Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, vi ste u tri minuta obrazložili ovih pet zakona o kojima danas raspravljamo. Mnogo manje nego što su to učinile kolege poslanici iz drugih poslaničkih grupa.
Nadam se da ćemo u toku dana više čuti od vas o nekim rešenjima koje ovi zakoni donose, o tome šta oni treba da donesu Srbiji i na koji način Vlada misli da iskoristi ove zakone za ubrzanje privrednog rasta Republike Srbije.
Naravno ni vi niste mogli, ali to uostalom i nije vaša obaveza da pronađete zajedničku liniju za ovih pet zakona jer nikakva međusobna zavisnost i ne postoji. Pa ću ja da kažem prvo nekoliko reči o tri međunarodna sporazuma. Mislim da su oni dobri, slažem se sa argumentima koji su kolege izneli i da predstavljaju nastavak dobre saradnje koju imamo kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, a da će modernizovati procedure prilikom prelaska železničkog transporta između Republike Srbije i Republike Makedonije.
Kada su takvi sporazumi na dnevnom redu, oni po pravilu dobijaju podršku svih poslanika svih poslaničkih grupa i verujem da će tako biti i ovaj put. Ako ništa drugo, naša poslanička grupa će podržati ova tri sporazuma.
Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju je jedan važan zakon. On treba da modernizuje procedure, da omogući da se razdvoji trenutno sistem Železnica Srbije na četiri preduzeća, koliko smo mogli da saznamo iz medija. Možda ste mogli i nešto više o tim planovima da nam kažete, na koji način je to predviđeno, kojom tačnom dinamikom.
Smatramo generalno da je zakon dobar. On je očigledno pripreman uz učešće kompentnih ljudi, usaglašen je sa evropskim direktivama. Rokovi koji su predviđeni za podzakonska dokumenta je primereno postavljen da bi do kraja godine, koliko smo mogli nažalost samo iz medija da saznamo o podeli Železnica Srbija na četiri preduzeća, da je neki rok, do tog roka bi svi podzakonski dokumenti trebali da budu usvojeni i moći će da se desi ta podela posla na način na koji je to urađeno u većini zemalja.
Naravno, videćemo šta će primena tog zakona doneti, ovog zakona i podele Železnice Srbije. Ja samo želim da verujem da se neće desiti kao recimo, danas možemo da čitamo rezultate rada Zakona o rokovima izmirenja obaveza u novčanim transakcijama, mala je digresija, koji je donet u ovoj Skupštini decembra 2012. godine. Tada smo ovde usvojili da obaveze plaćanja države 45 dana, a privatnih preduzeća 60 dana. Danas je vest da je prosečan rok plaćanja u Srbiji u martu prošle godine bio 126 dana, a danas je 141 dan. Znači, doneli smo zakon da smanjimo rokove, da se približimo evropskom proseku koji je 35 dana konkretno u ovoj oblasti, a rezultat je suprotan. Rokovi su produženi sa 126 na 141 dan.
Zato je naša zabrinutost verujem opravdana, kakve će posledice imati usvajanje ovog zakona, da li će dovesti do povećanja naplate, zarade, uvođenju drugih pravnih lica u poslove transporta robe, da li će ta konkurencija podići celu ovu industrijsku granu, da li će na kraju privreda koja koristi železnički transport imati korist od toga, jer će taj transport biti jeftiniji, efikasniji i brži.
U svakom slučaju, mi ćemo podržati ovaj zakon jer smatramo da daje osnovu za uređenje ove oblasti, ali nadam se daće biti prilike da pratimo primenu ovog zakona, efekte i da se neće desiti suprotan, odnosno neočekivani efekat kao što se to desilo sa zakonom koji je trebao da skrati rokove plaćanja.
Poslednji zakon o kome ću govoriti, a to je 1. tačka dnevnog reda, je Predlog zakona o žičarama za transport lica. To jeste prvi put da se u pravni sistem Srbije uvodi jedan ovakav zakon. Do sada to nije bio slučaj, bilo je nešto definisano Zakonom o skijalištima, Zakonom o železnici, ali naše mišljenje je da je ovaj pokušaj potpuno neuspešan. Ne mogu da se složim sa kolegama da je Predlog ovog zakona dobar i da kao argument se kaže – malo je amandmana. Naša poslanička grupa je na 67. članova zakona podnela 36 amandmana, mada nismo sigurni da kada bi Vlada prihvatila svih 36 da bi zakon bio dovoljno dobar.
