Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala, poštovani predsedavajući. Da, na izlaganje ministra, jer o ovim besmislicama prethodnim uopšte ne želim da govorim po stoti put.
Znači, gospodine ministre, vi ste ovde govorili o politici koju vi sprovodite 15 meseci i govorili ste da ste nasledili pad, da ste nasledili opasnost od bankrota. Ja vas pitam – ko je bio pre 15 meseci i upravljao ovom zemljom? Tri puta po 15 meseci ova vladajuća većina upravlja Srbijom. Kada su oni došli nije bilo pada, nije bilo bankrota. Toga nije bilo, ministre. Ja o tome govorim. To što smo došli na ivicu bankrota, to stalno slušamo. Kako dođe novi ministar, a vi ste četvrti za ovih skoro četiri godine, on priča – evo ga bankrot. To ste i vi rekli. Ne znam, možda smo bili. Hvala bogu da nismo došli i to doživeli. Ali, ja verujem da ova politika neće dovesti do tog cilja o kome vi govorite.
I, pošto ste govorili o vicu, evo, i ja ću da iskoristim jednu takvu formu. Kaže – imali smo magare, taman smo ga naučili da ne jede, a ono umrlo. E, ja se bojim da se to nama ne desi, da mi naučimo da štedimo, da nemamo, a da, nažalost, to ljudi ovde u ovoj Srbiji ne prežive. Hvala.
Znate kako, iskreno da vam kažem, moram jer ne vidim drugi način. Povređen je član 103, ponovo vašim postupanjem, jer ste više od dva minuta dozvolili mom prethodniku da suprotno Poslovniku koristi institut povrede Poslovnika i replicira meni. Znači, ponovo je prethodnik govorio nešto vezano za moje izlaganje, ponovo je polemisao sa mojim stavovima, a pozivajući se na član 107. koji govori o povredi dostojanstva.
Dakle, ja nisam hteo nikoga da uvredim i smatram da nikoga nisam uvredio. Rekao sam da neću da odgovaram na besmislice gospodina Babića, jer šta je drugo besmislica nego činjenica da 753.000 nezaposlenih u 2011. godini. je 23% nezaposlenosti, a 753.000 nezaposlenih je 18% nezaposlenosti. To jeste besmislica.
Hvala, poštovana predsednice.
Meni je naravno žao zbog vaše situacije, ali imam potrebu da ukažem na povredu Poslovnika. Žao mi je što mi niste dali reč kada sam tražio ranije, a vezano za spajanje rasprave, ali sada želim da ukažem na to da smo povredili članove 172. i 176. Poslovnika Narodne skupštine. Oni su vezani za način usvajanja budžeta u parlamentu.
Član 172. kaže – pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema budžeta u Narodnoj skupštini. Predlog budžeta, dopuna o kojoj govori član 176. kaže – izmene i dopune budžeta Republike Srbije u toku godine vrše se prema odredbama ovog Poslovnika, a kojim je utvrđen postupak za donošenje budžeta. Dopunu budžeta dobili smo 5. novembra, znači pre pet dana. Ovaj poslovnik je izričit da se izmene i dopune, član 176. kaže, usvajaju na način na koji se usvaja budžet, a to znači najranije 15 dana od trenutka kada Skupština dobije budžet.
Mi smo ga dobili pre pet dana i zato smatram da ne možemo danas da raspravljamo o dopunama budžeta, ako poštujemo ovaj poslovnik. Molim vas da prekinemo ovu sednicu, da sačekamo još 10 dana da bi uskladili i poštovali Poslovnik koji još uvek važi. Molim vas da konstatujete ili da postupite po Poslovniku. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Pre godinu dana ova Skupština donela je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Praktično taj zakon smanjio je stečene i Ustavom zagarantovane penzije jednom broju građana Srbije od 10, 15, 20 u nekim slučajevima i više od 25%.
Nekoliko meseci unazad naša poslanička grupa pokušava u skladu sa Poslovnikom na dnevni red sednice da stavi Zakon o prestanku važenja ovog zakona. Osnovni motiv nam je bio da smatramo da slušajući izjave premijera, ministra finansija i drugih funkcionera države su se stekli uslovi i za prestanak važenja ovog zakona.
Od početka godine slušamo da je budžet u fantastičnom stanju, da nikada nije bilo bolje i smatramo da su razlozi za postojanje jednog ovakvog zakona prestali. Nažalost, Vlada je odgovorila na našu inicijativu i dala mišljenje da se ovaj zakon ne usvoji i između ostalog rekla je – u vezi sa navedenim ukazujemo da je osnovni razlog koji je opredelio donošenje zakona i dalje opravdan, a to je potreba da se obezbedi finansijska održivost penzionog sistema, a time i održivost budžeta Republike Srbije i makroekonomska stabilnost zemlje.
