Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, mislim da je korisno što su danas na dnevnom redu zakoni koji treba da poboljšaju stanje u srpskim železnicama i složićemo se svi da je ono daleko od idealnog.
Ja kao poslanik moram da priznam, pre svega jednu zamerku da vam iznesem, ja nisam uspeo čitajući obrazloženje zakona da shvatim razloge za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Sam zakon govori o tome da je javna rasprava postojala i da je završena još decembra prošle godine, tako da verujem da je ovaj zakon dugo bio manje-više spreman i da nije bilo potrebe da poslanici raspravljaju o njemu, koristeći tu poslaničku mogućnost rasprave po hitnom postupku, pre svega gledajući razloge. Vi ovde govorite da se posledice u zaostajanju, ne restrukturiranju, zastarelom organizovanju i neefikasnoj železnici, osećaju da je to zaobilaženje Koridora 10.
Ne vidim da je ovih osam dana koliko bi bilo da smo ovaj zakon raspravili po redovnom postupku, moglo da utiče na rešavanje svih ovih problema, niti da donošenje ovog zakona danas po hitnom postupku će ove razloge koji su navedeni otkloniti.
Ovo govorim principijalno zato što ovaj parlament po pravilu usvaja zakone po hitnom postupku, a to nije dobro. Nije dobro jer onda ni poslanici ne mogu na kvalitetan način da se spreme. Nekada se desi da zakoni prođu bez javne rasprave, pa onda konstatuje ili predsednik države da su neustavni, ili Ustavni sud pojedine članove oceni da su neustavni i sve to ne doprinosi stvaranje jednog boljeg ambijenta u kome će se razvijati ekonomija i privreda Srbije.
S obzirom da ovaj zakon, stvarno ja ne vidim te razloge, moje pitanje je zašto je to urađeno i mislim da jednostavno nije bilo potrebe za tim?
Ono što mi je bilo zanimljivo čitajući obrazloženje su neke formulacije vezano za postojeći Zakon o železnici koji se sada menja, pa se kaže da se zakonom o ovim izmenama i dopunama ispravljaju greške i nedorečenosti važećeg zakona, da su konstatovani nedostaci zakona.
Znači, ja vas podsećam, zakon je donet pre nešto više od dve godine, ne znam da li je tu kolega Mrkonjić koji je tada bio ministar, obrazlagao zakon, da li se on sada slaže sa svim ovim konstatacijama na važeći predlog zakona.
U svakom slučaju, ono što jeste činjenica i što se govori u obrazloženju, to je da je potrebno osavremenjivanje zakona i tu se slažemo i to najveći deo ovih članova zakona koji se menja je dalje usklađivanje sa evropskim direktivama.
Ono što na žalost je recimo propušteno, a to je usklađivanje u delu koje treba da obezbedi nezavisnost u radu direkcije i transparentnost u izboru koji treba pre svega da garantuje stručnost. U ovoj tabeli koja je tamo stavljena, vezano za usklađenost sa evropskim direktivama stoji da ovaj deo nije zakonom usklađen i da će biti usklađen u budućnosti, što znači da ćemo u nekom periodu verovatno ponovo imati izmene i dopune zakona, ali mislim da propuštamo priliku, s obzirom da postoje već te direktive, one su malo novije iz 2013. godine, 2014. godine EU, ali da smo mogli i to ovom prilikom da iskoristimo ovu priliku kod ovih izmena i dopuna zakona, pa da sa svim trenutno važećim direktivama za koje znamo da postoje, izvršimo usaglašavanje našeg zakona.
Ovaj deo o kome sam baš govorio, vezan za rad direkcije, njenu nezavisnost u odnosu na druge državne organe, ovaj deo usklađivanja koji je urađen, urađen je vezano za direktora i direkcije gde zakon sada dodaje jedan stav kojim se definiše da najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti, lice koje je obavljalo tu funkciju ne može da radi u pravnim licima koji su bili korisnici ili su sarađivali sa direkcijom.
Evropska direktiva govori da taj rok ne može da bude manji od godinu dana, ali naš Zakon o sprečavanju i borbi protiv korupcije govori o roku od dve godine da funkcioneri sa odlaskom sa neodređene funkcije dve godine ne mogu u nekoj srodnoj delatnosti da obavljaju aktivnosti.
Mislim da je, da kažem, ova evropska direktiva govori o minimalnom roku, a mislim da smo mi trebali da usaglasimo sa našim zakonima koji postoje i imaćete naš amandman gde se taj rok predlaže da bude dve godine, jednostavno da se uskladi sa važećim zakonima Republike Srbije.