Čitajući ovaj zakon uopšte nisam mogao da shvatim način na koji je on pisan, struktura zakona, sistematika zakona. U nekim delovima zakon podseća na neke udžbenike iz mašinstva, recimo, pa onda imamo kao da su prepisana neka uputstva o bezbednosti na radu. Negde su hipernormirane neke stvari, negde se ostavljaju neki opšti pojmovi potpuno nedefinisani, koriste se kolokvijalni izrazi kao „hazard“, „rad terena“ ili se tamo kod bezbednosti navodi da radnik izvršilac kaže – ako je u alkoholisanom stanju, bolestan ili takvog psihičkog stanja da ne može da obavlja poslove. Ne znam kakvo je to takvo psihičko stanje i ko utvrđuje to psihičko stanje, kojim merilima, po kojoj metodologiji?
Onda mi je, kada sam čitao analizu efekata zakona jedna rečenica onako mi je upalila lampice, pa mi je možda jasno zašto ovaj zakon ovako izgleda. Tamo kaže da je radna grupa za pisanje ovog zakona bila sastavljena od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa. Kada gledate druge zakone kaže se – subjekti, ili ne znam ni ja kako, zainteresovani. Interesne grupe zna se šta znači. Ovaj zakon izgleda baš tako, kao da su ga pisale interesne grupe. Nema gotovo ništa zajedničko kada se čita kao celina. Najviše me podseća na doktorske radove nekih ministara gde je nešto prekopirano, nije navedeno odakle je to uzeto i onda kada se postavi pitanje o takvim doktorskim radovima, onda imamo cele afere, ali dobro, to nije tema.
Ovaj zakon, između ostalog, je u koliziji sa nekoliko zakona koji već postoje, pre svega, Zakon o inspekcijskog službi, doneli smo ga na prošlom zasedanju. Taj zakon obavezuje mogućnost žalbe na rešenje inspektora. Ovaj zakon ukida mogućnost žalbe i upućuje pravno lice da može da pokrene upravni postupak, a Zakonom o inspekcijskoj službi je predviđena dvostepenost.
Ovaj zakon, vi ste rekli ministarka tri stvari, treba da omogući razvoj turizma, da onemogući nelojalnu konkurenciju i da reši bezbednost korisnika žičare. Mi se slažemo, ovo je bitan zakon, pre svega, zato što reguliše jednu oblast koja je delatnost sa povećanim rizikom. Zato smatramo da su određene norme predviđene ovim zakonom i formulacije nedovoljno jasno napisane i da je potrebno to tačnije normirati.
Imali smo najviše amandmana na tim stvarima, s obzirom da neadekvatan rad i postupanje izvršilaca na žičari nekoga može da košta života, to se slažemo i sa te strane smatramo da je obaveza zakonodavca da što jasnije uredi neke stvari.
Vi ste takođe predvideli ovim zakonom da će Ministarstvo izraditi podzakonska akta u roku od dve godine. Recimo, u ovom Zakonu o železničkom transportu rok je šest meseci za podzakonska akta i smatramo da je on primeren. Ne možemo uopšte da razumemo dve godine, pogotovo što neki prethodni član u odnosu na ovaj poslednji, koji govori o podzakonskim aktima, govori da su izvršioci, odnosno da upravljači žičarama imaju rok od godinu dana da upodobe svoj rad po ovom zakonu. Ako nema podzakonskih akata, ne mogu ni oni. Tako da, mi smo i tu predložili da se taj rok smanji na šest meseci, ionako već postoje neka podzakonska akta na koje se ovaj zakon takođe poziva da će se primenjivati do novih. Ne vidimo razlog da se to ne ubrza i da se to sve ne završi kako bi ova oblast bila do kraja definisana.
Sada imam ovde neke razne stvari koje su pre svega za raspravu u pojedinostima i ne bih govorio o njima. Recimo, ima suprotstavljenih stavova. Član 31. govori da nadređeni može da udalji izvršioca za koga, kako kaže, posumnja, nije ni posumnja, kaže – ako nadređeni oceni da je pod uticajem droga, alkohola, a u članu 32. govori da se to utvrđuje određenim načinom, znači, nema subjektivne ocene nadređenog. Mora da se zna na koji način se ovakve stvari utvrđuju i slično.
U svakom slučaju, konačan stav poslaničke grupe Boris Tadić – SDP – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije o ovom zakonu daćemo po završetku rasprave u pojedinostima. Dali smo veliki broj amandmana, smatramo da je ovakav zakon loš, ovako napisan. Verujemo da ni mi nismo možda na najbolji način sagledali sve odredbe ovog zakona i smatramo da bi najbolje rešenje bilo da se on povuče, da ga sastave i napišu ne predstavnici interesnih grupa, nego zainteresovanih strana na način koji će omogućiti ono što ste vi rekli da je svrha donošenja ovog zakona, a to je razvoj turizma, sprečavanje nelojalne konkurencije i povećanje bezbednosti korisnika žičare.