Naše pitanje je – šta je ovde istina? Da li je istina ovo što je Vlada 8. oktobra ove godine napisala da i dalje postoje problemi u budžetu i u finansijama zemlje ili je istina ono što nam gotovo svaki dan stiže od strane premijera i provladinih medija, a to je da je stanje nikad bolje, da je toliko dobro da je čak i MMF odobrio veliko povećanje penzija. Ne vidim kako može da se govori o povećanju. Može samo da se govori o tome da se onima kojima je nepravedno oduzeta i umanjena penzija pre godinu dana da im se sada vrati na onaj nivo na kome je bila pre godinu dana i da se onda kako je predviđeno Zakonom o penzionom sistemu ona uvećava svake godine za određeni procenat.
Kome verovati? Da li ćemo mi u ovoj zemlji voditi raspravu ovde ili će premijer odlučivati kako je njemu volja, pa može da izjavi da mogu da se penzije povećaju, ponavljam opet, ne znam o kakvom povećanju se radi više, ali da on to ne da? Zato vas pozivam da glasamo da se stavi ovaj predlog zakona na dnevni red, da povedemo raspravu ovde u parlamentu i da vidimo u kakvom stanju su stvarno srpske finansije i koje su najbolje mere za njihovo izlečenje.
Hvala predsedavajući, molim vas za još malo strpljenja.
Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predložili smo pre nešto malo manje od dva meseca. U međuvremenu, vodili smo ovde raspravu o predlozima o izmenama i dopunama o porezu na dodatu vrednost koje je predložila Vlada. Tada ste govorili, u okviru te rasprave, i o ovom našem predlogu. Suština predloga je vrlo jednostavna, a to je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom poreza na dodatu vrednost od 10% umesto sadašnjih 20%.
Tada je ministar rekao da lično nema ništa protiv toga, da bi takva odluka po njegovom uverenju samo otežala administriranje, otvorila prostor za određene zloupotrebe i da nije siguran da bi to dovelo do poboljšanja materijalnog položaja porodica sa malom decom, u Srbiji kao i da ne bi doprinelo smanjenju negativnog priraštaja, koji već, čini mi se, 20 godina postoji u Srbiji.
Mi našim predlogom zakona kada smo ga stavili na dnevni red, naravno, nismo smatrali da jedna ovakva mera sama po sebi može da reši ovaj veliki problem, možda i najveći, jer ne možemo da govorimo o Srbiji u budućnosti ako ne bude građana Srbije i nešto je potrebo uraditi danas, kako za 20, 30 ili 50 godina ne bi bili u situaciji da više ne može da se uradi ništa. Smatrali smo da je ovo jedan od načina da otvorimo diskusiju u parlamentu o tome šta može da se uradi.
Načelno, u raspravi od pre nešto više od mesec dana, kada se govorilo o tome, sve kolege poslanici su se složili da nešto treba da se uradi, da ovo nije dovoljno, da ovo može da bude samo jedna od mera.
Postavljam pitanje – kada će doći taj dan kada ćemo govoriti o tome da konačno ova država nešto na sistematski, ozbiljan način uradi, da se suočimo sa problemom smanjenja stanovništva Srbije iz godine u godinu?
Ovaj zakon je i ova mera je samo jedna mera. Naravno, ne može, ponavljam, da reši, ali mislim da pokazuje dobru volju države, da pokazuje da država razume probleme mladih bračnih parova koji se pre svega iz ekonomskih razloga danas ne odlučuju na to da imaju potomstvo i da kao jedna kontra mera svim ovim lošim ekonomskim merama Vlade, koje vode direktno smanjenju životnog standarda građana i povećanju siromaštva, jedna ovakva mera bi mogla da znači ohrabrenje i zato vas pozivam da stavite na dnevni red predlog ovog zakona, da raspravljamo o njemu kao početku mere za bolji život i bolju budućnost građana Srbije. Hvala.
Hvala.
Nešto o ovome smo govorili u načelnoj raspravi, a to je rok kojim se propisuje praktično zabrana direktoru direkcije da obavlja godinu dana po razrešenju sa dužnosti, kako kaže Predlog zakona, da ne može biti angažovan po bilo kom osnovu u stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta i železničkih usluga.
Mi smo smatrali, tu imamo dve primedbe. Jedna je sama ova formulacija – najmanje godinu dana. Da li to znači da možda može i duže? Zakon kaže – najmanje godinu dana, a neko onda odredi da taj rok bude duži, a ne znamo po kom osnovu. Mislimo da nije sama pravna formulacija dobra.
