zakona.
Smatramo da nije dovoljno dobro urađeno ni pitanje učenja znakovnog jezika.
Znači, govori se o, odnosno, pre svega tu mislimo na učenje znakovnog jezika kod odraslih lica, kao i pitanje korišćenja znakovnog jezika u postupcima ostvarivanja prava. znači.
Predlagač je predvideo da gluva osoba tek kada nije u mogućnosti da nekim drugim vidom komunikacije ostvari svoja prava, onda može da koristi usluge tumača, što mi mislimo da je loš princip da se tako kreće, mislimo da princip treba da bude da se unapred omogući svakome ne da neka osoba mora da dokazuje da nije u stanju da konzumira svoja prava i da tek onda se obezbeđuje tumač.
Takođe, smatramo dobro je što se u određenim delovima ostvarivanja prava na rad obezbeđuje tumač, ali imamo dileme da li je dovoljno samo za te oblasti, znači prilikom zaključenja ugovora o radu i zapošljavanju ili nekih drugih ugovora, da li je možda zakon mogao da predvidi i šire pravo na korišćenje tumača osoba kojima je on neophodan u ostvarivanju prava na rad.
U svakom slučaju, jedan ovakav zakon verujem da će kada zaživi u praksi doživeti izmene, da će biti ispravljeno ono što možda sada nismo na najbolji način, odnosno zakonodavac nije na najbolji način predvideo, da ćemo učiti iz iskustava, s obzirom da je ovo prvi put da se jedan ovakav zakon donosi, što mi podržavamo, ali smatramo da u ovom zakonu ima mnogo opštih mesta, mnogo prava za koja nisu utvrđeni jasni mehanizmi da se ta prava koriste, da nije jasno definisano finansiranje ostvarivanja svih tih prava i da bi ovih 50.00 ljudi, kako je rekao ministar na početku, koji će biti, da kažem, primarni korisnici ovog zakona, da bi se njima omogućio kvalitetniji život i bolje uključivanje u društveni život Srbije, da će ovaj zakon biti potrebno u budućnosti menjati. Hvala.
Poštovani gospodine predsedavajući, povredili ste član 104, koji govori o pravu na repliku, koji govore o tome da replika traje dva minuta. Ne govori da vreme duže koje je neko potrošio može da se oduzme, doda ili bilo šta da se uradi. To ne postoji. Postoji da se oduzme vreme kada se povreda Poslovnika zloupotrebi.
Dakle, vi ste poznati da kreativno tumačite ovaj Poslovnik i da on različito važi za poslanike koji sede u ovom delu sale u odnosu na poslanike koji sede u nekom drugom delu sale, pa tako neko ne može da dobije repliku nikada, a neko može da dobije repliku uvek kada hoće. To je slika i prilika ovog parlamenta u poslednjih godinu dana, demokratije onako kako je vi vidite. Mi ćemo se boriti do kraja ovog mandata svaki put da vam ukažemo da ono što radite nije demokratski, da nije u skladu sa ovim Poslovnikom.
Ako vam nešto ovaj Poslovnik ne valja ili vam smeta, promenite ga. Promenite ga, kao što ste promenili mnogo zakona u ovih godinu dana. Ali, kada postoje pravila, ja vas molim da se odnose isto na sve i da ne možete vi da tumačite i da dodajete delove ovom Poslovniku onako kako vi hoćete. Hvala vam.
Hvala poštovani predsedavajući.
Pa ponovo ste povredili član 104. koji govori o tome u poslednjem stavu da replika ne može da traje duže od dva minuta.
Ja znam da vi mnogo volite šefa vaše poslaničke grupe, možda se u međuvremenu ta ljubav smanjila, pa njegova prava na repliku…
Trajalo je dva minuta i petnaest sekundi.
Znači, dva minuta i petnaest sekundi, pre nekoliko sati je trajalo dva minuta i četrdeset pet sekundi.
Mogu li da sada nastavim?
Hvala vam poštovani predsedavajući.