Ono što je kolega govorio iz stranke Saveza vojvođanskih Mađara, ja se slažem, to je princip, ovim zakonom se dodaje nekoliko članova koji regulišu radove na železničkoj infrastrukturi kod pružnih prelaza, izgradnje podvožnjaka, nadvožnjaka i onda definišu kojim slučajevima, ko je nadležan za pokrivanje troškova tih radova.
Naše mišljenje je da princip koji zakon prepoznaje, a to je da se najveći deo i u većem broju slučajeva taj trošak svodi ili na lokalne samouprave ili na privredna lica koja bi koristila određenu infrastrukturu, da li železničku, da li putnu, kod tih radova da te sve troškove, da se ti troškovi prebace sa upravljača infrastrukture na nekog drugog smatramo da nije dobro. Jednostavno, govorio je kolega o tome, pitanje je da li lokalne samouprave imaju dovoljno sredstava danas da recimo obezbede dovoljan broj pružnih prelaza. Na žalost, i u ovoj godini imali smo nesreće na neobeleženim, a nekoliko slučajeva i na obeleženim putnim prelazima. Pitanje je u budućnosti ako se to ostavi lokalnim samoupravama, da li će biti povećana bezbednost, da li će se ti putni prelazi urediti.
Mi smo stavili nekoliko amandmana koji treba da definišu to, tako da upravljač infrastrukture kome i kada se izgradi neki novi objekat ostaje upravljanje, bude onaj koji će i snositi troškove izgradnje. Pogotovo član 49a recimo govori da se troškovi osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Znači, ne znamo ko odlučuje da li će to snositi upravljač ili podnosilac zahteva i u kojoj meri i u kom procentu će eventualno ako zajedno finansiraju to, na osnovu kojih kriterijuma će se odlučivati?
Smatramo da nije dobro da u zakonima stoje tako nejasne formulacije, da je potrebno jasno definisati ko je nadležan za šta, ko je nadležan i za troškove. Smatramo da je potrebno u ovom konkretnom slučaju, u ovom zakonu da u najvećem broju slučajeva, i videćemo i kroz naše amandmane, ti troškovi budu stavljeni na teret upravljača železničke infrastrukture.
Ja moram da priznam, ovi ostali članovi, kažem, uglavnom su neke tehničke izmene i usaglašavanje, ono kako ste vi nazvali otklanjanje uočenih nedostataka, mi smo dali nekoliko amandmana, ostaje nada da će izmene i dopune ovog zakona dati efekte o kojima su govorili kolege narodni poslanici, a to je da će Železnice Srbije prestati da budu teret o vratu države Srbije, da neće se više subvencionisati iz budžeta i da će postati u najkraćem roku profitabilno preduzeće.
Ja ne delim taj optimizam da će tako brzo doći do toga, ali svi ovi razlozi da se to desi postoje. Srbija jeste na Koridoru 10.
Neverovatno je da je danas, više puta to se to govori u javnosti, prosečna brzina na srpskim prugama na nivou od pre 100 godina i možemo mi, naravno, u raspravi da sad govorimo ko je za to manje ili više odgovoran, to je činjenica i treba da vidimo na koji način to može da se promeni.
Govorili ste o tome da je Vlada uzela određene kredite kako bi se železnička infrastruktura, pre svega, poboljšala, kako bi to trebalo samo u ovoj godini 130 kilometara pruge da obnovi i to su dobre stvari. Rekli ste na početku, čini mi se, da ima preko tri hiljade pruga kilometara u Srbiji, znači, tih 130 kilometara je, nažalost, jako mali deo. Mislim da je potrebno razgovarati i u Skupštini i u javnosti o viziji srpskih železnica, o razvoju, da li su možda projekti koje trenutno Železnica razvija baš najsvrsishodniji u ovom trenutku i da li će u najkraćem roku dovesti do toga da ne budemo zaobiđeni, kako ste rekli ovde u zakonu, tražeći hitan postupak, da nas zaobilazi železnički transport zato što imamo neadekvatno stanje u srpskim železnicama.
Mi ćemo kao poslanička grupa podržati u principu ovaj zakon. On ne donosi ništa sporno. Ali, mislim da je bilo mogućnosti da se dodatno unapredi i usaglasi sa evropskim direktivama, a ostaje da verujemo da će primena zakona i rad ministarstva i drugih pravnih lica koja se osnivaju ovim zakonom, odnosno kojima se omogućava bolji rad, dovesti do poboljšanja u srpskim železnicama.