Naša suštinska zamerka je bila da taj rok bude dve godine i da se uskladi sa Zakonom o borbi protiv korupcije, koji u smislu sprečavanja sukoba interesa govori da funkcioneri dve godine po prestanku obavljanja određene funkcije ne mogu da se angažuju u nekim preduzećima, kako bi se sprečilo eventualno podsticanje na korupciju.
Ministarka, koliko se sećam, je rekla ako dovoljno dobro obrazložimo, prihvatiće ovaj amandman. Ono što meni smeta najviše i zbog čega sam se javio, a mogu da prihvatim da vi smatrate da je ovaj rok primereniji, zbog razloga zbog kojih ste to objasnili i kada smo govorili o ovom zakonu u načelu, ali mi smeta što ste se u obrazloženju bavili samo ovim drugim delom našeg amandmana, a ovaj prvi, na rok se niste uopšte osvrnuli, pa evo, molim vas ako možete samo još jednom oko tog roka da kažete da li je smatrate da ovo rešenje kako je originalno dato u Predlogu zakona bolje ili svrsishodnije ili celishodnije ili bilo koji neki drugi razlog zašto smatrate da ono treba da ostane. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.
Potpredsednice Vlade, ovo je jedan tehnički amandman. Ja nisam pravnik, ali smo razgovarali kada smo pripremali ovaj amandman i smatramo da je naš amandman bolji i primereniji pisanju izmena i dopuna zakona.
Naime, vi ste predvideli izmenama i dopunama zakona da se menja važeći član 110. i da se rok koji je tamo stajao tri meseca za donošenje podzakonskih akata promeni rečima - dve godine. Neko tumačenje da kada na ovaj način menjate tu odredbu člana koja govori o roku praktično menjate rok koji je počeo da teče kada je prvi put usvojen zakon. On je usvojen maja 2013. godine. Znači, ako bi se ovo rešenje usvojilo značilo bi dve godine od maja 2013. godine, to bi bio maj 2015. godine što je već prošlo.
Intencija, koliko smo shvatili ovog zakona je da od ovog trenutka u naredne dve godine se donesu podzakonski akti i oni koji nisu doneti i oni koji su sada izmenama i dopunama zakona predviđeni da se donesu i zato smatramo da je naše rešenje pravno-tehnički primerenije. Kod mnogih izmena i dopuna zakona upravo se ovako samostalnim članom definisao rok za donošenje podzakonskih akata, one koje predviđa izmene i dopune zakona, a ne na način kako je to urađeno Predlogom zakona.
Prvo, nekim tumačenjem može da se shvati da smo odredili neki rok koji je već prošao i da na ovaj način u stvari ne donosimo taj rok od dve godine za donošenje onih dokumenata koji sada ovim zakonom treba da se donesu i zato vas pozivamo da još jednom razmotrite i prihvatite ovaj amandman. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Naša poslanička grupa Boris Tadić,Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije predložili su zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Krajem ovog meseca navršiće se godinu dana kako je skupštinska većina na Predlog Vlade usvojila zakon kojim je za preko pola miliona građana, penzionera Republike Srbije, umanjen iznos penzija od 10, 15, u nekim slučajevima i preko 20%. Razlozi za ovakvu meru bili su da u vreme finansijske krize mora da se izvrši štednja i konsolidacija javnih finansija.
Od početka ove godine slušamo kako je stanje u budžetu savršeno, nikad bolje, toliko dobro da nas je sramota, da je kao u apoteci i slične stvari. Mi smatramo, ako je to stvarno tako, danas godinu dana posle usvajanja zakona, koji u samom nazivu, ima reč privremeno, znači označava privremeni karakter, da je došlo vreme da ovaj zakon stupi van snage i da se teret ušteda koje su napravljene u budžetu ravnomernije podele.
Naime, ako gledate stanje u srpskom budžetu stvarno, bez ovih opisnih karakteristika koje dobijamo od Vlade, nego gledate sirove brojeve, videćete da velikih ušteda, osim smanjenja na iznose penzija i plata, nema. Najveća ušteda je tu. Sledeća druga ušteda je negde na nivou 15 milijardi dinara, na nivou godine su kapitalni rashodi. Znači, ono što bi država trebala da potroši kako bi podigla domaću privredu, podigla rast bruto nacionalnog dohotka.
