Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, gosti iz ministarstava, član 1. Predloga izmena ovog zakona govori o promeni sastava Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje. Slušali smo u načelnoj raspravi nebrojano puta kako je to što će broj članova Upravnog odbora biti smanjen za jedno mesto neviđena ušteda i racionalizacija. Znači, jedno mesto u Upravnom odboru koje ne mora da bude plaćeno, a ako se plaća, trebalo bi da bude plaćeno, čini mi se, 30, 40 ili 50 hiljada, ne znam kolika je ta naknada za članove Upravnog odbora. Znači, mi ćemo uštedeti na nivou godine 400.000 dinara i to smo menjali jedan zakon i više je koštalo to što smo sedeli ovde i slušali 70 puta da će biti nešto ušteđeno od te uštede koja će ovim da se napravi.
Ali, dešava se jedna druga stvar. Taj Upravni odbor ovakav kakav je sada predložen da izgleda nema smisla. Nema smisla da sedi sedam ljudi i da se plaćaju bilo koliko, ako o svemu odlučuje ona većina koju je imenovala Vlada. Onda treba da sedi jedan ili nijedan. Treba direktno ministar da kaže šta treba i na koji način treba da se troše pare. Poenta Upravnog odbora, onakav kakav je bio, gde su bila četiri predsednika Vlade i četiri predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta, jeste da oni ljudi, svi zaposleni u Srbiji koji odvajaju od svoje plate, bruto plate, 1,5% čini mi se da se izdvaja za osiguranje u slučaju nezaposlenosti, imaju svoje predstavnike koji odlučuju o tome na koji način se troše njihove pare. Slušali smo ovde da Vlada odlučuje zato što Vlada daje pare Nacionalnoj službi. Ne daje Vlada, daju zaposleni. Svaki zaposleni daje od svoje zarađene plate i Vlada nema šta tu da se meša. Ne treba da bude nijedan predstavnik Vlade, a ne da imaju većinu i da ta većina o svemu odlučuje.
Ministar je ovde rekao u načelnoj raspravi o ovom članu – nismo se dobro pripremili, jer da jesmo, mi bi znali da je dobra praksa da se u tri predstavnika imenuju dva predsednika sindikata i jedan predstavnik poslodavca ispred Socijalno-ekonomskog saveta. Ne znamo o kojoj praksi on govori, s obzirom da je dosada u zakonu pisalo – od četiri predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta dva predlažu predsednici sindikata, a dva predstavnici poslodavaca. Sada stoji tri koje predlaže Socijalno-ekonomski savet. Ja ne znam na koju se to dobru praksu ministar poziva, jer ona nije postojala do sada u zakonu. Možda on nešto zna što mi ne znamo.
Znači, naša je bojazan da će sada još biti majorizovano učešće predstavnika poslodavaca i taj odnos da neće biti 2:1 u korist sindikata, nego 2:1 u korist poslodavaca. Zato smo mi predložili da se član 1. izmene i dopune ovog zakona briše. Smatramo da je rešenje koje je postojalo do sada bolje. Ako treba da se izvrši racionalizacija, pa ukinite sve naknade svim članovima Upravnog odbora, ne samo ove službe, nego svih upravnih odbora. U Srbiji 30.000 ljudi sedi u nekakvim upravnim odborima. Pa koliko para tu tek može da se uštedi? Zašto bi bilo šta morali? Bi ako treba da štedimo. Slažemo se da treba da štedimo.
Na kraju, ministre, takođe ste govorili ovde da objasnimo kako 2% povećavanja stope koja se izdvaja za penzioni fond dovede do 8% povećanja mase. Evo da vam objasnim, ministre. To se zove proporcija. To uče đaci u osnovnoj školi. Kada podignete sa 24% na 26% izdvajanje za nešto, onda ta masa poraste za 8,33%. Eto, ministre, kako je tih 8%, kojima se vi ovde hvalite, više uplaćeno u Fond za penziono osiguranje. Uplaćeno je zato što ste promenili, ne znam kad je bilo, juli mesec, stopu koja se izdvaja. Ona je pre godinu dana za ova prva tri meseca u ovoj godini bila 24%, a sada je 26%. Eto tog vašeg povećanja od 8%, kako 2% naraste na 8%. Zove se proporcija i uči se u osnovnoj školi, ako dece idu u školu jer mi profesori ne štrajkuju. Hvala.