Ove mere, nažalost, su kratkoročne i naš je strah da ne mogu da ozdrave srpske finansije, pre svega zato što srpske finansije ne mogu same od sebe da ozdrave. Da bi one ozdravile mora da ozdravi privreda, mora da se poveća privredna aktivnost, da se podignu investicije, da se zaposle ljudi. Svega toga nedostaje. Nedostaje. U poslednjih godinu dana, to nismo videli i zato smatramo da je danas došao trenutak da prestane da važi Zakon o privremenom smanjenju penzija, pre svega zato što smo uvereni da će krajnji ishod ovog zakona biti da će ona suma, koja je ušteđena, na osnovu ovoga morati da se nadoknadi građanima kada sud u Strazburu bude doneo svoju presudu. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, jedan od razloga za podnošenje ovog zakona - naša poslanička grupa imala je brojne pozive početkom leta kada su stigla poreska rešenja za 2015. godinu. Tada su građanima Srbije stigli računi za porez na imovinu koji su bili veći u iznosu od 10, 20, 80, u nekim slučajevima i preko 200%. Sve to u istoj godini kada je država rešila da zavuče ruku u džep građana i smanjila plate i penzije, a na drugoj strani traži da građani napune budžet, ne znam od kojih para, u iznosima nekoliko puta većim nego što su bili u 2014. godini.
Smatramo da je to nepravedno i da postoje druga mesta za štednju koja ova država ima, a ne da povećanjem poreza na imovinu pokušava da popuni rupe u budžetu.
Kada gledamo analizu budžeta, to povećanje poreza na imovinu koje je došlo usled povećanja poreskih rešenja dovelo je do toga da su budžeti lokalnih samouprava naplatili tokom avgusta meseca 10 milijardi dinara više nego što je bilo planirano budžetom za ovu godinu, odnosno njihovim budžetima za ovu godinu.
Naš Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na imovinu se sastoji iz sledećeg – to je da se promeni način oporezivanja tako da ne postoji više oslobođenje od 50%, a najviše do 20 hiljada dinara za vlasnika objekta, nego da se uvede oslobađanje na površinu do po 25 kvadrata za svakog člana porodice. Smatramo da je ovo primerenije rešenje, da je 25 kvadrata po članu domaćinstva nešto što je neka mera pristojnog života i da stan u kome ljudi žive, u kome žive njihove porodice ne može da bude predmet plaćanja poreza na imovinu.
Porez na imovinu treba da se plaća na višak u odnosu na ovu kvadraturu, treba da se plaća na one stanove i kuće koje se izdaju u kojima porodice ne žive, treba da se plaća na zemljište koje je veće od 10 ari, veće površine od 10 ari, zato što na površini od 10 ari smatramo da domaćinstvo živi i može da ostvari elementarnu egzistenciju i da to ne može da bude predmet oporezivanja.
Takođe smatramo da porez na imovinu, odnosno ne može da se uvećava više od 7% godišnje. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, poslednja dva zasedanja govorili smo o ovome, jednom u raspravi kod izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost koji je predložila Vlada, a poslednji put na početku Prve sednice jesenjeg zasedanja u ovoj godini.
Ideja Zakona o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je predložila naša poslanička grupa, je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom PDV od 10%. Puno smo govorili kada je bio Predlog zakona o izmeni PDV koji je predložila Vlada i sam ministar je rekao da nema ništa protiv, da bi to pre svega uvelo dodatno administriranje države, otvorilo možda vrata za određene zloupotrebe, ali naše mišljenje je da i pored toga postoji potreba za jednom ovakvom izmenom.
Ta izmena naravno ne može da reši problem bele kuge koji postoji u Srbiji, ne može da dovede sama po sebi do povećanja nataliteta, ali može da bude polazna tačka, tačka gde ćemo pokazati da država brine o svojoj budućnosti, brine o tome na koji način će ostati sa stanovništvom u nekoj budućnosti, jer ako se trend, koji danas postoji, nastavi, u nekoj ne tako dalekoj budućnosti pitanje je ko će živeti u Republici Srbiji.
Iz svega ovoga smatram da treba da glasate da se ovaj Predlog zakona nađe na dnevnom redu, da otvorimo diskusiju, da vidimo šta još sve može država da uradi kako bi se promenio loš trend koji postoji godinama i smatramo da je ovo polazna tačka, tačka oko koje lako možemo da se dogovorimo, oko koje nema ništa sporno. Ponavljam, sam ministar je rekao da je to izvodljivo.
Postoji praksa u drugim državama da se na hranu za bebe primenjuje posebna stopa. U našem slučaju to bi bilo, po našem predlogu to je bila stopa od 10% i pozivam kolege poslanike da glasaju za ovaj zakon i pokažu brigu za budućnost Republike Srbije i njenih građana. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, mislim da je korisno što su danas na dnevnom redu zakoni koji treba da poboljšaju stanje u srpskim železnicama i složićemo se svi da je ono daleko od idealnog.
Ja kao poslanik moram da priznam, pre svega jednu zamerku da vam iznesem, ja nisam uspeo čitajući obrazloženje zakona da shvatim razloge za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Sam zakon govori o tome da je javna rasprava postojala i da je završena još decembra prošle godine, tako da verujem da je ovaj zakon dugo bio manje-više spreman i da nije bilo potrebe da poslanici raspravljaju o njemu, koristeći tu poslaničku mogućnost rasprave po hitnom postupku, pre svega gledajući razloge. Vi ovde govorite da se posledice u zaostajanju, ne restrukturiranju, zastarelom organizovanju i neefikasnoj železnici, osećaju da je to zaobilaženje Koridora 10.
Ne vidim da je ovih osam dana koliko bi bilo da smo ovaj zakon raspravili po redovnom postupku, moglo da utiče na rešavanje svih ovih problema, niti da donošenje ovog zakona danas po hitnom postupku će ove razloge koji su navedeni otkloniti.
Ovo govorim principijalno zato što ovaj parlament po pravilu usvaja zakone po hitnom postupku, a to nije dobro. Nije dobro jer onda ni poslanici ne mogu na kvalitetan način da se spreme. Nekada se desi da zakoni prođu bez javne rasprave, pa onda konstatuje ili predsednik države da su neustavni, ili Ustavni sud pojedine članove oceni da su neustavni i sve to ne doprinosi stvaranje jednog boljeg ambijenta u kome će se razvijati ekonomija i privreda Srbije.
S obzirom da ovaj zakon, stvarno ja ne vidim te razloge, moje pitanje je zašto je to urađeno i mislim da jednostavno nije bilo potrebe za tim?
Ono što mi je bilo zanimljivo čitajući obrazloženje su neke formulacije vezano za postojeći Zakon o železnici koji se sada menja, pa se kaže da se zakonom o ovim izmenama i dopunama ispravljaju greške i nedorečenosti važećeg zakona, da su konstatovani nedostaci zakona.
Znači, ja vas podsećam, zakon je donet pre nešto više od dve godine, ne znam da li je tu kolega Mrkonjić koji je tada bio ministar, obrazlagao zakon, da li se on sada slaže sa svim ovim konstatacijama na važeći predlog zakona.
U svakom slučaju, ono što jeste činjenica i što se govori u obrazloženju, to je da je potrebno osavremenjivanje zakona i tu se slažemo i to najveći deo ovih članova zakona koji se menja je dalje usklađivanje sa evropskim direktivama.
Ono što na žalost je recimo propušteno, a to je usklađivanje u delu koje treba da obezbedi nezavisnost u radu direkcije i transparentnost u izboru koji treba pre svega da garantuje stručnost. U ovoj tabeli koja je tamo stavljena, vezano za usklađenost sa evropskim direktivama stoji da ovaj deo nije zakonom usklađen i da će biti usklađen u budućnosti, što znači da ćemo u nekom periodu verovatno ponovo imati izmene i dopune zakona, ali mislim da propuštamo priliku, s obzirom da postoje već te direktive, one su malo novije iz 2013. godine, 2014. godine EU, ali da smo mogli i to ovom prilikom da iskoristimo ovu priliku kod ovih izmena i dopuna zakona, pa da sa svim trenutno važećim direktivama za koje znamo da postoje, izvršimo usaglašavanje našeg zakona.
Ovaj deo o kome sam baš govorio, vezan za rad direkcije, njenu nezavisnost u odnosu na druge državne organe, ovaj deo usklađivanja koji je urađen, urađen je vezano za direktora i direkcije gde zakon sada dodaje jedan stav kojim se definiše da najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti, lice koje je obavljalo tu funkciju ne može da radi u pravnim licima koji su bili korisnici ili su sarađivali sa direkcijom.
Evropska direktiva govori da taj rok ne može da bude manji od godinu dana, ali naš Zakon o sprečavanju i borbi protiv korupcije govori o roku od dve godine da funkcioneri sa odlaskom sa neodređene funkcije dve godine ne mogu u nekoj srodnoj delatnosti da obavljaju aktivnosti.
Mislim da je, da kažem, ova evropska direktiva govori o minimalnom roku, a mislim da smo mi trebali da usaglasimo sa našim zakonima koji postoje i imaćete naš amandman gde se taj rok predlaže da bude dve godine, jednostavno da se uskladi sa važećim zakonima Republike Srbije.
Ono što je kolega govorio iz stranke Saveza vojvođanskih Mađara, ja se slažem, to je princip, ovim zakonom se dodaje nekoliko članova koji regulišu radove na železničkoj infrastrukturi kod pružnih prelaza, izgradnje podvožnjaka, nadvožnjaka i onda definišu kojim slučajevima, ko je nadležan za pokrivanje troškova tih radova.
Naše mišljenje je da princip koji zakon prepoznaje, a to je da se najveći deo i u većem broju slučajeva taj trošak svodi ili na lokalne samouprave ili na privredna lica koja bi koristila određenu infrastrukturu, da li železničku, da li putnu, kod tih radova da te sve troškove, da se ti troškovi prebace sa upravljača infrastrukture na nekog drugog smatramo da nije dobro. Jednostavno, govorio je kolega o tome, pitanje je da li lokalne samouprave imaju dovoljno sredstava danas da recimo obezbede dovoljan broj pružnih prelaza. Na žalost, i u ovoj godini imali smo nesreće na neobeleženim, a nekoliko slučajeva i na obeleženim putnim prelazima. Pitanje je u budućnosti ako se to ostavi lokalnim samoupravama, da li će biti povećana bezbednost, da li će se ti putni prelazi urediti.
Mi smo stavili nekoliko amandmana koji treba da definišu to, tako da upravljač infrastrukture kome i kada se izgradi neki novi objekat ostaje upravljanje, bude onaj koji će i snositi troškove izgradnje. Pogotovo član 49a recimo govori da se troškovi osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Znači, ne znamo ko odlučuje da li će to snositi upravljač ili podnosilac zahteva i u kojoj meri i u kom procentu će eventualno ako zajedno finansiraju to, na osnovu kojih kriterijuma će se odlučivati?
Smatramo da nije dobro da u zakonima stoje tako nejasne formulacije, da je potrebno jasno definisati ko je nadležan za šta, ko je nadležan i za troškove. Smatramo da je potrebno u ovom konkretnom slučaju, u ovom zakonu da u najvećem broju slučajeva, i videćemo i kroz naše amandmane, ti troškovi budu stavljeni na teret upravljača železničke infrastrukture.
Ja moram da priznam, ovi ostali članovi, kažem, uglavnom su neke tehničke izmene i usaglašavanje, ono kako ste vi nazvali otklanjanje uočenih nedostataka, mi smo dali nekoliko amandmana, ostaje nada da će izmene i dopune ovog zakona dati efekte o kojima su govorili kolege narodni poslanici, a to je da će Železnice Srbije prestati da budu teret o vratu države Srbije, da neće se više subvencionisati iz budžeta i da će postati u najkraćem roku profitabilno preduzeće.
Ja ne delim taj optimizam da će tako brzo doći do toga, ali svi ovi razlozi da se to desi postoje. Srbija jeste na Koridoru 10.
Neverovatno je da je danas, više puta to se to govori u javnosti, prosečna brzina na srpskim prugama na nivou od pre 100 godina i možemo mi, naravno, u raspravi da sad govorimo ko je za to manje ili više odgovoran, to je činjenica i treba da vidimo na koji način to može da se promeni.
Govorili ste o tome da je Vlada uzela određene kredite kako bi se železnička infrastruktura, pre svega, poboljšala, kako bi to trebalo samo u ovoj godini 130 kilometara pruge da obnovi i to su dobre stvari. Rekli ste na početku, čini mi se, da ima preko tri hiljade pruga kilometara u Srbiji, znači, tih 130 kilometara je, nažalost, jako mali deo. Mislim da je potrebno razgovarati i u Skupštini i u javnosti o viziji srpskih železnica, o razvoju, da li su možda projekti koje trenutno Železnica razvija baš najsvrsishodniji u ovom trenutku i da li će u najkraćem roku dovesti do toga da ne budemo zaobiđeni, kako ste rekli ovde u zakonu, tražeći hitan postupak, da nas zaobilazi železnički transport zato što imamo neadekvatno stanje u srpskim železnicama.
Mi ćemo kao poslanička grupa podržati u principu ovaj zakon. On ne donosi ništa sporno. Ali, mislim da je bilo mogućnosti da se dodatno unapredi i usaglasi sa evropskim direktivama, a ostaje da verujemo da će primena zakona i rad ministarstva i drugih pravnih lica koja se osnivaju ovim zakonom, odnosno kojima se omogućava bolji rad, dovesti do poboljšanja u srpskim železnicama.
Hvala poštovana predsednice, potpredsedniče Vlade, u načelnoj raspravi vi ste nekako imali razumevanja, ja sam najavio suštinu našeg amandmana, a to je da se izmeni član koji govori da direktora Turističke organizacije Srbije imenuje Vlada na predlog nadležnog ministra, tako stoji u Predlogu zakona. Mi smo stavili da direktora Turističke organizacije Srbije imenuje Vlada na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
U obrazloženju Zakona ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije prihvatljiv, ne vidim ni obavezu da će iako se ne prihvati naš amandman direktora Turističke organizacije Srbije predložiti nadležno Ministarstvo na osnovu konkursa. Mislim da treba da stoji u Zakonu „na osnovu konkursa“, ne samo zbog imenovanja direktora Turističke organizacije Srbije.
Ovaj član Zakona 37. definiše način izbora, između ostalog i direktora turističkih organizacija koje osnivaju lokalne samouprave i autonomne pokrajine. Mislim da je loše ako se ne uvede obaveza javnog konkursa pre izbora direktora, koga posle imenuje osnivač, u ovom slučaju je to Vlada, u ovim drugim slučajevima su to skupštine AP, odnosno skupštine lokalnih samouprava.
Šta ako ne uvedemo ovo kao zakonsku obavezu, moja bojazan je da će se u praksi ovo mesto direktora turističke organizacije, pogotovo u manjim sredinama, osnivaće se turistička organizacija, a onda će to biti deo nekih koalicionih sporazuma ko će koju funkciju dobiti i to će postati samo jedna od funkcija u nekoj lokalnoj samoupravi, gde će dolaziti partijski pogodni ljudi koji će možda, a možda i ne ispunjavati formalne uslove, možda će kao v.d. popunjavati ta mesta, bez da formalne uslove ispunjavaju i nećemo dobiti onaj kvalitet i one rezultate koje ovim zakonom želimo da postignemo.
Druga stvar je ono što je jedna od stvari i ciljeva koje ova Vlada hoće da ostvari, to je smanjenje uticaja partija u imenovanju ljudi na stručne funkcije. Ako se ne usvoji ovaj amandman i ne uvede obaveza javnog konkursa, da to ne ostane stvar izbora. Verujem da ćete vi kao ministar sprovesti javni konkurs, ali šta ćemo u nekoj maloj opštini gde će ovo mesto postati mesto monete za potkusurivanje među strankama kada se prave koalicije ili kada se vrši prekomponovanje ili razne druge stvari.
Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman jer će on dovesti do toga da se biraju putem javnog konkursa najkvalitetniji ljudi na mesta direktora turističkih organizacija, ne samo Turističke organizacije Srbije, nego i turističkih organizacija lokalnih samouprava i time će se lakše ostvariti ciljevi zbog kojih usvajamo izmene i dopune ovog zakona. Hvala.
Hvala vam.
Naravno, nekako po običaju, argument je – kako, zašto niste vi, kako je bilo u vaše vreme i slične stvari za odbijanje amandmana i inicijativa koja dolazi od strane opozicije i to je u redu, meni lično politički to odgovara. To pokazuje da ova Vlada i ova većina ništa nije naučila iz grešaka koje smo mi pravili. Mi smo naučili za razliku od vas i sagledali smo greške koje smo napravili, svesni smo njih danas, priznajemo tamo gde smo grešili da smo grešili.
Ono što je suština i konkretna ideja ovog amandmana jeste da promenim stvarnost u Srbiji, ne stvarnost koja je postojala pre tri i po godine nego stvarnost koja postoji danas. Danas je pola funkcionera koje imenuje Vlada u v.d. stanju. Cela država je u v.d. stanju. U lokalnim samoupravama koje se prekomponuju svakih nekoliko meseci svi funkcioneri se biraju u v.d. stanju. Takva država ne može da ide napred i zato nam je svakog dana sve gore i gore. Zato građani ove zemlje žive sve teže. Zato što jedini argument kada se da nešto, predlog kako da bude bolje, nešto što je u skladu sa proklamovanim načelima ove Vlade, argument je a što to niste vi i kako ste to radili vi.
Mi smo pre tri i po godine izgubili vlast na demokratskim izborima na kojima su učestvovale sve stranke ravnopravno. Nije bilo da samo se čuje jedno mišljenje kad god upalite televizor. Nije bilo toga da ne možete da izađete i da napravite protest zato što vam ne da policija. Toga nije bilo pre tri i po godine, a toga ima danas. Razmislite malo i razmislite gde će vas to odvesti.
Hvala.
Poštovani potpredsedniče Vlade, našim amandmanom na član 18. hteli smo da izvršimo dopunu člana 50. koji se menja, gde ste vi kao predlagač, na drugačiji način, u skladu sa usaglašavanjem sa drugim zakonima, definisali stručnu spremu i ostali taj član definiše uslove koje rukovodilac turističke agencije u svakom prostoru mora da poseduje.
Suština našeg amandmana je da se doda novi stav, koji definiše da se u slučaju privremene sprečenosti za rad u trajanju dužem od 30 dana porodiljskog odsustva ili u slučaju prestanka radnog odnosa, za rukovodioca poslovnog prostora, odnosno mesta poslovanja turističke agencije, može zaposliti na mestu rukovodioca i lice koje ne ispunjava uslove iz stava 1. tačka 5. ovog člana na period do povratka rukovodioca na rad, odnosno ne duže od šest meseci, u slučaju da je prestao radni odnos rukovodiocu.
O čemu se ovde radi? U Srbiji, pogotovo u manjim sredinama, postoje male turističke agencije gde obično radi jedna osoba i sada u slučaju privremene sprečenosti za rad, porodiljskog odsustva ili drugih razloga koje smo naveli, može da se desi da ne može u kratkom roku da se nađe odgovarajuća osoba koja bi zamenila tog rukovodioca i u tom slučaju bi ta turistička agencija morala da bude zatvorena.
Ono što mi želimo da omogućimo ovim amandmanom jeste da se omogući rad, da se pronađe osoba koja bi u nekom kraćem vremenskom periodu, mi smo ovde rekli ne duže od šest meseci, zamenjivala tu osobu, kako bi ta turistička agencija ili posrednik, to su male agencije sa jednim zaposlenim, mogli da rade, a ne da se zatvore, jer je to nekada jedini izvor prihoda. U slučaju zatvaranja bilo bi pitanje kako bi ta osoba mogla da ostvari pravo na bolovanje i na druge stvari.
Ne vidimo razlog za odbijanje ovog amandmana, pogotovo ne sa obrazloženjem koje kaže da je odredba Predloga zakona celishodnija. Mi nismo čak ni menjali odredbu zakona koju ste predložili, već smo dopunjavali. Ne menjamo ono što ste vi predložili, smatramo da je to u redu, nego dopunjavamo, tako da ne vidim razlog obrazloženja da je nešto celishodnije.
Recimo, nisam se javio po amandmanu na član 9, jer smatram da ste vi u pravu i vaše obrazloženje je u redu, pa nisam hteo ni da diskutujem. Ovde stvarno moram da skrenem pažnju da ne mogu da prihvatim obrazloženje da je nešto celishodnije, jer bi podrazumevalo da mi nešto menjamo, a mi ništa ne menjamo, nego dopunjujemo. U tom slučaju, mislim da bi zakon bio kvalitetniji, da bi omogućio rad turističkih agencija, pre svega u malim sredinama, gde radi jedan zaposleni, da ne dođe do zatvaranja i do ugrožavanja egzistencije ljudi koji su radili, a koji usled bolesti, zbog nekoliko nedelja zbog kojih ne mogu da prisustvuju, bi morali da zatvore tu agenciju, pa se postavlja pitanje na koji način bi ljudi ostvarivali svoja prava. Hvala.
Gospodine potpredsedniče Vlade, radi se o manjim sredinama od Kraljeva, Čačka. Radi se o Ivanjici, Koceljevi i sličnim opštinama gde je možda teško naći osobu koja ima tri godine radnog iskustva kod organizatora putovanja i jednu godinu za rad kod posrednika.
Smatramo da su ovakvi uslovi i kadrovi koji imaju ovu osposobljenost deficitarni, deficitarni pronaći u nekim malim sredinama, gde postoji neki posrednik neke turističke agencije i da će se u tom slučaju desiti da će se ta turistička agencija zatvoriti i postavlja se pitanje da li će posle te pauze rukovodilac te turističke agencije imati gde da se vrati da radi. Zato smo smatrali da treba da se ostavi mogućnost da u jednom kratkom vremenskom periodu, do šest meseci maksimalno, neko lice koje ne ispunjava ove uslove, ne uslove vezane za stručnu spremu, nego ove uslove vezano za radno iskustvo, tako kaže naš amandman, da se takvo lice nađe i da privremeno nekoliko nedelja, meseci, najviše šest, bude na mestu rukovodioca turističke agencije, kako se ta turistička agencija ne bi zatvorila, kako bi mogla da opstane na tržištu. Pretpostavljam da u tim malim opštinama postoji jedna ili dve turističke agencije. Ako jedna zatvori na nekoliko meseci, pitanje je da li će posle moći da otvori i da nastavi sa radom. Hvala.